Vesti – 14.03.2017.

Mirno rešavanje radnih sporova veće pet puta

Broj radnih sporova koji su okončani “mirnim putem” uz posredovanje miritelja ili arbitara Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova povećan je čak pet puta u odnosu prethodni period. Prema podacima Agencije, u koje je Tanjug imao uvid, tokom 2014. godine Agenciji je podneto 199 predloga za rešavanje individualnih ili kolektivnih radnih sporova, 2015. taj broj je povećan na 322, a 2016. godine na čak 956.
Direktor Agencije Mile Radivojević rekao je Tanjugu da poslodavci sve češće prihvataju ovakvo rešavanje sporova sa zaposlenim jer im smanjuje troškove, prilagođava se nesmetanom poslovanju i daleko je efikasnije od sudskog. U pitanju su sporovi između poslodavaca i zaposlenih koji se tiču mobinga, otkaza ugovora o radu, ugovaranja i isplate minimalne zarade, naknade troškova koji se odnose na ishranu u toku rada, dolazak i odlazak sa rada, isplatu jubilarne nagrade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, izmena kolektivnnih ugovora, štrajka…

Šarčević: Nagrada prosvetarima na dugom štapu

“Teško da ću moći da zakažem sastanak premijera Aleksandra Vučića sa predstavnicima sindikata obrazovanja zbog njegovih obaveza u izbornoj kampanji”, izjavio je za Danas ministar prosvete Mladen Šarčević. On je to naveo povodom očekivanja predstavnika sva četiri reprezentativna sindikata da će on biti posrednik susreta sa predsednikom Vlade Srbije. Sindikati od premijera očekuju odgovor da li će njihovi zahtevi za isplatu jednokratne novčane pomoći (od ušteda od racionalizacije) i zaostalih novogodišnjih nagrada biti ispunjeni. “Zahtev za isplatu nagrada smo ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić i ja prosledili Ministarstvu finansija, a takozvane uštede na način na koji neki računaju ne postoje” – kaže Šarčević. On nije želeo da komentariše najavljeni protest Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, čiji će članovi 17. marta održati jednodnevni štrajk upozorenja. Kako se navodi u odluci o štrajku koju je taj sindikat poslao ministru prosvete, u školama članicama Unije časovi će tog dana biti skraćeni na 30 minuta. – Unija ima svoje razloge za protest, a Ministarstvo prosvete preduzima mere oko svih dogovora. Redovan sastanak sa sindikatima obrazovanja, na kojem ćemo nastaviti rad na novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zakazan je za sredu”,  naveo je Šarčević.
Kako je “Danas” pisao, Sindikat radnika u prosveti Srbije i Sindikat obrazovanja Srbije najverovatnije neće učestvovati u štrajku upozorenja, a GSPRS “Nezavisnost” će odluku doneti sledeće nedelje. Portparolka tog sindikata Vesna Vojvodić Mitrović kaže za Danas da je “svaka aktivnost koja je u interesu unapređenja položaja zaposlenih u obrazovanju dobrodošla” i da je “irelevantno ko je inicijator”, te da će se prilikom donošenja odluke o eventualnoj podršci Uniji “Nezavisnost” rukovoditi interesima prosvetnih radnika.

Programi razmene nastavnog osoblja sve učestaliji

Departman za biologiju na Novosadskom Univerzitetu dobro čuva svoje istraživače. Ali, s vremena na vreme potrebna su nova znanja, nova iskustva i viđenje rešenja problema iz drugog ugla. U poslednjih 10 godina, šanse za kvalitetnije obrazovanje i profesionalno usavršavanje su više nego dostupne, a programi razmene nastavnog osoblja su sve učestaliji.  https://www.youtube.com/watch?v=S6ERkpnAlYI

Manje interesovanje za doktorate na državnom univerzitetu, a na privatnom …?

Više od 50 odsto mesta na doktorskim studijama fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu (UB) ostalo je prazno, pokazuje analiza upisa u školsku 2016/17. godinu. Na konkurs koji je raspisan za 78 studijskih programa za 1.898 studenata (527 na teret budžeta i 1.371 samofinansirajućih) prijavilo se 1.242 kandidata, a upisano je 948 (473 budžetskih i 475 samofinansirajućih). Ostalo je prazno 963 mesta (60 na budžetu i 903 samofinansirajuća), što je, kako se čulo na poslednjoj sednici Senata UB, prvi put da broj upisanih “padne” ispod 50 odsto. (→Press Clipping)

Ristić: Uspešni preduzetnici kriju se i među diplomiranim pravnicima,filozofima, ekonomistima…

