Vesti – 03.03.2017.

Priprema se Zakon o platama u javnom sektoru?

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić razgovarali su juče sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti. Na sastanku održanom u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavnici sindikata su upoznati sa pripremama za donošenje Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.  Kako je precizirala ministarka Brnabić taj Zakon podrazumeva platne razrede, odnosno novi način obračuna plata na osnovu radnog učinka.
U određivanju kriterijuma radnog učinka za zaposlene u prosveti učestvovaće Ministarstvo prosvete, ali i sindikati, naglasio je ministar Šarčević. Zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja jula, a plan je da počne da se primenjuje 01. januara 2018. godine.

Šarčević: Sport u školi biće sve prisutniji

“Naša želja je da sport u školi bude što prisutniji”, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević.  On je dodao da je dogovoreno sa Ministarstvom zdravlja da se u okviru fizičkog vaspitanja ucvede i zdravstveno obrazovanje, te da se predmet zove fizičko i zdravstveno vaspitanje. “Bilo pokušaja da se formira i predmet zdravstveno obrazovanje i da u škole “uđu i lekari”. Mislim da su profesori fizičkog vrlo stručni , da se to uči na fakultetu. Lekari su dobrodošli kao mentori i savetnici”, naglasio je Šarčević i dodao da škole sada imaju solidne uslove za sportske aktivnosti. Kako kaže ovo što radi kompanija Knjaz Miloš je “odlična stvar za decu Srbije, jer pomažu da se školama omoguće bolji rekviziti, a u novim zakonima predviđena je uloga sporta na drugačiji način”.

Nema ponavljanja spornog takmičenja iz engleskog

Ministarstvo prosvete Srbije saopštilo je danas da bi ponavljanje opštinskog takmičenje iz engleskog jezika dovelo do preklapanja sa drugim takmičenjima i predložilo Društvu za strane jezike da pronađe drugo rešenje poput spuštanja praga za prolaznost na sledeći nivo takmičenja. Kako se navodi, Ministarstvo je razmotrilo molbu Društva za strane jezike da se takmičenje koje je održano 25. februara ponovi.
Na takmičenju 80 odsto učenika palo je na testu, a dvosmisleni odgovori, gramatičke greške i zadaci koji ne odgovaraju uzrastu učenika neke su od primedbi učenika i roditelja na test, preneli su ranije mediji. (→Press Clipping)

“Noć istraživača” poziva mlade da se oprobaju kao naučnici

Organizatori mabnifestacije “Noć istraživača” pozvali su 1. marta sve zainteresovane osnovce i srednjoškolce da prijave svoj projekat na konkurs “Naučni inkubator”, uđu u laboratoriju, oprobaju se u ulozi naučnika i postanu mladi istraživači. “Naučni inkubator” je mesto gde se “od učenika sa idejom proizvode mladi istraživači”, a osmišljen je za osnovce i srednjoškolce koji “sanjaju naučne snove”.  “To je prilika da se možda i prvi put zaviri u laboratoriju, u svet istraživača, a i da se postane deo tog sveta”, objašnjava dr Tanja Adnađević, naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” i koordinatorka “Noći istraživača”. Konkurs “Naučni inkubator” otvoren je do 31. marta za projekte iz astronomije, fizike, računarstva, biologije, hemije i arheologije. Prijave se vrše na sajtu http://nocistrazivaca.rs/program/naucni-inkubator-2/, nakon čega se bira pet najboljih. Svaki prijavljen projekat može imati najviše po tri člana istraživačkog tima.  Pet odabranih će biti realizovani u Istraživačkoj stanici “Petnica” u jednonedeljnoj avanturi krajem maja.  Svaki od istraživačkih timova će imati pomoć i podršku kvalifikovanog mentora, a rezultati istraživanja, kao i mladi istraživači biće predstavljeni na predstojećoj “Noći istraživača” u septembru.

