Vesti – 02.03.2017.

Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju (XXXIII)

U sredu 15. januara te 1997. godine počeo je Veliki štrajk, tako što su sve škole u Somboru, prve u Srbiji, potpuno obustavile nastavu i održale ga sve dok se štrajk  nije zahuktao  i u drugim sredinama Srbije  5. februara pregovarački tim je prvi put  primljen u  Vladu Republike Srbije. Paralelno su trajali pregovori, štrajk i ulični protesti u gotovo svim gradovima sve dok  premijer Marjanović  izbacio iz pregovara nezavisne sindikate i naložio da „samostalni“ potpišu sporazum. Najveći udar na štrajk se desio kad je  predsednik SSSS Tomislav Banović potpisao Sporazum, a Vlada Srbije pozvala prosvetne radnike da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga štrajk i protesti će se nastaviti.
U sredu 19. februara 1997.  pred Vladom okupiće se oko 40.000 prosvetara i htela, ne htela Marjanovićeva vlada će sutradan ponovo morati da za pregovarački sto.  Međutim,  ovi pregovori se neuspešno završavaju. Direktore škola svaki dan sazivaju načelnici okruga da okončaju, milom ili silom, štrajk.  U petak 21.02.1997. godine i Vlada uključuje sva raspoloživa sredstva za zaustavljanje štrajka. RTS satanizuje prosvetare i poziva decu u škole. Prve počinju da rade.
U subotu 22. februara u Novom Sadu sastaju se IO i ŠO SPRV, a dan kasnije i ŠO  najupornijih i najduže u štrajku škola NSPRV u Somboru. Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno kruni, a zabunu je unela i odredba da svi koji posle 24. februara ostanu u štrajku ne podležu amnestiji iz Sporazuma. Pitanje je  koliko će se još moći izdržati, a veliki broj škola predlaže da se pređe na štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30. minuta).
U sredu 26.02.1997. sve škole u Somboru, nakon punih šest nedelja obustave, počinju da rade. Ali ni tu nije bio kraj … Pokrajinski štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine u petak 28.02.1997. donosi odluku o nastavku štrajka, a školama koje su počele da rade nalaže da preispitaju svoje odluke o prekidu štrajka, ovaj put,  zbog otkaza koji su uručeni dvojici kolega iz Srednje saobraćajne škole „Pinki“ iz Novog Sada, međutim nakon što će 03.03.1997.  biti povučeni otkazi toj dvojici kolega, osnovne i srednje škole Novog Sada donose odluku o prekidu štrajka i početku nastave od 05.03.1997. godine. Jedan broj škola u Pančevu i Beogradu istrajaće u štrajku još nekoliko dana. I tu je izgledalo da će to i  biti kraj štrajka.
Nešto kasnije 22.03.1997. godine beležimo i štrajk  somborskih učenika, a   11.04.1997. je potpisan sporazum somborskih gimnazijalaca i njihovih profesora i direktorice škole da će subotom pohađati nastavu i nadoknaditi propušteno gradivo pod tri uslova: 1) da časovi traju 35 minuta, 2) da nema provere znanja (ocenjivanja) i 3) da svi učenici koji su 22.03. umesto u učionicama bili na ulici, zbog toga ne snose nikakve posledice. Sporazum je potpisalo više od 500 gimnazijalaca, predsednik Sindikata Jovan Vicai, i direktorica škole Mira Lončarević.
Pošto Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na predlog nadoknade propuštenog gradiva i izgubljenih časova, SPRV (Nezavisni) opštine Sombor je 18.04.1997. doneo Odluku da nema odrađivanja subotom i za vreme prolećnog raspusta (Osnovne i srednje škole somborske opštine su na vreme, do 05. marta, kad je bio poslednji rok, sačinile plan nadoknade. Ministarstvo prosvete i sporta na to uopšte nije reagovalo i Sindikat je odustao od plana nadoknade, motivisan idejom da se ne dozvoli neprimereno dodatno opterećivanje učenika, ili produžetak školske godine,pim. HZMK). Prema izjavi predsednika IO SPRV (Nezavisnog) za Sombor, Zdravka Kovača, „Sindikat skida sa sebe svaku odgovornost za eventualni haos u školama ili izlaza dece na ulice“. Odlučeno je da će se gradivo nadoknaditi sažimanjem gradiva i inteziviranjem nastave.
U isto vreme prosvetne vlasti, u liku načelnice područne jedinice Ministarstva prosvete, Božane Tomić, tvrde da je plan nadoknade (prećutno) prihvaćen i da su škole u obavezi da izvrše nadoknadu. Epilog je da su i ovaj put učenici stali uz svoje profesore, što im, obzirom na motiv, ovaj put i nije bilo posebno teško.
Elem, tek nakon prolećnog raspusta od 26.04. – 05.05.1997. učenici su se ponovo našli u učionicama, pošto je  okončan prolećni raspust, koji je po odluci SPRV (Nezavisni) opštine Sombor ostao „u komadu“ bez nadoknađivanja propuštenog gradiva i u skladu sa školskim kalendarom.
Izvršni odbor NSPRV je odlučio da u ponedeljak, 12.05.1997. organizuje jednodnevni štrajk. Odluka je doneta iz razloga što Ministarstvo prosvete i Vlada RS nisu ispoštovali dogovor o isplatama zarada prosvetnim radnicima. Zaposleni u prosveti nisu dobili primanja za april i mart i topli obrok, a nije dogovorena ni korekcija zarada.
Osnovne i srednje škole u Somboru potpuno su obustavile nastavu 12.05.1997. i tako realizovale Odluku SPRV. Ministarstvo prosvete je dodatno zbunjivalo javnost izjavama da su tog 12.05.97. neke od škola „štrajkovale po zakonu“. Nažalost, škole u Apatinu, Odžacima i Kuli radile su redovno. Štrajku se pridružilo 8 škola iz Subotice. Izvršni odbor SPRV je uputio otvoreno pismo, odnosno upozorenje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete u kome ih je najoštrije upozorio „da su kršenjem ugovora koji su sami predložili i potpisali sa „državnim“ sindikatom i drastičnim kašnjenjem zarada, bahatim odnosom prema prosveti i neistinitim izjavama u sredstvima javnog informisanja izazvali ogorčenje prosvetnih radnika, koje se manifestovalo štrajkom od 12. maja.
IO SPRV (Nezavisni) opštine Sombor sastao se13.05.1997. i doneo odluku da prosvetni radnici ponovo stupe u štrajk, ali uz minimum procesa rada. IO je zatražio od svih političkih stranaka da se izjasne o tome kako vide rešavanje stanja u prosveti. Planirano je da štrajk traje do 06. juna, a da ukoliko do tada Vlada RS ne ispuni svoje obaveze, Sindikat će organizovati potpunu obustavu nastave.
I tako je od 19.05.1997. do kraja školske godine u somborskim školama počeo štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30 minuta)
IO SPRV(Nezavisnog) opštine Sombor doneo je 03.06.1997.Odluku da škole i dalje ostanu u zakonskom obliku štrajka i da nastavna godina bude privedena kraju sa minimumom procesa rada. Ostale aktivnosti; upisi, podela đačkih knjižica i svedočanstava, koordiniraće se sa sindikatima iz drugih sredina.
I tako je 20.06. te 1997. godine, Godina štrajka i u Somboru okončana, ali kako problemi nisu bili rešeni, sve se opet nastavilo sa početkom nove školske godine.
Prof. Hadži Zdravko M. Kovač,
ravangradski učitelj u penziji i učesnik Velikog štrajka