Predsednica UO CEDEM-a Natalija Ristić uspešne preduzetnike vidi i među diplomiranim pravnicima, filozofima, ekonomistima… Ona je na trećem studenstkom privrednom forumu mladih u Privrednoj komori rekla da i kroz taj forum studentima poručuje da preduzetništvom mogu da se bave i kao diplomirani pravnici, ekonomisti, filozofi ili politikolozi, ali dodaje da su za nastanak jednog uspešnog preduzetnika ključni visoka doza kreativnosti, kao i spremnost na manjak slobodnog vremena. – Podsticajna sredstva za mlade preduzetnike su odlična, pa slobodno možemo reći da je put dolaska do sredstava dosta olakšan. Verujem da će se neki od učesnika Foruma otisnuti u preduzetničke vode, kao i da će omladinsko preduzetništvo u budućnosti još više doprinositi napretku privrede – rekla je Ristićeva na Forumu.

Podsticaji budućim preduzetnicima

Pomoćnica  ministra prosvete Vesna Mandić smatra da fakulteti treba da “prave” buduće preduzetnike. Obrazlažući tezu da fakulteti treba da menjaju programe kako bi podsticali preduzetničke sposobnosti, pomoćnica ministra prosvete rekla je da bi oni koji iškoluju studente tako da brzo dođu do posla trebalo da dobiju određene podsticaje od države. Kako je primetila, studenska praksa, koja se sada realizuje, nije dala rezultate kakvi su zamišljeni, već se najčešće svodila na davanje potvrde o završenoj obuci. Mandić je naglasila da resorno ministarstvo podržava sve aktivnosti poput današnjeg Foruma, te je pozvala studente da se prijave na takmičenje koje je u toku i otvoreno je do 25. marta za najbolju studentsku ideju.

Martinović: Ogroman teret – procenat nezaposlenih
mladih ljudi

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović na privrednom forumu mladih u Privrednoj komori  je podsetio na nepovoljan položaj mladih na tržištu rada, iako su, kako je rekao, mnoge stvari krenule na bolje. Prema podacima iz poslednjeg  kvartala prošle godine, naveo je, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine u Srbiji je bila 31 odsto, što je gotovo dvostruko više od proseka EU. Inače, dodao je, na evidenciji NSZ u poslednjem kvartalu prošle godine bilo je 700.000 nezaposlenih, od kojih 165.000 između 15 i 30 godina, ali, naglasio je, to je ipak za 11,9 odsto manje nego u poslednjem kvartalu 2015. godine.

Sa kojim obrazovnim sistemima (ne)možemo da se poredimo!

Na konstataciju da su: “ove godine Estonija i Slovenija  odlično pozicionirane”,a da “Finska i dalje dominira među evropskim zemljama” i pitanje ”Treba li da se sa njima poredimo, ako već ne možemo sa azijskim državama? U Srbiji često čujemo komentare da sa Finskom ne možemo da se poredimo, jer je tamo status nastavničke profesije na visokom nivou”, Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbiji, kaže: “Šta god da radite u životu, dobro je da pogledate kako to drugi rade i da pokušate nešto od toga da naučite i primenite, ali ne tako što ćete preuzimati u celini gotove recepte. Mi smo različite kulture, imamo različite obrazovne tradicije, drugačije sisteme obrazovanja nastavnika… Sve to treba uzeti u obzir, ali ne znači da neke dobre ideje ne možemo da preuzmemo. Dobro je da pratite šta se dešava u drugim sistemima, da se ugledate na dobre prakse, da tražite svoje mehanizme i resurse kojima možete to da dostignete. Najzad, zašto bismo sve probali na sopstvenoj koži, ako već vidimo da negde drugde imaju dobre rezultate. Našim nastavnicima i školama nedostaje motivacija, ali kad imate orijentaciju na uspeh, dobrobit i napredak, promene će biti brže”.

I dalje: Za i protiv PISA testiranja

Na izjavu novinara “Danas”-a da je: “mnogo godina prošlo dok PISA nije prihvaćena u Srbiji”, te da “neke prosvetne vlasti su je osporavale, drugi su pokušali da rezultate prikažu manje lošim…” nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže: “Dobro je što se odnos javnosti, i stručne i opšte, menja u tom pravcu. Mislim da je velika dobit od projekta to što su kvalitet obrazovanja i kvalitet pedagoškog rada prepoznati kao centralne teme kada je obrazovanje u pitanju. Mi smo dugo živeli u sistemu u kojem je vladalo uverenje da, ako ništa drugo ne valja, bar je obrazovanje dobro. A onda su neka domaća, a potom i međunarodna istraživanja, među kojima i PISA, pokazala da to nije baš tako. Još jedna stvar je bitna u diskusijama koje su pokrenute, a to je što se odgovornost za obrazovna postignuća pomerila ka školama i nastavnicima. Dugo je vladalo uverenje da si ti onakav đak koliko se trudiš i kakve ocene imaš, a da li su to petice ili lošije ocene, da li si zainteresovan ili nisi, disciplinovan ili ne, to je tvoja stvar. Međutim, škola je takođe odgovorna za postignuća učenika, to je uzajaman process”.