Novi Sad: Mladima šansa za prvi posao i stručnu praksu

Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse i Javni poziv za stručno osposobljavanje pripravnika na teritoriji grada Novog Sada u 2017. godini otvoreni su do 10. marta. Programi u trajanju od 12 meseci obuhvatiće osposobljavanje 80 pripravnika s visokim obrazovanjem i 119 nezaposlenih osoba u okviru stručne prakse, od kojih 20 može da ima više ili trogodišnje visoko obrazovanje. Iz budžeta grada predviđeno je izdvajanje 67.674.000 dinara, od čega je oko 37,5 miliona namenjeno za pripravnički program, a nešto više od 30 miliona za stručnu praksu, koja može da traje od šest do 12 meseci. Tim svotama obuhvaćeni su i troškovi za polaganje pripravničkog, odnosno stručnog ispita nakon isteka programa.
Više informacija može se dobiti u Gradskoj upravi za privredu (Rumenačka 110 a) ili na brojeve 452-414, 6614-085 i 662-42-82, kao i u sekciji „Aktuelni dokumenti” na sajtu www.novisad.rs.

Jubilarno takmičenje u besedništvu za srednjoškolce

Takmičenje u besednšttvu za učenike srednjih škola u Srbiji, jubilarno dvadeseto, održaće se u subotu, 4. marta, od 10.30 časova u svečanoj sali Gimnazije „Svetozar Marković”, Njegoševa 22. Reč je o manifstaciji koja je od gradskog takmičenja, prvi put održanog 1997. godine, postupno prerasla u okružno nadmetanje, a potom u pokrajinsko, da bi poslednjih nekoliko godina dobila republički karakter. – Negovanjem retoričke kulture podstičemo kod učenika sposobnosti za formulisanje dobre argumentacije, razvijanje moralnih vrednosti, estetski senzibilitet, kompetencije, delujemo na razvoj njihove ličnosti i podstičemo samopouzdanje kroz prevladavanje straha i treme u javnim nastupima – kaže direktrka Gimanzije „Svetozar Marković” Tatjana Vukadinović. – Takođe, podstičemo učeničku saradnju i istraživački duh. Mnogi učesnici postali su ugledni prfesori, advokati, umetnici i političari. Manifestacija koja opstaje već dve decenije, uprkos sve većoj prisutnosti savremene tehnologije, jedan je od simbola Gimnazije koji je čini prepoznatljivom i, po rečima Tatjane Vukadinović, određuje identitet te škole.

Univerzitetsko spremanje za budućnost

Visoko obrazovanje u Srbiji, da bi bolje odgovorilo aktuelnim zahtevima i budućim potrebama društva, moraće da pretrepi promene zarad veće efikasnosti, većeg stepena integrisanosti s privredom kao i svetom, zaključak je Okruglog stola „Visoko obrazovanje, stanje i perspektive“ održanog u organizaciji Ogranka SANU u Novom Sadu, Matice srpske i Univerziteta u Novom Sadu, koji je u Centralnoj zgradi Unverziteta bio i domaćin skupa. Jedno od temeljnih pitanja jeste finansiranje univerztiteta u Srbiji, istakla je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, govoreći o modelima finansiranja visokog obrazovanja. Kod nas i u još tri evropske zemlje na snazi je model „finansiranja po budžetskim linijama“, koji se temelji isključivo na broju upisanih studenata, dok je drugi preovlađujući evropski model „ugovorene sume“. Zakon o viskokom obrazovanju je u neskladu s nekim oblicima finansiranja po modelu ugovorene sume; neregulisano je finansiranje doktorskih studija; u obzir se ne uzima naučna kompetencija predavača, buyetska izdvajanja po studentu za isti studijski programe drastično se razlikuju od univerziteta do univerziteta. Model ugovorene sume kriterijume finasiranja zasniva na značaju i ulozi visokoobrazovne ustanove. Finansiranje je projektno, s preciznim ciljevima u periodu od tri do pet godina; finansijski se podržava izvrsnost visokoškolske institucije; primenjuje se targetirano (strateško) finansiranje programa od nacionalnog značaja.
Na ovom okruglom stolu, prof. dr Radomir Malbaša govorio je o problemima pri akreditaciji ustanova i studijskih programa visokog obrazovanja, dok je prof. dr Rade Doroslovački izneo„Aksiome obrazovanja“, zasnovane na svojoj dugogodišnjoj predavačkoj praksi.

