Vesti – 09.03.2017.

Ana Brnabić: Najveći izazov –  IT obrazovanje u školama

Vlada Srbije je osnovala IT savet i od njega očekujemo puno u ovoj godini, rekla je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, koja se nalazi i na čelu ovog saveta. Ona je kazala da je glavni zadatak ovog tela da se bavi pitanjima talenata. – Ne samo talenata kao takvih, već i da ih podstičemo i kada su u pitanju inovacije – kaže ona. Kako navodi, cela godina ce biti u znaku formalnog i neformalnog obrazovanja. – Tu su kursevi, a ljude spremamo za ono što je kompanijama potrebno. Nije reč o fakultetskom obrazovanju, Ali jeste o znanjima koja su potrebna firmama. Do kraja godine će kroz njih proći 1.000 ljudi- rekla je Brnabić.
Ministarka je navela da će biti povećana i kvota na tehnološkim fakultetima, ali i da će oni imati podršku. – Veliki je zadatak pred svima nama, a to je i uvođenje IT predmeta u školama. To će biti veliki izazov, jer nije suština da samo znaju da programiraju, već je u pitanju jedan sasvim novi način razmišljanja – istakla je ona. Srbija mnogo kasni u uvodjenju e-uprave, ali prioritet Vlade Srbije je upravo uvodjenje elektronskih servisa, kako bismo napustili kuturu šaltera, pečata i papira, izjavila je Brnabić.

Šarčević: Do kraja godine 17 novih obrazovnih profila

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je Šid i Rumu. U Šidu, razgovarao je s predsednikom opštine Predragom Vukovićem o prioritetima reforme obrazovanja, neophodnosti optimizacije školskog prostora i problemu obrazovanja migranata. Nakon sastanka s predstavnicima lokalne samouprave Šarčević je prisustvovao sastanku Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola Šida, govorivši o preduzetim koracima reforme sistema obrazovanja i izmenama zakonskog okvira koje se uskoro očekuju. On je istakao i važnost digitalizacije škola. – Voleli bismo da jedna od vaših škola bude među 200 onih u kojima će započeti projekta E- prosvete. – poručio je Šarčević i dodao da će digitalizacija dati dobar alat za kontrolu rada škola i kvaliteta nastave, ali i omogućiti da Ministarstvo brzo reaguje, jer će signalizirati gde su neophodne obuke nastavnika – rekao je ministar Šarčević. Tokom posete Šidu ministar i pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković obišli su i Osnovnu školu „Sremski front”.
Podsetivši da je dolaskom na čelo resora zatekao samo tri dualna obrazovna profila, ministar Šarčević je najavio da će ih do kraja godine biti najmanje 17 obrazovnih profila. Nakon sastanka s predstavnicima lokalne samouprave ministar je obišao Srednju stručnu školu “Branko Radičević”, a potom održao sastanak sa direktorima predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola Sremskog okruga. (→Press Clipping)

Vulin: Veća izdvajanja za decu ometenu u razvoju

Ministar za rad Aleksandar Vulin posetio je u utorak  Humanitarnu organizaciju “Dečje srce” iz Beograda, koja pomaže osoba sa smetnjama u razvoju, te poručio da je za pomoć ovakvim udruženjima u ovoj godini izdvojeno 400 miliona dinara, gotovo 50 miliona više nego lane. Posle obilaska udruženja, Vulin je rekao da deca ometena u razvoju imaju svoju ličnost i svoje potrebe kao i svako drugo dete, a da je na nama je da im pomognemo da te potrebe zadovolje. Takva deca, rekao je ministar, svojim radom razlikuju se od ostale dece, ali da to što uče, napreduju, što svojim radom uspevaju da obezbede prihode, pokazuje da je zaista moguće promeniti život na bolje. Ministar je istakao da osobe sa invaliditetom nisu ničiji teret i da, kao što ona osećaju potrebu da nekog vole, tako i mi njih volimo i želimo da im život bude bolji i da njihov život ima smisla. “Želimo da su u stanju da, kada ih obučimo, da vode računa o sebi, da žive samostalno koliko je to moguće. Nijedno ljudsko biće ne smete meriti po onome što ono ne može već ga merite po onome što može, koje su njihove preostale sposobnosti. Razvijajmo ih i unapređujmo”, zaključio je on. Politika tog ministarstva, objasnio je Vulin, biće da obezbedi što više sredstava za pomoć deci ometenoj u razvoju i drugim ugroženim kategorijama.