Priznanje za bačkopalanačku učiteljicu

Udruženje za podsticanje preduzetništva “Živojin Mišić”, treću godinu zaredom nagradilo je najbolje učitelje i nastavnike u Srbiji, koji se izuzetno zalažu i motivišu učenike da razviju svoje sposobnosti i talente i van onoga što se podrazumeva pod redovnom nastavom. Među nagrađenima je i Dragana Menčik, učiteljica iz Bačke Palanke. Nagrađeni su prosvetni radnici, koji učenicima drže drugačije, zanimljivije časove. Oni primenjuju savremene metode nastave, organizuju najrazličitije vannastavne aktivnosti, decu podstiču na rad, istraživanje i proaktivnost i daju pozitivan primer ostalim predavačima.
Od tri stotine prijavljenih kandidata, izabrano je šesnaest najboljih, a među njima je i Dragana Menčik, učiteljica razredne nastave u Osnovnoj školi “Sveti Sava” iz Bačke Palanke. “Oni nagrađuju inovativne nastavnike, one koji su u potpunosti posvećeni svom poslu, entuzijaste, profesionalce, ljude koji primenjuju različite metode i oblike rada i koji su spremni za nešto novo u nastavi. Iz dece izvlače maksimum i veoma vode računa o talentovanoj deci”, navodi Dragana.
Kandidate su prijavljivali učenici, njihovi roditelji, kolege. Lepo je bilo na jednom mestu videti ljude, koje spaja nešto…a to je, ja bih rekla entuzijazam pre svega. Čestitam onim kolegama, koji rade dugo i još uvek su entuzijasti”, ističe ona. Najbolji edukatori Srbije pored lične nagrade, dobili su i po 100.000 dinara za unapređenje svog rada. Učiteljica Dragana će, kako kaže, u dogovoru sa svojim đacima odlučiti, na koje projekte će utrošiti ta sredstva.

IT prekvalifikacije – put do posla

Prvih 100 kandidata koji učestvuju u pilot fazi programa prekvalifikacija u IT sektoru, počeće obuku u aprilu, a ako nakon toga nađu posao, svake godine će se s istim ciljem organizovati obuka po hiljadu ljudi. Naime, kako je za Tanjug rekao savetnik u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Stefan Badža, procenjuje se da u privredi nedostaje oko 10.000 IT stručnjaka. Krajem meseca, najavio je, znaće se i koje će škole i fakulteti pružati obuku kandidatima.
Sve to, kaže, radi se i u saradnji sa Ministarstvom prosvete, pa će osim ovih prekvalifikacija koje služe za obrazovanje takozvanih IT-juniora, i fakulteti povećati svoje kvote da bi Srbija imala više i fakultetski obrazovanih IT-ijevaca. “Neke procene kažu da će do 2020. godine u Evropi nedostajati milion IT-ijevaca”, rekao je Badža, a Srbija se svim tim projektima trudi da prati trendove i uz to pomaže građanima da dođu do posla.

Subotica: Učenici šiju i prave užinu

Učenici za vršnjake šiju i prave užinu, a proizvode i tečni sapun koji prodaju Subotičanima. Hemijsko-tehnološka škola (HTŠ) u Subotici jedna je od retkih obrazovnih ustanova u kojoj su srednjoškolci toliko usavršili praktičnu nastavu da su njihovi proizvodi traženi i na tržištu. Radionice, nalik na male fabrike, podsećaju na nekada razvijenu subotičku privredu i gigante iz čijih pogoda su se snabdevali građani širom naše zemlje. Škola je registrovala proširene delatnosti u oblasti pekarstva, hemije i tekstilstva, ima fiskalne kase i na osnovu prometa plaća i porez.Marijana Dulić, učenica drugog razreda na smeru modelar odeće, užurbano kroji jer će u HTŠ biti održana modna revija “Fešn dej”, na koju su pozvani osnovci. – Na praksi sada učimo šivenje muških i ženskih pantalona. Jako mi se sviđa kada šijemo iako u početku nije bilo lako. Profesori su nam velika pomoć i sve što ne možemo da uradimo u šivaoni uspevaju da nam dočaraju i crtežima. Posle srednje škole bih volela da studiram u Zagrebu i da otvorim butik svojih modela – kaže Marijana.
Sabina Pećerić i Katarina Glogovac, profesorke stručnih predmeta iz oblasti tekstilstva i kožarstva, kažu da se u okviru praktične nastave na 50 mašina šiju i uniforme za učenike Medicinske škole i HTŠ, hemičare i pekare, školske spremačice i majstore, a bilo je i narudžbi iz nekoliko preduzeća u okviru humanitarnih akcija.
Među đacima u HTŠ je i na desetine onih koji su republički prvaci iz raznih oblasti, ali veliko priznanje zaslužuju i budući pekari koji sa dva majstora, zaposlena pekara, od šest sati ujutru pripremaju oko 1.000 užina za vršnjake u tri školske kantine. – Školska pekara radi od 2003. godine, a do tada su učenici imali praksu u “Fidelinki”, što im se nije sviđalo jer su tamo čistili pogone i radili poslove koje zaposleni ne vole. U našoj pekari radno vreme za učenike je od šest do 11 časova, kad oni imaju puno posla jer treba da snabdeju tri prodajna mesta. U trećem razredu imamo generaciju od 15 đaka koji su izuzetni pekari – kaže Brankica Bajagić, nastavnica stručnih predmeta u oblasti hrane.

