Vesti – 18/19.02.2017.

Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju (XXIV)

veliki

   U sredu 15. januara te 1997. godine počeo je Veliki štrajk, tako što su sve osnovne i srednje škole u Somboru prve u Srbiji potpuno obustavile nastavu i održale ga sve dok se štrajk nije zahuktao i u drugim sredinama Srbije kada su gotovo sve škole prekinule nastavu. Trećeg februara počeo je štrajk i „državnog sindikata“, a u sredu 5. februara pregovarački tim je prvi put primio potpredsednik Vlade Republike Srbije Slobodan Radulović, sa saradnicima. Pregovarački tim je primljen i u petak 07.02.1997. godine, a kako Vlada tom prilikom nije ponudila ništa konkretno, protesti su nastavljeni. Pregovori su nastavljeni 13. februara, sa rekonstruisanom Vladom Republike Srbije, sa novim i starim ministrima, ali sa nepromenjenim rezultatom. U taj četvrtak 13. februara pregovorima u Vladi prisustvovao je i novi ministar školski prof. dr Jovo Todorović. Pregovarački tim ovaj put vodio je lično stari-novi premijer Mirko Marjanović.
Pregovori su nastavljeni i sutradan – u petak 14. februara. Ovaj put predsedava potpresednik Vlade Slobodan Radulović. U timu su i prof. dr Jovo Todorović, novopečeni ministar prosvete i novo lice prof. dr Milutin Stojković, potpredsednik Vlade.
U subotu 15.02.1997. godine u 16 časova u Vladi Srbije nastavljeni su pregovori. Novina je da je uz nezaobilaznog Tomislava Banovića ovaj put pregovorima prisustvovao i Dušan Vatović iz Veća SSSS. Popredsednik Vlade Slobodan Radulović nas je obavestio da je Vlada prihvatila Sporazum (delo vrha „samostalaca“ i Vlade Srbije, prim. HZMK). Usledilo je izjašnjavanje sindikalne strane gde su se svi sindikati listom izjasnili da je za njih Sporazum neprihvatljiv.
Na tim pregovorima premijer Marjanović traži da nezavisni sindikati napuste pregovore i da ostanu samo „samostalni“ i da potpišu. Epilog, ne samo da su predstavnici nezavisnih sindikata napustili salu, već su među prvima „vrata zaglavili“ Jagoš Bulatović, predsednik ROSS i njegov tim. Sa Marjanovićevom ekipom ostali su samo Banović i Vatović.
Međutim, predsednik SSSS Tomislav Banović će toga vikenda neovlašteno potpisati Sporazum i pozvati prosvetne radnike (u centralnom dnevniku RTV Beograd u nedelju 16. februara uveče, prim. HZMK) da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga u taj ponedeljak 17. februara 1997. godine štrajk će se nastaviti i … ništa više neće biti kao do tada. Prosvetne i druge vlasti pozvaće na normalizaciju, a sindikati na nastavak štrajka pa će haos u kućama znanja biti još veći, pritisci nesnošljivi, najblaže rečeno neljudski, a rešenje još dalje. Na BK televiziji u ponedeljak 17. februara Jagoš Bulatović, koordinator pregovaračkog tima demantovao je vest o validnosti potpisanog Sporazuma Banović-Marjanović. Ovaj „sporazum“ odbacuju svi sindikati i asocijacije prosvetnih radnika. Kampanju gušenja štrajka svojim informativnim nasiljem zdušno pomažu RTV Beograd i režimski mediji.
Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i drugi sindikati organizuju za 19. februar odlazak u Beograd na miting podrške pregovaračkom timu. U Beogradu ispred zgrade Vlade Srbije demonstrira više hiljada prosvetnih radnika iz Vojvodine sa kolegama iz Beograda. Vlada odbija pregovore.
U današnjim NSPRV vestima objavljujemo više tekstova o toj fazi Velikog štrajka i neviđenoj sindikalnoj bruci i izdaji sindikalizma koju je proizvelo rukovodstvo Veća SSSS na čelu sa Tomislavom Banovićem, a što su osudili čak i granski sindikati javnih službi (tada se to zvalo “društvenih delatnosti”, prim HZMK) iz te sindikalne centrale. Što se tiče nezavisnih sindikata oni su i upozoravali da će se to desiti, ali, …

Prof. Hadži Zdravko M. Kovač,
ravangradski učitelj u penziji i učesnik Velikog štrajka