„Putokazi” (kroz dualno obrazovanje) vode do posla

– Dualno obrazovanje je od izuzetne važnosti za državu Srbiju, razvoj naše ekonomije i budućnost mladih ljudi i Ministarstvo je poslednjih meseci intenzivno radilo na kreiranju  novih profila, tako da smo, krenuvši od samo tri pre tri meseca, danas već na devet profila, a do kraja godine biće ih između 20 i 30 – rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević , otvarajući na Novosadskom sajmu 12. Međunarodni sajam obrazovanja „Putokazi”. – Uspostavljena je i saradnja škola i kompanija, tako da su u dualno obrazovanje već uključene 62 kompanije, a zainteresovano je još njih 77.
Po rečima ministra Šarčevića, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na Sajmu će predstaviti primenu modela dualnog obrazovanja, zastupljenog u školama i na fakultetima širom Srbije. Posetiocima Sajma škole će prikazati proverene modele razvoja učenika, koji će po završetku svog srednjoškolskog obrazovanja, gimnazijskog ili stručnog, biti spremni da znanja stečena u školi koriste u složenim uslovima života i rada. A da se priča o dualnom obrazovanju ne završava na srednjoškolskom nivou obrazovanja, svojim predstavljanjem na štandu Ministarstva prikazaće fakulteti iz Beograda, Niša i Zrenjanina. Poslednjeg dana Sajma, primenu modela dualnog obrazovanja u oblasti poljoprivrede predstaviće srednje škole iz Šapca, Valjeva, Svilajnca i Požarevca.

Šarčević: Više mesta za predškolce

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u utorak sa predsednikom Opštine Inđija Vladimirom Gakom o prioritetima razvoja obrazovano-vaspitnih ustanova u Inđiji, uključujući i problem kapaciteta vrtića.
Na sastanku održanom u Inđiji predstavnici lokalne samouprave istakli su problem nedostatka kapaciteta u vrtićima i naglasili da ulažu velike napore u nastojanju da povećaju iste, kako kroz proširenje postojećih objekata, tako i kroz gradnju novog. S tim u vezi, ministar Šarčević je poručio da će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastojati da pomogne u rešavanju problema, možda kroz sredstva Svetske banke namenjena povećanju obuhvata broja dece u oblasti rane pismenosti. “Kada ceo sistem dovedemo u red novac ćemo racionalno i kontrolisano trošiti, pa ćemo imati i više sredstava za ulaganja u nove objekte”, rekao je ministar.
Sagovornici su se složili da bi trebalo biše insistirati na dualnom obrazovanju, navodi se u saopštenju Ministarstva. „Inđija stoji na kursu dualnog obrazovanja jer je nedostatak praktičnih znanja ono što deci nedostaje po završetku škole. Važno je da se deca školuju za posao, a na nama, kao lokalnoj samoupravi, je da obezbedimo nova radna mesta”, rekao je Vladimir Gak.

Zašto nam je potrebna PISA?

Na pitanje: “Zašto nam je potrebna PISA ako već znamo kakvi su nam rezultati, a gotovo nikakve promene u obrazovanju se nisu u međuvremenu dogodile. S druge strane, broj zemalja učesnica iz ciklusa u ciklus raste, što govori o važnosti da se bude prisutan u ovoj međunarodnoj studiji” nacionalna koordinatorka PISA Dragica Pavlović Babić odgovara: “Čak i kada nema krupnih sistemskih zahvata, promena je bilo i u sistemu se nešto dešava – u njegovim pojedinim delovima, na lokalnom nivou, kroz partnerske projekte… na mnogo različitih načina i na mnogo različitih nivoa dešavaju se neke intervencije u sistemu. Kroz PISA projekat vi vidite u kom pravcu se kreće naše obrazovanje, možete da pratite efekte sistemskih promena, da vidite šta dalje najbolje rezultate, da planirate dugoročnije i sveobuhvatnije… Verujem da je za jedan obrazovni sistem važno da ima takvu, ali i druge provere, jer se u suprotnom ne bismo mogli orijentisati, ne bismo imali kriterijume za procenu da li smo i koliko smo dobri. Imali bismo samo nastavnike koji ocenjuju svako za sebe. PISA je u svetu prihvaćena kao poželjan i dobar merni instrument, a rezultati te studije služe kao važni argumenti u različitim diskusijama, ali i u donošenju odluka”.

