27.02.2017. – Vesti

Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju (XXX)

 U sredu 15. januara te 1997. godine počeo je Veliki štrajk, tako što su sve škole u Somboru, prve u Srbiji, potpuno obustavile nastavu i održale ga sve dok se štrajk  nije zahuktao  i u drugim sredinama Srbije  U sredu 5. februara pregovarački tim je prvi put  primljen u  Vladu Republike Srbije. Paralelno su trajali pregovori, štrajk i ulični protesti u gotovo svim gradovima sve dok  premijer Marjanović  izbacio iz pregovara nezavisne sindikate i naložio da „samostalni“ potpišu sporazum. Najveći udar na štrajk se desio kad je  predsednik SSSS Tomislav Banović potpisao Sporazum, a Vlada Srbije pozvala prosvetne radnike da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga štrajk i protesti će se nastaviti. Prosvetne i druge vlasti pozvaće na normalizaciju, a sindikati na nastavak štrajka pa će haos u kućama znanja biti još veći, pritisci nesnošljivi, najblaže rečeno neljudski, a rešenje još dalje.
U sredu 19. februara 1997.  pred Vladom okupiće se oko 40.000 prosvetara i htela, ne htela Marjanovićeva vlada će sutradan u četvrtak 20. februara  ponovo morati da za pregovarački sto i da  pregovara sa predstavnicima svih sindikata, a ne samo onih po njihovoj meri.  I ovi pregovori se neuspešno završavaju. Direktore škola svaki dan sazivaju načelnici okruga koji su takođe toga dana (20.02.1997.) bili u Vladi  gde se se dogovarali kako da okončaju, milom ili silom, štrajk.  U petak 21.02.1997. godine Vlada uključuje sva raspoloživa sredstva za zaustavljanje štrajka. RTS satanizuje prosvetare i poziva decu u škole. Prve počinju da rade škole koje se rukovode informacijama iz „državnog“ sindikata.
U subotu 22. februara u Novom Sadu sastaju se IO i ŠO SPRV, a dan kasnije 23. februara  i ŠO  najupornijih i najduže u štrajku škola NSPRV u Somboru. Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno kruni, a zabunu je unela i odredba da svi koji posle 24. februara ostanu u štrajku ne podležu amnestiji iz Sporazuma. Pitanje je  koliko će se još moći izdržati, a veliki broj škola predlaže da se pređe na štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30. minuta).
U  utorak 25.02.1997. godine desiće se još jedna – peta u nizu izdaja „državnog sindikata“. Dok je pregovarački tim na razgovorima u skupštini Grada Beograda kod prvih demokratskih vlasti (deo pregovaračkog tima je primio predsednik skupštine  Milan Božić (SPO) sa saradnicima i sekretarom za obrazovanje, prim HZMK), deo tima sastavljen isključivo od članova „državnog sindikata“ odlazi u Vladu Srbije i verifikuje sramni Banovićev sporazum. „Državni sindikat“ objavljuje dopis o prekidu štrajka sa potpisom Dušana Vatovića. U sredu 26.02.1997.  sve škole u Somboru, nakon punih šest nedelja obustave, počinju da rade. Ali ni tu nije bio kraj … Pokrajinski štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine doneće odluku o nastavku štrajka, a školama koje su počele da rade nalaže da preispitaju svoje odluke o prekidu štrajka, sada i zbog otkaza koji su uručeni dvojici kolega iz Srednje saobraćajne škole „Pinki“ iz Novog Sada.
U medijima se kalkulisalo o tome da li su prosvetari još jednom prevareni ili su protesti doneli kakav takav boljitak… , a prosvetari su na delu doživeli jednu od najvećih prevara. Naime oni su svo vreme za „sidro“ imali  isplaćenu zaradu i procenat uvećanja zarada su vezali upravo za to „sidro“(ranije su prevareni sa potrošačkom korpom, onda i sa minimalnom potrošačkom korpom,  inflacijom, troškovima života,… prim HZMK), a tadašnja Vlada (uostalom, kao i današnja) je smislila kako da je i ono obećano povećanje manje košta. Uvođenjem u obračun prosečnih plata i onih zaposlenih  koji nisu primili ni dinar (a njih je onda bilo 390.262 (podatak za januar 1997.), uostalom kao i danas – procene su da i danas preko 300.000 ne prima ni dinar,  prim. HZMK) su smanjili prosek, time i od procenta obećanog uvećanja plata od 43% većih plata nije bilo ništa. Čak i ono manje kad dođe red na naplatu dobiti neće.
Prof. Hadži Zdravko M. Kovač,
ravangradski učitelj u penziji i učesnik Velikog štrajka

Prosvetni radnici i juče pred Vladom Srbije a ministar obećao povišicu
Škola kreće po planu?