Zrenjanin: Književni programi u biblioteci

U Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin” ove nedelje očekuju nas dva književna programa: 13. marta u 18 časova – Promocija poetske zbirke “(Ne)stajanje” Gorane Aćimović i 15. marta u 18 časova – Poetsko veče Stojanke Milin “Moji snovi javom krunisani”. Predstavljanje poetske zbirke “(Ne)stajanje” Gorane Aćimović održaće se u ponedeljak, 13. marta od 18 časova na Dečjem odeljenju Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”. Na promociji govore: autorka Gorana Aćimović, književnik Radivoj Šajtinac i prijatelji, uz podršku učenika Muzičke škole “Josif Marinković” iz Zrenjanina. Program vodi mr Branka Jajić.

Kada izađu iz doma, mladima najvažnije da nađu posao

Sistem socijalne zaštite prošle godine napustilo je 1.272 mladih bez roditeljskog staranja, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, navodeći da je država nastavila da im pomaže da nađu smeštaj, ali i posao, kako bi se što pre osamostalili i zasnovali svoju porodicu.U sistemu socijalne zaštite trenutno se nalazi 6.183 dece uzrasta do 18 godina, njih 777 je u domovima, dok su ostali smešteni u različitim oblicima porodičnog smeštaja, rekao je Vulin na konferencija ””Mladi u Srbiji i napuštanje zaštite – investicija za budućnost””.  On kaže da je prošle godine sistem socijalne zaštite napustilo je 472 dece uzrasta do 18 godina i više od 800 dece uzrasta od 18 do 26 godina.”Sva ova deca ostavljena bez zaštite države, bez porodica ne bi mogla sama da se snađu, da nastave stabilan, siguran život na koji navikli kroz sistem socijane zaštite”, naglasio je Vulin.
Kako bi se tim mladima pomoglo, Nacionalna služba za zapošljavanje i Ministarstvo za rad po prvi put su prepoznali decu bez roditejskog staranja uzrasta do 30 godina kao posebnu kategoriju, te poslodavci dobijaju posebne subvencije pri njihovom zapošljavanju.Ministarstvo je, kako kaže, sa humanitarnom organizacijom “Budi svoj” počelo da radi bazu podataka sa decom iz sistema socijalne zaštite. “Tu bazu podataka stavljamo na raspolaganje poslodavcima da zaposle decu iz našeg sistema i da pomognu još jednom”, rekao je Vulin.On je dodao da život prema ovoj deci nije bio dobar, nije bio fer i da se društvo mora pobrinuti da se nepravda ispravi. “Mi moramo da se pobrinemo da njihov talenat, vrednoća budu nagrađeni i da pomognemo još jedan korak da bi i oni jednog dana zasnovali svoju porodicu, da bi bili uspešni članovi društva kao što su voljeni članovi društva”, zaključio je Vulin.

“Putokazi”: Stipendije i za studiranje u Kanadi

Na štandu ambasade Kanade posetioci upravo završenog Sajma obrazovanja u Novom Sadu  mogli su prvi put da se upoznaju i s ponudom za stipendiranje studija u toj zemlji. Po rečima Aleksandre Stojilović, Kanada nudi stipendije za osnovne, master i doktorske studije, i to na francuskom i engleskom jeziku. U tu zemlju može se otići na studije po osnovu uspeha u srednjoj školi, ali i po osnovu sportskih rezultata. I jedna i druga stipendija može biti puna ili delimična, a kao i u Francuskoj, i u Kanadi, yeparac studenti mogu zaraditi dopunskim radom pa ne čudi veliko interesovanje i srednjoškolaca i studenata. Više informacija o stipendijama za studiranju u Kanadi zainteresovani mogu naći na sajtu www.scholarships.gc.ca, a o dopunskom radu na sajtu www.cic.gc.ca/english/study/work.asp. Za sva dodatna pitanja mogu se obratiti preko „Fejsbuk“ stranice „Kanada u Srbiji“.