Okrugli sto o povezivanju nauke i privrede

Iako se u kontekstu dualnog obrazovanja najčešće govori o uključivanju srednjoškolaca u svet privrede, poseban aspekt u ekonomskom razvoju je povezivanje nauke i privrede. Iz pokrajinskog budžeta za tu namenu ove godine predviđeno je oko 35 miliona dinara, a konkurs za preduzeća otvoren je tokom cele godine, rečeno je na Okruglom stolu o povezivanju nauke i privrede, u organizaciji pokrajinske vlade. “Bojim se da smo previše u toj takozvanoj socijalnoj dimenziji preduzetništva, dakle, da zaposlimo što veći broj ljudi. Nama je cilj da stvaramo nove tehnologije i nove pristupe, jer zapravo nova vrednosti nije samo u tome da ćemo nešto dobro sklopiti, nego što ćemo, možda preko Fonda za inovacionu delatnost kreirati nešto, a onda preko spinoff kompanija ohrabirit privredu i naučnoistraživačke institucije da što pre ta inovaciona stvar ili usluga ili projekat zaživi u privrednom životu”, rekao je Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje u naučnoistraživačku delatnost. (→Press Clipping)

Najbolji edukatori Srbije

U konkurenciji više od 300 kandidata prijavljenih na konkurs za Najboljeg edukatore srbije, 16 učitelja, nastavnika i profesora dobilo je prestižno priznanje udruženja “Živojin Mišić”.  Prema kriterijumima konkursa, najviše su vrednovani izuzetan trud i zalaganje u radu sa učenicima, kao i inovativnost i proaktivnost u radu sa njima. Među najboljima se našao i Danilo Borovnica, nastavnik matematike u kikindskoj Osnovnoj školi “Sveti Sava”, sa kojim je razgovarala novinarka Tatjana Popović. https://www.youtube.com/watch?v=A5fOsSBWRzE

Sedmogodišnji šahovski prvak

Deca koja u ranom uzrastu kreću da se bave sportom najčešće se odlučuju za neki od kolektivnih sportova. Ipak, naša ovonedeljna dika novosadska, sedmogodišnji Andrej Ljepić, odlučio je da njegov izbor bude šah. Aktuelni je prvak Vojvodine, a njegove ambicije idu dalje, preko državnog prvaka, pa sve do titule svetskog šampiona. Pogledajte priču o njemu. “Treniram šah godinu i po. Volim da radim s mojim trenerom jer me dobro uči”, kaže Andrej. Rezultat Andrejevog rada i ljubavi su 13 osvojenih medalja i pehara sa nepunih sedam godina. Dečak rođen 2010. godine u šahovske vode krenuo je sa svega pet godina i od tada brzo kreće njegovo napredovanje. “U njegovim godinama ja još nisam video dete takvog potencijala. Šta to znači? To znači da je on prirodan talenat. Teško je objasniti kako on razume neke stvari. Prosto ne treba ga učiti, on to sam već vidi i ovo sada sve je nadogradnja, usmeravanje. Normalno, ne zna on sve, ali jednostavno ima dar”, kaže velemajstor Goran Vuksanović, Andrejev trener.     https://www.youtube.com/watch?v=UrXkpEeiHgg  (→Press Clipping)

Novi Sad: Donacija Japana FTN-u

Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu jedini u Srbiji već 25 godina omogućava učenje japanskog jezika van studijskog programa. Od danas učenje jezika te daleke prijateljske zemlje biće bliže zahvaljujući donaciji japanske vlade vrednoj 34.000 evra. Japanski jezik na FTN-u trenutno uči 96 studenata, ali i zaposlenih. Kroz program bespovratne pomoći Vlada Japana potpuno im je renovirala dosadašnju učionicu i obezbedila najsavremeniju opremu, a za one koji budu uspešni uslediće i usavršavanje u Japanu. “Mislimo da je ovo izuzetno važno jer Japan je moćna zemlja od koje možemo imamo koristi. Oni u svim domenima nauke izuzetno uspešni”, kaže prof. dr Rade Doroslovački, dekan FTN-a. “Iskreno prijateljstvo vrlo udaljene, ali vrlo bliske zemlje u srcima Srbije, Vojvodine i Novog Sada”, istakao je Aleksandar Petrović, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada
Ambasador Japana u Beogradu Đuići Takahara impresioniran je time što je japanski jezik, uprkos mišljenju da je težak, sve popularniji u Srbiji. “Želim da zahvalim za veliko interesovanje Novosađana za japanski jezik i našu kulturu”, naglasio je Takahara. Domaćini su ambasadoru Japana zahvalili i na podršci njegove zemlje da Novi Sad dobije titule evropskih prestonica kulture i mladih. https://www.youtube.com/watch?v=PypTCrk1-N4

Šta  mlade motiviše na odlazak iz zemlje?