Bugarski: Zakonao visokom obrazovanju gotov

Govoreći o zakonskoj regulativi kojom je uređeno visoko obrazovanje u Srbiji prof. dr Tatjana Bugarski je nagalasila da je ona uskslađena s aktuelenom Strategijom i Akcionim planom za razvoj obrazovanja u Srbiji do 2020. Osvrnuvši sa na Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju, za koji kaže da je gotov i da bu uskoro trebalo da bude na usvajanju, njegovo osnovno opredeljenje ja da se svakom pojedincu omogući pristup, mogućnost sticanja znanja u visokoškolskom sistemu. Novina je ukidanje prijemnih ispita na fakultetima i vraćanje mature: opšte, zatim onih koja se polažu u stručnim i umetničkim školama. Novim Zakonom o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju biće regulisano vrednovanje znanja i uslovi za rad onih koji su visoko obrazovanje stekli u inostranstvu u oblastima prava, obrazovanja i bezbednosti.

„Biberčići” znaju šta su životne vrednosti

„Mir počinje u svakome od nas” – glasila je rečenica kojom su mališani iz futoškog vrtića „Biberče”, njih 130, u sredu  otvorili predstavu u KIC-u „Mladost” u Futogu koju su nazvali „Svečanost za porodicu”. Oni su velikom broju prisutnih kroz pesmu i igru predstavili svoje poimanje životnih vrednosti koje su negovali i o kojima su razgovarali u vrtiću od oktobra prošle godine. Osim o miru, učili su o poštovanju, ljubavi, toleranciji, saradnji, skromnosti, jedinstvu, jednostavnosti, poštenju i sreći. Reč je o završnoj aktivnosti u okviru akcije „Negujmo životne vrednosti”, koja je realizovana u tom vrtiću kroz niz zanimljivih programa i radionica.
“Ovom priredbom želimo da upoznamo roditelje i sugrađane s vrednostima koje smo negovali u proteklom periodu i da podignemo nivo svesti lokalne zajednice o značaju lokalnog obrazovanja i prava deteta na kvalitetno obrazovanje”,  kazala je koordinatorka akcije i stručna saradnica pedagog Ljubica Popović. – Imali smo niz aktivnosti s lokalnom zajednicom – posetili smo Dom u Veterniku, Gradsku bibloteku, sarađivali smo s dve osnovne škole, koje smo ugostili, kao i nastavnike istorije, koji su nas naučili mnogim zanimljivostima. U goste su nam došli i bivši predškolci koji su sada osnovci i svi oni su juče bili na našoj završnoj predstavi. Verujemo da im se svidelo to što smo im pokazali i da će nastaviti da neguju životne vrednosti u međuljudskim odnosima sa svojom zajednicom. Sve to uspeli smo da ostvrimo zahvaljujući podršci Centra za interaktivnu pedagogiju iz Beograda (CIP).

Konkurs za književnu nagradu “Đura Jakšić”

Narodna biblioteka “Đura Jakšić” iz Srpske Crnje raspisuje konkurs za književnu nagradu “Đura Jakšić” za najbolju knjigu poezije u 2016. godini. Pravo učešća na konkursu imaju svi pesnici koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira na starosnu dob. Nagrada za najbolju zbirku poezije je Plaketa i 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS.
Uslovi konkursa su: 1. Da je knjiga izdata prvi put u 2016. godini, 2. Da nije nagrađivana i 3. Da je pisana na srpskom jeziku. Radove sa punim imenom i prezimenom i kraćom biografijom, dostaviti u tri primerka na adresu: Narodna biblioteka “Đura Jakšić”, ul. Kralja Aleksandra 65, 23220 Srpska Crnja. Konkurs je otvoren do 17. aprila 2017. godine. Rezultate konkursa žiri će saopštiti do 19. maja 2017. godine, a svečano uručenje će biti u okviru manifestacije “Liparske večeri”, u Srpskoj Crnji, 2. juna 2017. godine.

Tramp ukida “Work&travel”!