Do 1. marta Ministarstvo prosvete završiće plan nadoknade izgubljenih časova. Predviđeno je da se oni odrađuju subotama, 28, 29 i 30. aprila kada je trebalo da bude prolećni raspust, a koristiće se i dani predviđeni za razne kulturne i radne aktivnosti, kada se u principu ne održavaju časovi. Škole će nadoknađivati onoliko časova koliko je propušteno.u svakom slučaju, školska godina će biti produžena, a kvalifikacioni ispiti za upis u srednje škole polagaće se kao i prethodne godine.
Sve ovo sasvim izvesno kazuje da je, što se Ministarstva prosvete tiče, štrajk prosvetnih radnika okončan, a ponuda Vlade kojoj je i ovog puta zdušno pomogao državni sindikat, konačna. Za juče je bila najavljena i isplata prvog dela januarske zarade akontaciono uvećana za 30 odsto, kako su se dogovorili Vlada i Sindikat, a što veliki broj prosvetnih radnika nije prihvatio. U poseti nekim školama koje od ponedeljka ponovo rade bio je ministar Jovo Todorović i uz najavu da je nastava normalizovana upozorio da će Ministarstvo i Vlada preduzeti sve da se časovi normalno održavaju u svim školama i u svim mestima. Uz informaciju da će se delovi povećanih plata od 1. januara isplaćivati svakih deset dana, Todorović je za mart najavio nove pregovore Vlade i Sindikata, verovatno Samostalnog.
Inače, i dalje je dosta škola koje ne rade, što potvrđuju i u Ministarstvu prosvete, a najveći broj onih koji štrajkuju i dalje je u Beogradu, Nišu i Subotici.

Krnji pregovarački tim

BEOGRAD – Dok svakodnevno više hiljada prosvetnih radnika demonstriranjem vrši pritisak na Vladu, a pregovarački tim dobija bezrezervnu podršku novouspostavljene gradske vlasti, Republički odbor Samostalnih sindikata i dalje podržava Banovićev „štrajkbreherski“ sporazum
Pred Vladom Srbije juče se okupilo više hiljada prosvetara, odakle se pregovarački tim uputio do Skupštine grada.
Paralelno sa priijemom lidera prosvetara u Skupštini, održavala se i vanredna sednica Republičkog odbora Samostalnih sindikata, gde novinari nisu mogli da uđu.
Prisustvo sednici i pored pismenog zahteva, nije omogućeno, osim pregovaračkom timu ni predstavnicima Subotice, Pančeva, Kraljeva, Niša i Jagodine, iako su oni u ovom trenutku, pored Beograda, glavni nosioci štrajka, rekao je Slavko Malidžan, član Pokrajinskog odbora.
Republički odbor nas ignoriše, pozivajući članove koji im odgovaraju. Jučerašnjoj sednici ROS-a prisustvovali su samo Dušan Vatović, sekratar koji se samoimenovao u šefa pregovaračkog tima, Dragan Karajović, Jovo Gavrić i Nenad Radojčić. To „krnje“ pregovaračkog telo ne može da nas predstavlja i tretiraćemo ga kao izdajničko, rekao je Zdravko Kovač, predsednik Nezavisnog sindikata Vojvodine.

ZBOG ODUGOVLAČENJA S POTPISIVANJEM REGISTRACIJA
NOVIH ČLANICA UGS „NEZAVISNOST“ PRETI:
Tužićemo ministra Stamatovića, polupaćemo prozore na Ministarstvu

Beograd – Sindikalci UGS „Nezavisnost“ zapretili su podizanjem krivične prijave protiv Milivoja Stamatovića, ministra za rad, socijalna i boračka pitanja, i njegove zamenice Ljiljane Milosavljević, zbog odugovlačenja s potpisivanjem registracije novih članica, saznaje DT u ovom sindikatu.
Milan Nikolić, predsednik Granskog sindikata metalaca u UGS za DT kaže: „Ilićemo tužiti ministra ili polomiti sve prozore na nadležnom Ministarstvu, jer nam ništa drugo ne preostaje. Ovo je drugi put da ovo ministarstvo odugovlači s potpisom, a prvi put da su to uradili tek nakon teksta u DT. Sada naših 80 članica, iako je ispoštovalo sve zakonske uslove, čeka na milost ministra i zamenika. Uostalom, Ljiljanu Milosavljević ne možemo ni telefonom ujuriti, jer za nas je ona uvek odsutna“.

