Vesti – 06.03.2017.

Platni razredi ne (moraju da) znače i veće plate!

Od 1. januara sledeće godini zarade prosvetnih radnika trebalo da bi da budu isplaćivane u skladu sa platnim razredima, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Do kraja jula biće usvojen Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji će propisati uvođenje platnih razreda i u prosveti. To podrazumeva novi način obračuna zarada na osnovu radnog učinka, kažu predstavnici resornog ministarstva.
Ministar prosvete Mladen Šarčević i Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, na  sastanku održanom u četvrtak su informisali predstavnike četiri sindikata sa  pripremama za donošenje ovog pravnog akta. Šarčević je naglasio da će u određivanju kriterijuma radnog učinka za zaposlene u prosveti učestvovati resorno ministarstvo, dok su sindikalci zatražili da dobiju nacrt zakona pre nego što ode na javnu raspravu.

Privremeni konkurs za naučno-istraživačke projekte u maju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će raspisati privremeni projektni ciklus u maju, a krajem aprila se očekuje javna rasprava na tu temu, izjavio je za “Politiku” ministar Mladen Šarčević. On je objasnio da se već tri meseca sa Svetskom bankom radi novi model kombinovanog finansiranja (projektno i insitiucionalno) i da u izradi novih dokumenata učestvuju čitavi timovi, uvažavajući i društvene nauke, koje su do sada bile „skrajnute“ i odakle je stizalo najviše primedbi na prethodni konkurs. Podsetimo, Vlada Srbije je prošlog maja poništila konkurs koji je mesec dana pre toga raspisao tadašnji ministar Srđan Verbić i produžila finansiranje projektnog ciklusa. Pitali smo ministra Šarčevića da li su tačne informacije koje kruže naučnom zajednicom da neće biti raspisan jedan, već tri konkursa, za svaku naučnu oblast posebno. – To još nije odlučeno, timovi stručnjaka rade na tome. Mogu samo da kažem da su urađene temeljne pripreme, da je završen popis (baza) istraživača za koje se nije znalo da li ih ima 12.500 ili 16.000, o čemu ste i vi pisali, a gotove su i inovacije pravilnika o zvanjima oko kojeg se podelila naučna zajednica – otkriva ministar prosvete deo rešenja oko gorućih problema u nauci.

Do kraja marta odluka o maksimalnom broju zaposlenih

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) doneće do kraja marta Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ali i na republičkom nivou vlasti. Zaposleni će biti pošteđeni linearnog smanjivanja, rekla je novinarima ministarka Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave. – Imamo dovoljno podataka i analiza da znamo gde je potrebno da zapošljavamo neke ljude, a gde je potrebno da dodatno optimizujemo broj ljudi. U svakom slučaju ukupni fiskalni efekat će biti neutralan, rekla je Brnabićeva.
U aprilu se očekuje i usvajanje dokumenata i Akcionih planova za reorganizaciju sistema koja, kako smatraju u MDULS, najviše interesuju građane, odnosno u zdravstvu, školstvu i socijalnoj zaštiti. Od decembra 2013, kada je uvedena zabrana zapošljavanja, odnosno obaveza da se dobije saglasnost vladine komisije za novo zapošljavanje, broj zaposlenih na neodređeno u opštoj državi i javnim lokalnim preduzećima smanjen je za 37.904. Samo u poslednje dve godine racionalizacijom je broj smanjen za 24.156 zaposlenih. Od decembra 2013. za 80.038 smanjen je i broj zaposlenih na neodređeno u čitavom javnom sektoru, odnosno ne samo u javnoj upravi i lokalnoj samoupravi, već i u svim javnim preduzećima na centralnom nivou i u onima u kojima je Republika većinski vlasnik.
Podsećamo da je ministarka Brnabić potvrdila da u pismu koje je Vlada dostavila MMF-u stoji da će do septembra 2017. broj zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju biti smanjen za tri odsto, a onda još tri odsto do septembra 2018.

Da li se namešta PISA testiranje?