Studenti iz Srbije koji planiraju da ovo leto provedu u Americi radeći u okviru programa “Work&travel” mogu da budu mirni i da se pripremaju za put. Posle uredbe novog američkog predsednika Donalda Trampa kojom je zabranio ulazak državljana iz sedam muslimanskih zemalja u SAD, u stranoj štampi pojavile su se spekulacije da će jedna od sledećih mera nove administracije biti i zabrana pomenutog programa “Work&travel” i ukidanje vize J1. Ipak, u turističkim agencijama u Srbiji nisu zabrinuti. San većine studenta je da barem nakratko posete Ameriku. S obzirom na to da u većini slučajeva novac predstavlja glavni problem, studenti se mahom odlučuju za programe “Work&travel“ koji im taj san pretvaraju u stvarnost. Oni studenti koji su ovo leto planirali da provedu radeći u SAD pribojavaju se ukidanja tog programa.
– Ako se i donese takva regulativa, program će biti ukinut na globalnom nivou. Oko 150.000 studenata preko ovog programa poseti Ameriku godišnje, od čega je više od 3.000 mladih iz Srbije – rekli su nam iz jedne agencije. Pitanje je, napominju oni, koliko je realno i objektivno očekivati takvu vrstu zabrane. Ako bi se to i desilo, ne bi moglo da bude danas za sutra – smatraju zaposleni u agencijama. Kako kažu, takva odluka predsednika mora proći Kongres, a opet, svaka država ima svoj senat čiji su članovi ugledni građani i privrednici. – Upravo ti privrednici zapošljavaju studente koji dolaze u Ameriku, tako da je i to korak koji bi udaljio ozvaničenje takve odluke – objašnjavaju iz agencije.

“Work&travel”: Nema mesta brizi, ali samo za ovu sezonu

Dakle, ono u čemu su sve agencije koje podržavaju “Work&travel” složne jeste da nema brige, ali samo za ovu sezonu! Sledeće godine pak može doći do ukidanja programa. U nekim agencijama kažu da ove godine već sada imaju veći broj prijavljenih nego prošle godine, te strah ili ne postoji ili su studenti rešili da iskoriste poslednju šansu – dok još postoji. – Viziranje se obavlja tek krajem aprila, početkom maja, ali smatramo da nema mesta brizi – zaključili su oni.
Spasioci, prodavci, konobari i bebisiteri najčešći su poslovi koje naši studenti dobijaju u SAD. Rade od tri meseca do godinu dana, a nadnica se razlikuje zavisno od regiona i kreće se između sedam i 13 dolara po satu. Dobro poznavanje jezika donosi i bolji posao.poslovi u americi plaćeni su između sedam i 13 dolara po satu.

Vulin: Mladi se ne smeju školovati za biro rada

Da je đavo odneo šalu i da se mora ozbiljno shvatiti problem koji je već dugo prisutan u Srbiji, kao i da se mladi više ne smeju školovati za biro rada već za konkretno radno mesto, shvatili su i nadležni državni organi i latili su se posla da to promene. Ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijanu politiku Aleksandar Vulin ovih dana poručuje da je ovo vreme veština i da se tako mora i raditi kako bi se stopa nezaposlenih znatno smanjila. – Ove godine država je obezbedila značajna sredstva za obuke koje treba da pomognu brže zapošljavanje nezaposlenih. U tu svrhu iz budžeta je opredeljeno 970 miliona dinara. Međutim, to su sredstva koja su opredeljena za ljude koji su već prošli vid formalnog obrazovanja, najčešće srednjoškolsko. To nam govori da obrazovni proces nije prilagođen potrebama privrede. Zato je jedan od prioriteta da zajedno sa Ministarstvom prosvete konačno počnemo da kreiramo obrazovnu politiku tako da obuke prilagodimo zahtevima privrede – istakao je Vulin dodajući da je ovo vreme veština u kojem poslodavci traže da njihovi radnici budu stvarno osposobljeni i znaju da rade, pa će onda biti i spremni da to znanje i plate.