SAOPŠTENJE GSPRS “NEZAVISNOST”
Zašto štrajk prosvetnih radnika januara – februara 1997. nije potpuno uspeo

  • Pregovarački tim prosvetnih radnika Srbije bio je najedinstven. Jedan deo tima, na čelu sa Republičkim odborom samostalnog sindika se samo pretvarao da vodi štrajk, a u suštini je uveo svoje članstvo u obustavu radi da bi: sprečio njegov ulazak u štrajk pod rukovodstvom Sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“sprečio njegovo masovno učlanjavanje u SPR Srbije „Nezavisnost“ iznutar pregovaračkog tima kontrolisao pregovore i bio informisan o mogućim „opasnim“ namerama dela pregovaračkog tima koji je zaista radio za dobro prosvetnih radnika cenu rada smanjio sa tržišno realne od 800,00 na beznačajnih 286,00 din. na kraju bio u mogućnosti da razbije štrajk potpisujući, u dva navrata, nelegitiman sporazum sa Vladom Srbije.
    Rukovodstvo Inicijativnog odbora beogradskih škola je iz senke, na prefidan način, odradilo dobar deo posla na razbijanju štrajka: sprečavanjem masovnog okupljanja beogradskih škola oko SPRS „Nezavisnost“ stalnim neargumentovanim napadima na njega, što je dovelo do formiranja bar tri organizacije za vođenje štrajka na beogradskom terenu tesno sarađujući sa Republičkim odborom samostalnog sindikata na smanjenju cene rada. Njihov poslednji predlgo na sastanku pregovaračkog tima je bio da cena rada bude oko 320,00 din. Nedoslednog rukovodstva Inicijativnog odbora i njegova namera da izigra i zavara prosvetne radnike vidi se iz podatka da je početna cena rada koju je prihvatio Inicijativni odbor bila 800,00 dinara, cena koju je u svom zahtevu Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije tražio Sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“.
Beograd, 27. februar 1997. godine                                                     Aleksandar Dukić, predsednik

Prosvetni radnici i juče pred Vladom Srbije, a ministar obećao povišicu. Škola kreće po planu?

