Vesti – 13.03.2017.

Šarčević: Originalan put u dualno obrazovanje?

Da bi se rešio problem nezaposlenosti mladih ljudi, neophodno je da sagledamo potrebe tržišta i države i da na osnovu toga oblikujemo sopstveni model dualnog i preduzetničkog obrazovanja, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Govoreći na okruglom stolu „Obrazovanje i tržište rada“, održanom na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu (FEFA), ministar Šarčević je direktorima srednjih škola i fakulteta skrenuo pažnju na izraz dualno obrazovanje možda nije najsrećniji, kao i da se iskustva Nemačke, Švajcarske, Austrije i skandinavskih zemalja ne mogu nekritički preslikata na domaće škole. Mi se moramo ugledati u zemlje poput Nemačke i Švajcarske, u kojima je među nezaposlenima najmanje mladih ljudi, ali ne možemo prepisivati. Mi ćemo biti jedna od rektih zemalja koja će u proces uvođenja dualnog obrazovanja ući uz definisani zakonski okvir, kako bi čitav proces bio sinhronizovan – rekao je Šarčević. On je istakao da je najvažnije mladim ljudima omogućiti da već sa petnaest godina imaju nekakvu zaradu i staž, ali istovremeno im ostaviti i mogućnost za usavršavanje i dalje obrazovanje, sve do doktorata. Nije realno da svi budu majstori, ali ni da svi budu doktori nauka. Potrebno je edukovati decu i roditelje da shvate da svrha učenja nije diploma, već posao – poručio je ministar. (→Press Clipping)

Kostić: Nećemo imati koga da zaposlimo

Predsednik SANU Vladimir Kostić uveren je da studenti treba sami da nađu rešenje za dilemu otići u inostranstvo.  Predsednik SANU rekao je na trećem studenstkom privrednom forumu mladih u Privrednoj komori da ne može da posavetuje mlade ljude da li da odu u inostranstvo. – Svi moraju da idu po svoju budućnost. Šta god da odlučite, odluku donosite tek nakon što se prethodno dobro informišete o svemu – rekao je Kostić primetivši da Srbija za nekoliko desetina godina neće imati više problem s nezaposlenošću, jer, kako kaže, neće imati koga da zapošljava zato što mladi odlaze van zemlje.
Treći studentski privredni forum mladih organizovao je Centar za edukaciju i društvenu emancipaciju mladih (CEDEM ), a cilj je da mlade ohrabre da pokrenu svoj posao i uđu u preduzetničke vode, odnosno da ne odlaze iz Srbije. Forum se organizuje u saradnji sa PKS i pod pokroviteljstvom Fakulteta političkih nauka, a uz podršku Ministarstva omladine i i sporta i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na tom dvodnevnom skupu, kroz radionice i predavanja stručnjaka iz oblasti preduzetništva, trenera raznih veština, ali i mladih uspešnih preduzetnika, učesnici foruma imaće priliku da čuju koje su poteškoće s kojima se mladi uspešni preduzetnici na početku svoga poslovanja suočavaju, a biće im predstavljeno i kako je to voditi jednu uspešnu kompaniju u Srbiji. Studenti, učesnicima Foruma, imaće priliku da nauče neke osnovne veštine pregovaranja, lobiranja, javnog nastupa…

Širom otvorena svetska akademska vrata

Osim promocije ponude domaćih visokoškolskih ustanova, minuli Sajam obrazovanja „Putokazi“ na Novosadskom sajmu bio je prilika i za promociju mogućnosti za odlazak na studije u inostranstvo i to sa stipendijama. Tako je, Francuski institut u Beogradu na Sajmu  predstavio stipendije Vlade Francuske za studije u toj zemlji, u kojoj su strani studenti po svim uslovima izjednačeni s domaćim i na raspolaganju im je 3.500 visokoškolskih ustanova, od čega 73 univerziteta, 200 inženjerskih, 150 trgovačkih, 120 umetničkih i 20 arhitektonskih škola.
– Zainteresovanost studenata iz Srbije za te stipendije za master studije i doktorske u komentorstvu veoma je velika i lane je stotinak studenata apliciralo, a godišnje ih dobije oko 50 – kaže Lor Tarijel iz Francuskog instituta u Beogradu. – Konkurs za narednu školsku godinu je praktično završen, ali svi zainteresovani već bi trebalo da se interesuju za konkurs za školsku 2018/19. godinu, koji će biti objavljen u novembru. U Beogradu u okviru Francuskog instituta postoji Kampus Franse, francuska agencija koja se bavi promovisanjem visokog školstva u našoj zemlji i organizacijom prijema stranih studenata. Zainteresovani studenti mogu doći u Beograd utorkom i četvrtkom posle podne i dobiće sve potrebne informacije. Osim toga, organizujemo i predavanja na fakultetima i drugim institucijama u Srbiji, na kojima promovišemo naše stipendije.
Po rečima Lor Tarijel, državne francuske stipendije stranim studentima pokrivaju školarinu, smeštaj, ishranu, obavezno osiguranje, a omogućeno im je i da rade i zarade za yeparac, kao i da se posle studija zaposle u Francuskoj. Interesantno je da za apliciranje nije neophodno znanje francuskog jezika jer postoje i studijski programi na engleskom.

