Vesti – 01.03.2017.

Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju (XXXII)

 U sredu 15. januara te 1997. godine počeo je Veliki štrajk, tako što su sve škole u Somboru, prve u Srbiji, potpuno obustavile nastavu i održale ga sve dok se štrajk  nije zahuktao  i u drugim sredinama Srbije  5. februara pregovarački tim je prvi put  primljen u  Vladu Republike Srbije. Paralelno su trajali pregovori, štrajk i ulični protesti u gotovo svim gradovima sve dok  premijer Marjanović  izbacio iz pregovara nezavisne sindikate i naložio da „samostalni“ potpišu sporazum. Najveći udar na štrajk se desio kad je  predsednik SSSS Tomislav Banović potpisao Sporazum, a Vlada Srbije pozvala prosvetne radnike da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga štrajk i protesti će se nastaviti.
U sredu 19. februara 1997.  pred Vladom okupiće se oko 40.000 prosvetara i htela, ne htela Marjanovićeva vlada će sutradan ponovo morati da za pregovarački sto.  Međutim,  ovi pregovori se neuspešno završavaju. Direktore škola svaki dan sazivaju načelnici okruga da okončaju, milom ili silom, štrajk.  U petak 21.02.1997. godine i Vlada uključuje sva raspoloživa sredstva za zaustavljanje štrajka. RTS satanizuje prosvetare i poziva decu u škole. Prve počinju da rade škole koje se rukovode informacijama iz „državnog“ sindikata.
U subotu 22. februara u Novom Sadu sastaju se IO i ŠO SPRV, a dan kasnije i ŠO  najupornijih i najduže u štrajku škola NSPRV u Somboru. Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno kruni, a zabunu je unela i odredba da svi koji posle 24. februara ostanu u štrajku ne podležu amnestiji iz Sporazuma. Pitanje je  koliko će se još moći izdržati, a veliki broj škola predlaže da se pređe na štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30. minuta).
U sredu 26.02.1997. sve škole u Somboru, nakon punih šest nedelja obustave, počinju da rade. Ali ni tu nije bio kraj … Pokrajinski štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine doneće odluku o nastavku štrajka, a školama koje su počele da rade nalaže da preispitaju svoje odluke o prekidu štrajka, sada i zbog otkaza koji su uručeni dvojici kolega iz Srednje saobraćajne škole „Pinki“ iz Novog Sada.
Pokrajinski štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine u petak 28.02.1997. donosi odluku o nastavku štrajka, a školama koje su počele da rade nalaže da preispitaju svoje odluke o prekidu štrajka, ovaj put,  zbog otkaza koji su uručeni dvojici kolega iz Srednje saobraćajne škole „Pinki“ iz Novog Sada, međutim nakon što će 03.03.1997.  biti povučeni otkazi toj dvojici kolega, osnovne i srednje škole Novog Sada donose odluku o prekidu štrajka i početku nastave od 05.03.1997. godine. Jedan broj škola u Pančevu i Beogradu istrajaće u štrajku još nekoliko dana. I tu je izgledalo da će to i  biti kraj štrajka.
U medijima se kalkulisalo o tome da li su prosvetari još jednom prevareni ili su protesti doneli kakav takav boljitak… , a prosvetari su na delu doživeli jednu od najvećih prevara. Ni obećanog uvećanja plata od 43% većih plata nije bilo ništa. Čak i ono manje kad dođe red na naplatu dobiti neće, a počela je i priča o nadoknadi propuštenog gradiva  za  do šest nedelja potpune obustave rada.
Prof. Hadži Zdravko M. Kovač,
ravangradski učitelj u penziji i učesnik Velikog štrajka

ОБУСТАВА СЕ НАСТАВЉА

Нови СадОбустава рада у образовним установама Војводине се наставља све док Влада не потпише споразум са Преговарачким тимом Синдиката образовања. Најнижа цена рада у образовању мора бити процентуално везана за просек привреде за претходни  месец, закључено је на седници Покрајинског одбора Синдиката образовања Војводине (21. фебруара). ПОС је затражио да се 24. фебруара састане РОС образовање Србије.
Чланови Покрајинског одбора не прихватају споразум Владе и представника Савеза синдиката Србије и не сматрају да је Влада испунила све захтеве просветних радника. Како је речено коефицијенти нису ни били предмет захтева наставника и професора већ везивање најниже цене рада за просек привреде.
Др Милорад Мијатовић, председник Градског одбора Синдиката образовања Новог Сада, указао је да на преговорима у Влади (20. фебруара) није вршен притисак на Преговарачки тим. Влади је Преговарачки тим Синдиката понудио две варијанте да се спор реши. Представници Владе су, међутим, једноставно рекли: варијанти више нема, споразум је потписан, а ми ћемо као Влада учинити све да деца могу да иду у школу.
ГОС Новог Сада закључио је да се од школа које су наговестили да ће од 24. фебруара почети да раде (осам), тражи да преиспитају своје одлуке, односно да наставе са штрајком. ГОС даје пуну подршку Преговарачком тиму и сагласан је да штрајк може престати тек кад Преговарачки тим потпише споразум са Владом.