Na konstataciju da su “Nedavne izjave hrvatskih zvaničnika u vezi sa rezultatima PISA 2015 otvorile  pitanje da li uzorak može da se namešta, odnosno da se isključuju određene kategorije učenika, ne bi li zemlja imala bolji rezultat” i pitanje:  “Da li su kriterijumi na nivou OECD-a garancija da su manipulacije nemoguće? Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbij, kaže: “Opšti kriterijumi su napravljeni u proceduri koja dugo traje i u kojoj morate da dokumentujete da ćete imati uzorak koji realno opisuje stanje u vašem obrazovnom sistemu. Dozvoljena su neka odstupanja, odnosno isključenja o kojima se unapred morate dogovoriti. Možemo da isključujemo učenike po različitim osnovama, ali ta isključenja u zbiru ne smeju da prelaze više od tri odsto. Tako mi, na primer, isključujemo učenike koji se školuju na jezicima manjina, ali i o tome se odlučuje na osnovu njihove zastupljenosti u našem obrazovnom sistemu na tom obrazovnom uzrastu. Pravilo je jednostavno, deca rade testove na onom jeziku na kojem se školuju. Tako će deca koja dolaze iz manjinskih zajednica raditi testove na srpskom ukoliko se školuju na srpskom. Ali, učenici koji se školuju na jezicima manjina rade test na svom nastavnom jeziku. Mi testiramo učenike koji se školuju na mađarskom jeziku, i to u glavnom testiranju, jer su oni u školskom sistemu najveća manjinska zajednica. Međutim, ne testiramo učenike na rusinskom, bugarskom i drugim manjinskim jezicima, kao ni decu u specijalnim školama, jer njih nema toliko u sistemu, a priprema posebnih testova za njih je u organizacionom smislu, kao i u pogledu obezbeđivanja kvaliteta testova, zaista veliki posao” kaže Pavlović Babić.

Lekare školujemo za … izvoz

Srbija se približava broju od 3.000 nezaposlenih svršenih studenata medicine, što je svojevrsni istorijskom maksimum: Nacionalnoj službi zapošljavanja(NSZ) do kraja januara prijavio se 2.881. Broj nezaposlenih lekara prethodnih godina „vrteo” se između 2.200 i 2.400. U februaru 2013. bilo ih je 2184, a godinu dana kasnije 2442. Najnovije brojke potvrđuju trend rasta broja nezaposlenih, tako da je sada spisak duži za više od 400 imena u poređenju sa 2014. godinom.
Ovakvi podaci aktuelizuju priču o potrebi da se preispita upisna politika na medicinske fakultete. I ove godine upisaće se oko 1.500 budućih lekara, pa mnogi tvrde da nastavljamo sa masovnom proizvodnjom ovog kadra za – izvoz.
Prof. dr Petar Bulat, prodekan za nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ubeđen je da evidencija NZS ne odgovara realnom stanju. Siguran je, kaže, da su na popisu i oni koji su napustili Srbiju, ali se nisu odjavili sa evidencije NSZ. – Tvrdim i da se od vremena kada je sam diplomirao na medicinskom fakultetu 1986. nije mnogo toga bitno promenilo: na prvi posao čekalo se u proseku dve godine, s tim što su lekari do posla dolazili brže od svojih koleginica – podseća dr Bulat. On smatra da nema razloga da se preispita upisna politika na medicinske fakultete, jer nemamo višak lekara, niti ih školujemo za inostranstvo. – Medicinu u Srbiji svake godine završi između 1.000 i 1.100 studenata. Prema mojoj računici, u zdravstvu radi 33.000 lekara, od toga 28.500 u državnom sektoru, deo radi u privatnim ordinacijama i bolnicama, određeni broj se zaposli u farmaceutskim kompanijama. Ima i onih koji se nikada ne bave medicinom. Prema podacima Lekarske komore, svake godine 900 lekara uzme ispisnicu i odlazi na rad van Srbije, tako da kada se podvuče crta, nemamo višak lekara – kaže dr Bulat. On ukazuje i daje stanovništvo Srbije među najstarijima u Evropi i da će nam ubuduće biti potreban veliki broj lekara, jer ostarela populacija ima povećane zahteve za zdravstvenom negom i uslugom.
Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da nema podatke koliko Srbiju košta školovanje jednog lekara, jer je to složena matematika.  Pojedine zemlje su pak to pedantno izračunale: šestogodišnje osnovne studije lekara koštaju prema podacima Medicinskog fakulteta u Ljubljani koštaju 56.600 evra, a specijalizacija prema podacima Lekarske komore Slovenije još 326.500 evra. Amerikanci procenjuju da školovanje lekara do diplome košta 250.000 dolara, pa ako uvezu samo 1.000 diplomiranih stručnjaka u čije školovanje nisu uložili ni dolar, za njih je to profit od 250 miliona dolara.