Srednjoškolci prave i prodaju tečni sapun

Učenici za vršnjake šiju i prave užinu, a proizvode i tečni sapun koji prodaju Subotičanima. Hemijsko-tehnološka škola (HTŠ) u Subotici jedna je od retkih obrazovnih ustanova u kojoj su srednjoškolci toliko usavršili praktičnu nastavu da su njihovi proizvodi traženi i na tržištu. Radionice, nalik na male fabrike, podsećaju na nekada razvijenu subotičku privredu i gigante iz čijih pogoda su se snabdevali građani širom naše zemlje. Škola je registrovala proširene delatnosti u oblasti pekarstva, hemije i tekstilstva, ima fiskalne kase i na osnovu prometa plaća i porez. Oko 600 učenika uključeno je u brojne aktivnosti i praktičnu nastavu, ali najzaslužniji su đaci i njihovi profesori koji rade u školskoj pekari, šivaoni i malom pogonu za proizvodnju tečnog sapuna. – Pokazali smo učenicima da nije dovoljno imati samo novac i kupiti mašine, već naši profesori znanje prenose tako što osposobljavaju preduzetničke kompetencije dece i osnažuju ih da posle završetka školovanja pokrenu sopstveni biznis. Dobar primer za to su i naši učenici koji pohađaju smer Vinar – vinogradar, koji su u dogovoru sa profesorom i firmom u kojoj su imali praksu proizveli sopstveno vino i već dve godine osvajaju priznanja za svoje proizvode – kaže Nikola Matković, direktor HTŠ.
Pre dve godine HTŠ je na konkursu pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje dobila novac za kupovinu reaktora za proizvodnju tečnih sredstava za pranje. Tada je počela proizvodnja po sopstvenoj recepturi i tečni sapuni “safir” i “vanila badem” našli su mesto na subotičkom tržištu. – Imamo malu fabriku i radimo nabavku, analizu sirovina, proizvodnju, zatim hemijsku i biološku analizu gotovih proizvoda i na kraju prodaju. Tečni sapun od litre prodajemo u “Signalu”, a od pet litara kupuju druge škole i institucije, dok destilovanu vodu uzimaju maloprodajni objekti Zarada odlazi u budžet škole i kupuju se nove sirovine i ulaže se u nove projekte – objašnjavaju nastavnici stručnih predmeta Vladimir Miljković i Damir Kopunović. Maja Kujundžić, Tamara Lovrić, Jovana Kovačević, Andrea Sič i Danijela Stanojević, maturantkinje, svima preporučuju tečni sapun koji same proizvode i koriste. – Za nas je pravljenje tečnog sapuna deo svakodnevice. Potrebno je dodati vodu u uređaj, sles, betain, kokosovo ulje, glicerin, miris, boju i druge sastojke. Mašina meša, a kada proizvod odstoji 24 sata, sledi pakovanje. Volele bismo da odemo u inostranstvo, a ovo što smo naučile u HTŠ svima će biti od velike pomoći – kažu učenice.

Podrška za posao deci iz sistema socijalne zaštite

Ministar za rad, zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin rekao je u petak  da je u sistemu socijalnog staranja 6.183 dece do 18 godina, od čega je 777 u domovima, a ostali su smešteni u porodicama. On je novinarima uoči konferencije “Mlаdi u Srbiji i nаpuštаnje zаštite – investicijа zа budućnost” rekao da je u sistemu socijalne zaštite i 922 mladih od 18 do 26 godina. “Prošle godine je iz sistema socijalne zaštite izašlo 472 dece do 18 godina i više od 800 od 18 do 26 godina. Da bi mogli da nastave stabilan život pokušavamo da obezbedimo da se zaposle”, rekao je Vulin. On je istakao da je sa Nacionalnom službom za zapošljavanje dogovoreno da mladi koji izađu iz sistema socijalne zašitite dobiju subvencije za zapošljavanje. Istakao je i da njegovom ministarstvo radi bazu podataka dece koja imaju socijalnu zaštitu kako bi je prezentovali poslodavcima. “Život prema toj deci nije bio dobar i moramo da im pomognemo da naprave još jedan korak”, rekao je Vulin.
Predsednica Uduženje za podršku deci i porodici Željka Burgund istakla je da šanse mladih u Srbiji nisu izvesne, posebno onih koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, pa im zato treba više podrške. “Svaka zemlja kreira standarde za decu kada izađu iz sistema socijalne zaštite, ali ono što je zajedničko svima je da traže da ne budu ostavljeni, već da dobiju podršku kako bi se zaposlili, obezbedili krov nad glavom i zdravstvenu zaštitu”, rekla je ona.