Đaci bacali knjige i torbe

SUBOTICA – Juče su, drugi dan za redom, đaci svih subotičkih srednjih škola bojkotovali nastavu. U jedanaest sati, na centralnom gradskom trgu, okupilo se nekoliko hiljada srednjoškolaca, koji su uz skandiranje i pištaljke tražili da se „rasterete teškog programa i nastave subotom“.
Đaci Mašinskoelektrotehničkog centra juče su protestvovali bacanjem knjiga i torbi kroz prozore učionica. Profesori Gimnazije pokušali su učenike da zadrže u klupama tako što su zaključali vrata škole. Učenici su, međutim, provalili i izašli na ulicu.
„Štrajkači“ su pozajmili razglas, montirali ga na Trgu Slobode i obraćali se masi. Đaci četvrtog razreda tražili su da se bojkotuje nastava subotom, a mladi učenici da se bojkotuje svaki dan dok se ne udovolji njihovim zahtevima.
Protest je nastavljen šetnjom subotičkim ulicama. Za danas u 11 sati zakazano je okupljanje na centralnom trgu, a u toku dana očekuje se i dogovor s profesorima i direktorima.

Bulatoviću bolje

Dragan Zlatković, predsednik Gradskog odbora sindikata osnovnih i srednjih škola: „Jagoš Bulatović je bolje, mada još uvek u bolnici, a njegova ćerka me obavestila da još uvek ne može da stane na noge“. Bulatović još uvek jedini ima pravo da nešto potpiše u ime ROS“.

Samo Jagoš može da potpiše

Gordana Petrović, član pregovaračkog tima: „Dušan Vatković, sekretar u Republičkom odboru Saveza sindikata obrazovanja, nauke i kulture pokušao je da razbije naš tim. On je neovlašćeno stavio svoj potpis na saopštenje da su pregovori završeni. On, po Statutu Sindikata, nema na to pravo, jer to je u nadležnosti predsednika ROS, odnosno Jagoša Bulatovića, koji je pre nego što se onesvestio u Vladi Srbije izjavio „Ja ništa neću potpisati“.

СПОРНИ ПОТПИСИ БАНОВИЋА И САВИЋА

БеоградНа ванредној седници Председништва ГОС радника здравства и социјалне заштите Београда у проширеном саставу дата је информација о одлуци Градског центра за социјални рад о ступању у штрајк. Председништво је њихове захтеве подржало и пружиће им сву правну помоћ.
Једногласно су подржани захтеви просветара и метод њихове синдикалне борбе. У вези са Споразумом који су потписали Томислав Бановић, председник Већа ССС и председник Владе Мирко Марјановић, закључено је да се, ако Бановић званично не повуче свој потпис, тражи његова оставка. Постављено је питање чему потпис Добрице Савића, председника Већа ССС Београда, кад се не штрајкује само у Београду већ у целој Србији.
Посебно разочарење изазвала је тачка 2. Споразума у којој се каже да се Веће ССС у процедури доношења Закона о радним односима у потпуности са њим сагласило. С тим у вези Председништво тражи одговорност јер је и ГОС тражио да се поменути закон стави ван снаге.

ПРАЗНА ОБЕЋАЊА

Зрењанин Потписници такозваног Споразума нису овлашћен да с Владом преговарају у име просветних радника, које такав „споразум“ не обавезује. Школе у Србији настављају обуставу рада, све док овлашћени преговарачки тим, који је две недеље преговарао с Владом, не постигне прихватљив договор и не прогласи обуставу завршеном.
Просветни радници Зрењанина подржавају преговарачки тим и захтевају да истрају у њиховим захтевима, укључујући и захтев да им се исплати други део децембарске зараде.
„Енергично протествујемо против манипулисања Владе преговарачким тимовима, а посебно против учешћа председника Савеза синдиката Србије Томислава Бановића и председника Градског већа синдиката Београда Добрице Савића у тим манипулацијама. С обзиром на њихове поступке, они нас даље не могу представљати, те захтевамо њихово смењивање“.
Ове закључке су 17. фебруара заједнички донели општински одбори Самосталног и Независног синдиката просветних радника Зрењанина. Они истичу да им је влада досада нудила само празна обећања, док се њихов материјални положај стално погоршавао и углед професије срозавао. Погођени у свом људском достојанству дугогодишњим игнорантским понашањем Владе, а посебно последњим догађајима, просветни радници Зрењанина спремни су да истрају у захтевима.