SMŠ “Isidor Bajić” Novi Sad: Ne mogu da isčekaju novu zgradu

Srednja muzička škola “Isidor Bajić” sa neizvesnošću iščekuje završetak radova novog objekta, kada će napokon dobiti koncertnu dvoranu i savremene uslove za rad. Vrednost radova će iznositi oko milijardu i 800 hiljada dinara. Vrednost radova će iznositi oko milijardu i 800 hiljada dinara, a saznali smo u kojoj fazi se trenutno nalazi izgradnja škole. Novi objekat koji je najveća investicija u ovom delu Evrope predstavljaće jednu celinu, sadržaće dve škole i jednu koncertnu dvoranu. U toku je završetak prve faze izgradnje, odnosno izlivena je ploča prizemlja škole. “Druga faza bi dakle trebalo da krene krajem maja, početkom juna, rok za izgradnju druge faze je 14 meseci, znači negde do avgusta, septembra 2018. godine, trećan faza treba odma posle toga da krene, i da se završi tu negde na jesen 2019. godine. Dakle da ono što smo mi u muzičkoj i baletskoj školi sanjali da imamo ovakav jedan objekat polako, ali sigurno postaje realnost”, kaže Radmila Rakin Martinović, direktor Muzičke škole “Isidor Bajić”. https://www.youtube.com/watch?v=OZNjuOhm3-U
Nova škola će primati 600 učenika više nego sada i biće opremljena po svim evropskim standardima, što će omogućiti učenicima bolje uslove za učenje.(→Press Clipping)

CARISMAND: Razmene iskustva o sivilnoj zaštiti

Prvi mart – Međunarodni dan Civilne zaštite , ustanovljen 1990. godine sa ciljem da se široj javnosti skrene pažnja na značaj civilnog organizovanja i delovanja u kriznim situacijama, obeležen je i kod nas. Univerzitet u Novom Sadu, preko Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta, učestvuje u međunarodnom projektu pod nazivom CARISMAND, u okviru koje pokušavaju da razmene iskustva sa kolegama iz 11 zemalja i ponude optimalna rešenja za naše uslove. “Osnovni proizvod koji će biti konstruisan nakon završetka projekta 2018. Godine jeste jedan model, odnosno set preporuka, instrukcija i primera dobre prakse koji će biti namenjen i donosiocima odluka i svim akterima kriznog menadžmenta, policiji, vatrogascima, medicinskim radnicima ali i samim građanima, i koji će, zapravo, uzimati u obzir kulturne specifičnosti”, kaže Ivana Jakovljev, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju.(→Press Clipping)

Institut BioSens – Evropski centar izvrsnosti

Pokrajinska vlada usvojila je Informaciju o finansiranju i upravljanju projektom izgradnje zgrade Instituta BioSens i nabavke naučnoistraživačke opreme u okviru projekta “Antares”. Usvojeni tekst sporazuma koji će radi realizacije ovog projekta zaključiti Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost u ime investitora, Autonomne pokrajine Vojvodine, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao finansijerom, Institutom BioSens kao korisnikom zgrade i Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije kao koordinatorom Projekta.Institut BioSens, čiji je osnivač AP Vojvodina, jeste Istraživačko razvojni institut za informacione tehnologije biosistema iz Novog Sada, koji je osvojio prvo mesto u Evropi u okviru najprestižnijeg poziva Evropske komisije Horizont 2020 – Timing. Ovaj poziv Evropske komisije bio je namenjen stvaranju evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima, njihovoj primeni i stvaranju inovacija. U konkurenciji od skoro 200 projekata iz cele Evrope, u kojima su učestvovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije, nakon dvogodišnjeg vrednovanja, projekat “Antares” osvojio je ubedljivo prvo mesto, ispred svih EU zemalja, i to kao jedini finansirani projekat van Evropske unije. (→Press Clipping)

