Vesti – 25.02.2017.

Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju (XXIX)

 U sredu 15. januara te 1997. godine počeo je Veliki štrajk, tako što su sve škole u Somboru, prve u Srbiji, potpuno obustavile nastavu i održale ga sve dok se štrajk  nije zahuktao  i u drugim sredinama Srbije  kada su gotovo sve škole prekinule nastavu. U sredu 5. februara pregovarački tim je prvi put  primljen u  Vladu Republike Srbije. Paralelno su trajali pregovori, štrajk i ulični protesti u gotovo svim gradovima sve dok  premijer Marjanović  izbacio iz pregovara nezavisne sindikate i naložio da „samostalni“ potpišu sporazum. Najveći udar na štrajk se desio kad je  predsednik SSSS Tomislav Banović potpisao Sporazum, a Vlada Srbije pozvala prosvetne radnike da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga štrajk i protesti će se nastaviti. Prosvetne i druge vlasti pozvaće na normalizaciju, a sindikati na nastavak štrajka pa će haos u kućama znanja biti još veći, pritisci nesnošljivi, najblaže rečeno neljudski, a rešenje još dalje.
U sredu 19. februara 1997.  pred Vladom okupiće se oko 40.000 prosvetara i htela, ne htela Marjanovićeva vlada će sutradan u četvrtak 20. februara  ponovo morati da za pregovarački sto i da  pregovara sa predstavnicima svih sindikata, a ne samo onih po njihovoj meri.  I ovi pregovori se neuspešno završavaju. Dešava se još jedna  nova  izdaja od strane „državnog“ sindikata – nastalu situaciju koristi Dušan Vatović, sekretar koordinatora pregovaračkog tima Jagoša Bulatovića koji šalje svim školama falsifikovano saopštenje pregovaračkog tima na osnovu koga se traži preispitivanje odluke o štrajku. To dovodi do zabune među prosvetnim radnicima, a u jednom broju škola započinje svakodnevno preispitivanje odluke o obustavi nastave.
Direktore škola svaki dan sazivaju načelnici okruga koji su takođe toga dana (20.02.1997.) bili u Vladi  gde se se dogovarali kako da okončaju, milom ili silom, štrajk. Načelnici će potom davati direktorima konkretne instrukcije o načinima delovanja u cilju suzbijanja štrajka i ne samo to već će i vršiti direktan pritisak  na direktore škola, ucenjivati i pretiti smenama.  U petak 21.02.1997. godine Vlada uključuje sva raspoloživa sredstva za zaustavljanje štrajka. Protivno odlukama štrajkačkih odbora direktori stavljaju obaveštenja na škole da će nastava početi od ponedeljka 24.02.1997, sazivaju sastanke i nastavnička veća subotom. Čak i nedeljom. RTS satanizuje prosvetu i poziva decu u škole. Prve počinju da rade škole koje se rukovode informacijama iz „državnog“ sindikata. U mnogim školama dolazi do nesloge i razbijanja jedinstva kolektiva.
U subotu 22. februara u Novom Sadu sastaju se IO i ŠO SPRV, a dan kasnije 23. februara  i ŠO  najupornijih i najduže u štrajku škola NSPRV u Somboru. Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno kruni – škole u Bačkom Bregu i Kolutu su počele da rade, a štrajkači više  nemaju ni podršku od strane roditelja. Deo škola predlaže štrajk sa skraćenim nastavom, a  deo istrajava na odluci o štrajku iako se u nastavu vraćaju i škole iz samostalnog, ali i iz nezavisnih sindikata, a zabunu je unela i odredba da svi koji posle 24. februara ostanu u štrajku ne podležu amnestiji iz Sporazuma. Pitanje je  koliko će se još moći izdržati, a veliki broj škola predlaže da se pređe na štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30. minuta). Javnost je podeljena, kao i podrška roditelja i medija. Predlaže se  da se štrajk nastavi i posle „dana D“ (ponedeljak, 24.02.1997.) i da „odluka bude naša“. U skladu sa tim ŠO če u utorak 25. februara doneti odluku da se u sredu 26. februara počne sa radom.
U taj utorak 25.02.1997. godine desiće se još jedna – peta u nizu izdaja „državnog sindikata“. Dok je pregovarački tim na razgovorima u skupštini Grada Beograda kod prvih demokratskih vlasti (deo pregovaračkog tima je primio predsednik skupštine  Milan Božić (SPO) sa saradnicima i sekretarom za obrazovanje, prim HZMK), deo tima sastavljen isključivo od članova „državnog sindikata“ odlazi u Vladu Srbije i verifikuje sramni Banovićev sporazum. „Državni sindikat“ objavljuje dopis o prekidu štrajka sa potpisom Dušana Vatovića, sekretara Jagoša Bulatovića. U sredu 26.02.1997.  sve škole u Somboru, nakon punih šest nedelja obustave, počinju da rade. Ali ni tu nije kraj …
Prof. Hadži Zdravko M. Kovač,
ravangradski učitelj u penziji i učesnik Velikog štrajka