Studiranje u Danskoj i u Americi

Ovogodišnjim maturantima iz Srbije, ali pod uslovom da imaju pasoš neke od zemalja Evropske unije, od ove godine pruža se i šansa za besplatne osnovne studije u Danskoj. Pomoć kod apliciranja, ali i dobijanja dopunskog posla i stipendije od 700 evra, koja pokriva sve ostale troškove, na „Putokazima“ je ponudila firma „Edžperience“, koja ima ekspoziture u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, ali i u Banjaluci, Osijeku i Zagrebu. – Naši partnerski univerziteti u Danskoj nude pedesetak studijskih programa na engleskom jeziku iz oblasti IT-a, društvenih i prirodnih nauka – kaže direktor „Edžperiencea“ Željko Kvesić. – Studiranje u Danskoj temelji se na radu na projektima i stučnim praksama, kako u Danskoj, tako i u drugim državama. Uz savremeno opremljene kampuse, studentima su na raspolaganju, i to 24 sata, učionice, laboratorije i biblioteke.
Pored tih, „Edžperience“ nudi i studije u Americi, i to sportistima s mogućnošću stopostonih stipendija, a ostalima sa stipendijama koje pokrivaju od 50 do 70 odsto školarine.

Napredovanje u nauci: „Dođi prekjuče!“

„U „Politici“ je 25. februara objavljen tekst pod naslovom „Napredovanje u nauci – dođi juče!“ o izuzetno važnom, gorućem pitanju, kakvo kod nas i inače najčešće ostaje neprimećeno, iako od toga zavise sudbine mnogih ljudi. I to ne bilo kojih osoba, već najkreativnijih, najobrazovanijih mladih naučnika, koji su iz nekih nedefinisanih razloga izloženi maltretiranju, nerviranjum nipodoštavanju. Istovremeno se važne instance društva i nauke s pravom zalažu za poboljšanje demografske strukture, ukidanje akademskog samoupravljanja, smanjenja odliva mozgova iz naše zemlje (neki kažu: 40.000 godišnje), itd. Jedino pitanje napredovanja naučnika ostaje – nedirnuto“ kaže prof. dr Ksenija Maricki iz Beograda. „U krimi filmovima se često kaže: „Đavo leži u detalju“. Ko je to „nezadovoljan naučnicima u Srbiji“, kako kaže mladi autor teksta.  Do mene je došl retko mišljenje, prof. dr Mirjane Radović Marković, člana Nacionalnog saveta za nauku Vlade Srbije (Ekspres 24.2) da se „ovde malo zna i govori“ o međunarodnim rezultatima naših mlađih naučnika, koji su „utoliko vredniji koliko su nam uslovi za rad težni nego u razvijenim zemljama““ kaže ona.
„Ali, nisu uslovi samo sada teži. Kao da smo svi sasvim zaboravili kako su te generacije odrasle! Rasturena im je zemlja i raspala se država, mnogi su izgubliki zavičaj i porodice, školovali se pod sankcijama, studirali pod bombama i – preživeli. Kako su uopšte naučili engleski toliko dobro da pišu i objavljuju radove u tim čuvenim SCI časopisima (jer tamo nema pardona ako vam to nije maternji jezik), kako su naučili i maestralno se uklopili u elektronske komunikacije, kako su sačuvali optimizam i snagu da se bave naukom? A sačuvali su. Napredovanje u nauci ne donosi ni slavu ni bogatstvo, i trebalo bi da smo svi, uključujući njihove recenzente na fakultetima i institutima, u misterioznim matičnim odborima Ministarstva za nauku, srećni i ponosni zbog njihovog zalaganja i rezultata. A ne da im se po nekim volšebnim pravilnicima (može li iko navesti njihove autore?) prestarele naučne savetnice traže dlaku u jajetu, da im prebrojavaju tvrde i meke bodove (!), da u konkursnim materijalima traže da pozivi upućeni mejlom, kako danas radi ceo svet, imaju pečat (!), i tako dalje“ kaže prof. dr Ksenija Maricki. (→Press Clipping)