Učenje na jezicima manjina: I dalje bez udžbenika

U Srbiji ima 561.502 osnovaca, a neki od skoro 35.000 koji uče na jezicima manjina i dalje nemaju sve udžbenike na maternjem jeziku, rečeno je,u četvrtak  na okruglom stolu Manjinski jezici u procesu evrointegracija “Otvaranje poglavlja 26 i drugi Izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23”. Predstavnici Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine Darko Sarić Lukendić, i Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžo su na tribini na kojoj su bili i predstavnici državnih institucija govorili o nedostatku udžbenika. Sarić Lukendić je ocenio da ne postoje “političke već tehničke prepreke” da bi đaci dobili udžbenike. – Očekujem da će oni biti uskoro napisani, a oni koji su u fazi odobravanja, odobreni – rekao je on i dodao da ga raduje što je najavljeno da bi problem udžbenika za srednje škole mogao biti rešen kroz elektronsku formu. Lukendić je naveo da kompletnu nastavu na hrvatskom prati oko 300 učenika i da oni i dalje nemaju sve užbenike. Prema njegovim rečima, veoma su važni udžbenici za stručne predmete, jer nije prihvatljivo da hrvatski bude na nivou kafanskog govora. Kao važno, Lukendić je naveo da se mora rešiti problem prevoza đaka, ali i negativne retorike političara koja utiče na porast “kulturne, verske i jezičke mimikrije”. Dodao je da je cilj njihovog Nacionalnog saveta i osnivanje Hrvatskog školskog centra i formiranje katedre za kroatistiku.
Predstavnik Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžo je takođe udžbenike naveo kao problem. – Nedostaju, pored 229 udžbenika koji se koriste u nastavi, još 52 užbenička naslova. Nijedan naslov nije završen a trebalo je početkom 2016/17. školske godine – rekao je Džudžo i ocenio da u Srbiji postoji proces osporavanja i usporavanja realizacije prava Bošnjaka.

Roditelji i učenici o ulozi odeljenskog starešine

Učenici i roditelji su zadovoljni saradnjom sa odeljenskim starešinom, ali ukazuju da je ona uglavnom usmerena na školski uspeh, dok su vaspitni sadržaji zapostavljeni.
Na skali od 1 do 10 učenici su saradnji sa odeljenskim starešinom ocenili ocenom 8,58, a roditelji 9,07. Zanimljivo je da su roditelji sa višim stepenom obrazovanja manje zadovoljni saradnjom sa odeljenskim starešinom nego oni sa nižim stepenom obrazovanja. Ovo su neki od podataka iz istraživanja urađenog u okviru projekta Pedagoškog društva Srbije i Unicefa “Korak napred u saradnji odeljenskog starešine i roditelja”. Kao rezultat tog projekta nastala je publikacija “Vodič za odeljenske starešine”, sa ciljem da im pomogne da bolje razumeju svoju ulogu i unaprede saradnju sa roditeljima.
Istraživanje u kojem je učestvovalo 238 roditelja i 362 učenika petog, šestog i sedmog razreda osnovne i prva tri razreda srednje škole iz 10 gradova u Srbiji pokazalo je odeljenske starešine roditelje najčešće informišu o školskom uspehu i izostanku đaka ili se bave ogranizacionim pitanjima o ekskurzijama i izletima. S druge strane, roditelji su zainteresovani i za teme poput motivacije učenika, nasilja, kako ovladati tehnikama učenja…

Odeljenske starešine uvažavaju roditelje

Većina (97 odsto) anketiranih roditelja je navela da roditeljski starešina uvažava njihove predloge, da poštuje roditelje (91,7 odsto) i da imaju iskrenu i otvorenu komunikaciju (97,8 odsto). Kada je reč o oblicima saradnje, roditelji ističu da su najčešći sastanci na nivou odeljenja, razreda ili grupe, otvorena vrata i individualni razgovori putem telefona, SMS ili mejla. Naveli su da im od oblika saradnje najviše odgovaraju razgovori putem telefona, SMS-a i i-mejla (68 odsto) i otvorena vrata (67,3 odsto). Zanimljivo je da saradnju koja podrazumeva veću uključenost porodice, a koja se retko organizuje, roditelji ocenjuju kao manje poželjnu.

Nezainteresovanost roditelja za saradnju

Odeljenske starešine posebno ističu problem nezainteresovanosti roditelja za saradnju. Većina navodi da, uprkos time što ih pozivaju da prate rad svog deteta i učestvuju u životu škole, roditelji ne dolaze. Sa povećanjem uzrasta učenika taj problem biva sve izraženiji. U pojedinim školama čak 40 odsto roditelja odbija ili ignoriše pozive za saradnju.

“Proleće uživo” za školarce koji vole prirodu

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da se uključe u praćenje prolećne seobe ptica kroz aktivnosti na programu “Proleće uživo”. U prvim danima marta očekuje se dolazak belih roda i seoskih lasti, a neke selice poput čaplji kašičara i vivaka već pristižu. – Želimo da probudimo istraživački duh kod školske dece i da ih spojimo sa prirodom. Najbolji način za to upravo je druženje sa pticama u prirodi“- kaže Slobodan Knežević, koordinator programa Proleće uživo za Srbiju. Aktivnosti u 2017. uključuju organizovanje po 10 predavanja i izleta za decu školskog uzrasta u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Čačku i Pirotu. Generalni pokrovitelji programa je Micubiši fond za Evropu i Afriku, navedeno je u saopštenju Društva.(→Press Clipping)

