Vesti – 28.02.2017.

Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju (XXXI)

 U sredu 15. januara te 1997. godine počeo je Veliki štrajk, tako što su sve škole u Somboru, prve u Srbiji, potpuno obustavile nastavu i održale ga sve dok se štrajk  nije zahuktao  i u drugim sredinama Srbije  U sredu 5. februara pregovarački tim je prvi put  primljen u  Vladu Republike Srbije. Paralelno su trajali pregovori, štrajk i ulični protesti u gotovo svim gradovima sve dok  premijer Marjanović  izbacio iz pregovara nezavisne sindikate i naložio da „samostalni“ potpišu sporazum. Najveći udar na štrajk se desio kad je  predsednik SSSS Tomislav Banović potpisao Sporazum, a Vlada Srbije pozvala prosvetne radnike da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga štrajk i protesti će se nastaviti. Prosvetne i druge vlasti pozvaće na normalizaciju, a sindikati na nastavak štrajka pa će haos u kućama znanja biti još veći, pritisci nesnošljivi, najblaže rečeno neljudski, a rešenje još dalje.
U sredu 19. februara 1997.  pred Vladom okupiće se oko 40.000 prosvetara i htela, ne htela Marjanovićeva vlada će sutradan u četvrtak 20. februara  ponovo morati da za pregovarački sto i da  pregovara sa predstavnicima svih sindikata, a ne samo onih po njihovoj meri.  I ovi pregovori se neuspešno završavaju. Direktore škola svaki dan sazivaju načelnici okruga koji su takođe toga dana (20.02.1997.) bili u Vladi  gde se se dogovarali kako da okončaju, milom ili silom, štrajk.  U petak 21.02.1997. godine Vlada uključuje sva raspoloživa sredstva za zaustavljanje štrajka. RTS satanizuje prosvetare i poziva decu u škole. Prve počinju da rade škole koje se rukovode informacijama iz „državnog“ sindikata.
U subotu 22. februara u Novom Sadu sastaju se IO i ŠO SPRV, a dan kasnije 23. februara  i ŠO  najupornijih i najduže u štrajku škola NSPRV u Somboru. Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno kruni, a zabunu je unela i odredba da svi koji posle 24. februara ostanu u štrajku ne podležu amnestiji iz Sporazuma. Pitanje je  koliko će se još moći izdržati, a veliki broj škola predlaže da se pređe na štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30. minuta).
U  utorak 25.02.1997. godine desiće se još jedna – peta u nizu izdaja „državnog sindikata“. Dok je pregovarački tim na razgovorima u skupštini Grada Beograda kod prvih demokratskih vlasti (deo pregovaračkog tima je primio predsednik skupštine  Milan Božić (SPO) sa saradnicima i sekretarom za obrazovanje, prim HZMK), deo tima sastavljen isključivo od članova „državnog sindikata“ odlazi u Vladu Srbije i verifikuje sramni Banovićev sporazum. „Državni sindikat“ objavljuje dopis o prekidu štrajka sa potpisom Dušana Vatovića. U sredu 26.02.1997.  sve škole u Somboru, nakon punih šest nedelja obustave, počinju da rade. Ali ni tu nije bio kraj … Pokrajinski štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine doneće odluku o nastavku štrajka, a školama koje su počele da rade nalaže da preispitaju svoje odluke o prekidu štrajka, sada i zbog otkaza koji su uručeni dvojici kolega iz Srednje saobraćajne škole „Pinki“ iz Novog Sada.
U medijima se kalkulisalo o tome da li su prosvetari još jednom prevareni ili su protesti doneli kakav takav boljitak… , a prosvetari su na delu doživeli jednu od najvećih prevara. Naime oni su svo vreme za „sidro“ imali  isplaćenu zaradu i procenat uvećanja zarada su vezali upravo za to „sidro“(ranije su prevareni sa potrošačkom korpom, onda i sa minimalnom potrošačkom korpom,  inflacijom, troškovima života,… prim HZMK), a tadašnja Vlada (uostalom, kao i današnja) je smislila kako da je i ono obećano povećanje manje košta. Uvođenjem u obračun prosečnih plata i onih zaposlenih  koji nisu primili ni dinar (a njih je onda bilo 390.262 (podatak za januar 1997.), uostalom kao i danas – procene su da i danas preko 300.000 ne prima ni dinar,  prim. HZMK) su smanjili prosek, time i od procenta obećanog uvećanja plata od 43% većih plata nije bilo ništa. Čak i ono manje kad dođe red na naplatu dobiti neće.
Prof. Hadži Zdravko M. Kovač,
ravangradski učitelj u penziji i učesnik Velikog štrajka

PROSVETNI RADNICI PREKINULI ŠTRAJK,
OD SREDE SVE ŠKOLE REDOVNO RADE
RAZUM NASPRAM (STRAHO)VLADE

Prevagnuo osećaj odgovornosti, časti i dostojanstva profesije. Ponedeljak i utorak haotični i tragikomični. Prosvetarska, ipak poslednja: tek od srede nastava normalizovana.
Šestonedeljna agonija prosvetnih radnika, đaka i roditelja okončana je u sredu. Po odluci Izvršnog odbora Sindika prosvetnih radnika Vojvodine za opštinu Sombor, štrajk je prekinut, a redovna nastava u drugom polugodištu počela je u svim osnovnim i srednjim školama naše opštine. Ti poslednji dani štrajka bili su „infarktni“ dani, prožeti mnogim stresnim i mučnim situacijama, pometnjom i haosom, pritiscima i pretnjama, saopštenjima, naređenjima…

HOĆEŠ, NEĆEŠ – MORAŠ!