NSK: Predlog o spajanju SKC i DKS brzoplet

Nacionalni savet za kulturu saopštio je u petak da je zabrinut zbog, kako navodi, brzopleto donetog predloga Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o „fuzionisanju” Studentskog kulturnog centra i Doma kulture Studentski grad.U saopštenju se navodi da je taj savet na jučerašnjoj sednic od Ministarstva kulture i informisanja upoznat sa dinaminkom izrade Strategije razvoja kulture u Srbiji.Savet je, kako se navodi, izrazio spremnost da u skladu sa zakonom doprinese što kvalitetnijem tekstu koji će se naći na javnoj raspravi. Savet, međutim, izražava zabrinutost zbog, kako navodi, brzopleto donetog predloga o “fuzionisanju” Studentskog kulturnog centra i Doma kulture Studentski grad, jer smatra da je svaka od te dve imala zasebnu i veoma značajnu istoriju o kojoj ne treba posebno govoriti.
“Dom kulture Studentski grad je u ovom trenutku najaktivnija kulturna institucija na Novom Beogradu. Poređenje sa centrima u kojima postoji po jedan studentski kulturni centar, što je iskorišćeno kao argument za ovu ideju, ne stoji budući da Beograd ima dva državna univerziteta i veličinom daleko prevazilazi druge centre u Srbiji. Nacionalni savet za kulturu daje punu podršku urednicima Doma kulture Studentski grad u očuvanju autonomije njihove institucije”, navodi se u saopštenju. Najavljuju da će problematika domova kulture predstavljati jednu od tema koja će biti razmatrana na narednoj sednici Saveta.NSK se takođe zalaže za što hitnije formiranje radne grupe koja će izraditi tekst Zakona o pozorištu, koji mora proizaći iz buduće Strategije, radi zaštite scenske delatnosti u nekada razgranatoj a danas ugroženoj mreži domova kulture.

“Mozak u zemlji snova”

U okviru međunarodne manifestacije “Nedelja svesti o mozgu 2017” 13. marta u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti biće otvorena izložba  “Mozak u zemlji snova”. Biće ispunjena zanimljivim predavanjima iz oblasti neuronauka, ali i tribinama i posetama laboratorijama, interaktivnim radionicama, izložbama i bogatim programom posvećenim najmlađima.

Kultura govora bitna tema društva

Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, posetili su Salon knjiga i promovisali akciju Gradonačelnik Miloš Vučević naglasio je da su ovogodišnji Sajam obrazovanja i Salon knjiga napravili iskorak u odnosu na iste manifestacije prethodnih godina. On je poručio da je podržavanje akcije „Negujmo srpski jezik“, najmanje što je Novi Sad mogao da uradi. – Nadam se da ćemo biti dostojni da budemo partneri u ovoj sjajnoj akciji, ali i sličnima u narednom periodu – naglasio je Vučević.
– Po celoj Srbiji imamo organizovane stručne seminare za nastavnike i profesore srpskog jezika i književne večeri za decu i odrasle na kojima gostuju naši eminentni pisci, kao i pozorišne predstave. Tom akcijom želimo da pitanje kulture govora, očuvanja i negovanja jezika i pisma bude jedna od bitnih tema našeg društva – kazao je Vukosavljević, napominjući da će se akcija proširiti i na druge zemlje, gde god živi srpska zajednica. On je istakao i da su promoteri akcije naši velikani Emir Kusturica, Nemanja Radulović, Ivana Španović… Ministar Vukosavljević istakao je značaj titule Evropske prestonice kulture koju će Novi Sad poneti 2021. godine, rekavši da je to prilika za nova investiciona ulaganja, kako domaća, tako i iz Evropske unije. Ministarstvo kulture do kraja 2020. za tu namenu Novom Sadu će pomoći sa 4,7 miliona evra.

“Antićevi dani”: Pesnik mladosti i … svih generacija

Jubilarni 10. Antićevi dani, manifestacija koja ima za cilj očuvanje uspomena, ali i promociju stvaralaštva popularnog pesnika Miroslava Antića, biće održani od 13. do 17. marta,  saopšteno je na konferenciji za novinare u Skupštini grada Novog Sada. – Za deset godina uradilo se mnogo – istakao je predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić, pozivajući Novosađane da prisustvom uveličaju tradicionalnu manifestaciju. – Mi, kao Novosađani, možemo da budemo ponosni na činjenicu da su u tom periodu mnogi gradovi i manja mesta dobili nazive ulica po Miki Antiću. Kao član Organizacionog odbora, želim da kažem da smo svi bili jednoglasni u inicijativi da se novi novosadski park kod ranžirne stanice nazove „Park mladosti”, a u njemu će centralno mesto zauzeti obeležje „Plavom čuperku”.
Član Organizacionog odbora Antićevih dana i tročlanog stručnog žirija za dodelu nagrade „Miroslav Antić” Draško Ređep saopštio je to da je ovogodišnji dobitnik nagrade upravnik katedre Srpska književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istaknuti dramski pisac i priznati književni istoričar prof. dr Boško Suvajdžić za zbirku pesama „Anima viva” (Živa duša). U izvesnom smislu, objasnio je Ređep, Suvajdžić ostaje u dijalogu s poemom „Roždestvo tvoje”, koja ima posebno mesto u celokupnom Antićevom pesničkom opusu.