ПОЛИЦИЈА У ШКОЛАМА

ЛесковацШест лесковачких средњих школа, које су у штрајку просветара учествовале потпуном обуставом рада, почеле су 20. фебруара наставу са скраћеним часовима. Синдикат образовања, науке и културе Јабланичког округа донео је на седници 18. фебруара овакву одлуку, образлажући је као акт добре воље, који треба да подстакне партнере на преговарање. Неће се, међутим, дозволити да преговори трају у недоглед, па Одбор потпуну обуставу задржава „у резерви“. Одбор је, такође, закључио да затражи смену председника ВСС Србије Томислава Бановића због потписивања споразума са председником Републичке владе, јер је тај чин изазвао снажан револт чланства.
„Признајемо арбитражу, али не и арбитре-самозванце, који чине несхватљив преседан преузимајући прегоративе на које немају право. Председник Већа је себи дао прекомотна овлашћења, а саучесник му је био Добрица Савић, човек са искуством у разбијању штрајкова“, каже за „Повереник“ Јовица Маринковић, председник ОО.
Штрајк се одвија у наелектрисаној атмосфери, са сталним претњама наставницима који су обуставили рад. У Хемијску школу „Здравље“ и лесковачку гимназију у више наврата долазили су полицијски инспектори, наводно због ученичких ексцеса. Директори ових школа су потврдили да се ради о притисцима на штрајкаче.

ЗА СМЕНУ БАНОВИЋА

Крагујевац „Одбор је једногласно одбацио потписани споразум између Владе Републике Србије и Томислава Бановића, председника Већа Савеза  Синдиката“, истиче се у закључцима крагујевачког Окружног одбора синдиката Окружног одбора синдиката просветара који су 17. фебруара разаслати председницима синдикалних организација.
„Истовремено, Одбор је једногласно донео одлуку да се обустава рада у основним и средњим школама наставља до испуњења захтева просветних радника“, каже се у поменутим Закључцима. „Одбор изричито захтева хитну смену председника Већа Савеза синдиката Србије Томислава Бановића, који је потписао поменути споразум са Владом Републике Србије. Одбор сматра да Бановић није имао статутарно овлашћење да преговара и потпише споразум са Владом, те да је споразум необавезујући за чланство које је сав преговарачки суверенитет пренело на преговарачки тим, чије је предлоге за решење настале ситуације Владе Републике Србије одбацила.
„Одбор, такође, захтева од Републичког одбора Синдиката радника образовања, науке и културе да донесе одлуку о иступању овог синдиката из Савеза синдиката Србије на чијем је челу Томислав Бановић“. Ове закључке потписао је Драган Карајовић, председник крагујевачког синдиката просветара који не крије незадовољство због понашања председника Бановића, али и због све чешћих притисака директора школа на синдикалне активисте.
На дан када је овај текст стигао у редакцију (21. фебруар) у Крагујевцу штрајкује свих девет средњих школа, а од 24 основних (укључујући и две специјалне које су законом, због специфичности, изузете из штрајка), настава је обустављена у 19 школа. Настава није прекидана у Основној школи у селу Маршић, делимично су часови скраћени у Страгарима и Ердечу, а од 19. фебруара на посао су дошли и запослени у Основној школи „Светозар Марковић“. На митингу просветара, на Ђачком тргу, испред Прве крагујевачке гимназије, али и на тргу Код Крста, у најкраћем, професори, наставници и учитељи, изнели су своју муку.
„Понижени учитељ не може да буде узор ученику“. „Овако се уништава будућност једне нације“. „Треба ли овом друштву просећен народ“. „Има ли краја понижавању“ – само су део онога што су рекли крагујевачки просветари. У овом граду забележен је и један изузетак: професор математике, Драгољуб Миливојевић, без обзира на одлуку синдиката ове школе да се настава обустави одржава часове као да се ништа не догађа.
Крагујевачке просветаре, како често истичу, до огорчења вређа, невиђена манипулација РТС, која злоупотребљава ученике у бројним анкетама где се по правилу доводе ученици који говоре како су оштећени што њихови професори штрајкују. Тиме се у проблем, настао на релацији Влада – Синдикат образовања, непотребно увлаче ученици.