Do 1. marta Ministarstvo prosvete završiće plan nadoknade izgubljenih časova. Predviđeno je da se oni odrađuju subotama, 28, 29 i 30. aprila kada je trebalo da bude prolećni raspust, a koristiće se i dani predviđeni za razne kulturne i radne aktivnosti, kada se u principu ne održavaju časovi. Škole će nadoknađivati onoliko časova koliko je propušteno.u svakom slučaju, školska godina će biti produžena, a kvalifikacioni ispiti za upis u srednje škole polagaće se kao i prethodne godine.
Sve ovo sasvim izvesno kazuje da je, što se Ministarstva prosvete tiče, štrajk prosvetnih radnika okončan, a ponuda Vlade kojoj je i ovog puta zdušno pomogao državni sindikat, konačna. Za juče je bila najavljena i isplata prvog dela januarske zarade akontaciono uvećana za 30 odsto, kako su se dogovorili Vlada i Sindikat, a što veliki broj prosvetnih radnika nije prihvatio. U poseti nekim školama koje od ponedeljka ponovo rade bio je ministar Jovo Todorović i uz najavu da je nastava normalizovana upozorio da će Ministarstvo i Vlada preduzeti sve da se časovi normalno održavaju u svim školama i u svim mestima. Uz informaciju da će se delovi povećanih plata od 1. januara isplaćivati svakih deset dana, Todorović je za mart najavio nove pregovore Vlade i Sindikata, verovatno Samostalnog.
Inače, i dalje je dosta škola koje ne rade, što potvrđuju i u Ministarstvu prosvete, a najveći broj onih koji štrajkuju i dalje je u Beogradu, Nišu i Subotici.
 Blic, februar 1997.

Vučić najavio povećanje plata i penzija

Plate u javnom sektoru i penzije biće povećane u ovoj godini, najavio je premijer Aleksandar Vučić, navodeći da su javne finansije u dobrom stanju, što pokazuje i činjenica da će u prva dva meseca Srbija imati suficit od 40 miliona evra, umesto predviđenog deficita od 240 miliona evra. Vučić je na konferenciji za novinare rekao da će plate u javnom sektoru biti uvećane ove godine, čak i za administrativne radnike, jer ima dovoljno prostora. “Isto će biti i kad je reč o penzionerima, učiteljima, zdravstvenim radnicima, imaće veća primanja nego što su ikada imali. Kad imate rast, to je moguće, ali nama je potreban rast veći od četiri odsto, zato svi tome moramo da se posvetimo”, rekao je Vučić. On je, međutim, istakao da Srbija mora da ojača privatni sektor u kojem radi samo 1,4 miliona ljudi, a koji, naveo je, izdržava javni sektor. “Za nas je od ključnog značaja da ojačamo privatni sektor i to je bila ključna tema razgovora s MMF. Oni nemaju primedbe na stanje javnih finansija”, istakao je Vučić.

Zakon o dualnom obrazovanju

Srbija će biti jedna od retkih zemalja koja će u proces uvođenja dualnog obrazovanja ući uz definisani zakonski okvir, kako bi ceo taj proces bio sinhronizovan, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je istakao da je najvažnije omogućiti mladim ljudima da sa 15 godina imaju posao i zaradu, ali istovremeno im ostaviti mogućnost za usavršavanje i dalje obrazovanje, sve do doktorata. “Nije realno da svi budu majstori, ali ni da svi budu doktori nauka. Potrebno je edukovati decu i roditelje da shvate da svrha učenja nije diploma već posao”, poručio je ministar.
Statistika govori da je jedan od osnovnih problema Srbije nezaposlenost mladih ljudi. Skoro polovina njih nema posao, 20 odsto njih čeka na posao godinu dana a čak 20 odsto njih ni ne traži posao. “Za kratko vreme mnoge privrednike smo motivisali da krenu u saradnju sa srednjim školama, a sa druge strane i mnogi fakulteti su se uključili u dualno obrazovanje”, naglasio je ministar.

Šarčević: Novi zakoni o obrazovanju za mesec dana

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević najavio je da će za mesec dana biti objavljen paket zakona koji treba da reformišu obrazovanje. Šarčević je na okruglom stolu “Obrazovanje i tržište rada” rekao da paket obuhvata zakone o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o predškolskom, osnovnom, i visokom obrazovanju, inspekcijskom nadzoru i nacionalnom okviru kvalifikacija. Ministar je rekao i da će naglasak u zakonu o srednjem obrazovanju biti stavljen na dualno obrazovanje. “Moramo gledati u zemlje poput Nemačke i Švajcarske u kojima je među nezaposlenima najmanje mladih ljudi. Mi ćemo biti jedna od retkih zemalja koja će u proces uvođenja dualnog obrazovanja ući uz definisani zakonski okvir kako bi ceo proces bio sinhronizovan”, rekao je ministar.