Humanost na ceni

“Šta je zlatni dukat ako nije svaka bočica dobrovoljno date krvi, svakodnevni obrok u Narodnoj kuhinji, darovana knjiga, cepanica za ogrev, svaki dan proveden u odmaralištu na moru ili planini, ima li šta zlatnije od tople reči i predivnih osmeha ove naše armije dobrovoljnih volontera?”– upitao je predsednik Crvenog krsta Novog Sada pukovnik dr Bratoljub Brkljača sve prisutne na godišnjoj sednici Skupštine te organizacije.
“Poklonili smo više od 46.000 volonterskih sati, preko 13.000 jedinica krvi, više od miliona kilograma pomoći iz magacina, poslali smo stotinu dece na oporavak na more i planinu” – istakao je sekretar Crvenog krsta Novog Sada Dragan Lazić. “Od septembra prošle godine uveli smo obavezno polaganje Prve pomoći za sve studente Univerziteta u Novom Sadu. Oko 8.000 studenata je prošlo obuku, a naš Univerzitet je jedini u Jugoistočnoj Evropi koji tako nešto radi. Takođe, poprilično smo angažovani na Kosovu i Metohiji, gde pomažemo u srpskim enklavama.

Kontrola higijene vrtića i škola u Pančevu

Zavod za javno zdravlje u Pančevu u saradnji sa Gradskom upravom sproveo je program javno zdravstvene kontrole vrtića, osnovnih i srednjih škola, a istraživanja su obuhvatila dvadestak objekata Predškolske ustanove “Dečija radost”, 19 osnovnih i deset srednjih škola. Iako ima manjih nepravilnosti rezultati su uglavnom zadovoljavajući. “Vrlo mali broj neispravnih uzoraka briseva imamo i to se odnosi na saprofite, bakterije kojih ima svuda i ukazuju na možda malo lošiju higijenu. Svega osam uzoraka briseva, samo je jedan bio patogeni, ali i to je ispravljeno. Što se tiče vode za piće bilo je tu i tamo nekih problema, ali ništa što bi ugrožavalo zdravlje dece. Nama se najčešće dešava da bude povećana mutnoća, povećano prisustvo aerobno mezofilnih bakterija koje nam samo ukazuju na eventualnu mogućnost postojanja problema, ali nisu nešto što utiče na zdravlje ljudi”, kaže prim. dr Radmila Jovanović, Zavod za javno zdravlje Pančevo.
Zavod za javno zdravlje uzorkovanje hrane obavlja dva puta godišnje, a četiri puta rade se kontrole vode za piće. Mnogobrojne su aktivnosti obuhvaćene projektom. “Ono što se kontroliše je pre svega higijena samog objekta, ispravnost vode, namirnica, nutritivna vrednost namirnica i količina soli u njima. Uključeni su i sanitarni pregledi, kontrola pripremanja i distribucije hrane kao i sanitarni pregledi zaposlenih i dece po školama”, kaže Tatjana Božić, gradska većnica zadužena za prosvetu. Grad je u prethodnoj godini izdvojio pet miliona i 200 hiljada dinara za program javno zdravstvene kontrole u predškolskim i školskim ustanovama koji se inače u Pančevu realizuje već deset godina.

Zonska smotra: Novi Sad predstavlja 21 recitator

Nakon Gradske smotre recitatora, koja je održana 4. marta u ŠOSO „Dr Milan Petrović”, od prijavljenih stotinu takmičara u tri uzrasta, stručni žiri (glumica Sonja Stipić, glumac Milan Novaković i profesorka Katalin Fazekaš) odabrao je po sedam u svakoj kategoriji. Oni će predstavljati Novi Sad na Zonskoj smotri recitatora južne Bačke 18. i 19. marta od 10 časova u Baču. Na ovogodišnjem Zonskom takmičenju Klub umetnika „Bina” (KUB) imaće predstavnike u svim uzrastima – dva recitatora u mlađem (1-4. razred), tri u srednjem (5-8. razred) i dvoje u starijem (srednjoškolci i studenti). KUB je mlada organizacija umetnika i entuzijasta iz Novog Sada. Cilj mu je da se kroz umetnost i aktivizam poboljša kvalitet svakodnevnog života sugrađana. Ta organizacija ima nekoliko nastupa, predstava, izložbi, radionica i takmičenja u recitovanju. KUB je do sada postigao uspehe na smotrama, poput manifestacije „Akcija na KUB” kao i na festivalima „Kultura VS. tastatura”, „A šta ti radiš ovih dana?”, „Inspiriši se – afirmiši se” i „S one strane duge”. Projekte su podržali Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Gradska uprave za sport i omladinu – Kancelarija za mlade i Britanski savet. KUB je do danas podržalo više od 90 sponzora, što firmi, što organizacija i institucija.