Vučić: Ove godine veće plate!

Premijer Srbije Aleksandar Vučić juče je najavio da će ove godine svim zaposlenim u javnom sektoru, uključujući i državnu administraciju. “Primanja će biti povećana penzionerima, zdravstvenim i prosvetnim radnicima, svim zaposlenima u javnom sektoru”, rekao je Vučić novinarima u Vladi Srbije. On je istakao da će te povišice biti isplaćene zahvaljujući boljem stanju u budžetu, ali da je cilj Vlade Srbije da jača privatni sektor u kojem sada radi 1,4 miliona ljudi. “Srbiji je potreban godišnji ekonomski rast od četiri odsto da bi sustizala razvijene ekonomije”, rekao je Vučić.

Srbija otvorila još dva poglavlja, 20. i 26.

Srbija je u ponedeljak 27. februara na Međuvladinoj konferenciji sa EU otvorila dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU – 20, o preduzetništvu i industrijskoj politici, i 26, o kulturi i obrazovanju. Na istom sastanku, kako saznaje Tanjug, odmah je privremeno zatvoreno poglavlje 26, jer u oblasti obrazovanja i kulture ne postoje zajdnički EU kriterijumi neophodni za usklađivanje, a samim tim ni merila za zatvaranje poglavlja. U pitanju je peta po redu Međuvladina konferencija, a naša zemlja je u dosadašnjem toku pregovora o članstvu sa EU otvorila osam i privremeno zatvorila dva od ukupno 35 poglavlja.

“Od naredne školske godine novi milje u obrazovanju”

Ministar Mladen Šarčević  kaže da se istovremeno radi na šest zakona i da je ideja da sve bude završeno do juna, kako bi od septembra, od naredne školske godine imali potpuno novi milje u obrazovanju. “Onda bi 2018. godini prosveta mogla da aplicira u budžetu sa značajno većim novcem”, naglasio je ministar i dodao da se analizira gde sistem gubi, prave se uštede kroz preraspodelu viškova, kroz racionalnu upotrebu viška prostora. Kako kaže sa premijerom Aleksandrom Vučićem je razgovarao o tome da novac koji prosveta uštedi bude dodatni budžet i da se tako obezbedi da u novoj raspodeli povećanja plata, prosvetari od ušteđenog novca dobiju dodatno povećanje.
Šarčević je naglasio da je zakonodavni okvir najvažnija priča u obrazovanju i da će raditi na tome da se to do juna sperovede u delo. “Nemam nameru da sedim i izigravam čuvara plaže u zimskom periodu. Ako ne mogu da sprovedem ni reforme ni zakone, baviću se onim čime sam se bavio do sada “, naglasio je ministar.
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić istakao je da taj fakultet nastoji da osposobi studente da po okončanju studija budu spremni za posao. U diskusiji o prevazilaženju neusklađenosti formalnog obrazovanja sa potrebama tržišta rada učestvovali su direktori mnogih srednjih škola iz cele Srbije.

Nekoliko manifestacija na Novosadskom sajmu

Od 6. do 12. marta na Novosadskom sajmu, održaće se nekoliko manifestacija: Sajam obrazovanja “Putokazi”, izložba “Art ekspo”, Salon knjiga i konferencija “Blog open-blog nekst”. https://www.youtube.com/watch?v=myqLEVz6fgk .

PISA: Đake će učiti kako sa parama

Na PISA testiranju proveravaće se i finansijska pismenost učenika. Od jeseni, u školama i nastava o finansijskoj pismenosti. Probno PISA testiranje počeće u Srbiji već trećeg aprila, a učenici će prvi put morati da pokažu i koliko su finansijski pismeni. Mnogi nastavnici već su zabrinuti kako će njihovi đaci da se pokažu na ovom najvećem i najznačajnijem međunarodnom testiranju, pošto u školski program ne spada i finansijsko opismenjavanje.
Kako bi đaci naučili šta su krediti, budžet, kartice, bankroti, kako štedeti i kako pametno trošiti – finansijska pismenost biće uvedena i u naše škole. Već od jeseni učenici petog razreda, na časovima matematike, tehničkog obrazovanja, ali i nekih drugih predmeta, učiće kako pametno da upravljaju novcem.(→Press Clipping)

Nedelja otvorenih vrata na Akademiji

Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u ponedeljak 27. februara počela je “Nedelja otvorenih vrata” za posetioce u sva tri objekta – Petrovaradinskoj tvrđavi, Kosovskoj 33 i u objektu koji se nalazi u Đure Jakšića 7, u okviru koje bi budući studenti trebalo da se informišu o uslovima studiranja i prijemnom ispitu. https://www.youtube.com/watch?v=Gtb64eqdEF0

