Vesti – 08.03.2017.

Srećan Međunarodni dan žena

U svetu se danas obeležava 8. mart – Međunarodni dan žena.  Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Ideja za obeležavanjem  Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata.  Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.  Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije. Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje “herojstva radnica”.Međutim, u mnogim komunističkim državama taj je praznik izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.  Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 30-ih godina prošlog veka, ali su ga feministkinje 60-tih godina ponovno počele obeležavati. Godine 1975, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik
Svim čitateljkama našeg sajta želimo srećan praznik!

Шта је нама Осми март?

Пише: Нађа Бобичић*
Међународни дан жена је 1910 године предложила Клара Цеткин у част штрајка њујоршких текстилних радника из 1908. Седам година касније, на овај исти датум, штрајк жена за хлеб и мир у Санкт Петербургу довео је до абдикације руског цара. На успостављању овог дана као међународног празника радиле су и друге значајне комунисткиње тога доба, попут Александре Колонгај, која је као министарка у Влади СССР издејствовала да Осми март буде обележаван као званични празник. Код нас је овај празник први пут прослављен 1914. године у Народном дому у Београду.
Почетак историје овог празника пример је интернационалне борбе која је пре једног века почела да мења изглед тадашњег индустријског света. Жене су постале важан политички субјекат и убрзо је било јасно да без њиховог учешћа неће бити могуће достићи идеал друштва егалитарности и социјалне правде.
Искуства прошлости
Исписујући историју Осмог марта, филозофкиње Адриана Захаријевић и Катарина Лончаревић у књизи Осми март: историја једног „празника“ примеђују да је од првобитно идеолошки јасне социјалистичке, интернационалне политике која је довела до установљења овог празника, он 1975. у Мексико Ситију на првој Светској конференцији о женама у организацији Уједињених нација проглашен Међународним даном, али је уједно и испражњен од социјалистичке компоненте. С временом је овакав приступ довео до тога да на овај празник више не гледамо као на датум којим се прославља женска еманципација и који има и своју политичку функцију у оснаживању женских покрета, већ као на још један у низу популарних празника, дана за забау, попут Дана заљубљених.
Након економске кризе из 2008. и поновног развоја левичарксих идеологија дошло је и до промена у начину на који данас прослављамо Осми март. Адриана Захаријевић и Катарина Лончаревић указују да је тако обрнут пун круг, јер овај празник данас поново има друштвену функцију, са тежњом за еманципацијом свих жена. Говорити о Осмом марату подједнако је прича о искуствима жена из прошлости, колико и прича о свакој новој генерацији која прославља овај датум носећи се са сопственим борбама за еманципацију. Овај симболични датум је прилика да сагледамо колико смо учинили да се приближимо, или, у тренуцима регресије, удаљимо од друштва у коме би све жене биле равноправни чланови заједнице.
У редовном годишњем извештају за 2015. годину повереника за заштиту равноправности износи се да су по расположивим подацима жене у неповољнијем положају од мушкараца у свим областима друштвеног живота у Србији, посебно на тржишту рада, у учешћу у одлучивању, у економској сфери и образовању. Према подацима из 2012. у публикацији УН која је за тему имала дискриминацију жена на тржишту рада у Србији, стопа запослености жена била је 40,1 одсто, а стопа незапослености 21 посто. У истом периоду стопа запослености код мушкараца износила је 54,4 одсто, а незапослености 19,2 одсто. Осим тога, жене имају и мања просечна примања, тако да њихова просечна плата износи 95 посто мушке. Жена има мање на руководећим позицијама, а више обављају занимања са нижим квалификацијама, која су и мање плаћена.
Услед таквог економског положаја, жене чешће остају у приватном простору и преузимају бригу о породици. „Женама је дата та улога дома. Дом је моје тело, дом је где ја радим, дом је поље у коме сам невидљива, али сам потребна. Зато није лако искорачити из своје кухиње. То знамо јер су се први феминистички манифести баш ту и писали, у кухињама. Одатле су се дизале револуције, у кухињи нам је прекипело, па смо почеле да вриштимо, али у кухињи је увек и најбоља забава, па смо све то спојиле и почеле да промишљамо како спојити политичку борбу, социјалну правду, телесни интегритет и логично је било освајати улице, освајати јавне површине и инсистирати да се наш глас чује. И даље је велико очекивање од жена да раде све што су до сад радиле и још да ђуте“, каже Зое Гудовић из организације Реконструкција Женски фонд.
Упорни рад и друштвена солидарност
У вези са улогом жене која је сведена само на приватну сферу јесте и проблем родно заснованог насиља. Извештавање о овом проблему најчешће се своди на ниво хронике, без уласка у полемику који су узроци тог насиља. Само прошле године су убијене тридесет и три жене у партнерском или породичном насиљу, због чега је ово један од кључних проблема за феминизам у Србији. Друга тема, једнако присутна у јавном мњењу, јесте право жене на прекид трудноће и адекватну здравствену заштиту. Обе теме повезује потреба за већом економском сигурношћу и независношћу жене. Јелена Мемет из Алтернтативног центра за девојке из Крушевца каже да је све више забрињавају мизогини и хомофобни ставови младих, те да таквом стању највише доприносе медији који подстичу сексизам и мизогинију. За професорку Факултета политичких наука у Београду, Дашу Духачек, једна од кључних феминистичких стратегија тиче се управо образовања.
Социолошкиња Марија Радоман сматра да нису довољне само ситне „поправке“ система, нити доношење парцијалних права за неке жене, лакши приступ образовању и мало бољи стандард за оне које су већ привилеговане, већ се мора мислити на то шта је са женама које су вишеструко маргинализоване, попут Ромкиња или припадницама других мањина, незапослених, сиромашних, старијих жена, жена из руралних средина, жена са инвалидитетом. Јелена Лаловић, књижевна критичарка, истиче да је феминистичка борба у Србији немогућа без борбе против клерикализације друштва, односно борбе за очување тековина секуларне и социјално одговорне државе. „С обзиром на то да је Србија тренутно у процесу приватизације практично свих јавних сервиса и механизама социјалне заштите, то ће се у огромној мери одразити на животе жена, пре свега радница“, сматра Јелена Лалатовић.
Женски покрет је, међутим, разнолик и чине га групе и организације које се баве различитим аспектима родне неравноправности. Феминистичке групе се разликују према томе колику инфраструктуру имају, да ли су мала локална организација која покушава да реши проблем у својој заједници или група истраживачица при факултету које се баве теоријом, затим према бројности чланова, према томе да ли је реч о формалним или неформалним групама. Феминизам није само један, он се већ од друге половине 20. века посматра као множина покрета као различити феминизми.
Овог Осмог марта жене, али не само оне, суочавају се са даљим губитком радничких права, родном неравноправношћу, економском несигурношћу, урушавањем државних институција за социјалну и здравствену заштиту и јачање десничарских идеологија. Зато је важно подсетити се због чега је овај празник основан и имати на уму да је за еманципацију потребан упорни рад, али и друштвена солидарност.
*Политика, 4. март 2017. године