Država opet nadmudrila prosvetu?*
U januaru najmanje 390.262 radnika nije primilo plate

Ista metodologija se koristi i u Rusiji, ali i u drugim zemljama u kojima je plata socijalna kategorija, a ne merilo vrednosti rada – kaže Dragiša Bjeloglav, pomoćnik direktora Saveznog zavoda za statistikuu (SZS) u odgovoru na pitanje zbog čega je u januaru promenjen način obračuna prosečne plate.
Naime, prosečna plata je ranije obračunavana tako što je masa isplaćenih zarada deljena brojem radnika koje su te zarade zaista i primili. Sada se deli na sve zaposlene što daje drastično različiti rezultat s obzirom da kod nas svakog meseca 480 do 500.000 zaposlenih ne dobije ni dinar.
U konkretnom slučaju, prosečna plata u januaru je po staroj metodologiji iznsila 776 dinara, dok je po novom obračunu ona svega 618 dinara. Ova razlika ujedno ukazuje da je prošlog meseca bez zarade ostalo najmanje 390.262 radnika, a Dragiša Bjeloglav kaže da treba dodati bar deset posto da se dobije pravo stanje.
Po njegovom objašnjenju, nova metodologija bolje odražava stvarne prilike i situaciju u kojoj se nalaze jugoslovenske porodice. Ako neko ne primi platu, njegova zarada je tog meseca nula, kaže Bjeloglav, i on sa tom nulom ulazi u masu zarada.
Međutim, drugi izvori, neslužbeno tvrde da je „na nas vršen pritisak što objavljujemo visoke prosečne plate koje, po njima, ne održavaju pravo stanje“.
Ima logike da se kao osnov procene stvarnog standarda koristi nova metodologija – slaže se dr Milena Jovičić sa Ekonomskog fakulteta. Ali, ona će davati pogrešnu sliku kretanja stvarno isplaćene prosečne plate, može se lako dogoditi da registruje pad čak i onda kada je realno došlo do rasta zarada.
Promena metodologije obračuna najviše će, ipak, pogoditi one čija se primanja vezuju neposredno za prosek plata.
Mislim da je stvarni razlog zbog koga je uvedena nova metodologija obračuna i bio taj da se određeni zahtevi koji se vezuju za prosečnu platu usklade sa realnim fondovima iz kojih ih država podmiruje – kaže dr Milena Jovičić.
A to u centar pažnje dovodi penzionere, neke javne službe i – prosvetne radnike čiji je štrajk, čini se ozbiljno uplašio državu.
Dragiša Bjeloglav tvrdi da penzioneri neće osetiti nikakve posledice, jer je i decembar preračunat po novoj metodologiji, ali dr Milena Jovićić upozorava da nova metodologija ne omogućava buduće realno indeksiranje zarada.
Čini se da država posle promene metodologije obračuna proseka može mirno da prihvati kompromisni zahtev prosvetnih radnika i da pri tome još i ućari.
Ponuđenim povećanjem koeficijenta realno je povišena osnovica za obračun plata prosvetara sa 220 na 286 dinara. Ako Vlada sada, uz pomoć nove metodologije, prihvati da osnovicu veže za 43 odsto prosečne plate, kako kompromisn traže prosvetari, to će vrednost osnovice utvrditi na 278 dinara, ili osam dinara manje nego sa povećanjem koeficijenta za 30 odsto.
Država je, čini se, opet nadmudrila prosvetu.
Blic, februar 1997.*

Sindikat raspustio pregovarački tim
Nakon odluke Samostalnog sindikata o okončanju štrajka