„Gat” sređuje Karlovačku gimnaziju

Novosadsko preduzeće “Gat” odabrano je za izvođača radova u predstojećoj obnovi fasade, vodovodne i kanalizacione mreže u Karlovačkoj gimnaziji, saznajemo u JUP Istraživanje i razvoj, koje je zaduženo za realizaciju i nadzor prilikom izvođenja radova u okviru programa modernizacije škola u Srbiji. S obzirom na to da je ova škola uvrštena u treću grupu objekata, sproveden je međunarodni otvoreni postupak nabavke u skladu sa pravilnikom Evropke investicione banke, koja inače i finansira obnovu infrastrukture srpskih obrazovnih ustanova. Otvaranje ponuda i izbor izvođača obavljeno je u novembru prošle godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je sklopilo ugovor sa “Gat”- om, a početak radova može se očekivati tek kada nadležno ministarstvo, sremskokarlovačka opština i JUP potpišu protokol o saradnji, što je, kako tvrde iz JUP-a, u toku. Rok za završetak je devet meseci od uvođenja izvođača u posao.
Karlovačkoj gimnaziji je prema predračunu odobreno za ove poslove 260.000 evra. Kako objašnjavaju u JUP-u, Karlovačka gimnazija se prijavila 2012. godine na konkurs iz programa modernizacije škola tražeći novac za sanaciju fasade i rekonstrukciju vodovoda i kanalizacije. Obaveza lokalne samouprave u ovom sličaju jeste da pripremi projektno-tehničku dokumentaciju, što je, prema informacijama iz JUP-a, i učinjeno.

Potpuna obnova škole “Sremski front”

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Srbije Mladen Šarčević obišao je proteklih dana ustanove u nekoliko sremskih opština, među njima i Šid, gde je najavio početak preuređenja stare i oronule Osnovne škole „Sremski front”. Na sastanku u Skupštini opštine Šid predstavnici resornog ministarstva razgovarali su s direktorima škola i predstavnicima opštine o prioritetima reforme obrazovanja, neophodnosti optimizacije školskog prostora i problemu obrazovanja migranata. Ministar je istakao i važnost digitalizacije škola, čime će se dobiti i dobar alat za kontrolu rada škola i kvaliteta nastave, ali i omogućiti da se brzo interveniše, jer će signalizirati gde su neophodne obuke nastavnika.
– Obišli smo školu „Sremski front” koja je ušla u plan obnove. Predviđeno je da se ovde utroši 75,6 miliona dinara, ili oko 600.000 evra. Obuhvatili smo kompletnu rekonstrukciju škole, jer je zaista stara i sada je pravo vreme da se u potpunosti obnovi – rekao je ministar Šarčević. – Istini za volju, škola je lepo održavana, pristojna je zahvaljujući trudu kolektiva, međutim, prema onom što je predviđeno da se uradi, u narednih 20 godina neće biti potrebe za nekim intervencijama.

Velika preporuka „Putokaza”

Posle najviše ocene „četvorke“ u eksternom vrednovanju kvaliteta rada srednjih škola od strane Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja i najvišeg lokalnog društvenog priznanja Prvoavgustovske nagrade (2013.), bečejska Gimnazija je ovih dana dobila novo vredno priznanje u vidu Velike zatne medalje na 12. Međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi 2017.“ u Novom Sadu. – Smatrali smo da imamo šta da pokažemo na Sajmu i predstavimo školu. Dobijena je nagrada u konkurenciji škola iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i, naravno, Srbije, što potvrđuje da nismo pogrešili. Tako smo na još jedan način potvrdili visok kvalitet rada škole, što će, očekujemo, biti prepoznato prilikom novog upisa u prvi razred srednjih škola – rekao je direktor Gimnazije mr Miodrag Basarić.
U ime lokalne samouprave članovi Opštinskog veća Svetlana Vuletić i Čaba Štefaniga čestitali su direktoru na zapaženom uspehu i obećali da će i dalje imati razumevanje za potrebe ove i svih škola na teritoriji opštine. – Gimnaziji smo konkretno pomogli pri zameni vrata i prozora, čime je popravljena energetska efikasnost, ulažemo u opremu za poboljšanje nastavnog rada i u takmičenja učenika. Pri izradi Mreže škola, uputili smo predlog Ministarstvu rosvete da sve škole zadrže sadašnji broj odeljenja, jer je Bečej, kada je u pitanju obrazovanje, pravi Regionalni školski centar – rekla je Svetlana Vuletić.
Prilikom izbora škole, osnovci treba da imaju na umu da je svega deset odsto Gimnazija u Srbiji dobilo najvišu ocenu „četvorku“ pri oceni kvaliteta rada, da iz bečejske Gimnazije preko 90 procenata učenika upiše željene fakultete i to na buyetu i da je za 91 godinu bitisanja škole oko 10.000 učenika u njoj steklo osnovu za buduće obrazovanje.