Šarčević: Dualno obrazovanje od izuzetne važnosti

Dualno obrazovanje je od izuzetne važnosti za državu Srbiju, razvoj ekonomije i budućnost mladih ljudi, rekao je u ponedeljak u Novom Sadu ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Na svečanom otvaranju Međunarodnog sajma obrazovanja “Putokazi” u Novom Sadu, Šarčević je naveo da je ministarstvo poslednjih meseci intenzivno radilo na uspostavljanju saradnje škola i kompanija i da su mnogi poslodavci animirani i da se uključe u dualno obrazovanje. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva prosvete, Šarčević je ponovio da se prvi put planu upisa u srednje škole pristupa na odgovoran način, način koji će mladim ljudima obezbediti izvesnije radno mesto i sigurniju budućnost. https://www.youtube.com/watch?v=QTmQadXyFFw (→Press Clipping)

Otvaranju “Putokaza” prisustvovali Milošević i Njilaš

Svеčanom otvaranju 12. mеđunarodnog sajma obrazovanja ”Putokazi”, 23. mеđunarodnog salona knjiga i 22. mеđunarodnе izložbе umеtnosti ”Art Ekspo” prisustvovali su i potprеdsеdnik Pokrajinskе vladе i sеkrеtar za obrazovanjе, propisе, upravu i nacionalnе manjinе – nacionalnе zajеdnicе Mihalj Njilaš, pokrajinski sеkrеtar za visoko obrazovanjе i naučno-istraživačku dеlatnost Zoran Milošеvić, kao i gradonačеlnik Novog Sada Miloš Vučеvić. Njilaš je istakao da je sеkrеtarijat jе izdvojio 2,5 miliona dinara kako bi učеnici 67 srеdnjih škola iz Vojvodinе posеtili sajam.
Milošеvić je rekao jе da visoko obrazovanjе trеba upodobiti sa društvеnim ciljеvima, i da u krеiranju podsticajnog okružеnja za mladе taj sеkrеtarijat poklanja posеbnu pažnju dualnom obrazovanju.