Za deceniju Srbija izgubila oko 400.000 ljudi

Srbija je u međupopisnom periodu, od 2001. do 2011. godine, izgubila između 367.000 i 422.000 ljudi, i u poslednjih 25 godina beleži negativan prirodni priraštaj, rekao je u ponedeljak predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić na naučnoj konferenciji “Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije”. “Evropski život i stil su u krizi. Polako postajemo svesni da je đavo došao po svoje… Ovo je problem svih problema”, rekao je Kostić otvarajući skup u Beogradu. On je ocenio da je emigriranje mladih ljudi još jedan od velikih problema Srbije.(→Press Clipping)

Kad je vreme za logopeda?

U našoj zemlji trideset odsto ljudi ima govornu manu. Najčešće su zastupljeni nepravilno izgovaranje pojedinih glasova i kasni govorno-jezički razvoj. Mucanje i disleksija, ređe su zastupljeni, kaže za RTV logoped Vesela Milankov iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. https://www.youtube.com/watch?v=mMzIM65tp7k

Pristup hendikepu kroz ljudska prava – pogledaj me bolje

U četvrtak, 2.03.2017. godine na Trgu slobode u Subotici od 13h do 15h biće organizovana javna akcija pod nazivom: “Pristup hendikepu kroz ljudska prava – pogledaj me bolje”, radi promocije ljudskih prava i socijalne inkluzije mladih sa hendikepom.(→Press Clipping)

Niske grane visokog obrazovanja

“Visokom obrazovanju su neophodne promene. Mimo toga da li smo za predložena rešenja, o kojima je „Politika” prethodnih dana obavestila javnost, činjenica je da sa ovakvim visokim obrazovanjem Srbija ne može u Evropu, niti u svet. Gubimo akademsku utakmicu, bez obzira na uspeh na Šangajskoj i drugim listama, jer pitanje je gde ćemo se naći kada budu objavljene nove” kaže u Uvodniku Politike novinarka Sandra Gucijan i daoaje da treba imati u vidu: da su nam univerzitet i SANU jedni od najkonzervativnijih segmenata društva i da je teško pomeriti i jedan „kamen” u visokom obrazovanju; da imamo hiperprodukciju diskutabilnih doktorata, profesura, naučnih radova; da je potrebno promeniti način odlučivanja na nastavno-naučnim većima (neki čak smatraju da je potrebno ukinuti veća); da su predmeti usitnjeni, da se studentima izlazi u susret na sve moguće načine kako bi što pre završili studije, čak i po cenu spuštanja granice za budžetski indeks na 48 bodova i kažnjavanja profesora koji drže visoke kriterijume; da fakulteti i visoke škole i dalje služe kao socijalni ventil za mlade koji ne mogu ili ne žele da se zaposle posle srednje škole, a upisna politika nema nikakve veze sa potrebama tržišta rada; ….”. (→Press Clipping)

Isplata studentskih kredita i stipendija

Isplata studentskih kredita i stipendija za školsku 2016/2017 godinu počela je u utorak 28. februara, saopšteno je juče iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mesečni iznos studentskih stipendija i kredita je 8.400 dinara, a učenici će stipendije i kredite dobiti za dva meseca, januar i februar u iznosu od 16.800. dinara po korisniku. Iz budžeta Ministarstva za isplatu učeničkih stipendija i kredita izdvojeno je 347.020.800,00 dinara za 20.656 studenata koji su izabrani na konkursu.

Ponavlja se takmičenje iz engleskog

Opštinsko takmičenje iz engleskog jezika biće, najverovatnije, ponovljeno, jer u mnogim gradovima nijedan učenik nije uspeo da pređe prag od 32 boda od maksimalnih 40. Od oko hiljadu učenika osmog razreda koji su odgovarali na pitanja, tek nekoliko desetina je uspelo da se plasira na okružni nivo. Društvo za strane jezike i književnost predložilo je Ministarstvu prosvete da se test ponovi za sve učenike koji nisu uspeli da se plasiraju dalje, a oni koji su prešli potreban prag znanja zadržavaju šansu da se takmiče na sledećem nivou. – Predlog smo uputili Ministarstvu prosvete i sada čekamo njihov odgovor – kaže za “Novosti” prof. dr Ljiljana Đurić, predsednica Društva. Naša sagovornica objašnjava da je teško utvrditi koliko su bodova učenici osvojili, jer su neke komisije, uviđajući greške, mimo ključa priznavale pojedine odgovore.