Petaci će jednom nedeljno birati čime da se zanimaju!

Savetnica ministra za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić najavila je u narednoj školskoj godini pilot projekat “Projektne aktivnosti” koji će pružiti mogućnost đacima petog razreda da jednom nedeljno biraju aktivnosti na kojima žele da budu u okviru postojećeg fonda časova.

O stanju i perspektivama visokog obrazovanja

Način finansiranja fakulteta, bolonjska reforma i akreditacije bile su teme okruglog stola „Visoko obrazovanje, stanje i perspektive“, održanog na Univerzitetu u Novom Sadu. Organizatori su bili Matica srpska, Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerzitet u Novom Sadu.  Na skupu se raspravljalo o stanju i perspektivama visokog obrazovanja u celoj Srbiji. Predsednik novosadskog ogranka SANU, akademik Stevan Pilipović, kao problem,  izdvojio je to da je u celom svetu trenutno prisutan trend smanjenja autonomije univerziteta. “Univerziteti moraju da imaju autonomiju što podrazumeva i visok stepen odgovornosti što znači da se podigne nivo obrazovanja na viši nivo ..da bude savremeno”, rekao je akademik Pilipović. O smanjenju autonomije u narednom periodu će se razgovarati na univerzitetima širom Evrope, najavio je rektor Novosadskog univerziteta Dušan Nikolić. On je takođe rekao da će se za mesec dana u Novom Sadu govoriti i o budućnosti visokog obrazovanja u Evropi. Rektor Nikolić je istakao da su procene da će neka zanimanja nestati a da će se pojaviti nova koja do sada nismo imali u vidu. U nadležnom pokrajinskom sekretarijatu kažu da su takvi skupovi pravi putokaz kako da se unapredi visoko obrazovanje, te da se poveže sa privredom. https://www.youtube.com/watch?v=vVgRXoHEwzU  (→Press Clipping)

“Erazmus”: Studentima na razmeni stipendije od 750 do 850 eura

Više od 200 studenata Novosadskog univerziteta protekle školske godine putovalo je u Evropu kako bi, kroz program razmene, dodatno usavršili znanje stečeno na osnovnim studijama ili dobili diplomu master, odnosno doktorskih studija u inostranstvu.
– Ono što je ohrabrujuće je da je tih razmena sve više, budući da naši univerziteti u Srbiji imaju sve više bileteralnih ugovora, potpisanih sa partnerskim univerzitetima u Evropi, pa Novi Sad nije izuzetak ni u kom smislu – rekao je saradnik za informisanje u fondaciji „Tempus“ Goran Bogunović, dodajući da kroz Erazmus plus program studenti iz Srbije i regiona dobijaju značajno veće iznose za stipendiranje nego studenti iz zemalja Evropske unije. Ukoliko studenti odluče da na razmenu odu posredstvom tog programa, imaju zagarantovanu stipendiju u iznosu od 750 do 850 eura, a tačna suma zavisi od zemlje u koju se ide i troškova života. – Od tih para student treba da finansira sebi smeštaj i hranu, a nekad je istim pokriveno i zdravstveno osiguranje, a ono što je bitno je da su školarina i putni troškovi uvek pokriveni samim programom pa student sa te strane nema nikakvih obaveza – kazao je Bogunović i dodao da stipendije za celokupne master studije iznose 1.000 evra mesečno. – Suštinski to je dovoljno da studenti podmire osnovne potrebe.

Knjige i upola cene na Novosadskom sajmu

Na Novosadskom sajmu će od 6. do 12. marta biti održani 23. međunarodni salon knjiga i 22. izložba umetnosti “Art ekspo”, i Sajam obrazovanja “Putokazi”, koji će trajati od 6. do 8. marta, na kojima će se predstaviti oko 150 izlagača. Mr Slobodan Cvetković, generalni direktor NS, napomenuo je juče na pres-Konferenciji da je ovogodišnji “grad partner” Temišvar, a ulaz za posetioce – besplatan. – Na manifestaciji “Art ekspo” centralna postavka biće izložba 60 umetničkih dela sa likovne kolonije povodom decenije svetskog festivala “Tamburica fest” – istakao je Cvetković, pominjući izložbu “Velikani crnogorske umjetnosti”, kao i obeležavanje 65 godina postojanja Udruženja umetnika “Likovni krug”. (→Press Clipping)

Izložba “Negujmo srpski jezik” u Novom Sadu

Izložba promotivnih postera “Negujmo srpski jezik” je  juče otvorena sutra u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Izložbu je otvorio akademik Matija Bećković. Tokom 2017. godine izložba će biti prezentovana u sedištima 17 upravnih okruga u Srbiji. Osim izložbe promotivnih plakata organizovaće se i različiti kulturno-umetnički programi inspirisani očuvanjem srpskog jezika i pisma – horski nastupi, dramske predstave za decu i odrasle, susreti sa piscima u školama, edukativni filmovi kratke forme i održavanje stručnih seminara za nastavnike koje će voditi licencirani predavači.