Na pitanje šta mlade najčešće motiviše na razmišljanje o odlasku iz zemlje, dr Mirjana Bobić kaže: – Pre svega ekonomski problemi, tj. nezaposlenost koja najviše tišti mlade u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu. Mladi iz centralnog dela Srbije i Vojvodine u manjem ili većem broju ugroženu bezbednost navode kao razlog razmišljanja da se isele, dok mladi na jugu naše zemlje ne daju takve odgovore. Čini se da je opšte siromaštvo u tom delu Srbije potpuno zasenilo ostale probleme, pa i one nastale iz već duže vreme napetih odnosa tamošnjih etničkih zajednica – kaže dr Bobić.
Tokom osamdesetih godina 20. veka bila je smanjena emigracija mladih koji su zbog posla odlazili u inostranstvo, a povećao broj studenata koji su iz Srbije odlazili na školovanje. Međutim, devedesetih godina broj visokoobrazovanih iseljenika drastično raste. Za razliku od prethodne generacije mladih koji su Srbiju napustili pre raspada SFRJ i u srcu poneli lepu sliku svoje države, mlade osobe koje su tokom devedesetih emigrirale iz zemlje, uglavnom su kupovale kartu u jednom pravcu – odlazili su sa idejom da se nikada ne vrate. Iako početkom novog milenijuma ratovi prestaju, a siromaštvo polako počinje da se ublažava, emigracija mladih stručnjaka ne jenjava. Ipak, mladi više ne odlaze sa ciljem da se nikada ne vrate, a na usavršavanje često odlaze u više zemalja, pa demografi češće govore o prostornoj pokretljivosti mladih, a ne o emigraciji, navodi se u istraživanju „Mladi i migracije”.
Osim toga, dok je ranije osnovni motiv za emigraciju bio bežanje od teških uslova života, danas je to pretežno potreba za primenom postojećih i sticanjem novih znanja, ali i saradnja s vodećim stručnjacima iz oblasti kojom se bave. Na kraju, trebalo bi imati u vidu da danas postoji veliki  broj programa i stipendija koje ohrabruju mobilnost mladih stručnjaka (poput programa ERASMUS pri Evropskoj komisiji, ili nemačkog programa DAAD) tako da odlazak postaje mnogo dostupniji nego što je to ranije bio slučaj. – Iako je evidentno da raste broj mladih iseljenika, njih je manje od onih koji uopšte ne razmišljaju da se presele iz mesta boravka i pored toga što su svesni problema u svojoj sredini. Razlog je materijalni položaj. Da bi se promenilo mesto boravka, nužno je imati početni kapital, neophodan za osnovne troškove, jer stipendije (najčešće) ne pokrivaju ove troškove. Drugo, mladi su ukorenjeni u lokalnu zajednicu, što kao posledicu ima emotivnu vezanost za zemlju i osećaj nesigurnosti u pogledu života u novoj sredini. O tome ilustrativno svedoči podatak da više od polovine naših mladih ispitanika ne izražava  nameru da napusti mesto boravka. Od onih koji maštaju o odlasku, najveći broj njih želi da ode u zemlje EU, mada ima i onih koji priželjkuju odlazak u Australiju, Rusiju i Tursku – kaže dr Bobić.

Kakvog odeljenskog starešinu žele učenici, a kakvog roditelji?

Jedno od pitanja u anketi je bilo i kakvog odeljenskog starešinu žele učenici i njihovi roditelji. Đacima je najvažnije da odeljenski starešina ume da pomogne učeniku, da je spreman da gradi i neguje kvalitetnu saradnju sa roditeljima, da ima razvijene veštine komunikacije, što podrazumeva i ljubaznost, da je dobro raspoložen i da ima dobru saradnju sa ostalim nastavnicima. Roditelji takođe ističu značaj spremnosti za saradnju i veštine komunikacije, a kao važan izdvajaju i obrazovni i vaspitni uticaj odeljenskog starešine na učenike.  Roditelji u značajno većem procentu od učenika tvrde da su u potpunosti iskreni u kontaktu sa odeljenskim starešinom.

Mogu li roditelji da unaprede rad odeljenskog starešine

Na pitanje na koji način bi roditelji mogli da se uključe u rad škole i doprinesu da se unapredi rad odeljenskog starešine, 30 odsto roditelja je navelo učešće u dobrotvornim akcijama, 23 odsto u projektima, 22 odsto angažovanje u organizaciji izleta i ekskurzija, a 20 odsto učešće u realizaciji nekih nastavnih sadržaja. Oko 17 odsto vidi svoju ulogu u organizaciji vannastavnih aktivnosti, isti procenat u kulturnim manifestacijama škole, a oko 13 odsto bi dalo svoj doprinos u radu stručnih organa škole. Rezultati su pokazali i da petina roditelja ne zna kako bi mogli da se uključe u rad škole.