Film „Profesor Lerik”: Priča o nesvakidašnjem intelektualcu

Produkcioni tim „Digital Style“ ubrzano završava dokumentarni film „Profesor Lerik – život, epoha, estetika“, čija premijera će biti uskoro.  Ambicija kreatora ovog ostvarenja je da značaj i delo profesora Ivana Lerika sagleda iz perspektive današnjeg vremena. – Onima koji su bili Lerikovi savremenici, film daje potpuniju i relevantniju sliku, donoseći niz nepoznatih činjenica iz života i radne karijere popularnog zrenjaninskog profesora latinskog jezika. Ostalima, a njih je i najviše, mlađim generacija i ljudima izvan Zrenjanina, prezentira se uravnotežena, iz više uglova sagledana priča o sudbini nesvakidašnjeg intelektualca u protivrečnim vremenima dvadesetog veka u bivšoj Jugoslaviji – govori autor filma, književnik Zoran Slavić.
U filmu su sagovornici književnik Draško Ređep, kćerka profesora Lerika Olga Lerik Milovanović, bivši gradonačelnik Zrenjanina Dušan Radaković, akademski grafičar Duško Kirćanski, akademski slikari Radovan Živankić i Rudolf Brkić… Autori, i njihovi sagovornici, u filmu takođe pokušavaju da jasnije osvetle Lerikovo učešće u velikom književno – ideološkom sporu realista i modernista u Srbiji, sredinom sedamdesetih. Zanimljiv je deo o Lerikovoj „Estetici“, knjizi koja je decenijama bila predmet književnih sporenja, a da istovremeno nije skoro ni pročitana. U kontekstu tih književno – istorijskih rasprava jedan od sagovornika u filmu, dr Draško Ređep, svojim tumačenjem kao da unosi novo svetlo, ne samo na Lerikovo učešće u književnom sukobu, već nagoveštava potrebu novog, kulturološkog tumačenja tih datuma kada su se u Srbiji ideologija i umetnost svakodnevno preplitale.
Sve ovo gledaoci će imati priliku da vide već na zrenjaninskoj premijeri filma, koja je predviđena za početak aprila. Autor filma je književnik Zoran Slavić, produkciju radi „Digital Style“, sa Đulom Feldešijem kao producentom i montažerom ovog ostvarenja. Snimateljski posao je obavio Dušan Udicki, a postprodukciju Dušan Bartolović. Autorsku muziku potpisuje zrenjaninski kompozitor Srđan Marinković. Reditelj u ovom filmu nastavlja saradnju sa Brankom Đukićem, slikarom, crtačem stripova i ilustratorom.

“Sport u škole” u Klenku

Opština Ruma u saradnji sa Ministarstvom za sport i omladinu pored već nekih škola u kojima se projekat sprovodi,  započela je realizaciju projekta “Sport u škole” i u Osnovnoj školi “23. oktobar” u Klenku. Predstavnici Saveta sportova Opštine Ruma isporučili su protekle nedelje sportske rekvizite neophodne za realizaciju projekta, kao van nastavne dodatne sportske aktivnosti za učenike nižih razreda ove škole. Sportski savez opštine Ruma u saradnji sa Ministarstvom za sport i omladinu, isporučio je osnovnoj školi u Klenku sportske rekvizite za realizaciju projekta ”Sport u školama”, kao dodatni vid fizičke aktivnosti za decu koja se ne bave sportom. Učenici nižih razreda osnovne škole u Klenku, od prvog do četvrtog razreda imaće mogućnost da pohađaju dva puta nedeljno dodatne časove sportske aktivnosti. Iz budžeta lokalne samouprave izdvojena su sredstva od nešto više od milion dinara za ovu godinu koja će biti usmerena na ovakav vid sportskih aktivnosti. Sportske rekvizite čine strunjače, čunjevi, zavijače, konopci i ostala sportska oprema koja će doprineti da se deca kvalitetno bave sportskom aktivnošću i pravilno razvijaju što je i cilj projekta ”Sport u škole”. https://www.youtube.com/watch?v=LNPix_nvZ4s