Otvoreni univerzitet Subotica:
Ponovo u skamije – zbog novog posla

Osnovna delatnost Otvorenog univerziteta u Subotici je obrazovanje odraslih, ali je ta delatnost poslednjih godina sve manje profitabilna. Svake godine oni organizuju preko 50 kurseva, različitog nivoa znanja, na kojima u vremenu od šest sedmica do pola godine obuče 600–700 polaznika. U ovoj ustanovi neguje se koncept celoživotnog obrazovanja, kao ideja o potrebi ličnosti da stalno napreduje, uči i usavršava nove veštine. Međutim, prema iskustvu ljudi koji rade na ovim poslovima, situacija je kod nas nešto drugačija.
Ivona Iveljić, koordinator Centra za obrazovanje odraslih pri Otvorenom univerzitetu, objašnjava da sve oni koji žele da ponovo sednu u đačku klupu mogu da podele u dve grupe: najviše je onih koji, zbog nedostatka slobodnih radnih mesta, dolaze da savladaju neke nove veštine koje će im pomoći da sami nađu posao, poput kozmetičara, masera, stručnjaka za negu noktiju, cvećara…  Tek jedan mali broj sugrađana na ove kurseve se javlja jer želi da ulaže u svoje sposobnosti, iz zadovoljstva i lične potrebe. Oni se obično javljaju na kurseve stranih jezika, ili poput jednog broja penzionera koji dolaze na časove računarstva, jer će na taj način ove bake i deke lakše „skajpovati” sa porodicom u inostranstvu.
Kursevi koštaju od 6.000, za recimo osnovni računarski, do 28.000 dinara za frizera, dok je ubedljivo najskuplji kurs za somelijera i staje 40.000 dinara. Međutim, iako to predstavlja ulaganje u budućnost i novu karijeru, za mnoge je i ono previsoko.

Fakultet tehničkih nauka organizuje besplatnu pripremu za prijemni

Na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku u toku  je prijavljivanje kandidata za pohađanje besplatne pripremne nastave za polaganje prijemnog ispita za upis u prvu godinu osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija. Pripremna nastava će biti organizovana za pet predmeta koji se, u zavisnosti od izbora studijskog programa, mogu polagati na FTN: matematiku, fiziku, osnove elektrotehnike, informatiku i organizaciju.

Teško do kvalifikovanog radnika koji može odmah da radi samostalno

Problem sa ponudom i potražnjom radne snage imaju i domaći poslodavci, jer je i njima teško da nađu kvalifikovanog radnika koji može odmah da radi samostalno. Po pravilu i oni, kao i strani investitori, prvo moraju da obučavaju radnike pa tek onda da ih uključe u proizvodnju, a to im se prema njihovoj računici ne isplati. Zbog toga su oni nedavno napravili “listu” zanimanja koja će im trebati u ovoj godini. Na toj listi su stručnjaci za razvoj softvera, od projektanata do analitičara, ali i mašinski inženjeri, šivači tekstila, zavarivali i rezači plamenom, monteri, armirači, komercijalisti i trgovinski zastupnici. Visoko mesto na listi zauzimaju i vozači teških teretnih vozila i kamiona koji nedostaju ne samo Srbiji već i svim evropskim državama, mada je teško poverovati da takvog profila nema na evidenciji nezaposlenih.

Vetar odneo krov sa škole, deca evakuisana

Nevreme praćeno jakim vetrom i kišom, protutnjalo je u ranim popodnevnim satima pojedinim delovima Kraljeva i to uglavnom užim centrom grada. Snažan, a povremeno i olujni vetar čupao je i kršio grane drveća po parkovima, lomio crepove i odneo deo limenog krova sa starog dela Osnovne škole „Dimitrije Tucović“ u centru grada. Po rečima direktorke Dragane Đurović, nije bilo povređenih i deca su bezbedno evakuisana, a potom puštena kućama. – Zbog oštećenog krova u četvrtak neće biti nastave. Hitna popravka krova je prioritet i već imam zakazan sastanak sa čelnicima lokalne samouprave kako bi se opredelila sredstva za tu namenu – kaže direktorka Đurović, dodajući da je i pre četiri godine u nevremenu takođe stradao krov na školi koji je tada samo delimično rekonstruisan.(→Press Clipping)
 

Doktori nauka koji više nikom ne trebaju

Na evidenciji nezaposlenih godinama “čame” fakultetski obrazovana lica, pa i magistri i doktori nauka, ali sa zanimanjima koja više nikom ne trebaju i koje je nužno usmeriti na struku koja Srbiji nedostaje i tako im omogućiti da umesto gubljenja godina života na evidenciji počnu da žive od svoje zarade.

Sankcije za plagiranje

U pripremi je Kodeks o akademskom integritetu na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji, kojim će između ostalog biti definisana akademska čestitost. Njime bi bile regulisane sankcije za plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje rezultata istraživanja i autoplagiranje.