RODITELJI MINISTARSTVU PROSVETE
„Ne držite više decu na ulici“

Beograd –Na jučerašnjem skupu u organizaciji Saveta roditelja osnovnih i srednjih škola, održanom u parku prekoputa zgrade Ministarstva prosvete Republike Srbije, više od 2.000 roditelja i dece protestvovalo je zbog neusvojenih zahteva koje su prosvetni radnici postavili Vladi.
„Deco zdravo! Sada je počeo veliki školski čas, kakav nikada do sada nije održan. Neće vam predavati profesori i nastavnici i neće vas upisivati u dnevnike ako ste zakasnili. Danas će vam pričati samo mame i tate i reći će vam zašto ne idete u škole“, rekao je Branislav Stjepanović, član Saveta roditelja osnovnih i srednjih škola i dodao:
„Nadam se da je ovo jedini ovakav školski čas, ali ako se ništa ne promeni do četvrtka, održaćemo i drugi. Cilj nam je da se što pre vratite u škole. Od Vlade očekujemo da nam ne drži više decu na ulici. Mi smo roditelji, ali i glasači, a izbori se bliže.“
Ivan Mićević, član Saveta roditelja osnovnih i srednjih škola pročitao je pisma poslata Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije. U pismima se ističe da su prosvetni radnci u vrlo teškom položaju i da ih roditelji podržavaju u svim njihovim zahtevima.
Na skupu je još izneto da je ovo čas očuvanja ljudskosti, da oni kao roditelji žele da sačuvaju decu od gluvih, nemih i arogantnih ministara u Vladi da podržavaju prosvetne radnike, jer oni zajedno s njima podižu i vaspitaju decu.

Domar držao časove

U čitavom Banatu, od 143 osnovne škole, 80 radi, u 21 časovi traju 30 minuta, a 29 su u štrajku.Prema rečima Miodraga Todorovića, načelnika za prosvetu na području Banata od 30 srednjih škola dvedeset je u štrajku, tri delimično rade, u jednoj su časovi skraćeni na trideset minuta, a ostale rade normalno. Nismo dobili odgovor na informaciju da su u nekim zrenjaninskim školama nastavu držali nestručni kadrovi, čak i domar jedne škole.Navodno, neke škole su bile zaključane, ne zbog učenika, nego zbog napada štrajkača!?

U gotovo svim gradovima u Srbiji štrajk
prosvetnih radnika se nastavlja
Dostojanstvo nema cenu

Republička vlada je načinila ponovo veliku grešku upućivanjem pretnje štrajkačima u obrazovanju. U Zrenjaninu su štrajkači učvrstili redove i sve škole su u štrajku. Tokom dve nedelje, koliko je prošlo od početka štrajka, svi zaposleni su prevazišli strah od pretnji državnih činovnika. Nije to samo udarac prosvetarima, već i mladim naraštajima. Zabrinjava podatak da je u ratno vreme našu zemlju napustilo oko 300 hiljada mladih. To je alarmantna realnost nad kojom bi se zabrinule i mnogo veće države. O mladima se naširoko pisao, pričalo i snimalo TV kamerama samo u predizbornim aktivnostima, u toku prijema u redove vladajuće partije. Koliko je tadašnji simbol crvena ruža, simbol svetle perspektive. Oko 900 prosvetnih radnika, koliko zapošljavaju sve osnovne i srednje škole u Jagodini, iskupilo se juče pred zgradom Gimnazije i upozorilo Vladu Srbije da će istrajati na obustavi rada sve dok se ne ispune njihovi opravdani zahtevi. U ime roditelja, đaka, prisutnima se obratio novinar Živorad Đorđević i rekao je da je „naš suludi mašinovođa sa još luđim skretničarima“ odveo prosvetne, naučne i kulturne radniek na slepi kolosek životne egzistencije.
U ovoj gimnaziji učio je i Zvonimir Kostić, poznati srpski pesnik. Njegovog sina, Rastka Kostića pretukla je policija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nadam se da se policijski pendreci neće sručiti na vaše glave zato što tražite da vam se obezbede uslovi za normalan život i rad.

Bez komentara

Drugi razgovor predstavnika Vlade Republike Srbije i pregovaračkog tima prosvetnih radnika juče je završen nakon nešto više od dva sata. Po izlasku iz zgrade ni jedan od članova pregovaračkog tima nije hteo da komentariše šta se dešavalo iza zatvorenih vrata.
Da podsetimo, predstavnici svih sindikata, asocijacija i odbora koji su u štrajku zahtevaju od Vlade povećanje cene rada, isplatu zaostalih ličnih dohodaka, izmenu Zakona o osnovnoj i srednjoj školi i stavljanje van snage Zakona o radnim odnosima.