Saopštenje Republičkog odbora Sindikata radnika obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti, koje je provladinim medijima dostavljeno pre nego što je zvanično izdato, jasno je samo u dve stvari: proglašen je prekid štrajka, a rukovodstvo državnog sindikata obavezalo se Vladi da u buduće ni pod razno neće pružiti ruku drugim sindikatima. Sve ostalo, pa čak i koeficijenti plate na koje prosvetari mogu da računaju, nije sasvim izvesno.
Naime, saopštenjem je raspušten pregovarački tim u kome su učestvovali i predstavnici „Nezavisnosti“ i drugih, dok se obavezivanjem na „buduću saradnju sa ostalim sindikatima na osnovu Zakona o radnim odnosima“ državni sindikat zapravo obavezao da će se postaviti kao većinski sindikat koji će eventualno konsultovati druge, ali ih, neće više uključivati u pregovaračke timove.
Pitanje koeficijenata i plata je ostalo nerešeno jer se rukovodstvo Republičkog odbora nigde nije precizno izrazilo o tome. I dalje se govori o „povećanju koeficijenata po osnovu uslova rada“, a vikend-dokument Banovića i Marjanovića više nije Sporazum već obećanje Vlade.
Upotrebljena formulacija i pozivanje za „uslove rada“ ostavalju samo dve mogućnosti. Iliće prosvetari dobiti samo zakonom predviđenu maksimalnu povišicu po ovom osnovu od 10 odsto, ili će Vladine izmene i dopune kolektivnih ugvora biti nezakonite, naravno ako ne budu donete nekom pragmatičnom sankcijom kakvom je, recimo, Marija Terezija nasledila očev posao.
Razlike u ova dva slučaja su osetne, a sadašnje i oba moguća buduća stanja dati su u tabeli u prilogu.
Konačno, Republički odbor ne precizira rok za početak pregovora o konačnoj ceni rada za ovu godinu, a posebno se ističe da sindikat neće štititi one prosvetne radnike koji posle 25. februara nastave štrajk. Time je rok za pomilovanje štrajkača produžen deset dana u odnosu na vikend-sporazum, ali je ostala obaveza državnog sindikata da počini ono što je mr Dragan Zlatković, predsednik neposlušnog Gragdskog odbora, opisao kao „najveću izdaju interesa članova u istoriji sindikalnog pokreta“.
Blic, 22.02.1997.godine

ЗАБРИНУТИМА ЗА ПОЧЕТАК НАСТАВЕ

У два саопштења (Тражимо максималну  одговорност и Крените у школе) у Сомборским новинама од 14.2.97. одбори странака СПС и СДС позивају просветне раднике да прекину штрајк и крену у школе. Забринути су, кажу, за децу и будућност. Тако и треба. Али…
Али кад сте тако забринути за децу и њихово редовно школовање, зашто се нисте раније оглашавали? Крајем априла или почетком маја 1995. године НИН је објавио да је Влада Србије купила десет (!) нових аутомобила и платила их само три милиона динара. Тада је просечна плата просветног радника у основној школи била 250 динара. Ви се тада, господо из забрнутих странака, нисте огласили. Ваљда је нормално да се Влада осионо понаша јер она постоји себе ради.
Априла месеца прошле године милиција у Србији је добила нову одећу и опрему. За сваког милиционера утрошено је бар двадесет учитељских плата. Ви сте и тада ћутали и нисте бринули о деци.
Крајем децембра прошле године организован је митинг подршке организатору изборне крађе (што је доказано, зар не?), неки учесници су добијали и дневнице. Ко је платио нафту за бар пет стотина аутобуса? Колико је то коштало? Ко онда није бринуо о школи и деци? Ви сте и онда ћутали.
Већ три месеца милиционери добијају дневнице зато што стоје испред студената. Дневница је сто и стодвадесет динара и пакет хране је бесплатан. Многе милиционере превозе до Београда из Сомбора, Кикинде и Крагујевца, на пример. Како за то има пара? Одакле су и од кога су те паре узете? Ви сте због тога ћутали и сада ћутите. Да ли је ваше ћутање знак одобравања?
Ко је плаћао и од чијих пада представљање странке (која окупља неопорезоване богаташе) у Кикинди и Новом Саду? Чланове дирекције пратили су државни мотоцикли, а после представљања биле су вечере за велики број гостију. Морали сте за то да знате. А ви сте ћутали.
Ко је плаћао и од чијих пара летове у Љубљану и Грчку да би била представљена књига која је проглашена за издавачки подухват године? И за то сте морали да знате. И за то сте ћутали.
У саопштењу СПС боде очи реченица која тврди да је штрајк политички. Наравно, не наводе се докази. Ако је положај просветних радника у последњих педесет година последица политике да школовање треба да буде социјална помоћ (као и здравство), онда је могуће да штрајк буде и политички.
Обраћање одбора СПС треба да укаже да је мало крива Влада а много више просветни радници који су се коначно освестили. Као сте забринути за будућност и за децу, зашто то није била ваша стална брига, али не само на речима? Били сте на власти у општини сомборској, знали сте за олако трошење пара, али сте тада ћутали. Да ли сте прочитали десни стубац у „Сомборским новинама“ на четвртој страни од 14. фебруара ове године? хоћете ли се и о томе изјаснити? Хоћете да огласите кривим просветне раднике који су жртва дугогодишње политике према просвети.
Зар је нормално, кад се говори о тржишној привреди, да родитељи као произвођачи одређују цену својим производима и цену по којој ће учитељи радити? Зашто о томе не говорите?
Пре две недеље Влада је основала осам (!) нових министарстава. За то има пара. А ви ћутите.
Члан сам странке обесправљених, понижених, презрених, омаловажених и слабо плаћених просветних радника који раде у установама „од посебне друштвене важности“ (само на речима).
Драгољуб. Д. Гајић
(Сомборске новине 28.02.1997.)