S kartom u jednom pravcu najčešće putuju tridesetogodišnjaci

Više od 300.000 osoba iz Srbije živi i radi u inostranstvu, govore podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva. Najviše ih je u Austriji (70.488), Nemačkoj (55.999),  Švajcarskoj (41.008), Francuskoj (20.231) i SAD (13.504). Najveći broj pripada starosnoj kategoriji od 25 do 44 godine, a dominiraju tridesetogodišnjaci, od kojih svaki četvrti ima visoku ili višu školu. Kada su u pitanju unutrašnje migracije, glavno odredište za mlade iz centra i sa juga Srbije jeste Beograd, dok oni iz vojvođanskih gradova pretežno odlaze u Novi Sad, podaci su iz istraživanja „Mladi i migracije: otići ili ostati” dr Mirjane Bobić, profesora na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koje je predstavila na skupu „Ka boljoj demografskoj budućnosti” održanom juče u SANU.
Istraživanja pokazuju da su žitelji Srbije uzrasta od 15 do 24 godine posebno ranjiva populacija, sa visokom stopom nezaposlenosti. Medicinske profesije najtraženije su u Nemačkoj, što je značajni motivacioni faktor za naše mlade stručnjake, kojih je čak 14.000 na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Da će se migracija ka Nemačkoj nastaviti, svedoči procena Instituta za ekonomska istraživanja iz Minhena, prema kojoj će do 2035. ova država morati da „uveze” čak 32 miliona imigranata kako bi oni svojim radom izdržavali sve starije nemačko stanovništvo.

Tinejdžeri u virtuelnom i stvarnom svetu

Kada je istoričarka umetnosti Ana Rundo Mitić sa svojom prijateljicom i profesorkom nemačkog jezika Danielom Lučić odlučila da pokrene Internet portal „Inteen”, namenjen tinejdžerima, nije ni slutila koliko će biti interesovanje mladih za komunikaciju sa stručnjacima koji volonterski sarađuju sa ovim sajtom. Za godinu dana, koliko postoji ovo on-lajn savetovalište psiholozi koji volonterski odgovaraju na sva anonimna pitanja tinejdžera, rešavali su veliki broj malih i velikih dilema generacije na raskršću detinjstva i mladosti – počev od zabranjenih ljubavi, tajnih veza preko vršnjačkog nasilja, pa sve do otkrića homoseksualnih sklonosti. – Problemi u pubertetu su uvek isti, ali je realnost tinejdžera drugačija. Dobar deo svog društvenog i emotivnog života oni provode na socijalnim mrežama – tu se upoznaju, zaljubljuju, svađaju, mire, počinju i prekidaju prijateljstva i veze. Društvene mreže postale su vrhunsko božanstvo u svetu tinejdžera i njihovo raspoloženje u velikoj meri zavisi od toga koliko ljudi je lajkovale njihove statuse i kako su komentarisali fotografije. Veliki broj tinejdžerki od nas traži da protumačimo šta znači kada im simpatija pošalje smajlija – kaže Ana Rundo i u šali dodaje da je ovaj zadatak bio relativno lak dok su se emotikoni delili na smajliće i tužiće.

Novi Kampus Univerziteta u kasarni Arčibald Rajs

U  rektoratu Univerziteta u Novom Sadu krajem januara je održan sastanak predstavnika tog Univerziteta, republičke, pokrajinske i gradske vlasti na kome je bilo reči o potrebi proširenja kapaciteta Novosadskog univerziteta i stvaranja novog univerzitetskog kampusa.  Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je rekao da hrabri činjenica da je u razgovorima sa ministrom bilo reči o povećanju kapaciteta obdaništa u Novom Sadu, o novim učionicama za osnovne i srednje škole u Novom Sadu, a da se danas razgovaralo i o proširenju kapaciteta Novosadskog univerziteta. “Ti razgovori koje smo imali, a koje smo vodili i prethodnih dana, a i danas u Rektoratu, jesu garant razvoja Novog Sada i daju nam za pravo da kažemo da je Novi Sad na dobrom putu, na putu razvoja”, rekao je Vučević. On je naglasio da je ponosan na činjenicu da kada je reč o vrtićima i školama u Novom Sadu nema viška prostora, što je, kako je naglasio, dokaz da je Novi Sad živ grad.
Rektor Novosadskog univerziteta Dušan Nikolić  sastanak je nazvao istorijskim, a rekao je da se na njemu razgovaralo o razvojnim perspektivama Univerziteta u Novom Sadu. Po njegovim rečima glavne teme tih razgovora bile su izgradnja druge faze Tehnološkog parka i razvojne perspektive Univerziteta u narednih nekoliko decenija.
Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević je rekao da projekti o kojima je reč govore da i republička i pokrajinska i gradska vlast izražavaju brigu za unapređenjem ne samo visokog obrazovanja, već i za povezivanje nauke i privrede. Po njegovim rečima najveći kapital je to što su svi nivoi vlasti zajedno sa univerzitetom objedinjeni oko jedne ideje da se uradi sve što je moguće za dobrobit mladih koji su, kako je rekao, već pokazali koliko mogu u IT sektoru. “Uveren sam da danas Grad Novi Sad, Pokrajina AP Vojvodina i Republika Srbija danas mogu mnogo više toga nego što su mogli juče. Radimo na jednom decenijskom projektu koji će doneti veliku dobrobit našoj Srbiji”, rekao je Milošević.