Osmomartovska radionica “Princeza u papirnoj kesi”

Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena juče je, u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin”, održana  radionica pod nazivom “Princeza u papirnoj kesi” na kojoj se sa decom razgovaralo o rodnoj ravnopravnosti. Čitatana je  knjiga čuvenog dečijeg autora, Roberta Manča, i kroz razgovor o knjizi, sa decom su se preispitale tipične zablude i predrasude vezane za piomanje muško-ženskih uloga u društvu. Radionica je bila namenjena deci uzrasta od sedam do devet godina i održanaje na Dečjem odeljenju Biblioteke, sa početkom u 14 časova. Gosti biblioteke bili su  učenici OŠ “Dositej Obradović”.

“Sport u škole” u Klenku

Opština Ruma u saradnji sa Ministarstvom za sport i omladinu pored već nekih škola u kojima se projekat sprovodi, od 7. marta započinje realizaciju projekta “Sport u škole” i u Osnovnoj školi “23. oktobar” u Klenku. Predstavnici Saveta sportova Opštine Ruma isporučili su sportske rekvizite neophodne za realizaciju projekta, kao van nastavne dodatne sportske aktivnosti za učenike nižih razreda ove škole. Sportski savez opštine Ruma u saradnji sa Ministarstvom za sport i omladinu, isporučio je osnovnoj školi u Klenku sportske rekvizite za realizaciju projekta ”Sport u školama”, kao dodatni vid fizičke aktivnosti za decu koja se ne bave sportom.
Učenici nižih razreda osnovne škole u Klenku, od prvog do četvrtog razreda imaće mogućnost da pohađaju dva puta nedeljno dodatne časove sportske aktivnosti. Iz budžeta lokalne samouprave izdvojena su sredstva od nešto više od milion dinara za ovu godinu koja će biti usmerena na ovakav vid sportskih aktivnosti. Sportske rekvizite čine strunjače, čunjevi, zavijače, konopci i ostala sportska oprema koja će doprineti da se deca kvalitetno bave sportskom aktivnošću i pravilno razvijaju što je i cilj projekta ”Sport u škole”.

Uspešni na Kembridžu, ali ne planiraju tamo da ostanu

Nišlija Žarko Ranđelović i Novosađanin Mario Cekić uspešni su studenti jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta, engleskog Kembridža. Iako im se sa diplomom Kembridža otvaraju mnoga vrata u svetu, obojici je želja da rade u svojoj zemlji. Ovo su njihove priče. Nišlija Žarko Ranđelović, dvostruki osvajač olimpijske medalje iz matematike, uspešno završava studije matematike na Kembridžu. Žarko je jedva uspeo da skupi pare da ode na prijemni, ali je bio 16. od 236 talentovanih matematičara iz celog sveta, pa je dobio stipendiju za upis na prestižni Triniti koledž, na kojem je matematiku predavao Isak Njutn. – Presrećan sam što studiram na Triniti koleždu jer je to najprestižniji od 35 fakulteta u sastavu Kembridža. Nekada je ovde matematiku predavao Njutn, a školovao se Stiven Hoking. Ovde studiraju budući naučnici, a ja odmalena sanjam da budem naučnik. Voleo bih da se bavim istraživanjem u nekoj velikoj svetskoj kompaniji – kaže on.
Mario Cekić iz Novog Sada sa samo 23 godine uspeo je da upiše doktorske studije na Kembridžu. On je posle završenih trogodišnjih osnovnih studija matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, završio i master računarstva na Kembridžu, a trenutno radi doktorsku disertaciju iz te oblasti.
Mario je za master studije na Kembridžu dobio stipendiju. Uspeo je da se upiše i na osnovne studije na ovom univerzitetu, ali kako tada nije dobio stipendiju, nije mogao u Englesku na studije. Mario nakon studija planira da se vrati u svoju zemlju.
– Pored očiglednih razloga kao što su porodica, prijatelji i čienjenica da sam u Srbiji odrastao, imam i neemotivne razloge. Imam sreću da je za moju struku klima u Srbiji povoljna i da mogu da imam veoma kvalitetnu karijeru u Srbiji baveći se upravo onim za šta sam se školovao. Takođe, voleo bih da i moje dete ima obrazovanje i vaspitanje kakvo sam ja imao u Srbiji – kaže Cekić.