Mladi fizičari iz Rumunije doneli četiri zlatne medalje

Učenici iz Srbije osvojili su četiri zlatne, pet srebrnih i jednu bronazanu medalju na prestižnom takmičenju iz fizike, Romanian Master of Physics, koje je održano u Bukureštu od 6. do 11. marta. Iz Srbije su učestvovala dva tima Državni tim Srbije i ekipa Matematičke gimnazije iz Beograda. Članovi državnog tima Srbije su osvojili četiri zlatne medalje i jednu srebrnu, dok su članovi ekipe Matematičke gimnazije osvojili su četiri srebrne medalje i jednu bronzanu. Zlatne medalje su osvojili Marko Medvedev (apsolutni pobednik takmičenja, prvi u generalnom plasmanu), Marko Šušnjar (drugi u generalnom plasmanu), Vuk Radović i Dušan Đorđević, svi iz Matematičke gimnazije.Srebrnu medalju osvojio je Novak Stanojević iz gimnazije Svetozar Marković, iz Niša. Osim toga ekipa Srbije je ubedljivo osvojila prvo mesto u ekipnoj konkurenciji, saopštio je Fizički fakultet.
Među članovima ekipe Matematičke gimnazije srebrne medalje osvojili su Igor Medvedev, Aleksa Milojević, Darko Golubović i Ognjen Tošić, dok je bronzanu medalju osvojila Katarina Cimeša.Tim Srbije su vodili dr Božidar Nikolić (Fizički fakultet, Beograd) i Vladan Pavlović (Prirodno matematički fakultet, Niš), dok su vođe ekipe Matematičke gimnazije bile Aleksandra Dimić i Marija Šindik. Na takmičenju su učestvovali timovi iz šest zemalja i osim domaćina Rumunije učestvovale su i ekipe Bosne i Hercegovine, Bugarske, Brazila, Moldavije i Srbije.

Čepom do osmeha: Pomagala za osmoro dece do kraja godine

Udruženje „Čepom do osmeha” obradovalo je u petak dečaka Nikolu Jeličića s Novog Beograda elektromotornim invalidskim kolicima, čija je vrednost oko 300.000 dinara, odnosno deset tona recikliranih plastičnih čepova. Nikola je petnaesto dete od početka akcije i četvrto u 2017. godini kome će Udruženje „Čepom do osmeha” pomoći tako što će mu pokloniti pomagalo. Elektromotorna invalidska kolica uručiće mu, osim predstavnika Udruženja, i višestruki svetski prvak u savate-boksu Goran Bajšanski i nekadašnji sportista i rukometni reprezentativac Vladimir Mandić.
Osim Nikoli, u organizaciji „Čepom do osmeha” ove godine biće kupljena pomagala za još osmoro dece. To su naši sugrađani Konstantin Janković i Aleksandra Krstić, kao i Neda Jovanović iz Niša, Mina Filipović iz Novog Bečeja, Nikola Vukelić iz Pančeva, Stefan Radovanović iz Smederevske Palanke, Emeše Varga iz Subotice i Uroš Joković iz Sočanice. Oni su odabrani javnim konkursom, koji je objavljen na sajtu Udruženja, a pravo da se prijave imale su porodice iz cele Srbije čija deca imaju bilo kakve smetnje u razvoju. Inače, Udruženje „Čepom do osmeha” nastalo je 2012. godine na inicijativu diplomiranog ekologa Vanje Petković. Akcija je humanitarna, a novcem od reciklaže se kupuju specijalno izrađena pomagala za decu s invaliditetom ili nekom smetnjom u razvoju. Danas je ta humanitarna akcija najmasovnija na Balkanu po broju volontera.

Begeč: Odeljenje pedijatrije ponovo radi

Odeljenje pedijatrije u ambulanti Doma zdravlja „Novi Sad” u Begeču je ponovo otvoreno. Oko 600 dece, starosti od rođenja do 18 godina, od sada će moći da koristi lekarske usluge u svom mestu te neće biti potrebe da roditelji putuju do Futoga ili Novog Sada, kao što je to do sada bio slučaj. Po rečima dr Veselina Bojata, zahvaljujući intenzivnom radu Gradske uprave za zdravstvo, s gradonačelnikom Milošem Vučevićem i prof. dr Zoltanom Horvatom na čelu, Dom zdravlja „Novi Sad” poslednju godinu neke od ambulanti koje su u prethodnom periodu zatvorene, obnavlja i ponovo otvara. On je dodao da je najveći korak napred u ovom trenutku uspeh vratiti nešto što je nekad postojalo, odnosno kada se renovira temelj gradskog zdravstva, a to je urađeno nedavno sa stomatološkom ambulantom u Osnovnoj školi „Petefi Šandor”, a sada i Odeljenjem pedijatrije u Begeču.

Pomozite devojčicama bez roditelja

U Ruskom Krsturu žive dve devojčice kojima su umrla oba roditelja. Kuća u kojoj su živele je u ruševinama, a o njima trenutno brine njihova tetka. Život tih mladih devojaka je zaista težak. Šta je to što mi možemo da uradimo za njih? Šta je najpotrebnije devojčicama i kako možemo pomoći? https://www.youtube.com/watch?v=GUi-k5tnvW8