PROSEČNA ZARADA
UZROK ILI POSLEDICA

U raspodeli opšteg siromaštva uvek se traži dežurni krivac. U skladu sa takvim razmišljanjima, godinama je opšta povika, a s vremena na vreme i opšti progon i hajka na sve ono što se zove društvena nadgradnja pa i neprivredna delatnost uopšte.
Ako je suditi po kretanju prosečnih zarada u januaru, krivac je pronađen i kažnjen. Naime, statistika je prvi put zabeležila veće prosečne zarade zaposlenih u privredi (proizvođači) u iznosu od 782 dinara, prema 718 dinara koliko su zaradili zaposleni u neprivrednim delatnostima (potrošači). Osim toga, statistika u januaru beleži do sada najveći broj preduzeća koja zarade radnicima nisu isplatila uopšte, kao i veliki broj polovičnih isplata. U januaru je čak 5.000 radnika ostalo bez plate, u tom mesecu nije im isplaćen ni dinar na ime zarade.
Otud i dilema: zarade u privredi – uzrok ili posledica zarada u neprivredi? Logična je pretpostavka da su privrednici izbegavanjem plaćanja poreskih obaveza direktno uticali na finansiranje društvene nadgradnje koja čini najveći deo zaposlenih u neprivrednim delatnostima. Tako se prvi put dogodilo da su zarade zaposlenih u neprivredi manje od zarada zaposlenih u privredi. I ne samo to. Ukoliko je reč o bojkotu ili kazni proizvođača prema neproizvodnim delatnostima, efekat je potput, jer su januarskim prosekom neprivredne delatnosti vraćene na nivo zarada iz juna 1996. godine, kada su iznosile 749 dinara.

PREDSEDNIK ŠTRAJKAČKOG ODBORA OŠ „ALEKSA ŠANTIĆ“ IZ SEČNJA
MILORAD VUJOVIĆ TVRDI.
Direktor organizovao roditelje protiv štrajka

Sečanj – „Direktor OŠ „Aleksa Šantić“ iz Sečnja Milenko Ačinović, s Opštinskom organizacijjom SPS, šikanira nastavnike ove škole kako bi ugušio štrajk“, tvrdi predsednik štrajkačkog odbora OŠ „Aleksa Šantić“ Milorad Vujović.
Od prvog dana direktor je pretio isključenjem grejanja i struje kako bi na taj način onemogućio sastajanje članova Štrajkačkog odbora. Potom je pretio otkazima i pokušajima razbijanja kolektiva po svaku cenu. Kad i to nije uspelo, pokušao je pritiskom preko školskog odbora.
„Usledili su telefonski pozivi roditelja, po nagovoru direktora i lokalnih vlasti, a potom slede sastanci Saveta roditelja, ali bez prisustva Štrajkačkog odbora, sve u cilju gušenja štrajka“, piše Vujović u saopštenju za javnost i dodaje kako se „očekuje da će prezir javnosti učiniti da se pretnje i proganjanja prosvetnih radnika obustave“.

ŠKOLE U  LJUBOVIJI RADE
Dogovor vlasti i prosvetara

Ljubovija – Osnovne škole u opštini Ljubovija i gimnazija „Vuk Karadžić“ koje imaju oko 2.300 učenika, samo su na dva dana obustavile nastavu. Lokalna vlast postigla je dogovor s prosvetnim radnicima da se nastava odvija, ali da čas umesto 45 traje 30 minuta.

Zbog dugova prosvetarima sindikati zveckaju štrajkom

Predstavnici četiri sindikata zaposlenih u prosveti razgovarali su u petak sa ministrom Mladenom Šarčevićem oko sprovođenja sporazuma potpisanog 2015. godine. Kako je t rekla Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, sindikati su insistirali na isplati svetosavskih nagrada koje nisu isplaćivane tri godine, kao i na isplati pomoći po osnovu 2,5 milijardi dinara uštede nakon zbrinjavanja tehnoloških viškova.(→Press Clipping)

Napredovanje u nauci – dođi juče!

“Pravilnik o postupku načinu i vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, koji je donelo ministarstvo nadležno za nauku, donekle podseća na navedene reči B. Šoa. Ovim pravilnikom nije rešen ni jedan problem u srpskoj nauci, a stvoreno je barem dvadeset tri nova! Tačno toliko nesaglasnosti sa Ustavom i zakonima je ustanovio Institut za uporedno pravo u Inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti koju je podneo Ustavnom sudu osporavajući navedeni pravilnik.  U modernoj jurisprudenciji, načelo zabrane retroaktivnosti nije samo pravni, već civilizacijski standard” kaže Savo D. Manojlović, istraživač saradnik u Institutu za uporedno pravo, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
“Osporenim pravilnikom baš to načelo brutalno je pogaženo. Suštinski su promenjeni uslovi potrebni za napredovanje u odnosu na prethodni pravilnik, a nije uređen prelazni režim. To u praksi dovodi do slučajeva da oni koji su više godina marljivo radili i ispunili kriterijume za napredovanje prema prethodnom pravilniku, sada ne mogu napredovati u zvanje za koje su više godina marljivo radili, jer su naprasno promenjeni uslovi” kaže Manojlović.(→Press Clipping)

Nastava na devet jezika

U  službenu upotrebu u 42 lokalne samouprave u Srbiji uvedeno je 11 manjinskih jezika i njihovo pismo. Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u osnovnim školama organizovano je na albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku, za oko 72.000 dece.