Digitalno doba promenilo tradicionalno roditeljstvo
i detinjstvo

Master komunikologije Isidora Stanić  o tome koliko je digitalno doba promenilo tradicionalne oblike prezentovanja roditeljstva i detinjstva, te je li tehnološki razvoj imao uticaj na društvo, kaže:  – Ja sam „Instagram“ prepoznala kao najtabloidniji medij, na kojem se komunicira isključivo putem fotografije, i to sam u svom radu uklopila u teoriju o parasocijalnoj interakciji, koja je nastala u vreme tradicionalnih medija, poput štampe, radija i televizije – rekla nam je Isidora Stanić, dodajući da je komunicija na „Instagramu“ jednosmerna jer na toj društvenoj mreži možete nekoga da pratite, a taj neko vas ne mora. – To je veoma loše po decu i mislim da jedino roditelji mogu uticati na njih da ne koriste „Instagram“, ali su i oni sami zahvaćeni groznicom novih medija, tako da mislim da roditelji ne obraćaju mnogo pažnje na to kao na lošu pojavu. Istraživanje te naučne studije sprovedeno je kroz 16 internet naloga poznatih ličnosti, koje je autorka koristila kao uzorak. Ona je zaključila da mnogi očevi nemaju „Instagram“ naloge te da oni koji ih imaju ne kače mnogo fotografija s decom, za razliku od majki, koje su, po njenim rečima, ostale primarni roditelj.

Roditelji vas teraju na nešto što ne želite

Roditelji ne samo što vam brane mnogo toga što želite nego vas i teraju na dosta toga što ne želite, ili bar traže od vas da uradite ovo, pa ono, pa nešto treće, a vama se ne radi ništa od toga. Ne treba voditi rat protiv roditelja, i u većini stvari je dobro poslušati ih, ali ima i situacija kada je sasvim u redu da ne prihvatite nešto što roditelji traže od vas.U principu, roditelje treba slušati. Oni se brinu o vama, izdržavaju vas, a ono što traže da učinite je najčešće dobro za vas, ili spada u stvari koje niko baš ne obožava da radi, ali se moraju obaviti, a pošto više niste bebe, normalno je da deo porodičnih obaveza preuzmete na sebe. Tako, kad vam roditelji traže da učite, da imate dobre ocene, da slušate nastavnike u školi, da se lepo ponašate, da pomažete oko kućnih obaveza, to su sve sasvim normalni zahtevi. Jeste, dosta toga vas mrzi da uradite, ali je neophodno. Neće vam ni na koji način naškoditi, a u većini slučajeva će vam i koristiti.
S druge strane, dešava se da roditelji imaju neke dugoročne planove i želje za vas koje se ne poklapaju s onim što vi želite. Recimo, žele da studirate medicinu, a vi uopšte ne želite da budete lekar. Jeste, lepo je pomagati ljudima, ali vi ne želite da budete lekar, niti da studirate medicinu, neka druga profesija vas mnogo više zanima.
Ima i situacija kada, dugoročno gledano, ni sami ne znate šta želite. Ne oduševljava vas ideja da postanete ono što su vaši roditelji zamislili da postanete, ali, s druge strane, ni sami ne znate šta biste sa sobom. U takvim situacijama, možda i nije loše da neko vreme pratite plan svojih roditelja, jer je bar nekakav plan, za razliku od nikakvog. Ali, onda kad imate sopstvene planove za budućnost, sopstvene snove, sopstvene želje, treba da ih sledite. Ako ste već odlučili šta želite da budete, šta želite da uradite s sobom (ne mora da znači da ste odabrali buduću profesiju, mladi ste još, može da bude da imate bar nekakve planove), pratite to. I ne dopustite da vas pokolebaju, jer se ipak o vašem životu radi, i o nečemu što će uticati na ostatak vašeg života.

“Turistička slagalica” u rukama organizatora dečijeg festivala

Festival dečijeg folklora “Svetlost na brežuljku”, na jubilarnim desetim Susretima organizatora manifestacija održanom na Zlatiboru, nagrađen je “Turističkom slagalicom” u kategoriji najuspešnijih tradicionalnih manifestacija. Ovaj festival održava se već jedanaest godina, 18. avgusta u Prilikama, gde se okupi preko 350 mladih folkloraša i orkestara iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije. – Ne skrivamo zadovoljstvo zbog ovog prestižnog turističkog priznanja koje ima poseban značaj jer se našlo u rukama najmlađih čuvara naše tradicije. Sa druge strane to je obaveza da nastavimo negovanje istinskih izvornih vrednosti na najlepši način kroz dečiju igru i pesmu – rekao je Miladin Božović, direktor OŠ “Sreten Lazarević” iz Prilika, jedan od organizatora nagrađenog festivala. Kroz Festival dečijeg folklora “Svetlost na brežuljku” do sada je prošlo preko 4 000 najmlađih učesnika iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne… (→Press Clipping)

Vremeplov: Josif Pančić

Na jučerašnji dan 8. marta 1888. godine umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao “Pančićeva omorika” (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: “Flora Kraljevine Srbije”, “Ptice Srbije”, “Ribe Srbije”.