“Krovni zakon” na pola puta

Predstavnici sindikata prosvete imali su dva sastanka sa predstavnicima Ministarstva prosvete i jedan s resornim ministrom, razmotrili su 111 članova zakona, a za razmatranje i analizu ostalo još oko 200 članova. Pregovori o ovom, ali i o drugim zakonima iz oblasti obrazovanja, nastavljaju se.
Nastavnici su i dalje opterećeni administriranjem, posebno kod priprema za časove, opisnog ocenjivanja, vođenja pedagoške dokumentacije. Ovo se odnosi na disciplinske postupke koje škole pretvaraju u sudnice u kojima se vode obimni i neprimereni postupci. Prava učenika se postavljaju ispred obaveza, prava zaposlenih skoro i da ne postoje, a o nekoj zaštiti nastavnika i da ne govorimo. Zbog nedokazane krivice nastavnicima se oduzima dozvola za rad, što ih često primorava na očajničke korake –  ocena je sindikata.
Ministarstvo prosvete je prihvatilo njihov predlog da se iz zakona izbriše član 35. kojim je predviđeno osnivanje Agencije za obrazovanje, kao i sugestije koje se odnose na gubljenje licence, a to je da konačno rešenje bude sudska odluka, a ne odluka školskog odbora.
Još od ponovnog uspostavljanja ministarstva prosvete 1991, osetno se smanjuje nivo samostalnosti ustanova i sve više školskih procesa se odvija pod direktnim nadzorom i kontrolom ministarstva. Srpske škole su oduvek imale zavidan nivo samostalnosti i slobode, koja se ogledala u domenu modaliteta nastave, ocenjivanja, izbora i upisa učenika, nabavke učila, vannastavnih aktivnosti, disciplinskih normi. Tvrda i centralizovana kontrola mreže obrazovnih ustanova koja bi se uspostavila s ciljem da se osigura efikasniji rad, unapred je osuđena na propast. Savremeni procesi usmeravaju ka tome da se jača samostalnost, ali i odgovornost jedinica nižeg nivoa, u ovom slučaju škola.

Šarčević: Novi zakoni o obrazovanju za mesec dana

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević najavio je danas da će za mesec dana biti objavljen paket zakona koji treba da reformišu obrazovanje. Šarčević je na okruglom stolu “Obrazovanje i tržište rada” rekao da paket obuhvata zakone o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o predškolskom, osnovnom, i visokom obrazovanju, inspekcijskom nadzoru i nacionalnom okviru kvalifikacija.(→Press Clipping)

Šarčević: Gradimo sopstveni model dualnog obrazovanja

Srbija će biti jedna od retkih zemalja koja će u proces uvođenja dualnog obrazovanja ući uz definisani zakonski okvir, kako bi ceo taj proces bio sinhronizovan, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević. (→Press Clipping)

Sajam obrazovanja „Putokazi” od 6. do 12. marta

Na Novosadskom sajmu od 6. do 12. marta održaće se tri manifestacije: 23. međunarodni salon knjiga, 22. međunarodna izložba umetnosti „Art ekspo”, 12. sajam obrazovanja „Putokazi”.

Podrška deci i učenicima sa smetnjama u razvoju

Priručnik „Programi podrške deci i učenicima sa smetnjama u razvoju“ Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja defektolozima i specijalnim pedagozima predstavljen je na Danima defektologa Srbije, održanim minulog vikenda u Novom Sadu, Priručnik je podeljen u pet celina- Program podrške za podsticanje kognitivnog razvoja, Fukcionalni jezik i kultura govora, Srpski znakovni jezik, Muzičke stimulacije i Razvoj predčitalačkih veština kod dece oštećenog vida. Celina Fukcionalni jezik i kultura govora sadrži priloge Situacioni govor, Obrada sadržaja u formi stripa, Gramatika srpskog jezika i Liste za evaluaciju ishoda. Ovi prilozi rezultat su istraživanja i rada stručnjaka iz oblasti defektologije, znakovnog jezika, lingvistike, kao i praktičara iz obrazovno-vaspitnog procesa. Iza svake celine navedena je korišćena literatura koja takođe može da bude korisna čitaocima za proširivanje znanja iz određenih oblasti.
– Priručnik je nemenjen defektolozima, vaspitačima, učiteljima, nastavnicima, budućim nastavnicima srpskog znakovnog jezika, kao i roditeljima – kaže Zorica Popović.- Pored toga, mogu ga koristiti i kao stručnu literaturu svi koji žele da stiču znanja iz ove oblasti, a posebno treba naglasiti da su svi programi usmereni prema potrebama dece i učenika, a ne isključivo u odnosu na smetnju u razvoju. Po njenim rečima, ovaj priručnik stavlja u centar potrebe deteta i pomaže da se ono uključi i u nastavu i u kolektiv. Kao posebno značajnu ističe celinu koju je pripremila Dragana Raičević, a u kojoj je prvi put dokumentovan srpski znakovni jezik, do sada među populacijom kojoj je ovo maternji, prenošen s kolena na koleno. Ovim priručnikom daje se značajan doprinos unapređivanju obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa smetnjama i teškoćama u razvoju, što je preduslov njihove uspešne socijalne inkluzije odnosno integracije u širu društvenu zajednicu, ocenili su defektolozi posle njegove prezentacije.