U Srbiji svako pete dete gojazno

U Srbiji je 17 odsto mladih, od sedam do 18 godina umereno gojazno i gojazno, kažu podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Ovakvi podaci su alarmanti, smatraju stručnjaci, jer preterana gojaznost dece je ozbiljan zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama. Gojaznost u detinjstvu predstavlja rizik trajne gojaznosti, a on se povećava ukoliko nastane tokom prve tri godine života ili u pubertetu kada je razvoj deteta najintenzivniji. Manjak fizičke aktivnosti, nezdrava ishrana, ali i geni mogu biti razlog ove pojave. Višak kilograma povećava rizik za šećernu bolest, poremećaj polnih hormona, masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Sve namirnice koje sadrže veliku količinu šećera, soli i masti, podstiču gojaznost kod dece, a lekari predlažu roditeljima da slatkiše i grisine zamene zdravijim namirnicama. Pored zdrave ishrane, fizička aktivnosti je neophodna za pravilan rast i razvoj deteta, a sugrađani se slažu da nedostatak vremena povremeno može biti izgovor što ne uspeju uvek da vode računa o tome. Mnogi smatraju da su deca ogledalo roditelja, čak i kada su u pitanju kilogrami, stoga je savet lekara da bi i roditelji sami trebalo zdravo da se hrane i kontrolišu svoju težinu, kako bi deci bili dobar primer.       https://www.youtube.com/watch?v=yYUbK03knDY

Sistemski unštavamo imunitet dece!

Antibiotici su lekovi koji su najvise propisivani deci poslednje tri godine u Srbiji, a samo prošle godine 1,75 miliona pakovanja antibiotika za decu, izdato je o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Daleko iza njih na drugom mestu su sirupi za snižavanje povišene temperature, a na godišnjem nivou izda se oko 580.000 pakovanja tog leka. – Na trećem mestu su lekovi za lečenje teških respiratornih oboljenja -inhalacione pumpice i drugi bronhodilatatori, oko 357.000 pakovanja na godisnjem nivou – rekla je vršilac dužnosti direktora RFZO Verica Lazić.
Ovi lekovi se najčešće propisuju deci do 12 godina, čak 70 odsto izdatih kutija na recept koristili su mališani tog uzrasta, dok je oko 30 odsto propisano deci uzrasta od 12 do 18 godina. Lazić kaže da se za antibiotike za decu iz kase zdravstvenog fonda prošle godine izdvojeno 500 miliona dinara, ali da su zdravstveni kasu ipak najviše koštali lekovi koji predstavljaju hormon rasta za koje je prošle godine izdvojeno oko milijardu dinara.
Britanski profesor neurofarmakologije Univerziteta u Edinburgu Pol Klejton, koji je u poseti Srbiji, kaže da je preterana upotreba antibiotika kod dece globalni problem, a on je u Srbiji posebno izražen. Profesor kejton upozorava da je rezultat toga povećanja rezistencije svih vrsta patogena na sve vrste antibiotika. – Ovde su lekari imali običaj da daju antibiotike i odraslima i deci kao da dele bombone, jer smatraju da su antibiotici efikasni i bezbedni. Međutim, ta efikasnost se sada gubi – naglasio je Klejton.

Neselektivna primena antibiotika – brojne neželjene posledice

I pedijatar Goran Vukomanović iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže da neselektivna primena antibiotika dovodi do brojnih neželjenih posledica kao što su proliv, loša regulacija, nespavanje i sve veća otpornost bakterija na antibiotike. – Neracionalno davanje antibiotika višu puta kod dece izaziva pad imuniteta – pojašnjava Vukomanović i dodaje da je važno da se zna da crveno grlo kod predškolske dece u 90 odsto slučajeva ukazuje na virusno obolenje, a virusi i antibiotici ne idu zajedno. On dodaje da se samo bakterijske infekcije leče antibioticima, te da većina pedijatara to može da prepozna. Kod upaljenog, gnojavog grla, sa visokom temperaturom dileme nema i treba dati antibiotike. – Kada postoji dilema treba uraditi detetu bris grla i krvnu sliku, pa na osnovu dobijenih rezultata dati terapiju – pojašnjava Vukomanović. Imunitet se kod dece, dodaje, jača pravilnom ishranom – sveže voće i povrće, redovan san i umerena fizička aktivnost. https://www.youtube.com/watch?v=jpCEJm-CE5o