Šarčević u Šidu  o reformi obrazovanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u utorak sa predsednikom opštine Šid Predragom Vukovićem o prioritetima reforme obrazovanja, neophodnosti optimizacije školskog prostora i problemu obrazovanja migranata. Nakon sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave ministar je prisustvovao Aktivu direktora osnovnih i srednjih škola Šida. Tokom posete Šidu ministar i pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković obišli su Osnovnu školu “Sremski front”. Reč je o školi u kojoj će uskoro početi kompletna obnova. Vrednost planiranih radova preko 74 miliona dinara bez PDV-a, a obnova će se odvijati posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.(→Press Clipping)

PISA se razlikuje od školske prakse u Srbiji

Na konstataciju da se”PISA zadaci  razlikuju od svakodnevne školske prakse u Srbiji. Zanimljivo je da na testu iz matematičke pismenosti učenici smeju da koriste digitron, formule su im date na početku testa…” Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbiji, kaže: “To pomaže da razumemo šta bi trebalo da budu ishodi obrazovanja. Kod nas je znanje ono što držite u glavi i što možete da izrecitujete u po dana ili noći. Ali ono što je obrazovna kompetencija je da znate kako da neko znanje upotrebite. Nije poenta da memorišite činjenice po svaku cenu. Jer, informacije su nam sada lako dostupne, ali je bitno da znate kako da te informacije koristite. Test iz matematike na prvoj stranici sadrži sve formule koje bi mogle učeniku da zatrebaju. Ali nigde nije rečeno da li će mu zatrebati ili ne”.
“Dakle, kada rešava zadatak on treba da utvrdi da li mu je formula potrebna i ako jeste, koja mu je potrebna, onda učenik tu formulu pronalazi na listi. Ne očekuje se da je zna napamet, a i ako je zna napamet, pametno je da proveri da li je dobro zapamtio. Mnogo je važnije da pokaže da razume odnose među informacijama koje su mu date, da ih uredi tako da pronađe matematički model po kojem može da reši zadatak. Takođe može da koristi digitron. Kad pogledate kako stvari stoje u životu, od učenika koji sutra izađe iz škole niko neće očekivati da sabira ili računa bez upotrebe digitrona. Škola je mesto na kome se od vas očekuje ono što se u životu nikad ne očekuje” kaže Dragica Pavlović Babić.

Računari i štampači za unapređenje nastave

Škola za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO) „Dr Milan Petrović” dobila je prošle nedelje  na poklon tri nova računara i isto toliko štampača, koji će služiti kao pomagala u komunikaciji nastavnika i učenika na nastavi. Iza donacije stoji Privredna komora Vojvodine, u saradnji s Rotari klubom Novi Sad, uz najavu da je taj poklon tek osnova za dalju saradnju s tom školom.”Smatramo da će upravo takve akcije unaprediti dalje obrazovanje i usavršavanje mladih, kao i njihovu potpunu inkluziju u društvo”, rekao je predsednik PKV-a Boško Vučurević. “Uspostavićemo čvršću saradnju sa ŠOSO i učenike te škole, nakon stečenog srednjeg obrazovanja, uključićemo u rad naših privrednih subjekata na teritoriji AP Vojvodine. Osim kompjuterske opreme, Škola „Dr Milan Petrović” će od Rotari kluba Novi Sad dobiti i 81.840 dinara”, kako je juče najavio predsednik tog kluba Mihajlo Stojkov. Novac će biti namenjen za nabavku specijalizovanih tastera i table iz SAD. Stojkov se osvrnuo i na dugogodišnju saradnju i prijateljstvo između Rotari kluba Novi Sad i te škole koja se, kako je rekao, odvija veoma uspešno.
Na moto škole „Prijatelji rađaju prijatelje” podsetila je direktorka mr Slavica Marković, zahvalivši se na donacijama. Takvi postupci, rekla je, ukazuju na vrednost postojanja upravo obrazovnih institucija kakva je ŠOSO i svega čime takva škola doprinosi društvu. – Iz jednog prijateljstva rodi se još bezbroj novih, a ta prijateljstva su zapravo naša velika podrška – poručila je Slavica Marković. – Našim učenicima ta donacija život znači, odnosno doprinosi njihovoj komunikaciji, iskazivanju osećanja, želja i potreba.