Zadatak za osnovce zbog kog je srpski internet eksplodirao

Zadatak koji je ovih dana razbesneo roditelje, ali sve ljude koji “misle svojom glavom”, napravio je pravu pometnju na društvenim mrežama i isprovocirao mnoštvo “ljutih” komentara. U spornom zadatku piše: Napiši ciframa sledeće brojeve. Učenik je ovo razumeo isto kao što bi to bio slučaj sa mnogima koji dobro barataju srpskim. “Sledeći broj” je onaj koji sledi iza napisanog, pa je dečko odgovorio tačno, ali taj rezultat učitelj nije smatrao tačnim. Učitelju se omakla je i grešku u poslednjem odgovoru, jer se iza rednog broja piše tačka, a on je nije stavio. Dečak je dobio -4 poena za zadatak koji je tačno rešio!

Uhapšen vlasnik psa koji je izujedao devojčicu u Novom Sadu

Novosadska policija pronašla je vlasnika psa koji je 19. februara napao desetogodišnju u Novom Sadu 19. februara. Policija će protiv njega Novosađanina (20) u redovnom postupku zbog sumnje da je izazvao opštu opasnost. Podsetimo, desetogodišnja devojčica povređena je kada ju je u ulici Veselina Masleše u Novom Sadu napao pas. Prema rečima očevidaca, mladić je izveo psa u šetnju koji se od njega otrgao dok je sedeo na klupi i iznenada skočio na devojčicu koja se igrala sa drugarima. Ona je u bolnici provela jednu noć nakon čega je puštena kući, dok je vlasnik psa nakon incidenta pobegao.

Valjevo: Ove godine će biti završena škola koju grade
već 17 godina

Ovogodišnjim gradskim budžetom opredeljeno je 35 miliona dinara za konačni završetak nove zgrade O.Š. “Milovan Glišić”, koja se gradi već 17 godina.(→Press Clipping)

U čitaonici Pravnog fakulteta ostala bez novčanika

Zamislite studentkinju koja rano ujutro odlazi na fakultet kako bi učila za ispite i tamo ostaje bez novčanika. Upravo ovo se dogodilo jednoj devojci prekjuče oko osam ujutro na Pravnom fakultetu, kojoj je očigledno bila greška što je samo želela da napravi malu pauzu. Snimak sigurnosnih kamera ubrzo je osvanuo i na društvenim mrežama, gde se vidi da jedan momak prilazi stolu u čitaonici, sa jaknom u ruci i bez pardona otvara žensku torbu, uzima novčanik koji skriva ispod jakne i odlazi. Krađa se dogodila oko 8.00, a studentkinja druge godine prava je oko 10.00 shvatila da joj novčanika nema.(→Press Clipping)

Slovenačka policija sprovodi operaciju pronalaženja pedofila

Slovenačka policija sprovodi opsežnu operaciju protiv osumnjičenih za seksualno iskorišćavanje dece preko interneta, tokom koje je juče izvršila pretrese kuća u više gradova i identifikovala 17 mogućih počinilaca. Za sada niko od osumnjičenih nije pritvoren, ali sledi forenzička analiza oko hiljadu zaplenjenih predmeta dokaznog materijala, kompjutera, fotoaparata i razne druge opreme koju su koristili, prenosi Hina. Policija je registrovala porast takvih krivičnih dela proteklih godina, a od 2015. kad je počela istraga o zloupotrebi dece preko interneta i šširenju pornografskih i pedofilskih sadržžaja zabeležžena su i 4 slučaja kod kojih su počinioci takvih dela i fizički seksualno napadali maloletnike s kojima su uspostavili kontakt.
Žrtve su većinom starosti od 10 do 17 godina, a u velikoj većini reč je o devojčicama. Tokom jučerašnjih kućnih pretresa na području Celja i Maribora otkriveno je 17 osumnjičenih, a od početka kriminalističke istrage 2015. ukupno 30. Policija je pozvala građane da u vezi s istragom prijavljuju takve slučajeve i decu koja su na taj način možda zloupotrebljena jer su na zaplenjenim snimcima s interneta i neka deca čiji identitet nije utvrđen. Slovenačka policija potvrdila je da u saradnji s Interpolom pokreće preventivni projekt u okviru kojeg šalju upozorenja o zakonskoj kažnjivosti razmene snimljenih datoteka na kojima su maloletnici u pornografskim sadržajima.

Majka prvačića: “Poklon učiteljici je pola nečije plate!”