Predstavljena knjiga “Varovi moga broda”

Kikindskoj čitalačkoj publici predstavljena je knjige “Varovi moga broda”, mlade književnice Ane Kovačević. Zbirka priča kikindske autorke objavljena je u okviru edicije “Prva knjiga”, a na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga autora mlađih od 30 godina, koji uz podršku kikindske lokalne samouprave raspisuje Izdavačka kuća Banatski kulturni centar. Kako je naglašeno u recenziji knjige, zbirka priča „Varovi moga broda” , autorke Ane Kovačević predstavlja potragu za duhovnim vrednostima izgubljenim u eri savremene tehnologije, uživanje u slobodi stečenoj skidanjem okova patrijarhata i o snovima, kao našim pokretačima. Kroz osamnaest priča utkani su elementi autobiografskog, te stoga svaka od njih dobija na svojoj težini i osećajnosti.
Objavljivanje knjige “Varovi moga broda” je izuzetan podstrek za dalji književni rad mlade kikindske spisateljice. Na osnovu konkursa za objavljivanje prve knjige autora sa teritorije Grada Kikinde i iz dijaspore, a koji su mlađi od 30 godina, izdavačka kuća Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa uz podršku kikindske lokalne samouprave, već godinama unazad istrajava na promociji mladih autora. Nakon što je 2013. diplomirala, Ana Kovačević je prošle godina završila i master studije srpske filologije na novosadskom Filozofskom fakultetu. Pored prosvetnog rada, angažovana je i na pisanju scenarija i režiji predstava za malde. Prva objavljena zbirka priča svakako je sjajna motivacija da predano nastavi svoj književni rad.

Plaćena stručna praksa u inostranstvu, službeni auto
i posao od prvog dana

Plaćena stručna praksa u inostranstvu u trajanju od šest meseci, kao i usavršavanje u zemlji plus radno mesto, čeka najbolje svršene diplomce iz naše zemlje u internacionalnoj kompaniji Delez Srbija koja je vlasnik domaćih prodavnica Maxi, Tempo i Shop&Go. Tokom boravka van Srbije pokriveni su troškovi smeštaja, dobijaju službeni automobil i primaju platu tokom sve 3 faze prakse, pri čemu je plata u inostranstvu usklađena sa troškovima života zemlje u koju odlaze. Internacionalni program za diplomce se organizuje već sedmu godinu zaredom. Konkurs je otvoren od 1. do 31. marta. http://posao.delhaize.rs/  (→Press Clipping)

Novi Sad: “Deca deci” 20. marta u Sinagogi

Humanitarni koncert “Deca deci” održaće se 20. marta u Sinagogi s početkom u 19 časova. Nastupiće mališani iz osnovne škole “Đorđe Natošević “, hor Jovine gimnazije, tamburaški orkestar “Ad Libitum “, kao i Marija Turšijan na harmonici. Cena ulaznice je 300 dinara, a prihod od prodatih karata namenjen je nabavci infuzione pumpe za Dečiju bolnicu čija je cena 150.000 dinara. Organizator je Leo klub “Mileva Marić Ajnštajn” koji je pretprošle i prošle godine takođe organizovao dva slična događaja i tada su sakupili novac potreban za kupovinu medicinskog aparata “Pacijent monitor” koji je dat na korišćenje Odeljenju za hemato-onkologiju Dečije bolnice.

Organizacija “28.jun” obezbedila kompjutere
za učenike na Kosovu

Humanitarna organizacija “28.jun” uručila je 1. marta kompjutere školi “Braća Aksić” u selu Staro Gracko u opštini Lipljan. Predsednik organizacije Filip Filipi Janković izjavio je da mu je veliko zadovljstvo što će usrećiti mališane sa Kosova koji žive u teškim uslovima. – Kontaktirao nas je učitelj Zoran Ćirković iz škole “Braća Aksić” iz Starog Gracka, školu pohađa 16 đaka koji žive i uče u teškim uslovima, veoma su skromni. Potražili su našu pomoć u vidu doniranja kompjutera koji bi pomogli deci da se bolje školuju, a mi smo im obećali da ćemo im pomoći što pre. Takođe smo pokrenuli i humanitarni broj za Srbiju 1733, tako da ćemo pokrenuti veliku kampanju radi prikupljanja sredstava za sledeće projekte – objasnio je Filipi. U Starom Grackom 23.jula 1999.godine dogodio se masakr kada je ubijeno 14 Srba dok su obrađivali zemlju.