Vlada pokušala da razbije štrajkački odbor

   BeogradVlada Srbije sanja da još uvek imamo deviza u slamarici, pa neće da nam ispuni zahteve i izvrši preraspodelu novca iz budžeta, a usput pokušava i da rasturi naš pregovarački tim što joj nije uspelo, tvrde za DT predstavnici prosvetnih radnika iz Granskog sindikata UGS „Nezavisnost“.
Jelena Hristodulo, predsednik GS „Nezavisnost“: „Zaprepašćeni smo stavom Vlade Srbije, koja ne može da shvati da mi, sa ponudom od 30 odsto na uslove rada, ne možemo da preživimo. Mi smo tražili 800 dinara za osnovicu rada, da bi, shodno stavu pregovaračkog tima, dobili 60 odsto od neto zarada u Republici, a Vlada nam nudi 30 odsto. Mi sa dve takve plate u porodici ne bismo mogli da platimo stanarinu i ono osnovno iz potrošačke korpe“.
Aleksandar Dukić član pregovaračkog tima iz UGS „Nezavisnost“: „Pregovarački tim je, i pored Vladinih nastojanja, ostao jedinstven. Vlada, odnosno njen premijer, je pokušala, izbacujući nas u subotu uveče iz zgrade, da rasturi tim.
Jagoš Bulatović, predsednik Republičkog odbora Saveza sindikata za obrazovanje, nauku i kulturu: „Pregovarački tim prosvetnih radnika, sastavljen od svih sindikata i organizacija škola, koje su u protestu, nije pukao. Mi smo i dalje jedinstveni, što pokazuje nastavak protesta, a posle preksinoćnog izlaska dela tima iz UGS na molbu Mirka Marjanovića, izašli smo i mi, posle nekoliko minuta. Ništa mi njima iza leđa nismo uradili.“
Nama Vlada nije naložila da počnemo nastavu danas, to je interpretacija RTS. Mi smo juče imali sastanak odbora delatnosti koji je razmatrao predlog Vlade Srbije“, kaže Bulatović.

VOJVOĐANSKI PROSVETARI NEZADOVOLJNI PREGOVORIMA
Ponuda Vlade sramna, nastavljamo štrajk

   Novi Sad – „Bez obzira što je Vlada odlučila da ona „vodi“ štrajk, donoseći odluku da se krene s nastavom, prosvetni radnici Vojvodine ne prihvataju tu odluku“, kaže predsednik štrajkačkog odbora prosvetnih radnika Vojvodine Dragan Karlavaris.„Ponudu predsednika Vlade Mirka Marjanovića smatramo sramnom, jer se njom zapravo ništa ne nudi. Zbog te cene rada od 220 dinara, koja se sada nudi kao rešenje, prosvetni radnici su i krenuli u štrajk, zato i dalje ostajemo u štrajku dok se zahtevi ne ispune“.
„Postojala je mala mogućnost da se dođe do rešenja. Gospodinu Marjanoviću je ponuđeno rešenje da se umesto cene rada povećaju koeficijenti prosvetnim radnicima i to za nekih 40 posto. Očito da je to bila preteška odluka za gospodina Marjanovića, te je on prekinuo pregovore, verovatno otišavši na „više mesto“ da upita šta da radi, kaže Karlavaris.

Profesori traže izmenu Zakona koji im zabranjuje pravo na štrajk
Uslovi rada i plate ponižavajući