Fuadi Stanković Nagrada „Anđelka Milić”

Prof. dr Fuada Stanković, profesorka ekonomije, i nekadašnja rektorka Univerziteta u Novom Sadu dobitnica je, uz ostale laureatkinje, ovogodišnje Nagrade „Anđelka Milić“. Nagrada joj je pripala, kako obrazlaže žiri, za to što je kao rektorka Univerzitetu u Novom Sadu svojim angažovanjem doprinela da se 2003. osnuju Rodne studije kao interdsciplinarni postdiplomski program, otvoren za sve studente. Ove godine žiri je nagrade dodelio: Dr Lilijani Čičkarić, Institut društvenih nauka, Beograd za knjigu “Žene i politika iz rodne perspektive”; Dr Stanislavi Barać, Institut za književnost i umetnost, Beograd za knjigu “Feministička kontrajavnost; Dr Slobodanki Peković, Institut za književnost i umetnost u Beogradu za pionirski rad na istraživanju ženske periodike; Dr Zorici Mršević, Institut društvenih nauka, Beograd; Timu Aleksandra Vladisavljević i Sanja Nikolin; “Dah teatru” iz Beograda; Projektu “FEMIX” iz Beograda . Nagrada se dodeljuje u znak sećanja na naučno delo, naučni doprinos i feministički aktivizam Anđelke Milić (1942-2014). Nagradu je ustanovila Sekcija za feministička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta (SEFEM) Srpskog sociološkog društva, čija je Ađelka Milić bila prva predsednica, u želji da prepozna i označi vrednosti koje su u društvenom i intelektualnom životu Srbije ne samo skrajnute, već i obesmišljene, izvrnute ruglu i opasno ugrožene.

Polemike i u Subotici oko školskih uniformi

Do kraja polugodišta u subotičkim osnovnim školama realizuje se niz aktivnosti u vezi sa uvođenjem đačkih uniformi. Roditelji uglavnom ovu ideju odmah odbace i postavljaju pitanje ko će da finansira uniforme. U toku je online anketiranje učenika Osnovne škole “Sečenji Ištvan” u Subotici o tome da li žele da se uvedu đačke uniforme ili ne. Učitelji i nastavnici su razgovarali sa decom na temu uvođenja đačkih uniformi i tim povodom je realizovan likovni konkurs. Učenici su dali predlog kakve uniforme bi želeli da nose. “Nisam za to zato što ne bi se isticao karakter učenika. Možda bi bilo dobro zato što se neki učenici ne oblače po pravilniku škole”, rekla je Šermina Jahiri, učenica 7 razreda. “Ne bi bilo razlike među ljudima. Svaki narod bi se iskazao na svoj način. Bez obzira na to koje je rase ili boje kože. To bi bilo dobro da se uvede”, Marija Tatar učenica 7 razreda. “Većina njih misli da je ideja dobra. Ima tu nesuglasica šta bi hteli i kako bi hteli, ali uglavnom što se tiče dece i đaka oni su za, po mom mišljenju”, izjavila je Paulina Milanković, nastavnica srpskog jezika.(→Press Clipping)

“Mali čuvari baštine u Baču

Završna svečanost projekata saradnje Muzeja Vojvodine i OŠ “Vuk Karadžić” iz Bača pod nazivom “Mali čuvari baštine”, započetog 2016. godine, namenjenog učenicima I – VI razreda, u naznačenoj školi održana je juče u 11 časova. Takođe je upriličena izložba ramova nastalih u radionici “Moj ram za fotografiju” za učenike I, II i III razreda kao i izložba fotografija, a potom će biti održan drugi deo. Održane su i radionice za učenike IV i V razreda “Šta vam priča moja fotografija” u kojoj su učenici predstavljali novopristigle fotografije koje su našli kod svojih baka, deka ili nekih starijih građana. Za najbolje interpretacije i najuspešnije fotografije obezbeđene vredne su nagrade Muzeja. (→Press Clipping)

Umetnošću do posla za slepe

Od rada sa slepim učenikom do projekta koji okuplja 40 učesnika iz sedam zemalja. Projekat „Use sound to watch around“ u organizaciji udruženja „Kulturni centar mladih Vojvodine“ je dugoročni internacionalni projekat u okviru programa „Erasmus+“ koji finansira Evropska komisija. Tema projekta je rešavanje nezaposlenosti slepih mladih osoba korišćenjem mogućnosti dizajna zvuka i muzike. Idejni tvorac i glavni organizator je Željka Milošević, harfistkinja i profesorica muzičke škole „Petar Konjović“ u Somboru gde predaje u okviru smera „Snimanje i dizajn zvuka“.
Udruženje „Kulturni centar mladih Vojvodine“ sa sedištem u Somboru se bavi promocijom, afirmacijom, edukacijom i organizovanjem u oblasti kulture i umetnosti kao i podsticanjem pozitivnog mišljenja kod mladih. Osnovano je 2003. godine kao nevladino neprofitno udruženje čiji je cilj okupljanje i delovanje mladih na polju kulture, zabave, obrazovanja, informisanja i drugih aktivnosti koje promovišu zdrav život mladih, radi korisnog i pravilnog usmerenja mladih u procesu izgradnje njihove ličnosti. (→Press Clipping)