Prvo je, ne odstupajući ni za milimetar od „vikend-sporazuma“ Republička vlada najavila a od četvrtka, 20. februara, počela i da primenjuje „paket mera“. Načelnici okruga, pa tako i načelnik Zapadnobačkog okruga, dobili su jasna i precizna uputstva šta treba da čine. Naredba je u petak preneta direktorima škola, kojima nije preostalo drugo nego da postupe po naređenju. Obavestili su svoje đake i radnike da u ponedeljak počinje nastava.

UHVATI ĐAKA!

Da to neće moći baš tako pokazalo se, naravno, već u ponedeljak. U međuvremenu, Izvršni odbor SPRV za opštinu Sombor, doneo je odluku da se štrajk nastavlja do srede 26. februara, ostavljajući Vladi još jednu (vremensku) mogućnost da se izjasni o zajedničkim zahtevima pregovaračkog tima prosvetnih radnika. U pojedinim školama u ponedeljak se nije znalo ko pije, a ko plaća, ko radi, a ko štrajkuje. U šest škola učenici su vraćeni kućama, u pet škola štraj je ostavljen u zakonskim okvirima, a u 10 škola nastava je kako-tako normalizovana. Najveća pometnja bila je u onim školama koje su podvedene pod kategoriju delimičnog rada. A pod ovu kategoriju podvođene su čak i one škole u kojima je na posao došlo dvoje-troje ljudi, pa direktori jednostavno nisu znali šta sa njima da organizuju. Pribegavalo se i grupnoj nastavi, blok-časovima jednog istog predmeta, a pred đacima su se pojavili čak i penzionisani radnici. Slično je bilo i u utorak, i tek u sredu nastupilo je olakšanje.

GORAK UKUS

Tačka na „i“ stavljena je, bar za sad. Gorak ukus, međutim ostao je svima. Kod prosvetnih radnika prevagnuo je osećaj odgovornosti prema deci, prema časti i dostojanstvu profesije. Umorni od iscrpljujućih (i neuspešnih, kako se na kraju pokazalo) pregovora, ii sami su počeli da „pucaju po šavovima“. Bez obzira koliko to u ovom trenutku njima zvučalo bolno, gotovo ništa nisu postigli. Ovaj socijalni bunt prosvetara imao je, generalno gledano, dva osnovna cilja: da se hitno poboljša mizerni materijalni položaj zaposlenih u školama i da se (što je još bitnije) pokrene sistemsko rešavanje položaja, ove, teškoćama bremenite i godinama zapostavljane branše. Međutim, samo su im povećana primanja, i to za onoliko za koliko je Vlada odredila, mada tek treba da se vidi hoće li država ispoštovati ono što je prosveti obećala. O nastavi, ogoljenoj do srži,  preopterećenim nastavnim planovima i programima rada, opremljenosti škola i sličnom brinuće, valjda, neke nove generacije.

I SAVEST NA ISPITU

Posebna priča u svemu ovome su učenici i roditelji, u procepu između onih koji decu vaspitaju i uče i onih koji naređuju, sluđeni i zbunjeni, u nedoumici čiju reč da poštuju, kom carstvu da se privole… A koliko ljudi – toliko ćudi. Odgovori, oni najobjektivniji i najpošteniji, ostali su, ipak, u svesti i savesti svakog od nas ponaosob. Sada, na kraju svega, jedno je izvesno: bez nastavnika nema nastave. A u interesu je svih, na kraju krajeva da ti nastavnici budu to što jesu i treba da jesu: časni, odgovorni i zadovoljni ljudi.
(Somborske novine, 28.02.1997.godine)