   Isplata zaostalih primanja, izmena cene rada i izmena Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju kao i odredbe Zakona kojima se profesorima praktično zabranjuje štrajk – najčešći suzahtevi štrajkača u školama koje su obustavile rad.
Ono na šta prosvetari najviše računaju je da im se ispune socijalni zahtevi, jer su im „uslovi rada i primanja ponižavajući“, (plata profesora, primera radi, ETŠ „Nikola Tesla“ je samo 1100 dinara i isplaćuje se u dva dela).
Prva ekonomska škola, prema rečima Mihaila Mihaljevića, predsednika Štrajkačkog odbora i predsednika sindikata ove škole u štrajk je stupila 29. januara ličnim izjašnjavanjem onih koji su ušli u štrajkački odbor. Ostali članovi štrajkačkog odbora nisu bili raspoloženi za razgovor pa se čak i glasalo o tome da li uopšte davati izjavu za novine. Jedan od nastavnika je čak tražio objašnjenje zašto da se prva zvanična izjava daje baš „Blicu“. Pobedila je, tesno sa šest prema pet, želja da se javnost upozna sa situacijom u školi. Mihaljević nam je rekao da su osnovni zahtevi štrajkača zapravo „usmereni na izmenu sistema vrednosti profesije“ kojom se bave. Nije toliko ni važno da li će cena rada, koja treba da se odredi u saglasnosti sa sindikatom „Nezavisnost“ biti 800 dinara ili neka druga – koliko to da se izborimo da budemo zadovoljni svojim tretmanom kao ljudi.
Nezadovoljstvo tretmanom iskazuju i članovi pomoćnog školskog osoblja, čiji je materijalni položaj takođe težak. Jelena Jovanović, već 28 godina spremačica u školi čija primanja ne prelaze 400 dinara, otvoreno kaže da se ne plaši otkaza. Prva sam se potpisala da stupam u štrajk i neću potpisati da se vraćam na posao. Čak i da me otpuste, ja svoju platu mogu da zaradim za pet dana spremajući po kućama – priča Jelena Jovanović.
Profesor Treće beogradske gimnazije, koji je želeo da ostane anoniman, rekao nam je da ne misle, ipak, svi samo o goloj egzistenciji. Sramota je da se ovi štrajkovi pravdaju samo socijalnim zahtevima, kada se dešavaju mnogo krupnije stvari u društvu, bez čijeg rešavanja se ne može popraviti ni ovakav materijalni položaj prosvete – objašnjava i dodaje – državni sindikat, da bi održao status kvo, pozvao je sve škole u štrajk jer su mnoge želele da istupe iz njega.
Zaštitu od mogućih otkaza kojima vlast preti štrajkačima jer su prekršili zakon po kome nastava mora da se drži makar pola sata, u ETŠ „Nikola Tesla“ će prema Miroljubu Albijaniću, profesoru matematike, potražiti u nastavku štrajka. Ovakav vid organizovanja prihvatilo je još 68 škola u Beogradu. One su formirale Inicijativni odbor čiji će pregovarački tim pokušati da postigne dogovor sa Vladom – smatra Albijanić.
Problem koji muči najviše škola je što nisu svi podjednako zainteresovani za štrajk. Dešava se da neki profesori dolaze na posao u nameri da drže nastavu ali se najčešće skupljaju prema rasporedu dežurstva tako da se zapravo vrši obustava tada. U Prvoj ekonomskoj školi, nastavnici koji dođu na posao u smenama od 9 do 13 i od 12 do 16 časova (u Petoj gimnaziji profesori dežuraju od 10 do 13 časova), nemaju osmišljeno vreme već ga, prema rečima Mihaila Mihaljevića, provode „raspetljavajući zaostalu administraciju. Ukoliko štrajk potreje to vreme ćemo morati da osmislimo“.
Podrška štrajku od roditelja razlikuje se od škole do škole. U „Tesli“ su nastavnci dobili podršku, a sedmoro roditelja se pridružilo štrajkačkom odboru. Punu podršku, od škola koje smo obišli imaju nastavnici u Prvoj ekonomskoj i Trećoj gimnaziji. S druge strane, jedan broj đaka i njihovih roditelja, telefonom ili lično, interesuje se kada će početi nastava. To je najviše zbog straha da će se izgubljeni časovi morati nadoknađivati na kraju godine ili vikendom – smatra Živojin Subin, profesor fizičkog u ETŠ „Nikola Tesla“.
Do kada će štrajk trajati, niko od naših sagovornika nije znao tačno da nam kaže. Na odlukama o štrajku piše da će on trajati do potpunog ispunjenja zahteva, ali kako smo saznali, većina štrajkača bi se zadovoljila isplaćivanjem zaostalih zarada i dogovorom o visini budućih primanja. Profesor Mihaljević je kao rok za postizanje dogovora pomenuo sledeću sredu, jer kako je rekao „svi mi ipak jedva čekamo da počnemo da radimo“.

ЗА СМЕНУ БАНОВИЋА

   Крагујевац „Одбор је једногласно одбацио потписани споразум између Владе Републике Србије и Томислава Бановића, председника Већа Савеза Синдиката“, истиче се у закључцима крагујевачког Окружног одбора синдиката Окружног одбора синдиката просветара који су 17. фебруара разаслати председницима синдикалних организација.
„Истовремено, Одбор је једногласно донео одлуку да се обустава рада у основним и средњим школама наставља до испуњења захтева просветних радника“, каже се у поменутим Закључцима. „Одбор изричито захтева хитну смену председника Већа Савеза синдиката Србије Томислава Бановића, који је потписао поменути споразум са Владом Републике Србије. Одбор сматра да Бановић није имао статутарно овлашћење да преговара и потпише споразум са Владом, те да је споразум необавезујући за чланство које је сав преговарачки суверенитет пренело на преговарачки тим, чије је предлоге за решење настале ситуације Владе Републике Србије одбацила.
„Одбор, такође, захтева од Републичког одбора Синдиката радника образовања, науке и културе да донесе одлуку о иступању овог синдиката из Савеза синдиката Србије на чијем је челу Томислав Бановић“. Ове закључке потписао је Драган Карајовић, председник крагујевачког синдиката просветара који не крије незадовољство због понашања председника Бановића, али и због све чешћих притисака директора школа на синдикалне активисте.
На дан када је овај текст стигао у редакцију (21. фебруар) у Крагујевцу штрајкује свих девет средњих школа, а од 24 основних (укључујући и две специјалне које су законом, због специфичности, изузете из штрајка), настава је обустављена у 19 школа. Настава није прекидана у Основној школи у селу Маршић, делимично су часови скраћени у Страгарима и Ердечу, а од 19. фебруара на посао су дошли и запослени у Основној школи „Светозар Марковић“. На митингу просветара, на Ђачком тргу, испред Прве крагујевачке гимназије, али и на тргу Код Крста, у најкраћем, професори, наставници и учитељи, изнели су своју муку.
„Понижени учитељ не може да буде узор ученику“. „Овако се уништава будућност једне нације“. „Треба ли овом друштву просећен народ“. „Има ли краја понижавању“ – само су део онога што су рекли крагујевачки просветари. У овом граду забележен је и један изузетак: професор математике, Драгољуб Миливојевић, без обзира на одлуку синдиката ове школе да се настава обустави одржава часове као да се ништа не догађа.
Крагујевачке просветаре, како често истичу, до огорчења вређа, невиђена манипулација РТС, која злоупотребљава ученике у бројним анкетама где се по правилу доводе ученици који говоре како су оштећени што њихови професори штрајкују. Тиме се у проблем, настао на релацији Влада – Синдикат образовања, непотребно увлаче ученици.