Medicinska škola u Zrenjaninu: Uvek poželjna zanimanja

Medicinska škola u Zrenjaninu svečano je obeležila vredan jubilej – sedam decenija rada. Direktorka Sanja Necin podsetila je da je ova ustanova počela sa radom 1947. godine kao trogodišnja škola za lekarske pomoćnike, a da je u dugoj tradiciji menjala lokacije, obim i kadrove, obrazovne profile i nastavne programe. – Obeležile su je godine rada u teškim uslovima. U školi je radilo na stotine nastavnika, doktora, pomoćnog osoblja, a nju je završilo preko 7.000 đaka. Mnogi od njih postali su priznati i poznati stručnjaci. I danas stvaramo kadrove za budućnost, sada škola broji 710 učenika i 140 zaposlenih, a uslovi za rad su savremeni. Sa ponosom mogu da kažem da smo jedna od najboljih škola u gradu i okrugu – rekla je Necin. Kako je navela, u ovoj srednjoj školi se sada obrazuju sledeći profili – medicinska sestra tehničar, ginekološko – akušerska sestra, farmaceutski i kozmetički tehničar, kao i muško – ženski frizer, a nastava se odvija na srpskom i mađarskom jeziku. (→Press Clipping)

Obeležena godišnjica smrti Mihajla Pupina

U nedelju je 82. godine od smrti Mihajla Pupina obeleženo u Idvoru polaganjem venaca, svečanom akademijom i predstavljanjem nove monografije o velikom naučniku. Knjiga, finansirana sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu razlikuje se od svega do sada objavljenog o Pupinu zbog objedinjenog prikaza naučnoistraživačke i nacionalno političke aktivnosti- tvrde njeni autori.
“Dobar kolaž nečeg što je popularno,što mogu da čitaju deca ali i naozbiljniji istraživači zato što je protkana sa niz referenci uzetih iz istraživačkih radova, života i rada Mihajla Pupina”, rekao je  Dragoljub Cucić, autor monografije. https://www.youtube.com/watch?v=C7C-bwkRd1s

Telefonom do dečijih knjiga za “dž”

Izdavačka kuća „Laguna” i „Dnevnik” darivaju ponedeljkom, sredom i petkom čitaoce “Dnevnika”  s dve knjige. Dvoje, koji se u ponedeljak prvi jave na telefon 528-765 od 13 do 13.05 sati, a do sada nisu dobijali knjige tokom ove akcije, dobiće delo Lele Stojanović „Vesela veštica Nika”, a moći će da ga preuzmu u knjižari „Delfi” u „Big” šoping centru (Sentandrejski put 11). „Vesela veštica Nika” je duhovita priča, obogaćena ilustracijama Aleksandre Ilić, koja podstiče početnike da razviju samopouzdanje u čitanju i pri tom se dobro zabave. Vesela veštica Nika dobila je od svoje praprapraprababe veštice Vesele Dobrice u nasledstvo zamak u gradiću Šmeku i pismo u kojem je stajalo da mora da ispuni sledeće: da uvek bude ono što jeste, da živi u zamku, da ispuni zadatak od čijeg ispunjenja zavisi budućnost svih dobrih veštica na planeti (kao i cele ljudske rase). Ali Nika ne zna koji je to zadatak! Lela Stojanović objavila je knjige pesama za decu „Zeleni oblak”, „Najlepši osmeh”, „Oaza sreće” i „Konstantin Veliki”. Autorka je mnogobrojnih pozorišnih tekstova za dečju scenu, igranih u zemlji i regionu.

Muzejska igraonica

Igraonica pod nazivom „Sačuvajmo…”, namenjena deci uzrasta od pet do 10 godina održana je u subotu  od 11 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Mališani su mogli saznati o tome šta se dešava sa svakim predmetom koji stigne u muzej i kako se štiti od daljeg propadanja. Na slikovit način predočeni su  im postupci rada i oživljavanja predmeta i kako se spašava svaki važan deo istorije i kulture jednog naroda. Igraonicu je vodila  muzejski pedagog Vijeročka Šipka.

Vremeplov: Ivo Andrić

Na jučerašnji dan 13. marta 1975. godine umro je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”. U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran zbog izrazite prosrpske orjentacije, a između dva svetska rata bio je ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao pesme (“Ex ponto”, “Nemiri”, “Lirika”). Pripovedač snažne imaginacije, izuzetan poznavalac Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i stilom, prefinjenim psihološkim analizama. Dela: romani “Na Drini ćuprija”, “Travnička hronika”, “Gospođica”, “Prokleta avlija”, “Omer-paša Latas” (nedovršen), zbirke pripovedaka “Nemirna godina”, “Žeđ”, “Jelena, žena koje nema”, “Znakovi”, “Deca”, “Kuća na osami”, putopisi i skice “Staze, lica, predeli”, meditativna proza “Znakovi pored puta”, “Eseji, kritike, članci I i II”, “Sveske”.