Mesto znanja, inovacija i inspiracije

Pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta u Zrenjaninu je otvoren šesti Startit (Startit) centar u našoj zemlji, koji će pružati podršku razvoju  tehnoloških biznisa i podsticati ambiciju i inovaciju među mladima. Novo mesto znanja, inovacija i inspiracije otvoreno je u saradnji sa lokalnim partnerom Kompanijom „Progresiv medija”  i pružaće besplatnu edukaciju za sve koji žele da uče, prošire svoje znanje iz oblasti informacionih tehnologija i preduzetništva, upoznaju se sa uspešnim ljudima i njihovim projektima i podele svoje dosadašnje iskustvo. U zrenjaninskom centru svim korisnicima frilenserima, timovima i firmama, pored besplatnih kurseva i predavanja biće omogućen takozvani kovorking prostor. Otvaranje ovog centra će doprineti daljem razvoju IT industrije u Zrenjaninu, ali i osnažiti mlade iz ove sredine da u njemu vide potencijal za svoj razvoj i napredak. Partneri koji su pomogli da Zrenjanini dobije svoj prvi IT centar su kompanije Nordeus, Telekom Srbija, GoDaddy, Infostud, Meridian Bet, Namics i Majkrosoft. Prvi ovakav centar otvoren je u Beogradu 2015. godine, uz vizuju da bude okosnica tehnološkog napretka Srbije,a potvrda da je na dobrom putu dolazi i od Evropske Unije, koja mu, već drugu godinu zaredom, uručuje prestižnu nacionalnu nagradu za promociju preduzetništva.

Nabavka ormarića za školu u Rumi

Jedan od izabranih pet projekata kroz Participativno budžetiranje koje se u Rumi sprovodi drugu godinu zaredom je i nabavka ormarića za đake osnovne škole ”Veljko Dugošević ”. Ovaj projekat predložen je u dogovoru škole i roditelja i uskoro će biti realizovan. Ono što sledi kao prva faza jeste raspisivanje tendera. Ormarići u školskim učionicama već postoje u osnovnoj rumskoj školi “Veljko Dugošević”, međutim još uvek ne za sve učenike. Za sada mogućnost ostavljanja stvari i školskog pribora imaju učenici nižih razreda i korisnici boravka u okviru škole. Projekat nabavke ormarića iniciran je od strane roditelja u dogovoru sa upravom škole, a dovoljan broj glasova građana svrstao ga je među pet projekata koji će se finansirati iz budžeta opštine ove godine.
Iz budžeta lokalne samouprave za pet projekata, među njima i navedena nabavka ormarića za osnovce rumske škole “Veljko Dugošević”, ukupno će biti izdvojeno 21 milion dinara. Nakon teretane na otvorenom, trim staze na Borkovcu, i sanacije rumskih jaslica, voljom građana rešavaće se i ove godine ono šta upravo građani smatraju prioritetom.  https://www.youtube.com/watch?v=UF9oyGCLNAk

“Erasmus+”: Problem nezaposlenosti slepih mladih osoba

“Use sound to watch around” je projekat koji okuplja 40 učesnika, a glavni njegov cilj je rešavanje nezaposlenosti slepih mladih osoba korišćenjem mogućnosti dizajna i muzike. Organizuje ga udruženje Kulturni centar mladih Vojvodine kao dugoročni internacionalni projekat u okviru programa “Erasmus+” koji finansira Evropska komisija.
Sedam zemalja, Srbija, Albanija, Crna Gora, Bugarska, Turska, Grčka i Italija, udružile su se u projektu koji okuplja mlade slepe osobe i one koji se bave edukacijom i rešavanjem socijalnih problema kod mladih. Prvi deo projekta je trening kurs koji se održava u Novom Sadu do 10. marta, zatim sledi druga etapa, implementiranje stečenog znanja učesnika u svojim lokalnim zajednicama, a u Turskoj u periodu od 15. do 19. maja učesnici ce se okupiti da evaluiraju postignute rezultate i uspeh projekta. https://www.youtube.com/watch?v=Uh7JCQAlwec  (→Press Clipping)

Trešnjevac: Škola za četiri sela

Osnovna škola „Janoš Aranj” u Trešnjevcu kod Kanjiže proslavila je svoj dan i jubilej 200 godina od rođenja Janoša Aranja (1817-1882), istaknutog mađarskog pesnika,  učitelja i akademika, čije ime nosi. Učenici u vojvođanskim školama, koji imaju nastavu na mađarskom maternjem jeziku uče o njemu i zastupljen je u školskoj lektiri. Osnovna škola u Trešnjevcu ima 315 đaka sa nastavom na mađarskom maternjem jeziku, a prema rečima direktora Atile Vajde, škola je posebna po tome što je nastava organizovana u četiri naselja, od kojih u Trešnjevcu, Oromu i Totovom Selu svih osam razreda, a u nižim razredima u Dolinama.
– Mali broj đaka putuje na nastavu, a većina ih pohađa školu u mestu stanovanja. Veći problem je što nastavnici svakodnevno moraju da putuju, neki čak nastavu drže u tri mesta u istom danu, a pošto autobuske linije nisu tako česte prinuđeni smo da prevoz organizujemo automobilima – ukazuje Vajda. Na prigodnoj svečanosti čestitke za praznik đacima i prosvetarima ove škole uputili su predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Srbiji Jene Hajnal i predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer, a pročitana je i čestitka pristigla od pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalja Njilaša.