НЕОДЛУЧНИ ПРОСВЕТАРИ

   Крушевац: Око 2.500 запослених у основном, средњем и вишем образовању у крушевачкој општини још не успевају да се усагласе о штрајку својих колега у Србији. Због досадашњег нејединства и честих мењања ставова недавно је Војислав Бујак, професор Економско-трговинске школе, поднео оставку на дужност председника Гранског одбора синдиката радника образовања, науке и културе, али она и данас није усвојена, јер ни за то није било кворума.
Просветни раднници Крушевца жестоко осуђују поступак обмањивања јавности о постигнутом договору са захтевима просветара Србије, али су се на потпуну обуставу наставе до сада одлучило само две средње школе, док су у међувремену три основне промениле одлуку па су потпуни штрајк заменили штрајком по закону.

„ШАРЕНА“ ОБУСТАВА

   Ариље: После осмодневног штрајка Основна школа „Стеван Чоловић“ у Ариљу је у понедељак 17. фебруара почела са радом.На изјашњавање по питању штрајка 7. фебруара изашло је 77 запослених просветара Основне школе у Ариљу од укупно 88 колико их је на платном списку.
За потпуну обуставу наставе гласало је 50 наставника, 24 је гласало против штрајка, док је 9 листића било неважећих.
Одлучено је да штрајк започне 10. фебруара а већина наставника није држала наставу. За многе малишане из села ариљске општине тада настају проблеми. Рецимо ако ученик има час код једног наставника а пети код другог наставника, који су држали наставу, он међувреме мора да проведе на улици у кафицу… Због таквих ствари родитељи су затражили од Штрајкачког одбора и директора школе да преиспитају одлуке о штрајку.
Иначе, општинске власти нису дозволиле излазак просветара на улицу, осим првог и јединог дана штрајка просветара у Средњој школи.
У приградским основним школама просветари су нормално радили и нису прекидали наставу нити скраћивали часове.

ПРОСВЕТАРИ НАСТАВЉАЈУ ШТРАЈК

   Кикинда: У општини Кикинда све школе штрајкују. На састанку Општинског одбора Синдиката образовања подржана је одлука Републичког и Покрајинског одбора да се потпуно обустави рад. Одлуку Општинског одбора Синдиката радника образовања подржало је и Председништво Већа СС Општине.
„С обзиром на то да се досадашњим протестима, поштујући законске прописе о минимуму процеса наставе, није ништа постигло, просветни радници су одлучили да независно од политичке ситуације скрену на себе пажњу потпуном обуставом рада. И поред најаве да је почела исплата децембарске зараде просветарима од тога није ништа исплаћено“, каже Андраш Барат, секретар Већа СС Кикинда.
Штрајк с потпуном обуставом рада трајаће до испуњења захтева. Такву одлуку подржавају све школе, без обзира на синдикалну припадност.
„Ово је социјални бунт просветних радника, који желе да раде и остваре своја права по основу рада. Свакодневно долазимо у школе, јер ово није штрајк нерадника, него људи који су поштеним радом зарадили оно што им се ускраћује“, каже Ивана Китановић, председник Општинског одбора синдиката образовања.

……………………………………………………………………………………

Prosvetni savet: Zakon povući iz procedure, “šminka” ne pomaže

   Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) zatražili su na poslednjoj sednici da se povuče predlog nacrta zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) i da se formira šira radna grupa koja bi radila na izmenama i dopunama aktuelnog zakona.”Nacrt zakona je nemoguće doraditi sitnim popravkama. Ostajemo pri stavu da ga treba povući, jer procedura izrade nije bila dobra i ono što se nudi ne valja”, rekao je predsednik NPS profesor Aleksandar Lipkovski.
Članica NPS profesorka Ana Pešikan rekla je da predloženi nacrt ZOSOV predstavlja potpuno odstupanje od moderne koncepcije obrazovanja, te da je ozbiljan korak unazad po duhu dokumenta i rešenjima koje predviđa.Njoj, ali i drugim članovima NPS-a zasmetalo je što se ne zna ko su autori nacrta, ali i to što nije bilo predstavnika NPS i sindikata prilikom izrade, kao i to što NPS postaje samo savetodavno telo. “Izostavljena je orijentacija na učenike, one koji uče. U nacrtu je predviđeno da se vrednovanje kvaliteta rada ustanove meri putem postignuća učenika, jer bi škole koje imaju učenike iz socijalno marginalizovanih grupa bile kvalifikovane kao loše”, pojasnila je Pešikan.