U toku upis u sportsko-rekreativne škole

Upis za obuku neplivača – osnovni kurs obavlja se svaki dan na blagajni bazena Spensa od 10 do 20 časova. Cena programa je 2.300 dinara. Termini za predškolce su ponedeljkom, sredom i petkom od 18.30 do 19.15 časova, a za školarce su istim danima kao za predškolce, ali od 19.30 do 20.15 sati. Treninzi za predškolce i školarce utorkom i četvrtkom su od 19.30 do 20.15 sati, dok je subotom za njih rezervisan termin od 8.30 do 9.15. Program počinje od 1. marta.  Upis za akvarobik je svaki dan na blagajni od 10 do 20 časova, a cena programa je 2.000 dinara za treniranje dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom od 20.30 do 21.15. Cena za treninge tri puta nedeljno je 2.500 dinara, a termini su ponedeljkom, sredom i petkom od 20.30 do 21.15 časova. I ovaj program počinje 1. marta.
Upis za program „Tata, mama, plivajte sa nama” takođe se obavlja na blagajni svaki dan od 10 do 20 časova. Termini su utorkom i četvrtkom od 18.45 do 19.30 časova. Obuka košta 2.000 dinara, a svako naredno dete upisuje se po ceni od 1.500 dinara. Program počinje 2. marta.

Osam donacija Japana srpskim ustanovama

Vlada Japana doniraće više od 435 hiljada evra za osam lokalnih organizacija u Srbiji za projekte za osnovne potrebe stanovništva (POPOS), najavjeno je iz japanske Ambasade u Beogradu. Pomoć japanske Vlade dobiće JKP “Komunalac” iz Vlasotinca za kupovinu kamiona smećara, Dom zdravlja za odrasla invalidna lica iz Doljevca za nabavku specijalnog vozila sa rampom, kao i Predškolska ustanova “Poletarac” iz Žagubice za nabavku školskog autobusa, opremanje kuhinje, rekonstrukciju toaleta i zamenu prozora i vrata. Donaciju će dobiti i Poljoprivredna škola “Radoš Jovanović” iz Prokuplja za kupovinu traktora i pluga, Osnovna škola “Stepa Stepanović” iz Čačka za rekonstrukciju krova i popravku plafona, Dom zdravlja Vladičin Han za nabavku rendgen aparata, Grad Subotica za obnovu Doma zdravlja, i na kraju Dom zdravlja Blace za kupovinu ambulantnog vozila, aparata za ultrazvuk, EKG i tonometra.
Ceremonija potpisivanja ugovora za osam projekata za osnovne potrebe stanovništva je održana u utorak, 28. februara, u zgradi Ambasade Japana u Beogradu. Uključujući ove grantove, japanska pomoć Srbiji od 1999. godine kroz projekte POPOS iznosi preko 12,4 miliona evra, a ukupan iznos pomoći Japana Srbiji u toku istog perioda premašuje 500 miliona evra. Od 1999. u Srbiji je realizovano 199 POPOS projekata. POPOS donacije imaju za cilj da podrže socijalni razvoj kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva. Vlada Japana pruža finansijsku pomoć neophodnu za implementaciju projekata koji će doprineti ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje. Životna sredina, zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna zaštita su glavne oblasti interesovanja Vlade Japana, navodi se u saopštenju.

Slovačka zove studente iz Srbije

Mladi odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom, ali sve češće se odlučuju i za studiranje u inostranstvu, što im povećava šanse da tamo nađu posao i ostanu. Studenti iz Srbije najčešće odlaze na studije u države Evropske unije, zatim u Tursku, Kinu i Ameriku. Sve više fakulteta, ali i srednjih škola iz Slovačke nudi mogućnost školovanja učenicima iz Srbije. Koje uslove treba da ispunjavaju, kako bi tamo otišli? Ima li među Pazovačkim srednjoškolcima zainteresovanih za studiranje i ostanak u Slovačkoj? https://www.youtube.com/watch?v=WleakGDkwwg

Mnoštvo izazova pred mladim doktorandom sa PMF

Interesovanje za biologiju odvelo je Marka Đurakića na Prirodno-matematički fakultet, čiji je trenutno asistent i doktorand. Svoj doprinos razvoju nauke daje kroz temeljan naučno-istraživački rad. Svoju naučnu delatnost intenzivno razvija od 2010. godine. Po završetku doktorskih sudija, planira odlazak na postdoktorsko usavršavanje u Pariz. Odatle, kaže, još uvek namerava da se vrati i svoju karijeru nastavi u našoj zemlji, jer to predstavlja svojevrsan izazov.             https://www.youtube.com/watch?v=eXH_GpUDm8o