OŠ “Feješ Klara”: Bundevarom mame goste

Kao i prethodnih godina u okviru „Dana Vojvodine“ u subotu su dolazak na budimpeštanski sajam „UTAZAŠ“, Kikinđani iskoristili da na specifičan način promovišu „Dane ludaje“, ali i druge turističke vrednosti najvećeg grada na severu Banata. Turisti koji dolaze u Kikindu imaju šta da vide i dožive, jer ovaj grad ima bogatu graditeljsku baštinu, ali je poznat i po mamutici Kiki, međunarodnom simpozijumu terakote „Terra“… “Već četvrtu godinu za redom Kikinda nastupa na sajmu u Budimpešti, pri čemu poseban akcenat dajemo našim „Danima ludaje“, koje pokušavamo da približimo mađarskom turističkom tržištu, smatrajući da je to nešto što je njima blisko i što ih može da h privuče da dođu u Kikindu” – kaže član Gradskog veća Kikinde za lokalni ekonomski razvoj i investicije Saša Tanackov.”Planiramo da „Dane ludaje“ ove godine promovišemo i u Segedinu, što je jedan dodatni zaokret, s obzirom na to da smo do sada maksimalno bili skoncentrisani prema Temišvaru i zapadnim rumunskim županijama. Procenjujemo da našim susedima iz okoline Segedina može biti privlačno da osete čari naše najpoznatije manifestacije”.
Svojim nastupima narodni orkestar i folklorni ansambl Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“, predstavljanju „Dana ludaje“ dali su poseban ritam i privukli veliku pažnju. Učenici dvojezične kikindske Osnovne škole „Feješ Klara“ su se svojski potrudili da u naranyastoj boji, već karakterističnoj za Kikindu, namame brojne posetioce da degustriraju bundevaru, štrudle i druge banatske poslastice koje su za ovu priliku spravili majstori kikindskih prehrambenih pogona „Pekare AS braće Stanković“, „Atler Fontane“ i „Morara“. Zajedno sa predstavnicima grada i predstavnici kikindskih turističkih agencija „Turist biro“, „Oaza“ i „Banat turs“ su boravak u Budimpešti iskoristili da na sajmu i poslovnom forumu u ambasadi Republike Srbije ostvare kontakte sa poslovnim partnerima.

Izabrani najbolji edukatori Srbije

U konkurenciji više od 300 kandidata prijavljenih na konkurs za Najboljeg edukatore srbije, 16 učitelja, nastavnika i profesora dobilo je prestižno priznanje udruženja “Živojin Mišić”. Prema kriterijumima konkursa, najviše su vrednovani izuzetan trud i zalaganje u radu sa učenicima, kao i inovativnost i proaktivnost u radu sa njima. Među najboljima se našao i Danilo Borovnica, nastavnik matematike u kikindskoj Osnovnoj školi “Sveti Sava”, sa kojim je razgovarala novinarka Tatjana Popović. https://www.youtube.com/watch?v=A5fOsSBWRzE

Kako živeti od društvenih mreža

Posao menadžera društvenih medija jedan je od poželjnijih poslova među mladima. Privlačan je velikom broju ljudi jer ne traži znanje programiranja već rad u poznatom okruženju — društvenim mrežama, ali podrazumeva mnogo više od vođenja profila i stranica na njima i pukog kreiranja sadržaja. Odgovor na pitanje “Kako živeti od društvenih mreža” pružio je četvrti meet-up u Startit centru Vršac.  Startit centar u Vršcu počeo je sa radom krajem novembra prošle godine, a sa redovnim organizovanjem meetup-a počeo je pre mesec dana. Zadovoljni su posetom i interesovanjem Vrščana za unapređenje svojih znanja i veština, sticanje novih i razmenu iskustava u IT poslovanju, a do sada su već obrađene teme WordPress, Freelancing i 3D tehnologije: “Bili su nam tu i profesori Školskog centra Nikola Tesla na primer, pa smo saznali da tamo imaju 3D štampač, i da rade 3D za neki inženjerski deo posla, i tako dalje. Tako da smo za ove četiri nedelje otkrili da u gradu postoji mnogo veći potencijal nego što smo se mi nadali”, navodi Vladimir Vašalić iz Startit centra Vršac, inače jedan od organizatora WWVršac konferencije. “Ovo danas mi se baš dopada, i mislim da je zaista sjano ovakvo okupljanje, uvek su super priopremljene različite IT teme, fenomenalno je”, kaže jedna od učesnica Suzana Isaković, koja nije propustila nijedan meetup do sada. “Iako nije moja struka, interesantno mi je da čujem priče kolega iz struke, čime se bave mladi, koje su šanse za zaposlenje mladih”, priča profesor računarske grupe predmeta u ŠC Nikola Tesla Velimir Radlovački, koji takođe često dolazi u vršački Startit centar.(→Press Clipping)