(SAOPŠTENJE IO SRPV OPŠTINE SOMBOR)
VLAST DUGUJE ODGOVORE

Posle šest nedelja štrajka prosvetnih radnika u somborskoj opštini, trenutak je da se, pored mnogobrojnih pitanja koja su tek sad otvorena, protekli dani procene.
Od prvog dana rabljena je konstatacija da su zahtevi prosvetnih radnika opravdani. Ovaj veličanstveni zaključak izveli su svi – Aktiv direktora, načelnik Okruga i svi koji su se nadali da će nestašni somborski prosvetari ostati usamljeni. Nisu imali sluha za naše tvrdnje da će ovoga puta štraj prevazići sva očekivanja. Bilo je potrebno nekoliko nedelja da shvate da imaju problem. Osamdeset odsto škola u Srbiji zatvorilo je vrata. Tada su oni koji vedre i oblače krenuli u rešavanje problema i opravdanih zahteva.
Odjednom, opravdani zahtevi postaju ujedno i nerealni, jer, privreda je u kolapsu, fabrike stoje, zaposleni su na prinudnim plaćenim i neplaćenim odsustvima, monetarni sistem je ugrožen, vlada siva ekonomija, rečju –
u državi je haos, pa je, prema tome, sveta dužnost prosvetnih radnika da rade besplatno.
Drugo, ali ne manje važno, konstatuju oni, štrajk uopšte nije socijalne nego, zamislite užasa, političke prirode. Tako su desetine hiljada prosvetnih radnika brzopotezno smeštene tamo gde i pripadaju – u rušilačke snage, strane plaćenike, rame uz rame sa fašistoidnom studentarijom, u nasilničke grupe kojima komanduje tuđa ruka. Oni napadaju i ruše ni manje ni više nego – državu, te ćemo mi pokrenuti snažnu medijsku kampanju ne budu li hteli prihvatiti sporazum koji smo mi u njihovo ime već potpisali. Po Marjanovićevoj izjavi, koja se običnim jezikom naziva laž, profesor bi imao platu veću i od sudije, i od lekara specijaliste, i ko zna kojih još stručnjaka, čiji status su takođe ruinirali.
Jedino što je vlast u potpunosti odradila u ovom štrajku jeste uredno najavljena medijska kampanja. Na čuvenom Dnevniku RTS u samo jednom emitovanju posvećeno nam je 22 minuta. Posle nas, ostalo je prostora još jedino za vremensku prognozu.
Odlično su obavili i instruktažu. Po principu „pop đaku, đak crkvenjaku“, sazvani su načelnici svih okruga u Srbiji koji su, po povratku sa svoja gazdinstva, pozvali načelnike područnih ministarstava i direktore škola. Ucenjujući ih funkcijama, naredili su otvorenu hajku na prosvetne radnike. Načelnik Okruga i načelnica Ministarstva prosvete pozivaju učenike da u ponedeljak 24. februara, dođu u škole, a direktorima naređuju da organizuju nastavu. Direktorima je u ruke ubačen vruć krompir – moraju preispitati svoje radnike i smestiti ih u odgovarajuće kolone: 1. hoće da radi, 2. neće da radi. Mudri i časni direktori izmakli su ruku, oni drugi jurišali su na svoje kolege zahtevajući odgovor, ili za svojim učenicima ne bi li napunili učionice.
Nema redovne nastave po nalogu – Sindikat proglašava i zatvara štrajk. Ostalo je haos (to se naziva „delimična nastava“) u šta smo se u ponedeljak i utorak uverili. Ne postoji redovna nastava bez učenika i nastavnika. Mnogima su učenici održali lekciju.
Svesni svoje odgovornosti prema učenicima, prosvetni radnici somborske opštine vraćaju se svojim obavezama i poslu za koji (ni)su plaćeni. Vlast je ta koja duguje sve odgovore – nama, đacima i roditeljima.
Sombor,26.02.1997. godine                                                               Zdravko Kovač,predsednik IO

Vrtići u školama, stručne škole ujedinjene u obrazovne centre

Startnu poziciju racionalizacije u prestonici, koja će biti primer drugim gradovima, predstavili su Mladen Šarčević, ministar i Mali dr Siniša,  gradonačelnik Beograda, kao ravnopravni članovi radne grupe koja se ovim poslom bavila mesecima. Rukovodili su se, navode, principima „važnije je kako će sistem raditi od toga u kojoj će zgradi biti koja škola, da se brzo i bez velikih ulaganja najbolje iskoriste postojeći kapaciteti, da nestanu liste čekanja za upis u vrtiće, ne bude neproduktivnih škola sa nepopunjenim odeljenjima, a da đaci dobiju najkvalitetnije obrazovanje”,  saglasno su predočili ministar i gradonačelnik. Predstojeće prekrajanje mreže škola, napomenuli su, nije rezultat pukog prebrojavanja dece i kvadrata raspoloživog prostora u kućama znanja. Obznanili su kompletan akcioni plan sa planiranim rešenjima za unapređenje mreže, ali i naglasili da nije konačan.
Ministar smatra da je radna grupa koja se bavila optimizacijom mreže škola u Beogradu uradila dobar program rukovodeći se potrebama sistema i potencijalom neracionalno korišćenih kapaciteta, i da će to biti ugledni primer za Suboticu, Leskovac, Novi Sad, Kragujevac, Niš…
“Neiskorišćen prostor osnovnih škola popuniće predškolci bliski mlađim osnovcima, a posebno smo vodili računa o interesima dece i njihovoj bezbednosti. Spojiće se samo neke osnovne škole, na primer „Stari grad” će se preseliti u najbližu „Skadarliju”, kaže  ministar.(→Press Clipping)