Nastavnici na pretčasu kod robota

Završena je obuka za 116 nastavnika iz 81 škole u Srbiji, za korišćenje mBot robota, uz pomoć kojih će đaci iz tih škola učiti osnove kodiranja i programiranja. Radionice su organizovane u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Negotinu i Beogradu, a pohađali su ih nastavnici iz svih krajeva Srbije, koji su svoju školu prijavili za učešće u akciji KODigranje, saopštila je Fondacija B92 koja sprovodi akciju Bitka za znanje. Akcija KODigranje deo je šireg programa Bitka za znanje, a za cilj ima da programiranje – najtraženije i najperspektivnije zanimanje, uvede u osnovne škole na način na koji je prilagođen deci. “U narednim danima, ovi nastavnici uvešće svoje đake u svet programiranja, a znanja i veštine koje budu stekli u predstojećem periodu imaće priliku da pokažu i na takmičenju”, navodi se u saopštenju. U toku naredne dve nedelje u program će biti uključeno još 50 osnovnih škola, kojima će biti donirano ukupno 250 robota, a nastavnici će takođe proći obuku početkom marta.(→Press Clipping)

Novosadski studenti česti na stranim fakultetima

Više od 200 studenata Novosadskog univerziteta protekle školske godine putovalo je u Evropu kako bi, kroz program razmene, dodatno usavršili znanje stečeno na osnovnim studijama ili dobili diplomu master, odnosno doktorskih studija u inostranstvu. Prema podacima iz ranijih godina, novosadski studenti su među brojnijima na programima razmena. Osim studenata, preko 160 zaposlenih na fakultetima otišlo je na neki evropski univerzitet. Ipak, iako postoje stipendije na svim nivoima, najmanje odlazaka do sada realizovano je na doktorskim studijama, tvrde u Kancelariji za Međunarodnu saradnju na Filozofskom fakultetu. Novosadski studenti najčešće odlaze u Španiju, Rumuniju, Poljsku, Nemačku, Finsku i Grčku.  (→Press Clipping)

Naučne discipline iz drugog ugla

Na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta je održana manifestacija “Hemijski vikend” kako bi se studenti upoznali sa svim što mogu da rade nakon završenih studija. Asistentkinja na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine dr Mirjana Radanović kazala je da je ovo četvrta godina kako se organizuje “Hemijski vikend” i dodala da se trude da prikažu zanimljiviju sliku i interesantne segmente onog što može da bude budućnost hemičara. Upravo zbog toga su izabrali slogan “Moja budućnost- moj izbor”, a učenici su na ovogodišnjem “Hemijskom vikendu” imali prilike da čuju zanimljivo predavanje o tome kako su nastali nazivi pojedinih elemenata na osnovu istorijskih priča i zanimljivih mesta.
Studenti su odvedeni i u laboratorije gde im je objašnjeno šta može da radi hemičar kao naučnik, a šta u kriminalističkoj, kozmetičkoj i prehrambenoj i industriji. – Pokazali smo im kako hemičar u oblasti biohemije radi na pronalasku antikancerogenih lekova i slično. Nekako smo im probali približiti neke rogobatne i njima čudne izraze i pojmove tako što smo, govoreći o, na primer, polimerima, objasnili  da su to naša kosa i nokti- kazala je Radanovićeva. Po njenim rečima za ovaj smer se odlučuju radoznali mladi koji su inovativni i vole da eksperimentišu jer, kako je rekla, hemija je veoma jednostavna za one koji vole da mućnu glavom.

„Kuća iz moje mašte” u Muzeju Vojvodine

Muzejska igraonica „Kuća iz moje mašte” za decu od pet do deset godina je održana u nedelju od 11 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. U okviru radionice deca su razgledala deo stalne postavke o narodnoj arhitekturi i saznati o načinu stanovanja i gradnje i osnovnom tipu kuća na našim prostorima. U kreativnom delu igraonice su se igrala i gradila kuću iz mašte koristeći lego kockice. Gosti radionice bili su članovi Lego kluba „Skockani”.

I Sombor u akciji Udruženja roditelja dece obolele od raka

Poput mnogih drugih sredina i Grad Sombor se priključio pružanju podrške kampanji „I ja se borim“ koju sprovodi Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) a sve povodom obeležavanja Svetskog dana dece obolele od raka. Centralna manifestacija organizovana je u svečanoj sali Gradske kuće i na Trgu Svetog trojstva. Maleni članovi ovdašnjeg hora „Šareni vokali“ pevali su iz srca svojim drugarima, dok su plesom svoju podršku vršnjacima iskazali članovi plesnih klubova „Džamp” i „Ravangrad dens“. Na Trgu Svetog trojstva pušteni su baloni podrške mališanima koji se leče i u ime sećanja na one koji, nažalost, više nisu sa svojim najbližima. Kampanja „I ja se borim“ ima za cilj podizanje svesti javnosti o malignim oboljenjima dece i poziva javnost da podrži izgradnju novog hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Izgradnju hemato-onkološkog odeljenja u Nišu, svako može da pomogne slanjem SMS-a na broj 1150 (cena poruke je 100 dinara i važi za sve mreže). Značajan segment kampanje koju NURDOR realizuje u saradnji sa srednjim školama, je i organizovanje edukacije namenjene adolescentima u cilju podizanja svesti o malignim bolestima.