Novi Sad: Gimnazija “S. Marković” ugostila
petnaest besednika

Gimnazija „Svetozar Marković„ iz Novog Sada ugostila je petnaest besednika, učenika škola iz različitih delova Srbije na 20. takmičenju u besedništvu koje je od pre nekoliko godina dobilo republički karakter. Takmičenje se sastojalo iz dva dela – beseda na zadatu temu i improvizacija. Zadata tema bila je „Filozofi su do sad samo različito tumačili svet, radi se o tome da se on promeni”. Na zadatu temu sa pripremljenim autorskim besedama žiri je vrednovao dve discipline – argumentaciju i sadržaj govora, odnosno estetsko stilske elemente.
U prvoj, gde se ocenjivala argumentacija i sadržaj govora trijumfovala je Danica Karamarković (Gimnazija Vrnjačka Banja) ispred Teodore Lalić (Šesta beogradska gimnazija) i Jovana Vasiljevića (Karlovačka gimnazija). Svetozar Đuranović iz novosadske Gimnazije „Svetozar Marković„ bio je najbolje ocenjeni takmičar u estetsko-stilskim elementima, drugi je bio Luka Rudić (Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj„), dok je treći bio Balša Ćeranić (Matematička gimnazija Beograd).
U drugoj kategoriji, improvizovani govori, najbolja je bila Tea Šikora (Medicinska škola Beograd), potom Marijana Žarkov (Gimnazija i ekonomska škola Kovin), dok je treći bio Strahinja Sarić (Zrenjaninska gimnazija). Učenik „Zmaj Jovine„ gimnazije, koji je bio drugoplasirani u disciplini estetsko-stilski elementi, pobrao je simpatije publike i poneo laskavu titulu “glas publike”.
Učenica trećeg razreda gimnazije „Svetozar Marković„ iz Subotice Jasmin Fajed kaže da se spremala svega dva dana jer su kasno saznali za takmičenje, ali ona i profesor, koji joj je pomagao, sami su pisali besedu tako što su izvlačili odlomke iz različitih knjiga koje su sami birali. Ona kaže da je prvi put na takmičenju ove vrste, ali da besedništvo smatra veoma važnim zato što se kroz njega na najbolji način iskazuju osećanja.
U besedništvu su se nadmetali još i Dunja Dinić, Danica Karamarković, Strahinja Sarić, Sara Jenei, Teodora Lalić, Dušan Spasić, Luka Rudić, Labud Laković, Marko Miličić, Jakov Čizmar, Gorana Grujin, Tea Šikora, Marijana Žarkov, Jovana Vasiljević i Svetozar Đuranović.