Čas sa istraživačima CERN-a

Oko 10.000 učenika završnih razreda srednjih škola širom sveta, imaće priliku da jedan dan provedu sa naučnicima iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), slušaju predavanja, učestvuju u eksperimentima i razmenjuju iskustva sa vršnjacima iz 50 zemalja. U CERN-ovom masterklasu koji će trajati do 11. aprila, učestvuje 200 naučnih institucija, a u Srbiji će biti organizovan u četiri grada: Novom Sadu, Beogradu,  Nišu i Kragujevcu. Premijera je sutra na departmanu za fiziku u Novom Sadu, od 9.30 do 17.00 časova, a nakon toga u ponedeljak u Beogradu, na Fizičkom fakultetu. Sledeći čas je 16. marta na  Institutu za fiziku Univerziteta u Kragujevcu, a dan kasnije će u ovom programu učestvovati srednjoškolci iz Niša, na departmanu za fiziku tamošnjeg univerziteta.

Mali: Akcionim planom do 2021. predviđena
gradnja novih vrtića

Na sednici Saveta za prava deteta Grada Beograda održanoj u petak 3. marta usvojen je plan rada za ovu godinu i Akcioni plan razvoja i unapređenja predškolskog obrazovanja do 2021. godine. – Planom rada za ovu godinu predviđen je dodatni broj aktivnosti u cilju unapređenja položaja i prava dece u našem gradu. Takođe je usvojen Akcioni plan, kojim se predviđa proširenje kapaciteta i izgradnja novih vrtića, kao i unapređenje rada sa decom – istakao je gradonačelnik Mali dr Siniša, koji je predsedavao današnjom sednicom, uz podsećanje da je Beograd prva lokalna samouprava koja je usvojila ovakav akcioni plan. Mali je dodao da je pored veće angažovanosti vaspitača, potrebno i veće uključenje roditelja. Direktorka Predškolske ustanove “Čukarica” Biljana Gajić dodala je da usvojeni akcioni plan treba da podigne nivo kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece u glavnom gradu.

Tehničkoj školi u Železniku ne preti zatvaranje

Tehnička škola iz čukaričkog naselja Železnik neće biti pripojena Mašinskoj školi „Radoje Dakić” u Rakovici, saznaje „Politika”, iako je to predviđeno predlogom optimizacije mreže škola u Beogradu koji je predstavljen kao prvi korak ka racionalizaciji – podložan promenama. Do kraja ove i sledeće školske godine ove dve škole ostaće svaka na svom mestu, sa svojim obrazovnim profilima, đacima, nastavnicima… Naizgled mogu da odahnu, računajući da realizacija ideje o njihovom spajanju može da sačeka. U stvari žestoko će morati da upregnu sva raspoloživa sredstva da unaprede nastavu i privuku što više učenika. Predlog optimizacije mreže škola, objavljen i na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u kome piše i da „Tehnička škola Železnik postaje deo Mašinske škole „Radoje Dakić” i da će se nastava izvoditi u mašinskoj školi koja ima dovoljne kapacitete i koja će biti pravni sledbenik…” naročito je uzrujao nastavnike i roditelje učenika Tehničke škole jer ona je trebalo da se ugasi.

Novosadski lekari sportske medicine sede besposleni

Odeljenje za sportsku medicinu pri Domu zdravlja Novi Sad već dva meseca vrši samo sistematske preglede dece od šest do 14 godina i ništa više. Takva odluka doneta je na preporuku Državne revizorske institucije koja kaže da u skladu sa zakonom ta zdravstvena ustanova može da pruža samo usluge obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Zaposleni u Dispanzeru dobili su obaveštenje da im posao nije ugrožen, da će normalno nastaviti sa radom, ali da će građani sve usluge iz oblasti sportske medicine, sem sistematskih pregleda za decu, plaćati po važećem cenovniku Doma zdravlja “Novi Sad”.

Žandarmi sakupili 200.000 dinara za dečju onkologiju

Pripadnici niškog odreda žandarmerije sakupili su i donirali 200.000 dinara za zgradnju Hemato-onkološke klinike Kliničkog centra u Nišu, u kojoj će se lečiti najteže obolela deca od raka i drugih malignih bolesti. Novčana donacija je uplaćena na račun NURDOR-a a žandarmi su juče obišli kliniku kako bi mališane lično darivali poklonima – igračkama i slatkišima. – Njihova pažnja traje već godinama i svake godine je sve veća i veća. Mališani vole da vide ove uniforme na odeljenju, ja sam im poželela prošle godine da ozdrave i budu ovako snažni, veliki i jaki kao donosioci donacije. Oni kada uđu na našu kliniku donesu neku energiju i snagu koja se širi – kaže direktorka Dečje klinike dr Emilija Golubović.(→Press Clipping)