Zrenjanin: Borba za svakog učenika

Na tržištu rada dešavaju se tektonske promene, ipak, upisna politika u srednje škole na teritoriji grada Zrenjanina ne menja se godinama. I najava uvođenja dualnog obrazovanja, po svemu sudeći, ni naredne školske godine neće ništa bitno promeniti. – Borba je velika, a kako će se završiti, to još ne znamo. Mi smo i za narednu školsku godinu planirali isti broj odeljenja i profila kao za ovu, a hoćemo li upisati đake, videćemo. Planiramo da upišemo mesare, pekare i mlekare, i tehničare zaštite životne sredine, tekstilne i industrijske farmacije – kaže direktor Hemijske škole „Uroš Predić“ Jugoslav Bogdanov. Broj budućih srednjoškolaca iz godine u godinu sve je manji. Prema grubim računicama, naredne školske godine biće ih za dva odeljenja manje. Pojedine škole kao da računaju da će im đaci pasti s neba, pa traže i povećanje broja odeljenja. Gimnazija tako planira da pored već uobičajenih, upiše još jedno IT odeljenje. Medicinska želi odeljenje negovatelja. – Planirali smo sve što i prošle godine i eventualno odeljenje cvećara – vrtlara, kao trogodišnji nivo školovanja. Mislimo da je to dobar smer za devojčice koje ne uspeju ili ne žele da upišu četvorogodišnju školu. I druge škole imaju svoje planove ili želje, videćemo do kraja šta će biti – ističe direktorka Srednje poljoprivredne škole Milica Damjanović – Tomić i dodaje da je interesovanje za ovu školu svake godine sve veće, ali da se sa nadležnog mesta ne odobrava povećanje broja odeljenja. Svaka od srednjih škola na teritoriji grada bori se za sopstveni opstanak – kako same škole, tako i zaposlenih. Manje odeljenja, manje profesora, manje svega… Koliko je to usklađeno sa stvarnim potrebama tržišta rada, govore sledeći podaci.

Šta se traži?

Na evidenciji zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje ima i gimnazijalaca i ekonomskih tehničara koji se teško zapošljavaju, jer ih niko i ne traži. A traže se i momentalno dobijaju posao zavarivači, vozači, prodavci (agenti prodaje, menadžeri prodaje) mesari, građevinski radnici, šivači. Samo je pitanje ko će da ih iškoluje.

I matematika na francuskom

Svojevremeno je Sombor, zahvaljujući nekolicini entuzijasta ali i ovdašnjih ljudi koji su svoj profesionalni život nastavljali u Francuskoj, imao izuzetnu saradnju sa Francuskom. To je između ostalog, rezultiralo i velikim interesovanjem đaka za učenje tog jezika. Kako je ovaj zamah saradnje koincidirao sa nemilim događajima raspada zemlje i međunarodnim sankcijama pod kojima se našla „skraćena“ Jugoslavija, upravo je ovo bio jedan od tada malobrojnih, „prozora u svet“ za mnoge mlade Somborce i Somborke. Ova tradicija nije prekinuta ni dve i po decenije kasnije, pa je tako somborska Osnovna škola „Avram Mrazović“ uzela aktivno učešće i u projektu „Biram francuski” koji organizuje Francuski institut.
Po zamisli organizatora i samih nastavnika jedne od najboljih osnovnih škola u ovom kraju, ove godine su u radionicama Francuskog instituta učestvovali učenici četvrtih i osmih razreda. – Kroz radionicu sa bojama i životinjama, učenici četvrtih razreda su se upoznali sa francuskim jezikom, koji će početi da uče od petog razreda. Osmaci su u matematičkoj radionici pomoću znanja francuskog rešavali matematičko-logičke zadatake – ispričala je nastavnica Biljana Štrbac, koordinator projekta. Po rečima nastavnice, u ovakvim prilikama nailazi na veliku podršku učitelja i učiteljica, koji uviđaju vrednost učenja i poznavanja francuskog jezika, podržavajući saradnju sa vanškolskim institucijama.

Projekat „Biram francuski”

Projekat „Biram francuski” predstavlja inicijativu Francuskog instituta u Srbiji kako bi se proaktivno podržali profesori francuskog jezika, ali i promovisala kultura ove velike evropske zemlje i frankofonija. Svakog petka na poziv profesora po dva lektora zajedno idu po školama i organizuju radionice za đake. Kako kažu organizatori sudelovanje izvornih govornika u radionicama omogućava da se napravi poseban događaj u školi, da se unesu nove ideje i načini učenja jezika koji su dinamični, zabavni, aktuelni i zasnovani na komunikaciji.