Atletska trka za dečji osmeh

Četvrta atletska trka Visoke poslovne škole strukovnih studija „Trčim za dečji osmeh”, u organizaciji atletičara i humanitarca Gorana Vendlenera, a u saradnji s Omladinskim atletskim klubom „Novi Sad”, biće održana 12. marta u Kameničkom parku. Trka je humanitarnog karaktera i sav prihod ići će deci bez roditeljskog staranja. Pravo učešća imaće svi zainteresovani koji se osećaju psihofizički sposobnim za takav vid aktivnosti, a deca moraju biti u pratnji roditelja, trenera ili nastavnika. Programom je predviđeno više trka: Glavna, čija je dužina 10,5 kilometara, Trka za sve, dužine 4,5 kilometra, kao i tri trke za decu (100 metara za decu do sedam godina, 400 metara za osnovce do četvrtog razreda i 800 metara za osnovce do osmog razreda). Rok za prijave je 8. mart do 12 časova. Cena starta za starije iznosi 600 dinara, dok je za dečje trke 300 dinara. Prijave za trku na 10,5 kilometra i 4,5 kilometra obavljaju se isključivo putem sajta http://trka.rs/event/45/ , dok je za dečje trke potrebno prijaviti se putem imejl-adrese goran.vendlener­yahoo.com. Startne brojeve biće moguće podići već od 9. marta u Zmaj Jovinoj 22, u butiku „Raner”. Prijemni centar na dan trke otvara se u devet sati, trke za decu počinju u 10 časova, start Glavne trke je u 11 časova kod ulaza u Dečje selo, odnosno samog ulaza u Kamenički park, a Trka za sve predviđena je za 12.30 časova.Svi učesnici koji završe trku na bilo kojoj distanci biće nagrađeni finišerskom medaljom, zahvalnicom i još nekim iznenađenjima koje organizatori čuvaju za taj dan, a pobednici i posebnim nagradama i peharima. Ukoliko u bilo kojoj od trka ne bude više od deset trkača, biće proglašeno samo prvo mesto.
Za sve informacije organizatora je moguće kontaktirati putem imejl-adrese goran.vendlener­yahoo.com ili na broj 069/12-26-650. Takođe, ko želi majicu trke, potrebno je da se javi organizatoru putem imejl-adrese. Startnina s majicom je 1.000 dinara, ali se ne uplaćuje dok se ne dobiju posebna uputstva. Atletska trka za dečji osmeh postala je već tradicionalna jer se uspešno i u kontinuitetu održava četvrtu godinu zaredom. Prve godine promoteri su bili tada aktuelni svetski prvak u borilačkim veštinama Ajredin Ajeti i košarkaška reprezentativka Jasmina Aleksandrov, 2015. godine novsadski kros promovisali su naša najbolja ultramaratonka Tanja Stojanovski i višestruki svetski prvak u kik-boksu Nenad Pagonis, prošle godine vicešampionka u bodi-fitnesu Sanja Terzić i naš bivši reprezentativac odbojkaš Andrija Gerić, a ove godine atletičar i organizator Goran Vendlener najavljuje veliko iznenađenje. Pojaviće se više poznatih sportista iz različitih grana sporta, koji će biti najavljeni na zvaničnoj „Fejsbuk” stranici trke.

Roditeljstvo i detinjstvo svedeno na lajkovanje

Poznati roditelji svoju decu koriste kao paravan za prikupljanje lajkova i publike na društvenim mrežama, zaključak je s predavanja koje je u okviru ciklusa razgovora „Škole roditeljstva“ nedavno održano u Gimnaziji „Svetozar Marković“. Diskusija na temu uloge novih medija i društvenih mreža u razvoju dece i njihovog delovanja bila je povod za promovisanje master rada „Konektovani roditelji – Modeli reprezentacije roditeljstva i detinjstva na ’Instagramu’“, master komunikologa Isidore Stanić. Autorka je zajedno s okupljenima diskutovala o tome koliko je digitalno doba promenilo tradicionalne oblike prezentovanja roditeljstva i detinjstva, te je li tehnološki razvoj imao uticaj na društvo.
Osim o delovanju na toj mreži, diskutovalo se i o ulozi društvenih mreža danas i o tome kako one utiču na decu i njihovo ponašanje. Da je veoma važno govoriti s decom na temu društvenih mreža objasnila nam je magistar književnosti profesorka Dragana Bošković Tomić, uz napomenu da ključnu ulogu o odrastanju dece imaju roditelji, ali i prosvetni radnici, te da će rezultati biti vidljivi ukoliko se s decom razgovara o takvim temama. – Uvek imam potrebu da kroz književna dela sa svojim đacima govorim o savremenim problemima i bez obzira na to što mi radimo dela koja pripadaju antičkoj književnosti, renesansi, 19. veku ili savremenoj književnosti, ti problemi su uvek aktuelni, a kada kažem problemi, mislim pre svega na emocionalni odnos i porodicu, i to je upravo ono što se u ovoj studiji o „Instagramu“ pokazuje – kazala nam je ona, dodajući da kroz razgovor o savremenim temama prosvetni radnici na neki način osposobljavaju decu za realan život, što svakako jeste jedan od ciljeva nastave.

U tri osnovne škole akcija “Oprez! Izaberi život!”

U okviru akcije “Oprez! Izaberi život!” koju sprovodi “Infrastruktura železnice Srbije u tri osnovne škole održane su multimedijalne prezentacije posvećene bezbednosti dece koja imaju dodir sa železničkim saobraćajem. U cilju prevencija nesreća na putnim prelazima, „Infrastruktura Železnice Srbije” uspešno pet meseci širom zemlje sprovodi edukaciju đaka. Prvo predavanje u Novom Sadu održano je u OŠ „Dositej Obradović”. “Ovo je jako korisna akcija koja je Železnica pokrenula za one škole u Novom Sadu koje su u blizini pruga, pružnih prelaza, jer deca po prirodi su vesela, razigrana i kada prelaze prugu uvek postoji mogućnost da se ne obrati dovoljno pažnje”, kaže Stanimir Paunić, direktor OŠ “Dositej Obradović”. Tribine su namenjene deci najmlađeg uzrasta, sa ciljem da se nauče pravilnom i bezbednom ponašanju u blizini pruge, pružnih prelaza, železničkih stanica i vozova, da nauče da pruga, vagoni i peroni nisu mesto za igru. https://www.youtube.com/watch?v=9xFY0t2hCnI (→Press Clipping)