SPC: (Ne)obavezno uključivanje veronauke u nastavne planove

   Predstavnik Srpske pravoslavne crkve u NPS profesor Vladimir Vukašinović ukazao je da je iz nacrta Zakona izostavljeno obavezno uključivanje verske nastave u nastavni plan.”Takođe, skrećem pažnju na činjenicu da je umesto dosadašsnje prakse da u radu NPS učestvuju dva predstavnika verske zajednice (jedan član SPC i drugi ostalih crkava), sada predviđeno da bude samo jedan i to iz reda komisije za versku nastavu”, rekao je Vukašinović i dodao da članovi Komisije ne mogu predstavljati verske zajednice. On je naglasio da je izostavljanje verske nastave iz zakona “problematično” jer, kako kaže, ona nije jedan u nizu predmeta, već spada u kategoriju “posebnih predmeta”.”Cilj verske nastave nije samo da formira intelektualno, obrazuje, informiše, već doprinosi razvijanju identiteta i ima vaspitnu ulogu”, pojasnio je Vukašinović.

Matica: Previše nadležnosti Ministarstvu

   Predstavnik Matice srpske Slavko Gordić negodovao je što je ta institucija “izbrisana” iz zakona, odnosno smanjenjem broja članova sa 43 na 29, kako je predviđeno nacrtom zakona, Matica srpska ostala bi bez predstavnika u NPS. On je primetio i da se nacrtom ZOSOV-a koncentrišu nadležnosti u Ministarstvu prosvete, te da se na taj način “rizikuje mnogo”.

Ministarstvo otvoreno za razgovor

   Državni sekretar ministarstva prosvete Ana Marija Viček pozvala je članove NPS-a da Ministarstvu prosvete dostave sve svoje sugestije na nacrt ZOSOV-a, poručivši da će one biti razmotrene.”Boli me što Ministarstvo prosvete smatrate nekompetentnim i nestručnim. Žao mi je što ministarstvo ima lošu reputaciju. Mislim da nijedan zakon ne može da bude dobar za svakoga, ima jako malo zakona sa kojima su svi zadovoljni”, naglasila je Viček i dodala da je ministarstvo prosvete otvoreno za razgovor.

Početkom aprila šest rata “Dositeje”

   Za dobijanje stipendije “Dositeja” Fondu za mlade talente Ministarstva omladine i sporta prijavilo se više od 2.000 najboljih studenata završnih godina osnovnih i master studija  u Republici Srbiji, a ko će se od njih naći među 850 potencijalnih stipendista iz redova studenata završih godina osnovnih studija. (→Press Clipping)

Direktori na popravnom

direktori

   Oko 410 direktora, koji su na čelu najslabije ocenjenih škola i vrtića u eksternoj evaluaciji, prošli su tokom upravo završenog zimskog raspusta i u drugom polugodištu intenzivnu dvodnevnu obuku, koja bi trebalo da im pomogne da pokrenu razvoj svojih škola i da u narednom ciklusu spoljašnjeg vrednovanja dobiju bolje ocene. Reč je rukovodiocima obrazovnih ustanova koje su u prvom krugu eksterne evaluacije ocenjene jedinicama i dvojkama, dok onima koji su dobili najvišu ocenu – četvorku, sleduje licenca bez obučavanja, što je više puta najavio ministar prosvete Mladen Šarčević.
Statistika pokazuje da je od oko 900 osnovnih i 300 srednjih škola, koje su dosad prošle kroz spoljašnju proveru kvaliteta rada, trećina ocenjena jedinicama i dvojkama (na skali od 1 do 4), dok su predškolske ustanove bolje – tek je svaka deseta od 90 vrednovanih dobila ocenu dva, a nijedna jedinicu. Jasmina Đelić, koordinatorka rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete, kaže da se upravo formiraju grupe na nivou Školske uprave Beograd, gde će obuku pohađati 23 direktora. U drugim gradovima obuke će se držati u regionalnim centrima za stručno usavršavanje nastavnika. Ona napominje da će obuke držati stručnjaci iz Instituta za pedagoška istraživanja, koji su i autori tog programa, akreditovanog u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Tvrdi da je obuka, iako traje samo dva dana, osmišljena tako da omogući što efikasniji rad i da pruža sigurne osnove za unapređenje rada, onima koji to žele.
Naredni korak biće sveobuhvatne obuke koje će morati da prođu svi rukovodioci obrazovnih ustanova u Srbiji, uključujući i pomenute najlošije ocenjene. Te obuke će prethoditi licenciranju direktora i zasnivaće se na svih šest ključnih kompetencija standarda za direktore, zbog čega je planirano šest ciklusa (koji bi “pokrili” svih šest oblasti) u trajanju od po dva dana. Jedino će rukovodioci ustanova koje su ocenjene četvorkama biti izuzeti od obuka, a da bi dobili licencu, svoj rad će dokumentovati kroz portfolio.