Šarčević: Direktore koji se suprotstave racionalizaciji smeniću

“Pojedini fakulteti decenijama čekaju svoje zgrade. Zasad smo sigurno zbrinuli Biološki fakultet. Na listi čekanja su Geografski, Fakultet bezbednosti, Elektrotehnički, Matematički, FON i svi koji školuju IT stručnjake. Ostalo je sedam prostornih celina za koje još nije odlučeno kome će pripasti. A najnovija informacija je da smo se sa Ministarstvom odbrane dogovorili da tri vojna objekta pređu u prosvetne, za razvoj IT sektora, i to su kasarne u Novom Sadu i Nišu i Dom vojske u Kragujevcu”,  objavio je ministar Mladen Šarčević.
Svim školama koje žele da se suprotstave racionalizaciji, a naročito onima koje su viđene da postanu deo obrazovnih centara, uz ogradu da nikoga ne želi da uvredi, ministar je poručio da su za njega interesi dece i obrazovnog sistema važniji od toga ko će biti direktor i kako će se rasporediti zaposleni u novom prostoru. I naglasio je da unapređenje mreže nikoga neće ugroziti.

Unija: Vučić je slagao o platama prosvetara

“Unija sindikata prosvetnih radnika pozdravila je izjavu premijera Aleksandra Vučića da će se založiti za povećanje zarada zaposlenima u javnom sektoru, ali navodi da podaci koje je on izneo pre tri dana u Nišu ne odgovaraju činjeničnom stanju” preneo je u ponedeljak dnevni list Danas. U saopštenju sindikata se ističe da je Vučić tada netačno rekao da su plate prosvetnih radnika sada za pola procenta veće nego pre umanjenja za deset odsto, jer su u međuvremenu uvećane za 10,5 odsto.
Na osnovu podataka koji se nalaze na zvaničnom sajtu Republičkog zavoda za statistiku jasno se može uočiti da je prosečna plata učitelja i nastavnika u oktobru 2014. godine, pre umanjenja od 10 odsto, iznosila 60.363 dinara bruto, odnosno 43.223 dinara neto. Na istom sajtu se navodi i je prosečna plata u obrazovanju u januaru 2017. godine iznosila 55.808 dinara bruto, odnosno 40.124 neto, navodi se u saopštenju tog sindikata. Kao što se na osnovu iznetih i zvaničnih podataka jasno vidi, zarade zaposlenih u prosveti su od novembra 2014. značajno manje, duboko ispod republičkog proseka, i stanje se nije popravilo ni nakon dva povećanja, ističu u sindikatu.
Prošlo je vreme upozoravanja, a lične utiske o svom materijalnom položaju zaposleni u školama će preneti na protestu koji će biti organizovan ispred Vlade Srbije, stoji u saopštenju.(→Press Clipping)

Pokrajinski sekretarijat: Za škole i đake više od 200 miliona dinara

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice objavio je šest konkursa iz oblasti obrazovanja, u ukupnom iznosu od 205.262.500 dinara, a rok za prijavljivanje je 3. mart. U ovoj godini na Konkursu za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja biće podeljeno 14.502.500 dinara, na Konkursu za sufinansiranje programa i projekata u oblasti jačanja jezičkih kompetencija učenika osnovnih škola 350.000 dinara, dok je Konkursom za finansiranje i sufinansiranje nabavke opreme za osnovne škole koje imaju status javno priznatih organizatora aktivnosti formalnog osnovnog obrazovanja odraslih na teritoriji AP Vojvodine predviđena podela 950.000 dinara. Konkurs za finansiranje i sufinansiranje osnovnih i srednjih škola koje realizuju dvojezičku nastavu raspisan je za dodelu ukupno 4.560.000 dinara i to za nabavku opreme i za programske troškove ovakve nastave. Za finansiranje i sufinansiranje programskih aktivnosti i projekata za podizanje kvaliteta učeničkog standarda predviđeno je 1.900.000 dinara, a za regresiranje prevoza srednjoškolaca 183.000.000, dinara, za koje mogu da konkurišu opštine i gradovi.

Manje bodova za budžetski status studenta?

Pooštravanje uslova za akreditacije fakulteta i studijskih programa; za dekane i rektore moućnost da za te funkcije konkurišu i posle dva uzastopna mandata; produženje radnog staža profsora iako su napunili 65 godina života… neke su od novina koje predviđa Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju, koje bi ovih dana trebalo da se nađu na javnoj raspravi. Kada su u pitanju studenti, najvažnija novina bila bi spuštanje granice za studiranje na budžetu na 48 ESPB bodova, umesto sadašnjih 60, kao i da fakulteti sami određuju broj ispitnih rokova, procurelo je do medija, a očekuje se i zvanična potvrda ovih predloga. Prema ovom predlogu, novoosnovano Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju trebalo bi da ima svojstvo pravnog lica, a za svoj rad će odgovarati vladi i finansiraće se iz sopstvenih prihoda i iz budžeta. Inače, student može biti finansiran iz budžeta samo jedanput na istom stepenu studija. (→Press Clipping)