Nema više oslobađanja od fizičkog u školi

Učenici petog razreda osnovne škole ubuduće će imati dva časa fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i čas i po sportskih aktivnosti, saznaje Tanjug u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja koji radi predlog nastavnog plana i programa. Škola je u obavezi da realizuje taj čas i po sportskih aktivnosti u skladu sa svojim mogućnostima. Sportske aktivnosti se neće posebno ocenjivati, već će uticati na ocenu iz fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.Novina je i to što učenici više neće moći da budu oslobođeni fizičkog. Za one koji zbog bolesti nisu u stanju da rade vežbe, predviđeno je da rade prezentacije ili na drugi način, u skladu sa mogućnostima, učestvuju na času. U okviru fizičkog vaspitanja biće uvedeno i zdravstveno obrazovanje, a predmet će se zvati fizičko i zdravstveno vaspitanje.”U okviru tog predmeta učiće se o zdravim stilovima života, pravilnoj i zdravoj ishrani. Neće biti obuhvaćeno reproduktivno zdravlje, jer će se o tome učiti u okviru biologije”, kažu u Zavodu.

U somborskoj Gimnaziji “Hilandar koji volimo”

U somborskoj Gimnaziji „Veljko Petrović“, priređena je izložba fotografija pod nazivom „Hilandar koji volim“, autora Rajka R Karišića. Samu izložbu je otvorila gradonačelnica Dušanka Golubović, a fotografije koje su izložene u učionici broj 53 će, pored samih učenika Gimnazije moći da pogledaju i građani, do 10. marta svakog popodneva od 17 do 19 sati. Izloženo je 20 fotografija autora, kandidata za majstora fotografije Foto saveza, koji je do sada imao preko 60 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Rajko Karišić je autor i 97 knjiga i fotomonografija, a ova izložba ne čudi pošto je tokom svog rada izdao i 21 monografiju manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve. Učestvovao je u izradi drugih monografija i realizovao više od 150 kataloga i plakata za svoje izložbe, izložbe poznatih slikara i kataloge likovnih kolonija i saborovanja. Gotovo svaka od fotografija na poseban način predstavlja Hilandar, prevashodno se vodeći mišlju Svetog Nikolaja (Velimirovića) da „Hilandar nisu samo prohujali vekovi i njegova zdanja. On je naša savest i barometar našeg duhovnog stanja i svetosavske svesti. Mi ga posle osam vekova još uvek gradimo i  ugrađujemo sebe u njegovo duhovno zdanje, a naša pokoljenja svedočiće o nama kao o njegovim neimarima i graditeljima.“

Svakog dana u školama 15 minuta vežbi za mlađe osnovce

U Beogradu je potpisan Protokol povodom pokretanja projekta “Pokrenimo našu decu”, koji predviđa uvođenje 15 minuta fizičke aktivnosti za učenike od prvog do četvrtog razreda svih 1.206 osnovnih škola u Srbiji u cilju prevencije lošeg držanja, deformiteta kičme, gojaznosti i neaktivnosti kod mlađih učenika. Protokol su potpisali predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta i Akva Vive, brenda kompanije Knjaz Miloš.
U želji da se promeni slika, kako kaže, kompanija Knjaz Miloš, brend Akva Viva inicirali su pokretanje programa vežbi u školama, a inicijativu je podržalo Ministarstvo prosvete. Program je namenjen osnovcima od prvog do četvrtog razreda , a Akva Viva je obezbedila obuku za učitelje iz svih osnovnih školau Srbiji, kreatiovne materijale za vežbanje i stručnu podršku iz naučnih, prosvetnih i medicinskih oblasti. Učenici će sa svojim učiteljima od marta svakodnevno vežbati po 15 minuta prema raznovrsnim modelima vežbi koje je za potrebe programa osmislio Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta.