Obuka direktora za pedagoško rukovođenje

   “Ključna tema u obuci će biti razvoj kompetencija direktora za pedagoško rukovođenje škole. To znači da se od direktora očekuje da više nego do sada budu pedagoški rukovodioci, da više vode računa o kvalitetu nastave, da više budu usmereni na praćenje rada nastavnika, davanje povratnih informacija nastavnicima, kao i na razvoj kulture horizontalnog učenja u školi. Tome se daje veći značaj u Pravilniku o stručnom usavršavanju nastavnika, ali je ovaj vid učenja bio malo iskorišćen, iako brojna istraživanja govore da nastavnici najviše vole da uče jedni od drugih. Direktori i dalje moraju biti menadžeri, ali najveći deo svoje energije treba da usmere na obrazovno-vaspitni proces – kaže Jasmina Đelić, koordinatorka rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete.
Na pitanje da li očekuje otpore, on odgovara odrično, napominjući da to nisu kaznene mere već vid podrške školama, te da bi nadležni voleli da svi direktori prođu i intenzivnu dvodnevnu obuku koja se priprema tokom zimskog raspusta za pomenutih oko 410 direktora. Napominje i da je jedan član komisije za razvoj programa obuke iz Društva direktora škola Srbije, čiju podršku imaju. Obuke će početi u drugoj polovini ove godine, a pravilnik o licenciranju direktora škola treba da bude gotov do 1. jula, što znači da će prve licence biti dodeljene tokom 2018. godine.

Nacionalne stipendije “Za žene u nauci”

   L’ORÉAL Balkan, u partnerstvu sa Nacionalnom Komisijom za saradnju sa UNESCO-m i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, otvorili su konkurs za nacionalne stipendije “Za žene u nauci”. Rok za prijavu je 31. mart. Tri godišnje stipendije biće dodeljene naučnicama u Srbiji u cilju realizacije značajnog naučnog istraživanja u oblasti prirodnih nauka (uključujući prirodno – matematičke, biološke i medicinske nauke, kao i multidisciplinarna područja) koje će biti sprovedeno u Srbiji. Na konkurs mogu da se prijave naučnice sa upisanim ili završenim doktorskim ili post-doktorskim studijama, do navršenih 35 godina života. Kandidatkinje moraju imati državljanstvo i prebivalište u Republici Srbiji. U skladu sa tim, prijave kandidatkinja rođenih pre 1. januara 1982. godine neće biti uzimane u obzir. Detaljnije informacije o uslovima Konkursa, potrebnoj dokumentaciji i proceduri prijave mogu se pronaći na www.zeneunauci.co.rs.
Prijave se podnose elektronskim putem na adresu
unescoserbia@mfa.rs, ili šalju poštom u Sekretarijat Nacionalne Komisije za saradnju sa UNESCO-m, Kneza Miloša 24-26, 11000 Beograd.
Nacionalne stipendije dodeljuju se u okviru globalnog programa „Za žene u nauci”. Trenutno postoji oko 50 programa regionalnih i nacionalnih stipendija koji pokrivaju više od 100 zemalja širom sveta. U Srbiji se ovaj program sprovodi od 2010. godine.
Stipendije za 2016. godinu dobile su: Marija Lesjak – Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, PMF, Univerzitet u Novom Sadu, Ana Miltojević – Fakultet zaštite na radu, Univerzitet u Nišu i Verica Paunović – Institut za mikrobiologiju i imunologiju, Univerzitet u Beogradu.

Prvi sajam digitalnih komunikacija

   Od 10. do 12. marta  biće održan prvi sajam koji će na jednom mestu okupiti zajednicu digitalnog sveta Srbije, za koji vlada izuzetno interesovanje pa se očekuje i veliki broj učesnika, a dan ranije će početi konferencija BlogOpen, na kojoj će publika pratiti studije slučajeva najuspešnijih blogova i blogera, imati priliku da sazna sve o blogerskim nišama, blogerskim navikama, ciljevima i motivacijama.

Zrenjanin: Stipendije za 18 učenika i 31 studenta

zrenj

   U Gradskoj kući u Zrenjaninu popisani su ugovori o stipendiranju 18 učenika i 31 studenta, na osnovu rezultata konkursa za dodelu novčanih sredstava za postignute rezultate rada.- Ovde smo sa najboljima u našem gradu, da vas podržimo kroz stipendije. Gradska uprava se trudi da obezbedi što bolje uslove i učenicima i studentima, kako biste stekli što kvalitetnije znanje i da se obezbede što bolji uslovi za zapošljavanje. Računamo da će čak i oni koji odu iz našeg grada biti naši najbolji ambasadori – rekao je u obraćanju stipendistima pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić. On je podsetio da je ove godine Grad izdvojio 5,5 miliona dinara za razne podsticaje, organizacije školskih takmičenja, olimpijade znanja, učešća u naučno – istraživačkim poduhvatima, finansiranje troškova školovanja van teritorije grada…
Savina Čolić, doktorand na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“, jedna je od dobitnica stipendije. -Na studijama sam inženjerskog menaymenta a stipendija je meni veliki podsticaj. Kao stariji student računam na podršku grada, koja nije izostala. Ovo je lep primer kako treba podržavati mlade i uspešne – ističe Čolić, koja kaže da planira da ostane u Zrenjaninu i tu gradi karijeru.