Sevidž posetio i školu “Dr Milan Petrović”

Holivudski glumac Džon Sevidž, poznat po filmskim ostvarenjima „Kosa”, „Lovac na jelene”, „Kum 3” i drugim, povodom pretpremijere svog novog filma „Povratak”, upriličene u bioskopu „Arena sinepleks”, posetio je Novi Sad. Sevidža, kao i drugog predstavnika glumačke ekipe pomenutog filma Lazara Rokvuda, u Gradskoj kući primio je član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić. Poznati glumac takođe je došao da bi odao priznanje Novom Sadu za nedavno osvojenu titulu Evropske prestonice kulture 2021. godine, te se sastao i s predstavnicima Fondacije „Novi Sad 2021”, s predsednikom Nemanjom Milenkovićem na čelu, čime je za početak ostvarena saradnja na savetodavnom nivou. – Izuzetno mi je drago što sam u prilici da izrazim svoje emocije prema vašem gradu – bio je pun utisaka slavni Džon Sevidž, istakavši da je počastvovan što boravi u Novom Sadu i Srbiji koji imaju prelepu kulturu, ljude i gde je, kako je ocenio, izvanredan provod. – Film „Povratak“ je lična priča, koja jezikom umetnosti govori o očajničkom osećaju usamljenosti i nedostajanja ljudi koje voliš, a nisi u mogućnosti da kontrolišeš događaje spoljnog sveta.
Budući da se bavi humanitarnim radom, Džon Sevidž  je posetio i Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Dr Milan Petrović”. Ukratko mu je predstavljen ceo sistem škole, a pošto su on i njegovi gosti iz sfere umetnosti, u školi su im prikazali film o korisnici Marini Obradović „Kad bih mogla da biram” i deo pozorišne predstave „Kô nekad u osam” Teatra dobrih vibracija učenika i nastavnika Srednje škole „Dr Milan Petrović”, a u režiji Miše Blizanca. Vidno fasciniran, Džon Sevidž je istakao da je zapravo interakcija u međusobnom radu ono što daje pravi rezultat. – Među mladim ljudima u Srbiji vidim izuzetnu hrabrost – jedan je od zaključaka Džona Sevidža.

Nedelja retkih bolesti

Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije (NORBS) od srede, 22. februara, pa do kraja meseca obeležiti Nedelju retkih bolesti i Međunarodni dan retkih bolesti. – Nedelja retkih bolesti obeležava se od 22. do 28. februara, a Međunarodni dan retkih bolesti je 28. februar. NORBS će tokom cele te nedelje imati akcije u četiri grada, a u Novom Sadu štand će biti u tržnom centru “Merkator”, na prvom spratu. Biće postavljeno i stablo, a svi koji dođu do štanda mogu da uzmu list na kojem će napisati poruku za ozdravljenje i staviti je na drvo. Cilj nam je da tim porukama zajedno olistamo stablo – kaže Ivana Badnjarević iz NORBS-a i napominje da akciju u Novom Sadu podržavaju udruženja “Život” i “Hrabriša”, a da su se u nju uključili studenti Medicinskog, Stomatološkog i Prirodno-matematičkog fakulteta.
Tokom trajanja ovogodišnje kampanja neće biti prikupljanja priloga, niti slanja poruka, a Badnjarević objašnjava da će svi koji dođu do štanda od volontera moći da dobiju flajere, primerak časopisa “Život” koji je jedini specijalizovan za retke bolesti, kao i informacije o bolestima, lečenju i problemima koje imaju oboleli i njihovi porodice. – Bezmalo 90 odsto dece koja imaju neku retku bolest nemaju šifre bolesti, te ni pravo na tuđu negu, ortopedska pomagala, pravo na odalazak u banju, lekove i medicinska sredstava – navodi Snježana Kužet iz NORBS-a i dodaje kako njen sin, koji ima 15 godina, nema dijagnozu, niti šifru bolesti tako da ne može da ostvari pravo na negu i odlazak u banju, što bi mu značajno pomoglo u oporavku. Kako navodi, roditeljima čija deca imaju retku bolest problem je i nedostatak personalnih asistenata i ličnih pratilaca dece, jer je takva podrška neophodna onima koji su u sistemu obrazovanja i redovno pohađaju školu.

„Zojin zakon” spasao 404 deteta

Jedan od velikih uspeha udruženja koja okupljaju obolele od retkih bolesti je i usvajanje “Zojinog zakona” pre dve godine. On, između ostalog, predviđa da ukoliko se u roku od šest meseci ne utvrdi dijagnoza u našoj zemlji, uzorci krvi ili tkiva se šalju u inostranstvo gde se postavlja dijaznoza. Zahvaljujući “Zojinom zakonu” 404 dece dobilo je dijagnozu i započelo lečenje.