Predstava “Matematika ili stvarnost”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu 4. marta biće emitovana nova emisija iz serijala “Obično a vrhunski” u kojoj će se razgovarati o matematici, nauci, sukobu mišljenja, istini, znanju, ravnopravnosti, mudrosti. Emisija počinje u 09.20 časova. Da je matematika = stvarnost, dokazali su đaci novosadske Mašinske škole sa svojom profesoricom Kajom Maričić, u predstavi “Matematika ili stvarnost” koju izvode već desetu godinu. Tumačeći uloge poznatih matematičara iz različitih epoha, đacima matematika postaje bliža, a njene zakonitosti jasnije. Prema rečima profesorice Maričić, rad na projektnoj nastavi je težak, ali su njeni plodovi veliki. https://www.youtube.com/watch?v=Df24YM6qjeo

Obroci u obdaništima izbalansirani

Ishrana u najranijem uzrastu kreira kasniji stav prema izboru hrane. Obroci u našim obdaništima su uglavnom dobro korigovani i izbalansirani. Kontrola ishrane dece u predškolskim ustanovama se obavlja na nekoliko nivoa. Nutricionisti, referenti za nabavku, sestre na preventivi i svi radnici zaposleni u kuhinjama dužni su da kontrolišu namirnice koje se koriste za pripremu hrane, kao i tok pripreme obroka za decu. Svakom roditelju je bitno da se tokom boravka njihovo dete u vrtiću hrani zdravo, te da je hrana koju deca konzumiraju kvalitetna i, pre svega, da oni sami budu sigurni u ispravnost iste.
Nutricionisti ističu da na apetit dece utiče raznovrsnost obroka, tako da se u Predškolskoj ustanovi “Radost” u Novim Banovcima jelovnici prave na nedeljnom nivou. U proteklih nekoliko godina u novobanovačkom vrtiću, kako kažu, nije bilo zamerki kada je u pitanju raznovrsnost i količina hrane. U ovoj ustanovi Zavod za javno zdravlje nadležan za područje Srema minimum dva puta mesečno, a nekada i češće, vrši uzorkovanje hrane, dok zaposleni koji dolaze u kontakt sa hranom redovno obavljaju sanitarne preglede ističu u vrtiću u kome borave deca iz pet naselja staropazovačke opštine. https://www.youtube.com/watch?v=_Yl2-NP8dAA

Đačke uniforme: Udar na džep roditelja

Osim udara na džep roditelja ili škole, po rečima školskog psihologa Snežane Rodić, protivnici te ideje često navode i da bi uniforme mogle kod učenika narušiti kreativnost i potrebu za različitošću. S druge strane, osim umanjenja vidljivosti socijalnih razlika među đacima, što pobornici uniformi najčešće i navode kao glavnu prednost, ona naglašava da uniforme podstiču i poštovanje kodeksa ponašanja i odevanja, a samim tim razvijaju osećaj pripadnosti školi. Potrebno je, dodaje ona, i da se deca u njoj dobro osećaju, pa i da je na neki način vole i da osećaju da je to neko njihovo obeležje, a da bi se to desilo, potrebno je da, koliko mogu, učestvuju u izboru uniforme.

Novosadske osmoletke „za” i „protiv” školskih uniformi

Iako novosadske osmoletke tek vagaju „za” i „protiv” školskih uniformi, one su već decenijska praksa u privatnoj OŠ „Kirilo i Metodije” i privatnoj predškolskoj ustanovi „Anđeo čuvar” na Kamenjaru. Kako su nam rekli iz tog obrazovnog kompleksa, celokupan stručni tim sa sigurnošću potvrđuje efikasnost nošenja školskih uniformi. Cilj je, kažu, da deca od ranog detinjstva, uz dominantan proces usvajanja znanja i uspostavljanja radnih navika, „razvijaju svoje psiho-socijalne i motoričke resurse ličnosti nezavisno od socijalnog okruženja i društvenog statusa porodice”.

