Obrazovanje za sve – GNA-2016.

“Свако има право на образовање. Образовање треба да буде бесплатно, бар у основним и нижим школама. Основно образовање је обавезно. “Члан 26, Универзалне декларације о људским правима (1948)

Образовање за све

Пре више од шездесет година образовање је проглашено за основно људско право сваког човека и ова одредба је уграђена у Општу декларацију о људским правима (1948). Од тада, она је потврђена у Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима (1966),  Конвенциом  о  елиминацији  свих    облика дискриминације над женама (1979) и Конвенцијом о правима детета (1989), као и многим другим међународним инструментима о људским правима.
Године   1990.   више   од   150   влада   је   усвојило   Светску  декларацију о „Образовању за све“ у Јомтиену (Тајланд) са намером да појачају напоре у правцу остваривања права на образовање. Десет година касније, Светски образовни форум у Дакару (Сенегал) потврдио ову обавезу и усвојио шест циљева „Образовања за  све“ (ЕФА) са роком до 2015. године:
Циљ 1: Проширење и побољшање свеобухватног предшколског васпитања и образовања, посебно за најугроженије и социјално угрожену децу.
Циљ 2: Да сва деца, нарочито девојчице, деца која живе у тешким условима и она која припадају етничким мањинама имају приступ слободном, квалитетном и обавезном основном образовању до 2015. године.
Циљ 3: Осигурати да потребе учења свих младих и одраслих буду задовољене кроз равноправан приступ одговарајућим програмима учења и животних вештина
Циљ 4: Постизање побољшаног процента од 50 одсто до нивоа пуне писмености одраслих до 2015. године, посебно за жене и једнак приступ основном и континуираном доживотном образовању за све одрасле
Циљ 5: Уклањање родних неједнакости у основном и средњем образовању до 2005. године, и постизање родне равноправности у образовању до 2015. године, са фокусом на осигуран потпун и једнак приступ девојчица  и достигнућа у основном образовању доброг квалитета
Циљ 6: Побољшање сваког аспекта квалитета образовања, и обезбеђивање његове изврсност тако да признате и мерљиве исходе учења постижу сви, а нарочито у писмености, математици и битним животним вештинама
Представници 180 земаља су потписали да су за  ове циљеве, обавезујући се  да их имплементирају у своје законске оквире, образовне и финансијске политике тако да свако, без обзира на околности, може да оствари право на образовање, да оно постане свима доступно, приступачно, прихватљиво и прилагодљиво.  Најбогатије земље обећале су да ће помоћи да „Образовање за све“ постане стварност на принципима финансијске солидарности и међународне подршке према земљама са мање финансијских средстава.Посвећеност  ка  остваривању     права  на  образовање  се  такође  огледа  и  у Миленијумским развојним циљевима УН-а, постављеним 2000. године такође   са роком за остварење – до 2015. Постоји осам Миленијумских развојних циљева (MDG), од којих су два фокусирана на образовању:
Осигурати да сви дечаци и девојчице заврше основну школу до 2015. додине
Елиминисати родне разлике у основном образовању до 2005. године и на свим нивоима до 2015. године
Напредак је био болно спор. У периоду непосредно након постављања како MDG и шест ЕФА циљева, инвестиције су постале препрека остваривању ових циљева. Помоћ донатора, већи буџети и бољи образовни планови и образовне политике домаћина су омогућили укидање школарина  у  основним  школама  више  земаља  у  развоју.Међутим, како се приближавао рок  – 2015. година, напредак је  био успорен.Упркос чињеници да је просек од 8,9% домаћег буџета за образовање у земљама са ниским приходима – порастао на преко 10% у подсахарској Африци – ове државе и даље заостају.
Упис у основну школу у порасту је од 2000. године, али је успорен на крају периода 2000-2010. Још горе је тo што су стопе завршавања школе и даље ниске, а чак  10 милиона деце годишње напусти основну школу у подсахарској Африци.
Милиони деце која раде немају ни потпуну основну школу, што резултира мањим од очекиваног нивоом читања, писања и рачунања. У најсиромашнијим областима, и кад редовно иду у школу, настава је лошег између осталог и због односа ученик – наставник  који је неприродно висок и износи и до 100 : 1. Жене и девојчице су у изузетно неповољном положају и иако је родна једнакост у основном образовању „на дохват руке“, за девојчице је још увек мање вероватно да ће се школовати у средњем образовању – у већини афричких земаља, ова шанса је мања од 50%, а жене чине скоро две трећине од 796 милиона одраслих без основних вештина.
1,8 милион наставника био је потребан за постизање универзалног основног образовања до 2015. године – од чега чак 1 милион у подсахарској Африци.
Глобална кампања за образовање појачава притисак на државе да направе значајне напоре у остваривању ових циљева за милионе одраслих и деце којима је ускраћено право на образовање.
На Светском образовном форуму (SEF), одржаном у јужнокорејском граду Инчону,  од  19.  до  21.  Маја  2015.  године  усвоjeна  је     Инчoнска     декларација „Образовање 2030: Према инклузивном и праведном квалитетном образовању и доживотном учењу за све“, која треба да мобилише све земље чланице УН да у области образовања примене тај нови циљ одрживог развоја. Аналитичари оцењују да је реч о историјски прогресивној декларацији која пред државне владе, међународне организације и цивилно друштво ставља једну важну визију образовања за наредних 15 година. Инчонска декларација садржи многе изјаве за које се може рећи да су без преседана за такве врсте декларација – о бесплатном образовању финансираном од државе, о значају квалификованих и мотивисаних учитеља, о централној улози једнакости и инклузије, о квалитету образовања и обавезивању на финансирање образовања… Светски образовни план за 2030. такође предвиђа и проширено предшколско образовање, приступачно високо образовање, унапређену писменост деце и одраслих, родну једнакост у образовању и образовање за одрживи развој. Све у свму, Инчонска декларација акценат ставља на квалитет образовања, пре него на број ученика у школским клупама.
Кључни елементи Декларације су:
Дванаест година јавнофинансираног, бесплатног и равноправног квалитетног основног и средњег образовања, са најмање девет година обавезног школовања.