Nema nacionalnog registra

Ivana Badnjarević kaže kako se smatra da u svetu postoji između 6.000 i 8.000 retkih bolesti, a da u Srbiji ima oko pola miliona obolelih od neke od ovih bolesti, ali se ne zna tačan broj.
– Nemamo nacionalni registra retkih bolesti, niti nacionalnu strategiju za retke bolesti, ali je u planu njeno usvajanje. Nakon što se usvoji strategija, očekujemo da će biti napravljen i registar, koji bi mnogo značio i to ne samo zato što bi se znao tačan broj obolelih, već bi to moglo da olakša i planiranje lečenja – istakla je Badnjarević.

Kompjuter koristiti pametno i pod kontrolom roditelja

Stručnjaci su saglasni da je za pravilan psihofizički razvoj dece nužna fizička aktivnost, ali ima i onih koji napominju da ukoliko upotreba interneta predstavlja jedinu ili preovlađujuću aktivnost deteta, onda to i te kako može da utiče na njegovu izolovanost i uspori socijalni razvoj. – Preterana upotreba remeti fizičko zdravlje (neadekvatan položaj tela, izlaganje očiju štetnosti ma ekrana, položaj ruka…). Šteti i mentalnom zdravlju, jer izolovanost ili izloženost neprimerenim sadržajima može dovesti do različitih psihopatoloških manifestacija – uverava dr Pejović Milovančević. Kontrolisana upotreba interneta ipak može biti korisna kao sredstvo dolaženja do informacija i učenja. Naša sagovornica smatra da je dob ra vest da bi od naredne godine in formatika mogla da postane redov ni predmet u školama, jer to, kako dodaje, treba shvatiti kao novi vid opismenjavanja mladih. – U starijem uzrastu, upotreba kompjutera u obrazovanju jednako je važna kao i korišćenje drugih didaktičkih i školskih materijala. Neke škole su na početku školo vanja svojim đacima donirale raču nare što je u redu, jer ipak je to način da se deca uče kako, zbog čega, kada i koliko da koriste kompjuter – podvlači dr Pejović Milovančević. Škola i učenje neće biti gurnuti u drugi plan u životu deteta u odnosu na korišćenje interneta, jedino ukoliko se kompjuter koristi pametno, i to pod kontrolom roditelja. Zato su, zaključuje dr Milica Pejović Milovančević, važni iskreni i otvoreni odnosi, uspostavljanje relacija zasnovanih na poverenju gde su mame i tate prijatelji dece na mrežama.

Ivanišević: Svako dete migrant u Srbiju imaće staraoca

Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je nedavno izjavio da će “svako dete migrant koje dođe u Srbiju od sada  imati staraoca”. “Posebnu brigu o deci preuzimaju centri za socijalni rad i centri za prihvat maloletnih migranta u Subotici, Beogradu i Nišu. Oni su zahvaljujući donaciji švajcarske vlade posebno opremljeni sa idejom da se odvoji prostor gde deca borave i gde će sa decom raditi licencirani stručnjaci, obučeni za komunikaciju i pomoć posebno senzibilnim kategorijama” – rekao je za “Danas” Ivanišević, koji  on objašnjava da je cilj staratelja da deci i mladim ljudima u izbeglištvu predoče uslove programa povratka u zemlje porekla, koji finansira Evropska unija, a realizuje Međunarodna organizacija za migracije. – To je program dobrovoljnog povratka. Putem staraoca ćemo voditi računa da li je to u apsolutnom interesu deteta. To će biti ponuđeno svakome ko želi i ko je dugo u Srbiji, jer je odlazak u zemlje Zapadne Evrope faktički nemoguć za većinu migranata, osim za izbeglice iz Sirije i dela Iraka. “Dakle, za ljude iz Avganistana, Pakistana i drugih zemalja, bojim se da će EU ostati nedosanjani san” – ističe Ivanišević. On dodaje da će ovi staraoci svakako uzeti u obzir da li postoji mogućnost readmisije migranata, kao i da li mogu da dobiju azil u našoj zemlji. “Proces readmisije je takav da ako nisu ispunili uslove potrebne za azil uskraćuje im se boravak i oni se vraćaju u zemlju porekla. Dodatni stepen zaštite kod tog postupka, kada se radi o deci, jeste da se vodi računa i o školskim godinama, da se ne prekida obrazovanje” – ukazao je Ivanišević.
Skoro polovina od ukupnog broja evidentiranih migranata u prihvatnim centrima su maloletnici, dok je 12 odsto, odnosno 747 njih, bez ikakve pratnje staratelja.