Modni detalji od tetrapaka

U Osnovoj školi „Marija Trandafil” u Veterniku treći put organizovali su modnu reviju pod nazivom „Moda u Eko-gradu”, kroz koju nastoje da šire svest kod dece u najranijem uzrastu o značaju ekologije, reciklaži i razvrstavanju otpada. Na modnim revijama koje se organizuju u toj školi svaki put se radi reciklaža druge vrste otpada. Ove godine je akcenat bio na tetrapaku, a prošlih godina su to bile najlon kese i papiri. U eko-reviji učestvovala su deca od prvog do osmog razreda, s tim što su mlađi uzrasti bili modeli, a stariji kreatori.  OŠ „Marija Trandafil” prva eko-škola u gradu jer su se oni pre četiri godine priključili međinarodnim eko-školama u Evropi i šire. Ambasadori održivog razvoja su nosioci eko-škola u Srbiji, objasnila je ona, i dodala da su oni posetili školu i održali radionicu o reciklaži tetrapak ambalaže. Po njenim rečima, trenutno u Srbiji ima 70 eko-škola, a neke su u procesu prihvatanja. Da bi to postale, moraju da se isprate ekološki koraci, a to su ocena stanja životne sredine, označavanje ključnog problema na našoj teritoriji, organizovanje eko-odbora i osmišljavanje aktivnosti i logoa.
Direkorka škole Milijana Grahovac Prole rekla je da je smisao svih aktivnosti koje se organizuju u okviru manifestacija eko-škole da se sadašnje i buduće generacije od početka školovanja edukuju ekološkom načinu života.

Dostojni Miletića i šajkaša

U Osnovnoj školi „Svetozar Miletić” učenici i kolektiv u prisustvu brojnih gostiju, svečano su obeležili Dan škole, ujedno datum rođenja jednog od najvećih i najznačajnijih srpskih političara u Austrougarskoj monarhiji, koji se borio za prava srpskog naroda. Svečanosti u holu škole prisustvovali su predsednica Skupštine opštine Titel Vesna Knežević, prijatelji škole, bivši prosvetni radnici i građani Titela. Po izvođenju Himne Svetozara Miletića, goste je pozdravio direktor škole, mr Petar Kojić, koji je, između ostalog, rekao da u svakom trenutku nastavnici i učenici moraju da budu svesni da rade u školi koja nosi slavno ime Svetozara Miletića. – Ako bi na trenutak i zaboravili njegovo političko angažovanje za slobodu Srba, morali bismo uvek da se setimo reči Jovana Hadžića, koji je zapisao da je Svetozar Miletić bio najbolji đak koga je Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu ikada imala. To nas obavezuje da učimo i radimo najbolje šta možemo – naglasio je direktor Kojić. On je ukratko podsetio na neke od novijih uspeha koje su postigli učenici i nastavnici ove škole, kao što su prvo mesto ženske košarkaške ekipe na državnom prvenstvu, prvo mesto Maše Ivanov, učenice 8. razreda na Međunarodnom likovnom takmičenju u Makedoniji, nekoliko nagrada na Međunarodnom festivalu humora za decu za likovni deo, nagrade na muzičkom takmičenju „Raspevano proleće”…Upravo su u toku takmičenja iz većine nastavnih predmeta, gde se od učenika očekuje da potvrde svoje znanje.

U domovima kao na Beverli hilsu: Kikindski dom najbolji

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nedavno je završilo prošle godine započetu prvu sveobuhvatnu kategorizaciju srednjoškolskih domova i dodelilo sertifikate o  pripadnosti jednoj od šest kategorija. I, mada postoji čak šest kategorija domova, po ispunjenosti veoma strogih, čak 14 kriterijuma, sa oko 50 podkriterijuma, svi srednjoškolski domovi u Srbiji svrstani su u A kategoriju. Ipak, i u ovoj kategoriji postoje razlike, pa je najbolji od najboljih Dom učenika srednjih škola “Nikola Vojvodić” u Kikindi koji je jedini od ukupno 61 doma u Srbiji zaslužio Prvu A kategoriju. Ovaj dom, otvoren pre nepunih šest godina, ostalih domova izdvojio se naročito brojem kvadrata po korisniku. – Od mogućih 971 bod, naš dom sakupio je u kategorizaciji 849 i tim bodovima jedini zaslužio prvu A kategoriju – kaže direktor Doma u Kikindi-Ljubomir Vasičin. – Pored 107 srednjoškolaca, u Domu na smeštaju i ishrani imamo i 52 studenta. Naše sobe su dvokrevetne i trokrevetne s kupatilom, a na raspolaganju korisnicima su, pored trpezarije, i klub, veoma bogata biblioteka, trim kabinet s teretanom, dobro opremljen kompjuterski kabinet, učionice za razne aktivnosti… U drugoj A kategoriji samo je pet domova u našoj zemlji, a među njima čak su dva u Vojvodini – Dom učenika pri Gimnaziji “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu i Dom učenika srednjih škola u Somboru.(→Press Clipping)