Jedva otišli na međunarodno takmičenje, a  pobedili

Učenici OŠ „Petefi Šandor” Denis Nikolić i Aleksa Džigurski nedavno su učestvovali na Desetoj međunarodnoj skulptorskoj koloniji mladih u slovenačkom gradu Črnomelju, s koje su doneli vredna iskustva, ali i jedno prvo mesto. Name, Denis, inače učenik sedmog razreda, nagrađen je za svoju instalaciju – jedrilicu napravljenu od recikliranih materijala. Međutim, i pre stručnog žirija, potencijal u obojici prepoznala je njihova nastavnica likovnog, Marta Kiš Buterer. “Njih dvojica su najpre bili šokirani kada su videli šta treba da rade, pošto su u ponudi bile radionice u keramici, siporeksu, montažnoj plastici, instalaciji i drvetu” – kaže Marta Kiš Buterer. – Mi ovde nemamo novca da uvedemo i takvu vrstu prakse u školu pa smo pravili pripreme pre nego što smo otišli. Za dan i po, koliko su imali na raspolaganju da završe rad, od recikliranog materijala koji su tamo zatekli dvojica mladih Novosađana uspeli su da prikažu vrlo zanimljive ideje na zadatu temu – „Elegancija”. Naime, Denis je u kategoriji instalacija napravio jedrenjak od kartonskih rolni, starih ce-deova, najlona i drveta, dok je Aleksa u kategoriji montažne plastike napravio akrobatu od stiropora. (→Press Clipping)

Za decu bez roditelja trčali i mladi i stari

Preko sedam stotina učesnika svih uzrasta trčalo je u nedelju  u Kameničkom parku na četvrtoj atletskoj trci “Trčim za dečji osmeh”. Trka je bila humanitarnog karaktera, a kako smo saznali od atletičara Gorana Vendlenera koji je organizovao akciju, sav prihod od prijava za učešće namenjen je deci bez roditeljskog staranja.  – Pošto smo i ranijih godina pomagali Sigurnoj dečjoj kući u Novom Sadu deo prihoda biće usmeren njima, kao i veterničkom Domu za decu ometenu u razvoju – rekao je Vendlener dodajući da im neće biti dodeljen novac već će od prikupljene sume u toku nedelje biti kupljeno sve što im je neophodno.
Trka je održana u nekoliko kategorija, a za svaku je vladalo veliko interesovanje. Najviše učesnika bilo je u trci “Korporativna štafeta” na 4,5 kilometara u kojoj je učestvovalo više od 300 predstavnika iz IT kompanija, zatim za glavnu trku na 10,5 kilometara, gde je učestvovalo preko 200 maratonaca, kao i trku građana na 4,5 km. Osim toga deca su trčala u tri kategorije: trka na 100 metara za decu do sedam godina, 400 metara za osnovce do četvrtog razreda i 800 metara za osnovce do osmog razreda. (→Press Clipping)

Bobijer: O jednakosti još u zabavištu

Šarlota Bobijer je savetnica švedske Agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA – Swedish International Development Agency), i to za pitanja rodne ravnopravnosti. Zadužena je za region Evrope i Južne Amerike i ovih je dana prvi put posetila Srbiju. U Novom Sadu je bila gošća Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine, a na skupu „Uzajamna podrška i zajednička akcija“ govorila je o primerima i mogućnostima razvoja rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena. U ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku” govorila je o rodnom nasilju, značaju adekvatnih zakonskih rešenja, edukaciji o ravnopravnosti polova…
Na pitanje Dnevnika: Kakva su svetska iskustva, koji su najefikasniji mehanizmi kada govorimo o podizanju svesti javnosti o partnerskom i nasilju nad ženama u porodici? ona kaže:  “Može se reći da je rodno zasnovano nasilje svugde ekstremni izraz rodnog pitanja. Dakle, ako želimo uspešno osvešćivanje javnosti o tom pitanju, moramo imati veoma uključujući strateški pristup, i mora se raditi na svim nivoima društva. Do uspeha se stiže koordinisanim i sinhronizovanim porukama koje se šalju i treba da dopru do svih ciljnih grupa – od male dece, preko adolescenata, do odraslih osoba. Takođe, ponekad je korisno baratati brojkama i kroz njih videti koliko jedno društvo košta nasilje, i to predstavljati javnosti. Ipak, pre svega, treba govoriti o pravima dečaka i devojčica, odnosno od malih nogu ih učiti kako da žive u nenasilnim odnosima”.
“U Švedskoj s edukacijom o ravnopravnosti polova počinjemo u vrlo ranom uzrastu, već u zabavištima, i kasnije, kada se objašnjava šta znači biti dečak ili devojčica i kako se se zaustavljaju svi oblici vršnjačkog zlostavljanja, kako da tretiraju jedni druge da bi bili otvoreni za pozitivne muške norme. Takođe je važan rad u grupama koje će se baviti ovim temama” kaže Šarlota Bobijer.(→Press Clipping)

Deca se otrovala na takmičenju u Bečeju?