Učenici agresivniji, a nastavnici nemoćni pred nasiljem

Devetogodišnjak iz OŠ “Vojvoda Mišić” koji je pre prošle nedelje fizički napao školskog druga, teroriše celu školu i niko ne može da mu stane na put, devojčica iz jedne osnovne škole u Zemunu pokušala je da se obesi i to dva puta, a pre nešto više od tri meseca učenik je udario nastavnicu Tehničke škole u Mladenovcu. Incidenti u školama se ređaju, a rešenja problema nema ni na vidiku. Neadekvatne kazne, slaba saradnja roditelja i nastavnika, ali i velika prava koja su deci data razlozi su za incidente koji se sve češće dešavaju u školama, smatraju zaposleni u prosveti. Ipak, već godinama se ništa ne preduzima, profesorima su sve više ruke vezane, pa ne znaju kako da se izbore sa kontantnim problemima. – Nastavnik više ne sme osnovca ni u ćošak da pošalje, a to je minimalna kazna koja je ranije korišćena. Jedino što je profesoru dozvoljeno jeste da dete pošalje kod psihologa i pedagoga na razgovor, oni tamo popričaju sa njim i dete se vrati nazad. Kod nekih učenika to bude dovoljno da se smire, a ima onih koji uopšte ne odreaguju na njihove savete – rekao je za Blic Vladan Isaković, iz Foruma osnovnih škola. (→Press Clipping)

Od 2.000 dece izbeglica u Srbiji samo 30 ide u školu

Od oko 7.000 migranta, koliko ih se trenutno nalazi u Srbiji, čak oko 2.000 su deca školskog uzrasta, a trenutno je samo 30 njih uključeno u naš obrazovni sistem. Trenutno 14 maloletnika iz prihvatnog centra u Krnjači, pohadja nastavu u osnovnoj školi “Branko Pešić” u Zemunu. Po jedan djak je seo u školske klupe O.Š “Jovan Ristić” i “Rade Drainac” , na Paliluli” , a četvoro starijih pohadja srednju Poljoprivrednu školu. Deset maloletnika bez pratnje iz centra Vasa Stajić pohadja nastavu u O.Š. “Filip Filipović” na Voždovcu , kaže za Tanjug Igor Mišković iz Komesarijata za izbeglice i migracije. Prema njegovim rečima, ukupno četrdesetoro dece iz Krnjače je započelo formalno obrazovanje, a polovina njih je ili napustila centar ili su od školovanja odustali.(→Press Clipping)

(Zlo)upotreba mobilnih telefona

I pored strogih kazni za korišćenje na nastavi, koje su predviđene i za učenike i profesore, aparate mobilne telefonije ima više od 90 odsto đaka u našoj zemlji, a mnogi ih zloupotrebljavaju. Višemesečna istraživanja sprovedena u obrazovnim ustanovama u Srbiji govore da skoro svaki učenik na nastavu dolazi „naoružan” aparatom mobilne telefonije.  Kako je utvrđeno, više od 90 odsto đaka u srednjim, ali i osnovnim školama, poseduje mobilni telefon, što postaje uobičajena pojava i tretira se kao sastavni deo školskog pribora. Zbog toga je u Nišu nedavno postavljeno pitanje da li je nošenje u školu aparata mobilne telefonije zaista samo potreba roditelja da bi kontrolisali svoju decu ili se telefoni koriste i zloupotrebljavaju kako bi se lakše i brže završavale školske obaveze. Da je pitanje na svom mestu, govori podatak da je prilikom nenajavljene kontrole utvrđeno da je u jednom odeljenju 28 učenika imalo čak 35 mobilnih telefona, odnosno da su pojedini đaci imali ne samo po jedan, već i po dva aparata.
Mnoge niške škole ranije su, a većina je to učinila od početka ove školske godine, zabranile upotrebu mobilnih telefona dok su učenici na času. U mnogim školama na snazi je i zabrana snimanja vršnjaka mobilnim telefonima i postavljanje snimljenog materijala na društvene mreže, jer su registrovani teško kršenje privatnosti i nanošenje velike štete. Za sada su rezultati dobri, kazao je direktor Gimnazije „Deveti maj” u Nišu Nebojša Lekić, koji je istakao da se striktno primenjuje usvojeni Pravilnik o ponašanju učenika dok su u školi, kako bi se sprečila svaka zloupotreba. Tokom nastave, rekao je Lekić, korišćenje mobilnih telefona za prepisivanje tretira se kao težak prekršaj, protiv učenika otkrivenog u nepoštovanju pravilnika odmah se pokreće disciplinski postupak i smanjuje mu se ocena iz vladanja. U slučaju ponavljanja prekršaja i sankcije su teže, rečeno nam je u ovoj, ali i brojnim drugim školama u Nišu, gde se vodi velika borba protiv đačkih marifetluka i zloupotreba aparata mobilne telefonije.
Ista pravila važe i za nastavnike, kojima je zabranjeno iznošenje mobilnih telefona iz zbornice kad pođu na čas. Jer, objašnjava se, zaključeno je da profesori svojim primerom najviše mogu da doprinesu iskorenjivanju pomodarstva da se mobilni telefoni obavezno donose, ali i koriste i zloupotrebljavaju dok traje nastava.