Prošla su vremena „obezbeđenih” radnih mesta

T­ek nešto malo manje od trećine ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi. U isto vreme podaci istraživanja “Ekonomska uključenost mladih u Srbiji”, sprovedenog u okviru projekta “Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”, pokazuju  da je čak četvrtina mladih ekonomski isključena, odnosno – niti su zaposleni niti se školuju! Procenat ekonomske isključenosti mladih koji se ne školuju i ne rade, koji nisu ni na kakvim dodatnim obukama i nalaze se u najvećem riziku od siromaštva i socijalne uključenosti u Srbiji je, po rečima Jovane Tripunović, vođe ovog projekta, veoma visok. Ona ističe da je taj procenat u Evropskoj uniji duplo niži i da se tome mora posvetiti velika pažnja.
Istraživanje problema nezaposlenosti mladih  kao gorući problem Srbije posmatra se i analizira od 2008. godine do danas. Od početka ekonomske krize pa do poslednjih rezultata iz 2015. godine, najdramatičnije je bilo 2011. kada je procenat nezaposlenih mladih lica od 15 do 29 godina bio čak 42,5 odsto, ali je zato pre dve godine sveden na 34,9 odsto. Konstatuje se da je stopa nezaposlenosti mladih pala za skoro osam odsto u poslednje četiri godine, ali da to, naravno, još uvek nije dovoljno.(→Press Clipping)

Mlađi učenici za uniforme stariji protiv

O vraćanju đačkih uniformi u naš obrazovni sistem vodile su se razne polemike, još od ukidanja čuvenih plavih kecelja, a ta tema ponovo je u žiži interesovanja nakon nedavne preporuke Ministarstva prosvete o načinu na koji bi neka osmoletka eventaulno mogla uvesti jednoobrazno odevanje među učenicima. Time je ta ideja postala aktuelnija nego ranije, a na samim školama je da, prateći korake iz preporuke, donesu odluku da li će to učiniti ili ne. Jedna od prvih novosadskih osmoletki koje su započele proces donošenja odluke je OŠ „Kosta Trifković”, gde je ostalo još samo da Školski obor, na osnovu prikupljenog materijala, presudi za uniforme ili protiv njih.
– Đaci su se izjašnjavali „za” uniformu ili „protiv”, a onda i kako je zamišljaju, a rezultati su bili vrlo zanimljivi.  Nakon toga, na red je došla anonimna anketa među đacima, ali i među roditeljima i starateljima, a nakon obrade rezultata, prema smernicama Ministarstva, mišljenje daje pedagoški kolegijum, Đački parlament i, na kraju, Školski odbor, a škola „Kosta Trifković” uključila je u to i Savet roditelja. Ipak, Spasojević naglašava da je reč o procesu mnogo složenijem nego što se možda čini. – Tek nakon odluke, ako bude pozitivna, ispoljava se čitava složenost tog procesa. Najpre, treba dati odgovor na pitanje šta se tačno podrazumeva pod đačkom uniformom – da li je to neki komplet, samo zaštitna bluza ili mantil, da li ima amblem ili ne – kaže Spasojević.
Ipak, ako se gleda samo na osnovu rezultata ankete, odluka je već očigledna. Naime, po rečima direktora OŠ „Kosta Trifković”, većina roditelja ili staratelja dece do četvrtog razreda, oko 56 odsto njih, glasala je u korist uniforme, dok su roditelji dece od petog do osmog razreda većinom glasali prtiv, njih 35 odsto. Na nivou čitave škole, kako je rekao Spasojević, „za” je glasalo manje od polovine roditelja – 46,59 odsto, što nije dovoljno za uvođenje uniformi, ali naš sagovornik objašnjava da deo njih nije ni vratio anketni listić, te se ipak mora čekati na odluku Školskog odbora. Kako navodi, neke škole u zemlji su već tokom prvog polugodišta uvele uniforme, a najverovatniji razlozi za to su bili smanjenje socijalnih razlika među učenicima, ali i stvaranje imidža škole, što je karkteristično za Zapad. Jedan od glavnih razloga protiv te odluke, kaže Spasojević, svakako je novac, naročito ako roditelji ili škola budu morali sami da plaćaju nabavku.