Gojaznost dece ozbiljan zdravstveni problem

Preterana gojaznost dece ozbiljan je zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama. Nastanak problema stručnjaci vide već u ranom detinjstvu, kada deca uče zdrave navike, jer ukoliko nemaju na koga da se ugledaju, vremenom će postati gojazni. Gojaznost u detinjstvu predstavlja rizik trajne gojaznosti, a on se povećava ukoliko nastane u prve tri godine života, ili u pubertetu kada je razvoj deteta najintenzivniji. Samo 40 odsto mladih imaju umerenu fizičku aktivnost, što je veoma mali procenat, smatra profesorka na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Višnja Đorđica.
“Kažu da je svakom detetu potrebno minimum 60 minuta umerene, do intenzivne fizičke aktivnosti svakoga dana. Kada kažemo „fizička aktivnost” ne mislimo samo na trening, na teretanu ili na vođeno sistematsko bavljenje sportom. Fizička aktivnost je i kada prošetate psa, kada se penjete stepeništem, kada za svoju dušu igrate basket u kraju. I to ne mora da bude u kontinuitetu”, kaže Đorđica. Pandemija gojaznosti uzrok je sve češće pojave dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova. Zato je veoma važno da menjamo životne navike i da budemo primer svojoj deci, kaže predsednica društva pedagoga fizičkog vaspitanja Vojvodine Jasna Đukić. (→Press Clipping)

Oaze za igru na meti vandala

U Novom Sadu postoji oko sto dečijih igrališta, a ove godine, zbog potrebe za takvim prostorima, iz budžeta grada biće izdvojeno 15 miliona dinara za nove oaze za igru. Nekoliko postojećih igrališta često su na meti vandala, a na taj problem posebno su nam ukazali stanari zgrada na Novom naselju i Detelinari. Na dečijim igralištima u blizini ulice Veselina Masleše i bulevara Slobodana Jovanovića, zatekli smo polomljene ljuljaške, koje, prema rečima meštana, nisu pokvarila deca, već vandali koji namerno uništavaju prostor i sprave za igru. Iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, navode da stručne službe redovno evidentiraju oštećenja koja je potrebno popraviti, što će biti nastavljeno, a programom obnavljanja biće obuhvaćeni i sportski tereni u Novom Sadu i prigradskim naseljima. Trenutno su u toku pripreme za pokretanje dve javne nabavke, jedne od pet miliona dinara za zamenu podloga na igralištima, i 10 miliona za izgradnju novih igrališta.

Gejts: Pamet nije toliko važna

Pamet nije toliko važna, rekao je milijarder Bil Gejts obožavaocima, odgovarajući na pitanje šta bi savetovao mlađem sebi, u Reditovom projektu AMA – “Ask Me Anything”. “Objasnio bih mlađem sebi da pamet nije jednodimenzionalna niti toliko važna kao što sam tada mislio. Rekao bih da bi mogao istražiti zemlje u razvoju pre nego što dođem u četrdesete. U to vreme nisam imao baš razvijene društvene veštine, ali nisam siguran postoji li uopšte danas savet koji bi to popravio – možda je trebalo da budem čudan i jednostavno odrastem…”. Gejts je o društvenim mrežama rekao da je bio uveren da slobodno objavljivanje informacija koje se mogu lako pronaći mogu poboljšati demokratiju i opšti kvalitet političkih debata, prenosi američka štampa. Ipak, kako je istakao, događa se da ovakav oblik komunikacije koji je započeo još u vreme televizije produbljava podele u društvu, a ono što je izrazito zabrinjavajuće je da bi one mogle postati još veće u ovom digitalnom svetu.
Na pitanje što smatra uspehom, Gejts je napisao: “Voren Bafet (milijarder) je uvek govorio da je mera uspeha sreća ljudi oko vas. Isto tako, dobar je osećaj znati kako si ostavio utisak na ovom svetu – izumom nečega, podizanjem dece ili pomaganjem”. Na pitanje kakvu vrstu napretka bi hteo doživeti, on je rekao: “Veliki napredak bi bio kad bi kompjuteri mogli čitati i razumeti informacije kao ljudi. Druga stvar vezana je za vakcinu. Treba nam vakcina za HIV, malariju i TB i nadam se da ćemo ih imati za 10-15 godina.” Gejts je poznat po svom filantropskom delovanju i sa svojom suprugom Melindom mnogo vremena provodi u zemljama u razvoju.

About the Author

admin

Leave a Reply