Dečak iz Gračanice oduzet ocu pijancu koji ga je terao da prosi

Nakon velike borbe lokalnih aktivista, 12-godišnji dečak iz Gračanice, kojeg je otac godinama zlostavljao i terao ga da prosi, u petak je oduzet ocu i zbrinut u socijalnu ustanovu, potvrđeno je za Faktor.ba. Meštani gračaničkog naselja Dudići godinama su bili svedoci pakla kroz koji je prolazio dečak. Prve prijave poslate su nadležnima pre više od tri godine, ali je spas za dečaka došao tek sada. (→Press Clipping)

Svaki drugi đak u Beču kod kuće ne govori nemački

“Svaki drugi đak u Beču kod kuće ne govori nemački, pokazuje istraživanje povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika” prenosi Tanjug. U Austriji svakom četvrtom đaku nemački nije maternji jezik, ističe medijska ustanova „Novi Austrijanci”. Udeo đaka kojima nemački nije maternji jezik, prema podacima Statističkog zavoda Austrije u poslednjih deset godina porastao je za više od osam odsto. Beč predvodi na listi udela đaka kojima nemački nije maternji jezik, a sledi Forarlberg (25 odsto), te Salcburg (21), dok je na kraju liste Koruška sa 13 odsto. Kada je reč o maternjem jeziku, prema statistici najviše je đaka koji kod kuće govore turski, čak 61.255, za 541 više nego prošle školske godine. Na drugom mestu su đaci koji su naveli da govore srpskim jezikom u kući – 26.776, odnosno za 1.153 više nego prošle školske godine. Zatim slede oni koji govore bosanskim jezikom (15.811), te bosansko-hrvatsko-srpski (11.343, za 939 manje nego prošle godine), srpsko-hrvatski (4.589), a hrvatski 13.483. Kada je reč o đacima kojima je nemački maternji jezik ima ih 841.312, to jest za 10.469 manje nego lani. U proteklom periodu zabeležen je rast kod đaka koji su došli iz istočnih zemalja članice EU, ali i sa arapskog prostora. I pored rasta broja đaka sa maternjim jezikom koji nije nemački u prošloj školskoj godini došlo do smanjenja nastave na maternjem jeziku. Trenutno svega oko 33.000 đaka pohađa nastavu na maternjem jeziku, koja se u Austriji nudi od 1970-tih godina. Kada je reč o deci sa prostora bivše Jugoslavije austrijski obrazovni sistem nudi nastavu na bosansko-hrvatsko-srpskom, što ne nailazi na veliko odobravanje dece i roditelja, koji bi želeli da njihovi mališani pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku, a ne nametnutom. (→Press Clipping)

Može li se klanjati u školskoj učionici?

Više đaka vupertalske gimnazije ”Johanes Rau” je, naime, u đačkim toaletima obavilo ritualno pranje, u školskim prostorijama raširilo svoje tepihe i, klanjajući se, molilo Alahu, što je primoralo direktorat da zabrani ”provocirajuću molitvu” Da li je škola ispravno postupila zabranjujući klanjanje u svojim svojim prostorijama ili nije, tema je o kojoj se diskutuje, dok nadležne institucije kažu da je zabrana molitve, ipak, dozvoljena.
Vlada u Diseldorfu pokušava sada da spreči ”pogrešan utisak”, ukazujući da je ta gimnazija škola sa velikim angažmanom po pitanju integracije stranaca, odnosno dece različitih religija i porekla, ali i da je u konkretnom slučaju u pitanju ”nesrećan izbor reči”. Vupertal, grad Fridriha Engelsa koji je osim radničke klase voleo i dobro vino i jastoge i čija bista i sada stoji ispred kuće njegovog dede insustrijalca, našao se u medijima i pre par godina zbog pojave takozvane ”šerijatske policije” na gradskim ulicama. (→Press Clipping)

Srpska: Najtraženiji profesori matematike i fizike

Naspram građana koji godinama, pa čak i decenijama tavore na biroima, u Republici Srpskoj ima i onih koji se na evidenciji nezaposlenih ne zgreju duže od par dana. Prema podacima Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) RSp, od ukupno 38.150 osoba koje su lane pronašle posao, 2.890 je do zaposlenja došlo u roku od mesec dana. Među njima je bilo i onih koji se na evidenciji nezaposlenih nisu zadržali duže od jednog dana.
Analiza Zavoda za zapošljavanje pokazala je da se sa visokom stručnom spremom, najbrže zapošljavaju profesori matematike i fizike. – Oni na zaposlenje u proseku čekaju oko dva meseca. Pofesori nemačkog jezika prosečno čekaju šest, profesori biologije sedam, lekari devet, a diplomirani inženjeri građevinarstva oko deset meseci – kaže viši stručni saradnik za informisanje u ZZZ Vedrana Milinković.

About the Author

admin

Leave a Reply