Posao najčešći motiv za školovanje

Po poslednjem popisu stanovništva u Srbiji, nepismeno je dva odsto populacije, većinom žena. Ono što teši jeste činjenica da je taj broj gotovo prepolovljen u odnosu na deceniju ranije. Deo nepismenih potražio je drugu šansu u jednoj od institucija specijalizovanih za obrazovanje odraslih, a da „večernja škola” nije bauk govori i podatak da Školu za osnovno obrazovanje odraslih (ŠOOO) „Sveti Sava” u Novom Sadu, jedinu takvu u Južnobačkom okrugu, pohađa 265 polaznika. Među njima, najmlađi ima 15 godina, a najstarija je polaznica koja rođena 1970. godine. Ipak, po rečima direktora ŠOOO „Sveti Sava” Borislava Savića, većina polaznika školu upisuje kao uslov za posao, a ne zbog sopstvene inicijative.
– Iskreno, mislim da mali broj polaznika upisuje našu školu zato što jednostavno želi da se obrazuje – kaže Savić. – Najčešće je to uslov da bi dobili posao ili da bi ga zadržali, kao i da bi nastavili da primaju socijalnu pomoć, a dosta polaznika nam upućuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Nije to sistem prisile, ali malo je njih koji radi sebe samih žele da iskoriste drugu šansu. Naša škola je potpuno ravnopravna s redovnim osnovnim školama, a polaznici po završetku školovanja, ako imaju manje od 17 godina, mogu upisati i redovnu srednju školu, bez ograničenja na trogodišnje profile.
Po njegovim rečima, u „Svetom Savi” celokupno školovanje traje tri godine i podeljeno je u isto toliko ciklusa, koji pokrivaju obrazovanje od prvog do četvrtog razreda, zatim peti i šesti, pa sedmi i osmi razred. Na kraju sledi završni ispit, koji obuhvata srpski jezik, matematiku i kombinovani test.(→Press Clipping)

Kostić: Biblioteka – ključni deo SANU

Ključni delovi zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) su biblioteka i arhiv, jer bez njih akademija ne bi mogla da radi, rekao je 23. februara predsednik SANU Vladimir Kostić na svečanosti povodom otvaranja renovirane biblioteke. Ova zgrada koja nam je data u amanet je nekakav čuvar i treba nam jako puno sredstava da obezbedimo sve što nam je ovaj narod poverio na čuvanje, izjavio je on i dodao da je renovinaranjem biblioteke završena jedna stvar, ali da zgrada SANU zahteva da se uradi još mnogo toga. U biblioteci, kako je naglasio, ima najmanje akademika, a najviše mladih ljudi koji pokušavaju nešto da saznaju. SANU nisu samo biblioteka, arhiv ili odeljenja “već svi pripadamo mnogo većoj ideji”, rekao je Kostić. Procenjeno je da u biblioteci SANU ima oko 1,5 miliona knjiga, časopisa i drugih materijala u štampanoj i elektronskoj formi, izjavio je upravnik biblioteke Miro Vuksanović. On je podsetio da je “najveća srpska naučna biblioteka” ustanovljena u novembru 1841. godine, a da je prvih 14 knjiga dobila 14.juna sledeće godine zbog čega je taj datum uzet kao dan biblioteke. On je najavio da će SANU ove godine pokušati da napiše knjigu o istoriji svoje biblioteke i dodao da će biti povećan broj kompjutera za njene korisnike.

Uniformisana nostalgija

Zašto su povratak đačkih bluza i nagoveštaj povratka obaveznog služenja vojnog roka i izazvali mahom pozitivne reakcije među pripadnicima nekadašnjih bratskih naroda i narodnosti
“Jedan od mojih prijatelja snažno podržava ideju vraćanja školskih bluza u škole, iako bi se to od njega moglo ponajmanje očekivati. Bivši je roker i poprilično slavan. U osamdesetim godinama bio je jedan od prvoboraca za ukidanje teget kecelja, kako bi se raznobojni dezeni “novog talasa”, muzičkog pravca čiji je bio jedan od predvodnika, razlili po uniformnom poretku postitoističkog doba. Pobeda šarenolikosti odeće koja je zamenila teget kecelje trajala je kratko, jer je potom došlo do tranzicionog modnog kontraudara, pa su deca, odbacivši školske uniforme, započela dizelaški trend dukseva uvučenih u trenerke. Potom je neoliberalno uređenje, kao ideologija halapljivog trpanja tuđeg novca u svoje džepove, dostigla takve razmere, da su deca postali manekeni koji u klupama i školskim dvorištima, prikazuju porodični status na društvenoj lestvici. I kao svaka deca, to čine iskreno i surovo” kaže novinar Politike Aleksandar Apostolovski.

Gradsko veće: Uvođenje đačkih uniformi ekonomski neodrživo

Po rečima člana Gradskog veća za obrazovanje Vladimira Jelića, važeći zakonski i podzakonski propisi ne navode školske uniforme kao materijalni trošak škole pa, shodno tome, njihova nabavka pada na teret roditelja ili staratelja učenika, kao što je to slučaj u većini zemalja. – Imajući u vidu da je za normalno pohađanje škole potrebno bar dva komleta uniforme, a za decu mlađeg uzrasta i po četiri godišnje zbog naglog rasta, teško je očekivati da bi inicijativa za uvođenje školskih uniformi dobila potrebnu većinu u aktuelnom ekonomskom trenutku – kaže Jelić.