Nove cene domskog smeštaja

S novom kategorizacijom stigle su i nove cene domskog smeštaja, koje se primenjuju od Nove godine.Tako je puna cena mesečnog boravka za prvu A kategoriju 11.500 dinara, za drugu A kategoriju 10.700 dinara, dok je treća A kategorija 10.075 dinara. Kako država, bez obzira na kategoriju doma, dotira 8.827 dinara, srednjoškolci u kikindskom domu plaćaju mesečno 2.673, mesečna cena za đake u domovima druge A kategorije je 1.873 dinara, dok se u domovima treće A kategorije meseni boravak plaća 1.248 dinara.

„Čepom do osmeha”Početkom marta nova isporuka pomagala

Humanitarna organizacija „Čepom do osmeha” ovih dana je radost u vidu invalidskih kolica donela osmogodišnjoj Radmili Nikolić iz Aranđelovca, kojoj je novo pomagalo bilo neophodno jer je stara kolica prerasla.– Deca budu oduševljena i presrećna kad dobiju to što im je potrebno, tako da i nas te emocije svaki put savladaju i samo nam daju „vetar u leđa” da nastavimo i budemo još aktivniji – ističe predsednica Udruženja „Čepom do osmeha” Vanja Petković. Radmila Nikolić je četrnaesto dete kojem je organizacija „Čepom do osmeha” obezbedila pomagalo koje mu olakšava svakodnevni život. Tokom poslednjih šest meseci, Udruženje je pomagala obezbedilo za još troje dece, pa je tako Aleksandar Đukić iz Aranđelovca dobio laptop i specijalni sto, Nemanja Čeljački iz Bačkog Petrovog Sela dobio je računar za slepe, a Aleksa Drakulić iz Kačareva dečja invalidska kolica. Do sada je u ovoj akciji sakupljeno oko 75 tona čepova te već u prvoj polovini marta još jedno dete, Nikola Jeličić iz Beograda, dobija električna kolica. Veliki broj humanih ljudi, kao i kompanija, uključuje se u akciju, a najviše predškolske ustanove i škole. Najmlađi su najaktivniji, što je u ovoj akciji veoma važno jer na taj način razvijaju osećaj humanosti, a oni su, kako Vanja kaže, naša budućnost. Glavna karika humanitarne akcije je i kurirska služba „Beks“, koja čepove prevozi iz svih krajeva Srbije bez ikakve novčane nadoknade. Zajedno možemo mnogo, a ovo je pravi primer za to. Ruka ruci i dato obećanje da nastavimo dalje, poručuju iz udruženja „Čepom do osmeha“.

Vukosavljević: Zaštita jezika je bitna tema društva

Akcija “Negujmo srpski jezik” je na prvom mestu posvećena poboljšavanju kulture govora i kulture izražavanja i opšte pimenosti, izjavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nišu. “Nismo slučajno izabrali Niš za prvi korak ove akcije, jer je to važan grad i kulturni centar u kojem dosta toga treba da se uradi. Imao sam važne sastanke sada oko dosta važnih projekata vezanih za Niš”, kazao je Vukosavljević u okviru predstavljanja akcije.(→Press Clipping)

70 odsto đaka fizički neaktivno!

Čak 70 odsto đaka u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno, svaki četvtrti je gojazan, a svaki peti ima loše držanje, istaknuto je nakon potpisivanja Protokola. Programom “Pokrenimo našu decu” uvodi se svakodnevna petnaestominutna fizička aktivnost za učenike od prvog do četvrtog razreda u svih 1.206 osnovnih škola u Srbiji u cilju prevencije lošeg držanja, deformiteta kičme, gojaznosti i neaktivnosti kod mlađih učenika.
Predstavnik Saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta Goran Petrović kaže da je cilj projekta promovisanje fizičke aktivnosti i dobrih stilova žiivota. Pilot projekat u svim školama kreće od marta, da bi se stekli predusklovi da od naredne školske godine uđe u škole kao obavezne petnaestominutne vežbe.