Srpska: Deca, zbog gladi, padaju u nesvest

U Srpskoj je za deceniju i po udvostručen broj socijalno ugrožene dece, pokazala je zvanična statistika. Podaci Zavoda za statistiku RS pokazuju da je 2000. godine u RS bilo 33.211, a krajem 2015. godine 65.526 maloletnih korisnika socijalne zaštite. Među njima, najviše je ugroženih porodičnom situacijom, te onih koji su u stanju različitih socijalno-zaštitnih potreba. Sagovornici „EuroBlica“ ističu da su razlog ovakve situacije sve teže ekonomske prilike, koje su mnoge porodice dovele na samu ivicu opstanka.
U Udruženju porodica sa četvoro i više dece RS naglašavaju da su mališani u pojedinim porodicama bukvalno gladni. – Dešava se da deca od neuhranjenosti padaju u nesvest, jer ponekad nemaju ni hleba. Naše udruženje na republičkom nivou okuplja 5.000 porodica, odnosno oko 25.000 dece. Skoro 70 odsto roditelja je nezaposleno, pa ne treba puno objašnjavati kako žive njihova deca. Ti ljudi se trude da nešto zarade, ali je reč o povremenim i slabo plaćenim poslovima, tako da su oni i njihova deca više gladni nego siti – kaže predsednik ovog udruženja Jovan Radovanović.
U instituciji ombudsmana za decu RS kažu da ekonomska situacija direktno utiče na stabilnost porodice, što decu, u najranijem uzrastu,  dovodi u stanje socijalne potrebe. – Nepovoljne okolnosti u kojima dete odrasta uzrokuje brojne probleme, koji nose rizike koji su u vezi sa zadovoljenjem osnovnih i razvojnih, ali i potreba dece za socijalnom integracijom. To dugoročno ostavlja posledice na njihov razvoj i odrastanje – ističe ombudsman za decu Nada Grahovac.

Devojčica (7) pisala “Guglu”: Hoću da radim kod vas!

Sedmogodišnja devojčica Kloi Bridžvoter iz Hereforda u Engleskoj poslala je pismo Guglu u kojem je izrazila želju da se zaposli u ovoj čuvenoj kompaniji, a odgovor koji je primila napisao je niko drugi do izvršni direktor firme glavom i bradom. Devojčica je u pismu navela kako ima iskustva u korišćenju tablet računara, igricama, plivanju, spelovanju reči, čitanju i sabiranju, a da joj je velika želja da radi na mestu gde bi mogla da sedi na lejzibegovima i spušta se toboganom. – Učiteljica je rekla mojim roditeljima da sam veoma dobar đak, a tata me je ubedio ako nastavim tim putem da ću jednog dana uspeti da se zaposlim u Guglu – napisala je malena Kloi i dodala da je ovo drugi put da piše pismo u životu i da je prvo bilo upućeno Deda Mrazu.
Odgovor na pismo je, na oduševljenje svih, stigao od Sundara Pičaja, izvršnog direktora Gugla i u njemu poručuje Kloi da ako nastavi vredno da radi i prati svoje snove uspeće u svemu što bude zamislila – od posla u Guglu do olimpijske medalje u plivanju. – Jedva čekam da porasteš i da primim tvoj zahtev za posao u Guglu – napisao je u pismu Pičaj.
Devojčicin otac je oduševljen i kaže kako Kloi nakon odgovora još više želi da se jednog dana zaposli u Guglu. – Ne postoje reči zahvalnosti koje mogu da uputim čoveku koji pored silnih obaveza pronađe vremena da odgovori na pismo jednoj devojčici i približi je korak bliže ostvarenju sna – rekao je devojčicin otac za Indipendent.

I naučnici protiv Trampa

Evropske naučne organizacije kritikovale su danas američkog predsednika Donalda Trampa zbog “politike preorijentisanja” na stavove koji se “ne zasnivaju na činjenicama i naučnim postupcima i dokazima”. U pismu koje je potpisalo 46 naučnih organizacija pozivaju se evropski političari da odbrane principe i vrednosti na koje se “tradicionalno oslanjao naučni napredak”, uključujući otvorenu razmenu ljudi i ideja. Kako je navedeno, principi kao što su transparentnost, deljenje informacija i fizička mobilnost naučnika bili su ključni za naučni razvoj i dobrobit koju oni donose društvima i ekonomijama. Autori pisma podsetili su na nove pokušaje američkog predsednika da zabrani ulazak građanjima sedam muslimanskih zemalja i pretnje da vladini naučnici neće moći da se obraćaju medijima ili da objave svoja otkrića bez njegove dozvole. “Sada je svetu više nego ranije potrebna čvrsta nauka i istraživanja kako bi se odgovorilo na izazove bez presedana”, navedeno je u pismu. Među organizacijama koje su potpisale pismo su Kraljevsko društvo Londona za unapređenje prirodnih znanja, akademje nauka Švajcarske, Švadske, Danske i Holandije, i Evropska unverzitetska asocijacija. Pismo je upućeno predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku i predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, evropskom komesaru za nauku Karlosu Moedasu i premijerima i ministrima za nauku članica EU, ali i Norveške, Švajcarske, Islanda i Srbije.

About the Author

admin

Leave a Reply