“Đoković fondacija” i Svetska banka za nova mesta u vrtićima

Broj mesta u predškolskim ustanovama u Srbiji biće povećan za oko 17.000, zahvaljujući Svetskoj banci koja je odobrila 47 miliona evra za projekat “Inkluzivno predškolsko obrazovanje i vaspitanje”, a koji se realizuje u saradnji sa “Novak Đoković” fondacijom. Kako je saopšteno iz Svetske banke, Srbija se pridružila vodećim zemljama u svetu koje su posvećene ranom razvoju dece, finansirajući aktivnosti koje će doprineti boljem uspehu dece, povećanju konkurentnost srpske privrede na duži rok, njenom rastu i otvaranju novih radnih mesta. “Činjenica da 25 odsto dece širom sveta nema priliku da se razvija predstavlja globalnu krizu koja preti da mlade zarobi u siromaštvu i pre nego što proslave peti rođendan”, rekao je predsednik Svetske banke Džim Jong Kim. Ulaganje u dečije obrazovanje i vaspitanje, kako je istakao, ne radi se samo zato što je to dobro, već i zato što to podiže konkurentnost. “Uz rani podsticaj, dobru ishranu i redovan odlazak u predškolske ustanove deca više nauče i više zarađuju kad odrastu”, naveo je Kim. Ovim projektom se finansira povećanje broja predškolskih ustanova i rad valifikovanih vaspitača, a u okviru njega naći će se i donacije pojedinim opštinama kako bi se povećao obuhvat ugroženih grupa.

Zašto je u Srbiji ćirilica mrtvo slovo na papiru

Lingvisti upozoravaju da bi naše pismo za dve-tri decenije moglo da nestane. Zabluda je da naša azbuka i internet ne idu zajedno. Ršumović: Zaštitili smo medvede i dabrove, ali našu ćirilicu nismo. (→Press Clipping)

Godišnji koncert Baletske škole

U susret tradicionalnom godišnjem koncertu Baletske škole u Novom Sadu, koji počinje večeras u 19 časova u Srpskom narodnom pozorištu, zavirili smo iza Velike scene teatra i ispratili završne pripreme, koje su počele još u septembru prošle godine. Osnovci i srednjoškolci sa tri odseka: za savremenu igru, za narodnu igru i za klasičan balet, vežbali su svakodnevno, po nekoliko sati za koncert. Kako kažu, s godinama stiču sigurnost na sceni, a uspeh je zagarantovan, kada se ukrste disciplina i ljubav prema baletu. Godišnji koncert svih učenika Baletske škole, ujedno je i pokazatelj kvaliteta rada njihovih nastavnika, a uprkos tome što koncert nije takmičarskog karaktera, novosadska publika uvek traži kartu više za taj događaj. Podšku učenicima Baletske škole ove godine pružili su i njihovi vršnjaci iz Škole za dizajn “Bogdan Šuput”, čije će fotografije balerina i baletana, učesnika koncerta, posetioci moći pogledati u holu ispred Velike scene. https://www.youtube.com/watch?v=8vcn81ndwYY

Razgibavanje

 “Deca će konačno da se razgibavaju u školi, vežbaće obavezno 15 minuta dnevno. Do sada se njihovo trčanje svodilo uglavnom na bežanje s časova. Ministarstvo prosvete je konačno shvatilo da su nam deca zakržljala družeći se sa svojim smartfonima, pa kad ih gledam povijene, kako bulje u ekrane, predviđam da će u ubrzanom evolutivnom razvoju ličiti na kifle kojima se uglavnom hrane” kaže novinar Politike Aleksandar Apostolovski. “Takvi klinci postaju gojazni, a oni koje mrzi da odu do pekare, jer su zauzeti lajkovanjem i ostalim intelektualnim radnjama po društvenim mrežama, pretvaraju se u kost i kožu. Kada sam bio osnovac, zvali su me Mister Suvonja, ali je to bilo u prošlom veku. Sada ličim na loptu, za kojom sam trčao. Trenirali smo po nekoliko sportova u školi, tražeći sebe između fudbala, basketa i rukometa. Kad to pričam ćerkici, terajući je da trenira odbojku, košarku, ili fudbal – što da ne – ona samo za trenutak skrene pogled s mobilnog. Čitam joj misli. Za nju sam brbljivi, dosadni matorac iz pretkompjuterskog, dakle, prepotopskog doba. Ili pećinar, kako mi nežno tepa” kaže Apostolovski.(→Press Clipping)

Nacionalni kontakt centra za bezbednost dece na internetu

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je povodom početka rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, da sada svi građani, uključujući i decu i maloletna lica, mogu da se obrate tom centru ukoliko žele da dobiju savete iz oblasti bezbednosti na internetu ili upute prijavu ugrožavanja bezbednosti dece na internetu. „Država je i institucionalno, kroz jedan centralizovan sistem, preuzela brigu o pitanju koje predstavlja globalni izazov. Time što smo uspostavili ovaj kontakt centar preduzeli smo i preventivne mere, kako problem bezbednosti dece na internetu ne bi eskalirao.
Postojanje jedinstvenog mesta za savete i prijavu, bilo je neophodno i kako bi i deca i roditelji, nastavnici i svi drugi, na jednom mestu mogli da saznaju sve što ih zanima o ovoj temi, odnosno da prijave bilo koji problem koji uoče, a tiče se zaštite i bezbednosti dece na internetu “, istakla je Tatjana Matić. Građani od danas mogu da prijave zloupotrebu interneta i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu na broj telefona 19833, slanjem mejla na adresu bit@mtt.gov.rs  ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs.