Vršac: Gimnazijalci rekli “ne” nasilju

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja koji je u petak 24. februara obeležen nizom manifestacija, u vršačkoj Gimnaziji organizovan je program kojim su đaci ukazali na ovaj sve veći problem. Slikama nasilja koje se sve češće viđaju u školama i na javnim mestima, đaci vršačke gimnazije su, pretočivši ih u predstavu pod nazivom “Reci ne nasilju” na najbolji način ukazali na ovaj veliki problem. Ima ga, najčešče je to verbalno nasilje zato što se sa njega skreće pažnja, ne obraćamo pašnju na njega već na ono fizičko nasilje o kojem se priča što mislim da je veliki problem, kaže Miljana Nikolić, učenica 4. razeda Gimanzije, a njen vršnjak Nikola Stupar ističe da u predstavi učestvuje iz razloga što želi da pokaže vršnjacima, mlađim i starijima od sebe da nasilje treba iskoreniti iz svake škole u Vršcu, u Srbiji, u celom svetu naravno. (→Press Clipping)

Veći broj žrtava trgovine ljudima

Tokom 2016. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima registrovao je 55 osoba koje su bile žrtve eksploatacije u Srbiji, što je za 37 odsto više u odnosu na godinu ranije, izjavila je za Tanjug Katarina Ivanović iz agencije Astra. Prema najnovijim podacima dostavljenim Tanjugu, uglavnom su žrtve žene i devojke koje su najčešće seksualno eksploatisane (47 žrtava je ženskog pola), dok je zabeleženo osam slučajeva naših građevinara u Francuskoj koji su radno eksploatisani, a zabeležen je jedan slučaj prinude na vršenje krivičnih dela.
Od ukupnog broja otkrivenih slučajeva eksploatacije deca čine 38 odsto, od čega su većina devojčice. “Samo tokom protekle godine preko Astra SOS telefona primili smo više od 3.700 poziva, koji su uglavnom vezani za trgovinu ljudima. Čak 375 tih poziva bilo je od roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena u porodilištu”, rekla je Ivanović. Ona je dodala da trgovci mogu biti svi, a da se najčešče dešava da su to najbliži prijatelji, rođaci, pa čak i roditelji, obajšnjavaju iz Astre. (→Press Clipping)

Novi Sad: Na ulicama preko 300 prostitutki

Prostitucijom se danas samovoljno ili prisilno bave i žene i muškarci. Nažalost, mnogi u ovaj svet ulaze još u maloletničkom usrastu, uglavnom zbog teške finansijske situacije. Sa prvim sumrakom, na Kaćku petlju, svakodnevno pristižu poluobnažene seksualne radnice, koje svoje usluge naplaćuju nekoliko stotina ili hiljadu dinara. To je slika na ulasku u grad, a na slici njihovog života – nasilje, novac, prisila, makroi, otmice, diskriminacija.           https://www.youtube.com/watch?v=hT0z5Ajpbtc

Protest naučnika u Bostonu zbog ugroženosti nauke

 Stotine naučnika, zaštitnika životne sredine i njihovih pristalica protestvovale su nedavno u Bostonu zbog sve veće ugroženosti nauke i naučnih istraživanja u SAD, prenosi AP. Naučnici navode da im je cilj da administracija američkog predsednika SAD Donalda Trampa prihvati dokaze o klimatskim promenama i preduzme akcije povodom raznih pitanja koja se odnose na životnu sredinu. Demonstranti su se okupili na Trgu Kopli u Bostonu, a jedan od učesnika protesta kazao je da demonstranti pokušavaju da prenesu poruku Trampu da je nauka „oslonac našeg prosperiteta i napretka”. Skup se održao ispred američkog Udruženja za unapređenje nauke, gde se održava godišnji skup, prvi od kada je Tramp postao predsednik SAD, prenosi Tanjug.

“Otac selfija”: Slikao se svaki dan u proteklih 30 godina

Fotograf i profesor na koledžu u Bostonu Karl Bejden možda se s razlogom može nazvati “ocem selfija” jer je u protekle tri decenije svaki dan sebe slikao i izrađivao crno-bele fotografije da bi “dokumentovao svoje starenje”. Bejdenov (64) projekat pod nazivom “Svaki dan”, koji je pokrenuo 23. februara 1987. godine, danas puni 30 godina. Profesor je zahvaljujući ovoj ideji koja je podstakla ljude na razmišljanje o smrtnosti, spontano je dobio nadimak “Otac selfija”, prenela je agencija AP. Bejden pokušava da ostane odan toj prvoj fotografiji, pozirajući sa istim neutralnim izrazom lica i koristeći isti foto aparat, isti stativ, pozadinu i osvetljenje. On takođe namerno nije puštao bradu ili brkove niji je menjao frizuru puno, a kako navodi agencija, profesor ovim projektom namerava da se bavi do kraja života.

About the Author

admin

Leave a Reply