Zajednički na Sajmu obrazovanja

   Da bi novosadskim osmacima na što bolji način bila predstavljena ponuda smerova, nastup svih novosadskih srednjih škola biće organizovan na Sajmu obrazovanja „Putokazi” od 8. do 10. marta na Novosadskom sajmu. “Gradska uprava za obrazovanje će takođe imati štand na „Putokazima” i svakog dana ćemo organizovati nastupe osnovaca, koji će onda organizovano posećivati i prezentacije srednjih škola, gde će im na odgovarajući način biti predstavljena buduća zanimanja i mogućnosti za karijeru i zapošljavanje u daljoj perspektivi”, rekla je za naš list načelnica Gradske uprave za obrazovanje Lidija Tomaš.

Bečej: Dizajn po Šumanoviću

   Mladi stvaraoci, učenici novosadske Škole za dizajn „Bogdan Šuput“, izložili su svoje radove u galeriji „Krug“ bečejskog Gradskog pozorišta. Izložba povodom 120 godina od rođenja Save Šumanovića i može da se pogleda do 3. marta. Predstavljeno je šezdesetak radova učenika svih pet obrazovnih profila škole, a pridružili su im se i vršnjaci novosadske Mašinske škole, obrazovnog profila operater mašinske obrade, sa profesorkom Ivanom Vlajkov i napravili su u čeliku crtež „Crveni zid“, većih dimenzija težak petnaestak kilograma, što predstavlja kuriozitet čitave izložbe.”Ovo su dela mladih stvaralaca u poslednjih godinu dana. Sve je urađeno na krilima uspešnog likovno obrađenog jubileja 2014. godine, a reč je o veku od rođenja Bogdana Šuputa čije ime škola nosi, pa smo, posle Galerije Save Šumanovića u Šidu i novosadskih galerija, Beljanski i Matice srpske, upriličili ovu izložbu”– rekao je na otvaranju u Bečeju profesor Đura Radišić.
Radovi su ostvareni u različitim tradicionalnim materijalima i tehnikama, ali i modernim tehnologijama informacionog doba, što je, kako naglašavaju u školi, jedan od njihovih razvojnih ciljeva. Pored Đure Radišića, u projekat su se uključili profesori Radmila Beljanski, Dragan Vojvodić, Gospava Manojlović, Gordana Nedimović, Ivana Samaryić, Lidija Stanković, Divna Tilić i Gordana Šijački, koji su bili mentori učenicima koji su radili replike slika Save Šumanovića. Svečanom otvaranju izložbe mladih autora novosadske škole prisustvovao je zapažen broj njihovih vršnjaka, kao i pedagoga likovne kulture, koji su najavili organizovane posete svojih đaka u narednih dvadesetak dana. 

Apel: Priključite se “Magnetu za ljubav”

   Akcija “Magnet za ljubav” za nabavku aparata za magnetnu rezonancu za Dečju bolnicu u Novom Sadu pokrenuta je pretprošle godine, a u nju se krajem prošle godine uključila i Pokrajinska Vlada. Potpredsednik Vlade Vojvodine Đorđe Milićević rekao je da su se mnoge kompanije priključile ovoj veoma važnoj akciji. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, odnosno Dečja bolnica, nabavkom magnetne rezonance bila bi jedina dečija zdravstvena ustanova na teritoriji Vojvodine koja ga poseduje. Pored toga, bilo bi omogućeno oko 4.000 MRI pregleda godišnje, umesto dosadašnjih 800. Period čekanja na MRI preglede značajno će se skratiti, a i smanjiće se opterećenje ostalih ustanova koje uslužno obavljaju ovakve preglede za potrebe Instituta. Potpredsednik Milićević je naveo da je nova Pokrajinska vlada zdušno i energično podržala akciju „Magnet za ljubav”, koju su 2015. godine pokrenule kompanije MK Group i TDE Servisiz. Zahvalio se kompaniji NIS, ali i svim dugim kompanijama i pojedincima koji su se do sada uključili u akciju nabavke MRI aparata, i uputio apel i drugima da se priključe toj akciji.
Sastanku u Dečjoj bolnici prisustvovali su i pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković, savetnik generalnog direktora NIS-a Branko Radaković, direktorka Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine prof. dr Jadranka Jovanović-Privrodski, upravnica Klinike za pedijatriju prof. dr Aleksandra Stojadinović, upravnik Klinike za dečju hirurgiju prof. dr Jan Varga i specijalista radiologije prim. dr Mihajlo Jecković.