Doživotni zatvor za ubice dece

Piše: Predrag Mihailović*
„Doživotni zatvor za ubice dece“. Naslov sa jučerašnje naslovne strane „Blica“ mnoge je iznenadio, neke šokirao, brojni su verovatno bili ravnodušni. Igor Jurić, otac ubijene devojčice Tijane, predložio je nedavno „Blicu“ zajedničku akciju njene fondacije i našeg lista – da se izmenom Krivičnog zakona uvede kazna doživotnog zatvora za svirepe ubice dece.
Predlog Igora Jurića prihvatili smo u sekundi. Svesni da nas očekuju mogući napadi organizacija za zaštitu ljudskih prava, neslaganje dela stručne javnosti, dug i mukotrpan proces promene zakona, ušli smo zajedno u ovu akciju. Većina vas, naših čitalaca logično nije i neće imati prliku da se sretne sa gospodinom Jurićem. Jedan susret sa čovekom koji je doživeo neizrecivu tragediju, a sa neverovatnom energijom, mirnim glasom priča o svojoj misli da pomogne porodicama žrtava drugih zločinaca, sigurno i druge učini pomalo hrabrijim nego što jesu.
Svaki slučaj svirepog ubistva deteta krije tugu do neba, ali većina ima zajedničku nit – monstrume koji se ne kriju, koji su najčešći zločinci – povratnici. I upravo je to naš glavni motiv u ovoj akciji da se neke kazne pooštre. U poslednjih nekoliko godina izrečeno je nekoliko (zakonski) maksimalnih kazni za jezive zločine nad mališanima, ali to nije uticalo da dođe do smanjenja broja ovih krivičnih dela. Oni moraju da shvate da kada deci učine takvo zlo, više nikad neće izaći na slobodu. Toliko je jednostavno.
Zato će „Blic“ i Fondacija „Tijana Jurić“ narednih nedelja i meseci pokušati da skrene pažnju javnosti, skupljati potpise za izmenu zakona, raspravljati sa stručnjacima, sve sa jednim ciljem – da dočekamo da Ministarstvo pravde pokrene pred Vladom Srbije inicijativu za izmenu Krivičnog zakona. Da svirepe ubice dece ostatak života provedu u zatvoru.
*glavni urednik Blica

Dvoje dece stradalo tokom rituala isterivanja duhova

Petogodišnji dečak i trogodišnja devojčica umrli su od posledica strujnih udara koje im je davao otac Kulvinder Sing, po nagovoru svoje majke Nirmal Kaur, kako bi iz mališana “isterali zle duhove” i kao bi baka “doživela prosvetljenje”. Kaur je, plašeći se svojih suseda zbog njihove “božanske moći”, ubedila sina da izvedu ritual na njegovoj deci kako bi ih „očistili od zlih duhova“ i kako bi njoj pomogli da postigne tantra stepen. Deca su navodno tučena do trenutka kada su ostala bez svesti, da bi im zatim otac davao elektro šokove da ih oživi. Vremenom su otac i baka povećavali trajanje i intenzitet udara, što je na kraju rezultovalo smrću dece. Majka dece se protivila ritualu, ali ju je suprug navodno zaključao u sobi i tako sprečio da interveniše.  Komšije, koji su se plašili Kaur, kontaktirali su policiju zbog vrisaka dece iz kuće, što je dovelo do otkrivanja tela dečaka i devojčice.
Starica je ubedila sina da je ritual siguran i da će deca biti vraćena u život posle njihove smrti. – Mi smo uhapsili optužene Nirmal Kaur i Kulvinder Sing i preduzećemo mere protiv njih. Stanje Kulvinderove supruge i sestre je ozbiljno i one su dobile medicinsku pomoć – rekao je viši nadzornik policije Svapan Šarma u izjavi koju je prenela Raša tudej.  Ovakvi incidenti se povremeno dešavaju u Indiji kao posledica rasprostranjenog sujeverja među stanovništvom.  Prošle nedelje je, u saveznoj državi Karnataka na jugu Indije, otkriveno telo desetogodišnje devojčice. Lokalne vlasti veruju da je žrtvovana u ritualu crne magije namenjenom „izlečenju” paralizovanog čoveka.

Neandertalci i homo sapiensi su se ipak mešali

Arheolozi su iskopali “novu veliku zagonetku” na lokaciji u kineskom Lingđingu, gde su ranije pronađene primitivne alatke, kosti, a sada i 40 delića lobanje koji se ne uklapaju u dosadašnje teorije. Kako je navedeno u “Sajensu”, delići su poslužili naučnicima da delimično sklope dve različite lobanje stare između 100.000 i 130.000 godina, koje ne liče ni na šta dosad pronađeno.  Naime, lobanje se ne u klapaju u kalupe homo sapiensa ili neandertalaca, već kao da imaju karakteristike i jedne i druge linije.  “Ovo sugeriše na populacione interakcije”, navode naučnici. Preciznije, ovo govori o tome da je ipak došlo do mešanja genetskog materijala dve vrste.  “Ne želim da mislim o ovom otkriću kao o nekim hibridima. Hibridizacija nas upućuje na to da su ove grupe bile odvojene, da je dolazilo do povremene interakcije, međutim ovi fosili ukazuju na to da grupe suštinski nisu bile odvojene”, kaže jedan od antropologa koji radi na ovom otkriću.  Otkrivene lobanje ukazuju na veliki mozak, nalik ovome koji mi imamo danas, ali i na čeoni deo i unutrašnje uho nalik onom kod neandertalaca.  Sada se čekaju rezultati DNK testiranja.

About the Author

admin

Leave a Reply