Најмање једна година бесплатног и обавезног квалитетног предшколског образовања, уз гаранцију да сва деца имају приступ квалитетном развоју у раном детињству.
Посвећеност решавању свих облика искључености и маргинализације неједнакости и неједнакости у приступу, учешћу и резултатима учења.
Признавање важности родне равноправности у остваривању права на средње образовање, укључујући и посвећеност подржавању родно осетљивих политике.
Залагање за квалитетно образовање и унапређење резултата учења, укључујући оснаживање наставника и васпитача, њихово адекватно регрутовање, добру обуку, професионалне квалификације, мотивисаност и подршку.
Посвећеност квалитетном доживотном учењу.
Препоруке о кризним одговорима и обезбеђење безбедних и сигурних услова у којима се пружа образовање.
Потврда да основна одговорност за спровођење ове агенде лежи на држави.
Хитно опредељење за инвестирање најмање четири до шест одсто БДП-а или издвајање најмање 15-20 одсто укупних јавних расхода на образовање.
Образовање након 2015. године
Циљеви Образовања после 2015. морају да садрже конкретне кораке за превазилажење свих облика дискриминације, укључујући оне засноване на инвалидности, полу, националној припадности, религији, сексуалности и/или социјално-економском статусу. Сваког ученика треба да уче квалификовани и добро подржани наставници, и да они уче у сигурним, инклузивним образовним институцијама опремљеним адекватним средствима и инфраструктуром, и доступним садржајима. Владе имају одговорност да обезбеде довољно средстава за доступност квалитетног образовања за све.
Циљ 1а: До 2030. године, да свако дете оствари пун циклус континуираног, слободног квалитетног раног детињства и стекне основно, ниже средње и више средње образовање.
Циљ 1б: До 2030. године, да сви млади људи и одрасли након средњошколског образовања имају равноправан приступ квалитетном  доживотном учењу.
Проценат деце и младих који у раном детињству заврше основно, ниже и средње образовање и који могу да примене научена достигнућа – дефинисати и утврдити кроз више мера у складу са одговарајућим националним стандардима, разврстаним по степенима инвалидитета, етничке припадности, полу и социјално-економском статусу
Проценат деце и младих које обучавају квалификовани и стручни наставници,  као   и  проценат  студента које обучавају квалификовани  и стручни наставници
Проценат образовних установа које имају сигурну и одговарајућу инфраструктуру, приступачне објекте, средстава и наставних материјале за све ђаке и студенте
Проценат образовних установа које имају адекватне и квалификоване кадрове за подршку образовању, обезбеђену исхрану, превоз, здравствене и психолошке услуге
Ширину наставних планова и програма, укључујући и родно осетљиве, недискриминаторне садржаје, наставна средстава и материјала, степен писмености и рачунања, глобално држављанство и садржај других животних вештина
Проценат писмених младих и одраслих, разврстаних по степену инвалидитета, полу, националној припадности, и социјално-економском статусу,
Циљ 2: До 2030. године, одрживо и довољно финансирање како би се гарантовало слободно квалитетно образовања за све

Најмање 6% БДП-а, 20% националних буџета и 10% од званичне помоћи за развој да се улаже у образовање.

Проценат јавних финансија за образовне институције које не наплаћују таксе и нису профитабилне.
Постојање и финансирање механизама како би се омогућило учешће наставника, студената и цивилног друштва у доношењу образовних политика.
Нови Сад, 27.04.2016.год.        
проф. Хаџи Здравко М. Ковач, генерални секретар НСПРВ

2016-04-28_Obrazovanje_za_sve

About the Author

admin

Leave a Reply