Obnova škole “Petar Petrović Njegoš” u Vrbasu

Osnovna škola “Petar Petrović Njegoš” iz Vrbasa dobila je četrdeset miliona dinara za kompletno renoviranje zgrade, uz pomoć konkursa vlade. Šta je predviđeno da se radi? Kada počinje renoviranje škole i kako će se iskoristiti novac za renoviranje?  https://www.youtube.com/watch?v=ssWvVG_tr64

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je povodom početka rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, da sada svi građani, uključujući i decu i maloletna lica, mogu da se obrate tom centru ukoliko žele da dobiju savete iz oblasti bezbednosti na internetu ili upute prijavu ugrožavanja bezbednosti dece na internetu. „Država je i institucionalno, kroz jedan centralizovan sistem, preuzela brigu o pitanju koje predstavlja globalni izazov. Time što smo uspostavili ovaj kontakt centar preduzeli smo i preventivne mere, kako problem bezbednosti dece na internetu ne bi eskalirao. Postojanje jedinstvenog mesta za savete i prijavu, bilo je neophodno i kako bi i deca i roditelji, nastavnici i svi drugi, na jednom mestu mogli da saznaju sve što ih zanima o ovoj temi, odnosno da prijave bilo koji problem koji uoče, a tiče se zaštite i bezbednosti dece na internetu “, istakla je Tatjana Matić.
Građani od 27. februara mogu da prijave zloupotrebu interneta i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu na broj telefona 19833, slanjem mejla na adresu bit@mtt.gov.rs  ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs.

Ulaganje u rani razvoj dece na Zapadnom Balkanu nije dovoljno

Tek svako drugo dete u Srbiji je obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem. Čak i kad je reč o deci starijoj od četiri godine, pohađanje predškolskih ustanova u Srbiji je malo u odnosu na cilj od 95 odsto koji je Evropa sebi postavila da postigne do 2020. godine. U većini zemalja Evropske unije između 85 i 100 odsto dece pohađa predškolske ustanove. Pored toga, kako se navodi u saopštenju, dostupnost predškolskog obrazovanja nije pravična u Srbiji. “Dok više od 80 odsto dece iz dobrostojećih porodica pohađa obdaništa, manje od 10 odsto njih iz siromašnih ide u predškolske ustanove. A kad je reč o Romima, tek njih šest odsto je u obdaništu. Projekat inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja otvoriće mogućnost svoj deci u Srbiji da pohađaju obdaništa”. Projekat, kako se dodaje, neće finansirati samo formalno obrazovanje. U bar 30 opština podržaće obuku i informisanje roditelja i vaspitača o načinima stimulisanja razvoja beba i male dece. Podržaće se i bolje zdravstvene usluge, ishrana i zaštita dece od stresa u kući i sredini u kojoj žive.

Od retkih bolesti boluje 450.000 ljudi, od četvoro troje su deca

U Srbiji od retkih bolesti boluje oko 450.000 ljudi, kaže izvršni direktor Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) Davor Duboka i dodaje da ima pomaka u lečenju i da je za ovu godinu planiran budžet za terapije od 1,1 milijardu dinara, uz nove inovativne lekove za obolele. Povodom 28. februara – Dana retkih bolesti koji je obeležen juče, u saopštenju NORBS se navodi da se retka bolest definiše kao bolest koja se javlja kod manje od pet osoba na 10.000 stanovnika.
Iako se čini da je broj mali, postoji više od 7.000 opisanih retkih bolesti, a procene su, kako navode, da u Evropi oko 30 miliona ljudi ima neku retku bolest. Nažalost, 75 odsto retkih bolesti pogađa decu, od kojih 30 odsto obolelih umre pre navršene pete godine. Za samo pet odsto retkih bolesti postoji terapija koja je često veoma skupa, pa se veliki broj obolelih suočava sa time da nema pristup savremenim terapijama, ukoliko postoje, ili podršku sistema zdravstvene i socijalne zaštite kada terapija ne postoji.

Linija pomoći za retke bolesti

Takođe, Dan retkih bolesti bio je i prilika da se javnost upozna sa aktivnostima NORBS linije pomoći za retke bolesti, koju je ta organizacija uvela pre godinu i po dana, a koja je do sada primila više od 1.300 poziva obolelih i članova njihovih porodica. Gotovo 70 odsto poziva bilo je u vezi sa ostvarivanjem prava iz domena zdravstvene i socijalne zaštite. Na liniji pomoći radi tim sastavljen od psihologa, socijalnih radnika i pravnika koji pružaju besplatnu podršku i pomoć obolelima od retkih bolesti i članovima njihovih porodica na besplatnom telefonskom broju 0800 333 103 ili putem maila: linijapomoci@norbs.rs.

About the Author

admin

Leave a Reply