Dr Nebojša: U Srbiji nema otmica dece!

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Stefanović dr Nebojša izjavio je 26. februara da je Srbija zemlja u kojoj nema otmica dece. On je, gostujući u Jutarnjem programu TV Pinik, dodao da “niko ne sme na to ni da pomisli, jer policija munjevito reaguje”. Povodom događaja, kada je jedan građanin prijavio da je video “otmicu deteta”, koja nije bila osnovana, Stefanović je rekao da je to pravi primer kako građani treba da se ponašaju i da pokazuje veću koordinisanost saradnje policije i građana. “Važno je da nije bilo otmice i da se ništa loše nije desilo”, rekao je Stefanović.

Đaci u Mladenovcu ne piju “česmovaču”

Đaci mladenovačkih škola, pored knjiga i olovaka, u torbama većinom imaju i – flašice vode. Dok je prava je enigma da li je voda u Mladenovcu ispravna za piće ili ne, direktori osnovnih škola đacima uglavnom savetuju da je za to ne koriste. Tako je i u OŠ “Sveti Sava”, gde je prošle godine urađena kompletna vodovodna instalacija. – Sve je novo, ali šta nam to znači ako nije hemijski i bakteriološki ispravna. Iz vodovoda tvrde da je ona dobra, ali mi za svaki slučaj deci savetujemo da je ne piju – kaže direktor Milisav Tomčić.(→Press Clipping)

U zakazanoj tuči povređen dečak

Šesnaestogodišnji Nišlija D. S. izboden je u petak oko ponoći u zakazanoj tuči u Đerdapskoj ulici ispred Osnovne škole „Duško Radović“, a još četvorica maloletnika završila su na Dečjoj hirurškoj klinici zbog zadobijenih povreda. Prema navodima lekara Hitne pomoći, teško povređeni dečak uboden je nožem u grudi i nije u životnoj opasnosti. Ostali učesnici u tuči imaju brojne povrede po telu zadobijene udarcima bejzbol palice i oštrim predmetima.
Prema nezvaničnim informacijama, dvojica tinejdžera su zakazala tuču, ali su na dogovoreno mesto poveli i svoje drugove. Tuču je prekinula policija, a deca su se razbežala. Obavešteno je Više javno tužilaštvo, koje je obavilo uviđaj i spovodi istragu.

Profesora  još uvek nisu vratili u školu

Vladimir Milojević, nastavnik srpskog jezika i književnosti još uvek nije vraćen među školske klupe, a kaže da uskoro očekuje da bude primljen na razgovor kod ministra Šarčevića kako bi se našlo rešenje. – Osećam se zabrinuto što još uvek nisam vraćen na posao. Direktorka Četrnaeste gimnazije i dalje čeka pojašnjenje odluke Ministarstva prosvete, a ja se nadam da ću u najskorije vreme biti primljen kod ministra i da će se naći rešenje ove agonije – kaže Milojević.
Podsetimo, Milojeviću je oduzeta licenca zbog lažnih optužbi da je napao učenika u Osnovnoj školi “Branislav Nušić”. Licenca mu je odlukom suda vraćena, ali nije i posao u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji. (→Press Clipping)

Uhapšen Pazarac osumnjičen za internet pedofiliju

Čačanska policija uhapsila je N.D. (45) iz Novog Pazara zbog sumnje da je putem fejsbuka sa maloletnicom iz Ivanjice pokušao da dogovori susret, kao i da je razmenjivao pornografski sadržaj. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi osumnjičeni u Novom Pazaru, policija je pronašla pornografski materijal i zaplenila opremu za elektronsko čuvanje podataka, navodi se u saopštenju policije. N.D. je, uz krivičnu prijavu za prikazivanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju, sproveden Višem javnom tužiocu za viskotehnološki kriminal.

BiH: Uhapšen zbog polnog odnosa sa učenicom osnovne škole

Policija je 26. februara u Busovači uhapsila muškaraca koji se tereti za krivično delo polni odnos s detetom. Rusmir Prohan, portparol MUP-a SBK, je potrvdio da su službenici iz Busovače došli do saznanja da 23-godišnji muškarac ima neprimeren kontakt s učenicom osnovne škole koja je 2003. godište, piše Klix.ba. -Stupili smo u kontakt s upravom škole, Centrom za socijalni rad i Tužilaštvom SBK. Nad muškarcem je obavljena kriminalistička obrada i predat je u nadležnost Tužilaštva- rekao je Prohan. Prema nezvničnim saznanjima Opštinski sud u Travniku je na zahtev Tužilaštva SBK, odredio osmunjičenom jednomesečni pritvor. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.

About the Author

admin

Leave a Reply