Na internetu spajaju profesore i đake

   Uvođenje digitalnih tehnologija u obrazovanje jedan je od prioriteta srpskog Ministarstva prosvete, a dobru praksu su još ranije prepoznali programeri iz Negotina, studenti Građevinskog fakulteta u Beogradu, Mladen Marković i Aleksa Kuzmanović koji su osnovali platformu za onlajn učenje. Sajt pod imenom www.lammasi.com proradio je početkom decembra prošle godine, a želja osnivača je da spoje učenike u potrazi za privatnim časovima i profesore iz predmeta poput matematike, računara i programiranja, muzike i instrumenata, fizike, hemije i stranih jezika.(→Press Clipping)

Tinejdžerka ujedinila grad Novi Sad

tinejdzerka

   Kada se vratila iz Nemačke, gde je bila na složenoj operaciji i lečenju od leukemije, sedamnaestogodišnju Novosađanku Teodoru Milić njeni drugari i sugrađani dočekali su kao pobednicu na Trgu slobode. Kako nam je rekao njen otac Isidor Milić, ona je sada dobro i polako se oporavlja, iako period lečenja još traje. Kada je prošle godine objavljen apel za pomoć u prikupljanju novca neophodnog za njeno lečenje, Teodorini školski drugari i nastavnici iz TŠ „Mileva Marić Ajnštajn”, ali i veliki broj Novosađana i ljudi iz drugih gradova, pokazali su da prava humanost i dalje živi među nama, te su uspeli da skupe oko 140.000 evra, koliko je bilo potrebno za lečenje u Nemačkoj. Nakon presađivanja koštane srži i matičnih ćelija u bolnici u blizini Hamburga, naša mlada sugrađanka oseća se dobro i pozitivna je, kao i do sada.
Teodora je odlučila da sav novac koji preostane na njenom žiro računu nakon završetka lečenja, bude prebačen na račun nekog drugog deteta, za koje bude procenjeno da je prioritet u lečenju. Njena porodica saglasna je s tom odlukom. Račun je i dalje otvoren. – Ni dinara ne možemo da dignemo bez predračuna u bolnici, a transfer je takav da novac onda ide direktno u kliniku – objašnjava Isidor Milić. – Najpre, strpljivo čekamo kraj Teodorinog lečenja, a lekovi su skupi. Primera radi, za kutiju jednog leka mesečno potrebno je izdvojiti oko 500 evra. Svi koji žele da uplate novac za lečenje Teodore Milić mogu to uraditi na dinarski račun 275-0016116606376-82, poziv na broj 1807999805005, kao i na devizni račun IBAN RS 35275001611660638749, na ime Teodora Milić, Seljačkih buna 37, Novi Sad.
(→Press Clipping)

Sve zamke „surfovanja”

sve

   O tome kako bezbedno koristiti internet i društvene mreže su pažljivo slušali, ali i aktivno učestvovali, učenici šestog razreda OŠ „Ivo Lola Ribar”. Predavanje je održano u prostorijama EU Info-pointa na Bulevaru Mihajla Pupina 17, a u saradnji s predstavnicima pokrajinskog zaštitnika građana. Učenici odeljenja VI-4 razrednog starešine Jelene Pavlović pažljivo su pratili izlaganje predstavnika pokrajinskog ombudsmana, Ankice Dragin i Alena Šajfera. Domaćini su se uverili u to da dvanaestogodišnjaci odlično vladaju izrazima savremene tehnologije, ali su im ipak skrenuli pažnju na neke „zamke” koje vrebaju tokom svakodnevnog, često i višečasovnog, surfovanja popularnom globalnom mrežom.
Pošto je Ankica Dragin upoznala drage goste s projektom u saradnji s organizacijom „Safe The Children”, posle čega je izdat i odgovarajući priručnik o bezbednom korišćenju interneta, Alen Šajfer skrenuo im je pažnju na najčešće opasnosti koje im prete. – Uvek vodite računa o tome da zaključavate svoje naloge na društvenim mrežama – upozorio je učenike Šajfer. – Nikada na njima ne ostavljajte lične informacije i podatke, poput adrese, broja telefona, fotografija. Zaštitite svoje mobilne telefone tako što ćete ih zaključavati i ukoliko se uverite da su vam nalozi na društvenim mrežama hakovani, nemojte olako otvarati nove, zaboravljajući na stare. Uz napomenu kako odabrati lozinku, a to je da ona pre svega ne bude smislena i najčešća, poput „imena korisnika i broja 1234…”, deci je sugerisano da dobro razmisle pre nego što bilo šta „postave” na „Fejsbuk” stranicu jer podaci na mreži ostaju zauvek.

Novi Sad: Manjak parkinga ispred vrtića

   Nedovoljan broj parking mesta, višegodišnji je problem u gradu, a gužve su primetne i ispred dečijih vrtića, posebno u jutarnjim i popodnevnim satima. Situacija nije drugačija ni ispred obdaništa “Veverica”. Nervoza i premalo prostora za brojne automobile, svakodnevna su slika u ulici Episkopa Visariona, u kojoj se nalazi i predškolska ustanova, kažu roditelji dece. “Gužve su na parkingu, stanem u suprotnu traku i tako se snalazimo, šta da kažem”, priča jedan roditelj. Na zastoje utiče i činjenica da se vrtić nalazi na specifičnoj lokaciji, na granici zone naplate, odnosno van zone, kažu u Parking servisu. https://www.youtube.com/watch?v=v9WNCbyYCes

About the Author

admin

Leave a Reply