Srbija posvećena ranom obrazovanju dece

Broj mesta u predškolskim ustanovama u Srbiji biće povećan za oko 17.000, zahvaljujući Svetskoj banci koja je odobrila 47 miliona evra za projekat “Inkluzivno predškolsko obrazovanje i vaspitanje”, a koji se realizuje u saradnji sa “Novak Đoković” fondacijom.
Projekat inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja proizašao je iz partnerstva Svetske banke i “Novak Đoković fondacije”. Kroz ovo partnerstvo prožima se ogromno znanje Svetske banke i njeni brojni programi ranog razvoja dece sa posvećenošću srpskog teniskog šampiona Novaka Đokovića da se po celom svetu promovišu socijalne i ekonomske koristi ranog razvoja dece. “Ovo je uzbudljiv dan za decu u Srbiji. Veoma smo srećni da ovaj fantastični projekat ranog razvoja dece u saradnji sa Svetskom bankom dolazi u našu zemlju. To je korak bliže ka tome da svako dete ima podjednak pristup sredstvima koja podstiču njihov rast i napredak”, rekao je Novak.
Ovaj projekat je važna prekretnica za Srbiju, kojom ona pokazuje koliko je posvećena ranom obrazovanju dece kao osnovi inkluzivnog napretka. Svetska banka i “Novak Đoković fondacija” nadaju se da će ulaganje u budućnost Srbije biti model i za druge na zapadnom Balkanu pa i šire.
Projekat je izrađen pod rukovodstvom Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, uz saradnju sa partnerima kao što je UNICEF, Fond za otvoreno društvo, Evropska komisija i drugim partnerima koji su aktivni u ovom sektoru. Ta saradnja će obezbediti sinergiju i komplementarnost na terenu i povećaće značaj, uticaj i održivost ranog obrazovanja i vaspitanja. Ovaj projekat je dodatak na podršku Svetske banke Srbiji koja u ovom momentu iznosi oko 1,6 milijardi dolara za podržavanje inkluzivnog razvoja i otvaranja novih radnih mesta u Srbiji, navodi se u saopštenju.

Kikinda stipendira 79 studenata

Lokalna samouprava u Kikindi narednih deset meseci stipendiraće 79 studenata sa područja grada, sa osam hiljada dinara mesečno. Primanja su pripala studentima sa dobrim ocenama i slabijeg materijalnog stanja. Stotinak studenata sa područja Kikinde, koji su tokom školovanja prikazali odlične rezultate, ali i oni slabijeg materijalnog stanja, prijavilo se lokalnoj samoupravi koja je i ove godine odlučila da podstakne kikindske buduće akademske građane. Njih 79 ostvarilo je pravo na primanja. Stipendija grada Kikinde iznosi osam hiljada dinara mesečno, hiljadu dinara više nego protekle godine, narednih deset meseci. ‘Ako budemo nastavili ovakvim tempom, jednog dana doći ćemo i do nivoa kada ćemo moći da kažemo da je to ozbiljna stipendija i da su to uslovi koji mogu da obezbede kvalitetno školovanje”. Lokalna samouprava ove godine finansiraće 20 odsto studenata više nego što je slučaj bio prethodne godine i planiramo je da se novac dodeljuje od februara do novembra.     https://www.youtube.com/watch?v=H_fbF-SIYsk

Škola fudbala za devojčice u B.Palanci

Ženski fudbal u Srbiji još traži put do navijača. Devojke međutim, nisu obeshrabrene i sve češće se odlučuju za bavljenje tim, takozvanim muškim sportom. U Bačkoj Palanci, uskoro bi trebalo da počne sa radom škola fudbala za devojčice. Koliko ima zainteresovanih devojčica i kada će škola fudbala početi sa radom?

Preventivni pregled, zdravije detete

Po mišljenju stručnjaka, sve češća i duža upotreba kompjutera, uticaj televizije i programi neprilagođeni za decu samo su neki od razloga za sve veće zdravstvene probleme kod najmlađih sugrađana. U Domu zdravlja „Jovan Jovanović Zmaj” Novi Sad u Ulici Zmaj Ognjena Vuka 19 u Razvojnom savetovalištu postoji skrining trogodišnjaka, na osnovu kojeg se na vreme mogu otkriti eventualni problemi s kojima se dete suočava. – Skrining je preventivni pregled sve dece s navršene tri do navršene četiri godine – rekla je za „Dnevnik” psiholog – specijalista razvojne psihologije dr Suzana Lalović. – Taj pregled služi kao brza procena psihomotornog razvoja deteta, a cilj je da se izdvoje deca koja imaju poteškoće u razvoju grube i fine motorike, govora – što je sve češći problem – ili neke poteškoće u socio-emotivnom razvoju. Po rečima naše sagovornice, pregled ne podrazumeva procenu psihologa, koja traje sat kao kompletno psihološko testiranje, već je u pitanju brza procena da bi što više dece moglo da se pregleda. Osim kod psihologa, deca prolaze pregled logopeda i defektologa. Na osnovu podataka dobijenih od roditelja, opservacije deteta kroz preventivni pregled i na osnovu nekih testova koji su prilagođeni uzrastu, ustanovljava se da li dete ima neke poteškoće tokom razvoja.
“Na osnovu rezultata roditeljima dajemo savete kako da pomognu u rešavanju određenog problema kod kuće, dok deca kod koje je primećeno kašnjenje u razvoju bivaju zadržana na tretmanu u Razvojnom savetovalištu”– rekla je dr Suzana Lalović. – Kao trend modernog doba, primećujemo da se javljaju sve češće i sve veće smetnje u razvoju govora jer veliki broj dece odrasta uz „Bejbi TV” kanal, dok komunikacija s roditeljima izostaje. Tako ona „progovaraju na engleskom”, što nije progovaranje već papagajski govor koji ne služi u svrhe komunikacije.

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata: Anksioznost muči mlade

Iako smo skloni verovanju da postajemo sve savremenije društvo, statistika koja kazuje da mladi sve manje odlaze na savetovanja i razgovore, govori suprotno od toga. U Novom Sadu postoji nekoliko besplatnih savetovališta koja su dostupna mladima po potrebi. Međutim, nijedno ne može da se pohvali brojem klijenata jer se on iz godine u godinu smanjuje. – Mladi se retko javljaju, a kad se jave, nije iz preventivnih razloga da bi očuvali ili unapredili svoje zdravlje, već kad postoji neki problem – kaže koordinatorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata za zdravstveno vaspitanje Aleksandra Marinkov. – Generalno, na našim prostorima ljudi ne znaju kakav je značaj preventive. To doživljavaju kao nešto usputno, a ne shvataju koliko je to važno za celu populaciju. Ima tu i stida, sramote kako reći ono što ih muči. Mnogi, čak, i odlažu razgovore.
Master psiholog Nina Nadaljin, koja volontira kao savetnica u „Infopolisu”, veruje da je naše društvo zatvoreno za takvu priču jer još uvek neguje bliske odnose s komšijama i kafenisanja, tokom kojih se priča o problemima. Iako je donekle dobro što smo tako socijalno povezani, smatra ona, ipak prijatelji nisu stručni i ne umeju  da pruže odgovarajuću podršku, te situacija može i da se pogorša. – Istina, da bismo krenuli da govorimo o svemu treba dosta hrabrosti, ali to je veliki pozitivan korak jer neko ko dođe, mislim da je učinio veliku pozitivnu stvar za sebe – naglašava Nina Nadaljin. – Samom odlukom da dođe, on je odlučio da hoće nešto da menja. Kada dođu, nemaju problem da razgovaraju, budu dosta otvoreni. Pomaže i to što je ovde atmosfera dosta opuštena, nismo u zdravstvenoj ustanovi, nije toliko formalno, bliskih smo godina. Najčešće se javljaju studenti od 20 do 25 godina, a anksioznost je nešto što najviše muči mlade.

Od alkohola do paničnih napada

“Iako mnogi misle da alkohol i narkotici rešavaju probleme, što je naročito popularno među mladima, to nije istina. Na taj način se samo potiskuju problemi i ne dolazi se do rešenja” – kaže Ivan Ogrizović. “To može dovesti do anksioznosti i paničnih napada”.

Devojke najviše zanimaju pilule za kontracepciju

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu (Dr Sime Miloševića 6) ima savetovališta za seksualno prenosive bolesti, za odvikavanje od pušenja, za kontracepciju i planiranje porodice, za mentalno zdravlje i za zdrave stilove života. Uprkos raznim edukacijama, radionicama, pa i tome što je savetovanje besplatno, koordinatorka te ustanove za zdravstveno vaspitanje Aleksandra Marinkov navodi da broj studenata koji dolaze drastično opada. Najčešće se javljaju devojke koje se raspituju o kontracepciji, a najmanje je onih kojima trebaju saveti kako da ostave pušenje.

Tehnologije krive za otuđenost deteta?

Pojavom tableta, mobilnih telefona i drugih tehnologija, mnoga deca su igrališta, parkove i omiljene crtane junake zamenila raznim interaktivnim aplikacijama, koje im omogućuju višečasovnu zabavu. Roditelji imaju velike dileme u vezi sa upotrebom mobilne tehnologije, jer smatraju da je ona često glavni krivac za otuđenost deteta od društva.       https://www.youtube.com/watch?v=iDURneyBkLY

Učenicima prikupljaju novac za ekskurziju radom u Narodnoj kuhinji i Domu zdravlja

Učenicima Srednju medicinsku školu Sarajevo koji prikupljaju novac za eskurziju ponuđeno je da rade u Narodnoj kuhinji i u Domu zdravlja Sarajevo. Naime, učenici ove škole u Sarajevu organizirali su radnu akciju pod nazivom “Ekskurzija 2017” kako bi pomogli svojim vršnjacima koji nisu u mogućnosti platiti odlazak na ekskurziju, a sama ideja potekla je od učenika trećeg razreda Dženana Hodžića.  U ovoj školi već pet godina nije bilo odlazaka na ekskurziju, kako kažu, zbog loše materijalne situacije. Zbog čega su učenici uputili apel svim firmama i poslodavcima da su spremni raditi i zaraditi novac kako bi sa svojim prijateljima zajedno otišli na ekskurziju.

About the Author

admin

Leave a Reply