Predsednik Plivačkog saveza Srbije, Boris Drobac izjavio je u nedelju uveče da su sva deca koja su se na plivačkom takmičenju u Bečeju požalila na stomačne tegobe, pregledana u Domu zdravlja, da ni jedno nije zadržano na lečenju i da ništa ne ukazuje na eventualno trovanje. Drobac je rekao Tanjugu da se na tegobe požalilio nešto više od dvadesetoro dece. Kako je naveo Drobac, na takmičenju je bilo više od 300 osoba od čega 260 dece, dok su ostalo treneri, sudije i tehničko osoblje. Po njegovim rečima, neka od dece koja su juče prijavila da imaju tegobe u vidu mučnine i dijareje, danas su učestvovala na takmičenju, neka su iz bazena samo pratila takmičenja, a nisu nastupala, dok je nekoliko dece napustilo Bečej jer su po njih došli roditelji. “Deca su smeštena u više različitih objekata, odnosno jela su različitu hranu, pa otpada mogućnost da je eventualno hrana uzrok pomenutih tegoba. Inspekcije su za svaki slučaj uzrokovale hranu iz pojedinih objekata i očekuju se rezultati ispitivanja. Za sada ne postoji zvanično objašnjenje šta je uzrokovalo stomačne tegobe kod te dece”, rekao je Drobac Tanjugu.
On je konstatovao da se najverovatnije radi ili o stomačnom virusu ili o prolaznim tegobama koje često nastaju kod dece, ali i kod odraslih usled promene sredine, odnosno usled nenaviknutosti na pijaću vodu i druge uslove koji su novina pa oni sa osetljivijim organizmom reaguju na taj način.
“Najbitnije je da apsolutno nema bilo kakvih težih posledica, ni jedno dete nije završilo u bolnici, čak ni jednom detetu nije uključena ni infuzija, a mnoga od njih su danas nastupila na takmičenju i moram priznati da sam prilično iznenađen činjenicom da je sve ovo u pojedinim medijima poprimilo takve razmere, jer stvarana situacija nije ni blizu onoj kako je predstavljena u tim medijima”, zaključio je Drobac. On je dodao da će Plivački savez Srbije ovim povodom objaviti zvanično saopštenje za javnost. U Bečeju je ovog vikenda održano pojedinačno i ekipno prvenstvo Srbije za kadete.

PSS: Sva deca pregledana, ništa ne ukazuje na trovanje

Predsednik Plivačkog saveza Srbije, Boris Drobac izjavio je u nedelju uveče da su sva deca koja su se na plivačkom takmičenju u Bečeju požalila na stomačne tegobe, pregledana u Domu zdravlja, da ni jedno nije zadržano na lečenju. (→Press Clipping)

Lekcije o seksualnom nasilju

Ministarstvo školama poslalo instrukcije kako da sačuvaju učenike. Kroz poznata književna dela mališani uče da prepoznaju opasnost  “Hasanaginica”, “Antigona”, “Kad su cvetale tikve”, “Ružno pače”, “Doživljaji Toma Sojera” – samo su neka od književnih dela pomoću kojih nastavnici treba svoje đake da upoznaju sa seksualnim nasiljem, kako da ga prepoznaju, spreče ili prijave… Ministarstvo prosvete poslalo je školama instrukcije kako da, kroz lekcije iz 11 predmeta, učenike upozore na opasnost od seksualnog nasilja i kako da ne postanu žrtve.
Koliko je važno da učenici već od mlađih razreda znaju kako da se zaštite i prepoznaju opasnost pokazalo je istraživanje koje je Ministarstvo prosvete radilo sa Incest trauma centrom, među učenicima uzrasta od deset do 18 godina. Ispitivan je reprezentantivni uzorak od 2.053 učenika iz 97 škola širom Srbije. (→Press Clipping)

Od Harija Potera, pa do joge “sve je to satanistički”

Kontroverzni rimokatolički sveštenik iz austrijskog Vindišgarstena Gerhard Marija Vagner ponovo je pobudio pažnju austrijske javnosti izjavom da je „svaka joga satanistička“. On je, u parohijskom listu, izneo da svako ko praktikuje jogu sebe otvara za delovanje demona. Konzervativni sveštenik smatra pogrešnim da se katoličke obrazovne ustanove otvore za kurseve joge.  Vagner je od 1988. sveštenik u Vindišgarstenu i od 2009. bio je nakratko glavni sveštenik parohije u Lincu, ali je morao da se povuče posle masovnih protesta vernika zbog sličnih provokativnih izjava.  Tako je 2001. okarakterisao romane „Hari Poter“ kao satanističke, te kasnije i, u jednom intervjuu, kazao da su elementarne nepogode kazne Boga, dovodeći zemljotres na Haitiju u vezu sa vudu praksom.  Takođe je javno govorio da je homoseksualnost bolest.

About the Author

admin

Leave a Reply