Sinu pedofu i sadisti majka pomogla da se ubije

Majka mladića sa ozbiljnim poremećajem pomogla je sinu da se ubije zato što je bila zabrinuta zbog njegove “sklonosti ka pedofiliji” i opsednutosti Markizom de Sadom, zaključeno je u Vrhovnom sudu u Brizbejnu. Kako se saznaje, Kim Margaret Erl (49) bila je “umanjeno uračunljiva” kada je ubila 18-godišnjeg sina u okolini Gold Kousta. Sudija Rozlin Atkinson izrekla je Kim Margaret Erl maksimalnu kaznu zatvora od tri godine, ali je naložila njeno uslovno oslobađanje 28. maja, piše Dejli mejl. “Interesovanje vašeg sina za sadomazohizam, portale, četrumove i umetnost čija je tema (dečja) pornografija dovelo vas je do tačke u kojoj više niste videli izlaz, a on je želeo da umre… U suštini, pomogli ste mu da se ubije iz velike ljubavi prema njemu” – zaključila je sudija Atkinson. (→Press Clipping)

“Miror”: Džihadiste uče da jedu ljude

U okviru tajnog nastavnog plana u kampovima za obuku pripadnika Islamske države, džihadiste uče da “jedu neprijatelje”, tvrdi Fondacija “Kvilijam”, koja se bori protiv terorizma. Aktivisti kažu da imaju dokaze o tome da mladim džihadistima ispiraju mozak i govore im da treba da jedu ljude, ukoliko ostanu bez hrane tokom verskog rata. Tajni program sadrži i uputstva o delovima tela koje mogu da jedu i kako da ih pripreme, navodi “Dejli rekord”. – Našli smo program koji Islamska država koristi za indoktrinaciju boraca i stanovništva na teritorijama pod njihovom kontrolom. Tu ima svega i svačega, ali odeljak o kanibalizmu je jedan od najstrašnijih – kaže Haras Rafik, glavni izvršni direktor Fondacije “Kvilijam”, piše “Miror”.
Rafik kaže da je fondacija želi da dođe i u Škotsku kako bi se iskorenio džihadizam u školama, na koledžima, u univerzitetima i u zatvorima. – Propovednici mržnje odlaze na univerzitete i indoktriniraju omladinu. Jednom nedeljno posećujemo univerzitete da bismo pokazali da ekstremizam ima alternativu i voleli bismo da delujemo i na univerzitetima u Škotskoj – rekao je on. – Veoma je važno da dopremo do mladih pre nego što se radikalizuju i na taj način u korenu ugušimo propagandu kojoj su izloženi. Ljudi koji su odlazili u tzv. džihad u Avganistanu bili su stari su 25-35 godina i među njima nije bilo žena. U Islamskoj državi je prosečna starost regruta između 14-25 godina, a deset odsto boraca čine devojčice i žene – navode. (→Press Clipping)

Adam će posao dobiti lakše od Muhameda

Osobi sa imenom koje zvuči “engleski” ponuđeno je tri puta više razgovora za posao nego osobi sa muslimanskim imenom koja traži posao, pokazalo je istraživanje britanskog Bi-Bi-Sija (BBC). U okviru istraživanja poslate su radne biografije (CV) dvojice kandidata, “Adama” i “Mohameda”, koji su imali identične veštine i iskustvo, kao prijave za stotinu ponuđenih radnih mesta. Adamu je posle dva i po meseca ponuđeno 12 razgovora za posao, a Muhamedu četiri, navodi BBC. Iako su rezultati dobijeni na osnovu malog uzorka, podudaraju se sa zaključcima ranijih naučnih istraživanja. Utvrđeno je da su britanski muslimani u manjoj meri zastupljeni na rukovodećim radnim mestima i zanimanjima koja zahtevaju određenu stručnu spremu nego pripadnici drugih verskih zajednica. Muškarci islamske veroispovesti imaju za 76 odsto manje šanse za zaposlenje nego njihove bele kolege hrišćanske vere, pokazali su rezultati Centra za istraživanje pri Univerzitetu u Bristolu.

About the Author

admin

Leave a Reply