Roditelji učenika banjalučkih osnovnih škola skupljaju do 300 maraka kako bi kupili poklon učiteljici za Dan žena. Majka prvačića kaže da se šokirala kada je čula koliko novca svaki roditelj treba da izdvoji za poklon. – Mislila sam da ćemo davati simbolično, kako bi kupili buket cveća i neku sitnicu. Međutim, ispostavilo se da većina misli da trebamo dati minimalno po deset maraka, što bi značilo da ćemo da skupimo više od 200 KM To je pola nečije plate, a tek smo u prvom razredu. Šta očekivati kasnije – rekla je jedna majka. Druge tvrde da se priča o poklonu tu se ne završava, jer većina roditelja uz zajednički, daje i pojedinačne poklone. Kupovina za ovaj dan pretvorila se i u takmičenje među razredima. U brojnijim je skupljeno i po 300 maraka, tako se oni koji nisu uspeli da prikupe toliko novca osećaju „osramoćenim“. U zlatarama su nam potvrdili da im poslednih godina dolaze učenici sa roditeljima, te da razredi najčešće kupuje nakit u vrednosti od 100 do 200 maraka.(→Press Clipping)

Srpska: Otvorena izložba o Nikoli Tesli

U Doboju je u utorak uveče svečano otvorena izložba “Tesla, 1856-2016”, sa postavkom od 35 panoa na kojima je hronološki prikazan život srpskog naučnika Nikole Tesle, od rođenja u Smiljanu do smrti u Americi.
Predsednik Skupštine Saveza inovatora Republike Srpske Milan Đudurović rekao je novinarima da se treba ponositi delima Nikole Tesle i poručio da mlade treba podržavati da idu njegovim stopama. – Ako ne obrazujemo mlade ljude i ne podstaknemo ih na rad i nove tehnologije nećemo ništa ni dobiti. Mi se svakodnevno moramo boriti za bolji položaj i veće znanje – kaže Đudurović.

Razmaženi poslodavci: Za prodaju šarafa traže inženjere!

Čak i za poslove koji se uče u srednjim školama ili na zanatima često se traži visoko obrazovanje i znanje stranih jezika, jer je konkurencija na tržištu rada nemilosrdna. Jedna banjalučka firma tako traže “komercijalistu za nabavku”. Ili u prevodu – trgovačkog putnika. Uslov je diploma ekonomiste, građevinskog ili elektro inženjera. Engleski i vozački su obavezni, radno iskustvo poželjno. Iz tog preduzeća nam nisu odgovorili koliko se ljudi javilo na konkurs, jer je “jedini upoznat sa podacima direktor koji je već danima na službenom putu”.
Nezvanično saznajemo da su inženjeri, koji su godinama na univerzitetu učili da grade mostove ili vode hidroelektrane, itekako spremni da, u nedostatku adekvatnijeg posla, trguju šarafima i kablovima. Od nečeg se živeti mora, a u RS je na birou oko 13.000 nezaposlenih sa fakultetskom diplomom. Prema podacima Zavoda za zapošljavanje RS iz decembra 2016. među njima je i 99 građevinskih inženjera, 116 arhitekata, 109 inženjera geodezije.(→Press Clipping)

Ljudi će upravljati robotima pomoću uma

Američki naučnici napravili su veliki korak napred i razvili tzv. “čitač misli”, odnosno uređaj koji omogućava ljudima da upravljaju mašinama ne radeći baš ništa fizički, već samo pomoću svojih moždanih talasa. Prototip je razvijen na prestižnom univerzitetu MIT u Masačusetstu, a njme će čovek mislima da prenese poruku robotu. Tehnologija koja omogućava ljudima intuitivnu interakciju sa robotima putem misli može da ima niz industrijskih i medicinskih primena. – Zamislite da možete da kažete robotu da obavi neku radnju, ali bez potrebe da stiskate dugmiće i bez izgovaranje ijedne reči – rekla je Danijel Rus, direktoraka laboratorije za veštačku inteligenciju i računarske nauke sa Univerziteta u Masačusetstu. Prototip koristi elektroencefalografsku kapu (EEG) za snimanje aktivnosti ljudskog mozga. Iako je zapravo dizajniran za jednostavne binarne aktivnosti, poput sortiranja stvari u dve kategorije, profesorka Rus naglašava da će daljim istraživanjem da se omogući interakcija sa složenijim robotima. Naučnici iz MIT tima, u saradnji sa Univerzitetom u Bostonu, bili su usmereni na signale u mozgu koji se stvaraju kad se primeti neka greška. – Kada gledate robota, sve što treba da uradite jeste da se mentalno složite ili ne složite sa onim što on radi – objasnila je profesorka Rus. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply