Vesti – 15.03.2017.

Šarčević i Penington o obrazovanju

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u ponedeljak sa ambasadorom Kanade u Republici Srbiji Filipom Peningtonom i Marijom Žoze Fortin, direktorkom za međunarodna partnerstva asocijacije Koledži i instituti Kanade. Na sastanku održanom u Ministarstvu, Fortin je predstavila obrazovni sistem Kanade, prevashodno rad koledža, na kojima se pohađaju primenjeni programi. Ona je istakla da se jednom godišnje sprovodi istraživanje koliko su poslodavci zadovoljni studijskim programima. Poslednje istraživanje pokazuje da se 90 odsto studenata koji završe neki od 8.000 primenjenih programa zaposli do šest meseci po sticanju diplome. Istovremeno, 95 odsto kompanija u kojima rade zadovoljne su kvalitetom njihovog znanja i veština. Ambasador Penington rekao je da je Srbija na dobrom putu kada je reč o reformi sistema obrazovanja i ponudio pomoć iskustva Kanade u tom procesu.
Ministar Šarčević naglasio je da je iskustvo Kanade još jedan dokaz u prilog stavu da bi obrazovanje moralo da služi funkciji zapošljavanja, kao i da se Ministarstvo kroz uvođenje dualnog obrazovanja opredelilo za put koji donosi višestruke koristi za celo društvo. (→Press Clipping)

Protest USPRS u petak

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković najavila je da će u petak, 17. marta, članovi tog sindikata održati protest ispred Vlade Srbije. Kao jedan od zahteva, ona je navela ispunjavanje Sporazuma o rešavanju spornih pitanja, koji je potpisan na kraju petomesečnog štrajka, 2015. godine. – Protest će početi u 12.05. Naši članovi će u školama skratiti časove na 30 minuta i time će biti poslata jasna poruka, tražimo da se ispuni potpisano, ni više, ni manje. Pre svega Zakon o platnim razredima koji bi uneo pravdu u plaćanje budžetskih korisnika – rekla je Jasna Janković za portal “Gradski biro”. (→Press Clipping)

SRPS se neće pridružiti protestu USPRS 17. marta

Penzionisani potpredsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) Miodrag Sokić izjavio je juče da se taj sindikat neće pridružiti protestu i štrajku Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u petak, 17. marta. – Svi sindikаti ovih dаnа pregovаrаju sа ministrimа o plаtаmа. Pregovori su u toku i nаstаvljаju se ove nedelje. Iskustvo nаm kаže dа trebа dа iscrpimo trenutnu dobru volju ministаrstаvа, pа tek, ukoliko pregovori ne uspeju, logično bi bilo dа se sindikаti dogovore i o eventuаlnom protestu i štrаjku – rekao je Sokić. Kako je naveo, pošto USPRS nije konsultovаlа ostаle sindikаte, već je procenilа dа trebа dа ide sаmа, “ondа je stаv SRPS-а dа se ne pridružuje jednostrаnim i sаmim tim, štetnim potezimа USPRS-а”.

Kako protiv neravnopravnosti tokom školovanja?

Rastuće razlike između bogatih i siromašnih tema su osmog izdanja publikacije OECD-a „Trendovi u obrazovanju“, koje istražuje načine da se svim đacima, bez obzira na ekonomski status porodice, obezbedi uspešno školovanje.
Elem, prema podacima prikupljenim tokom poslednjeg PISA testiranja, 205. godine, srednjoškolci iz siromašnih porodica u mnogim zemljama su pod trostruko većim rizikom od zaostajanja u obrazovanju za vršnjacima boljeg društveno-ekonomskog status (…) „Nejednakost u prihodima je u porastu u zemljama OECD-a od osamdesetih godina prošlog veka i sad je na najvišem nivou u poslednje tri decenije – prosečni prihodi deset odsto najbogatijeg dela populacije devet puta su veći od prihoda deset odsto najsiromašnijih stanovnika ovih zemalja“. Društvene nejednakosti i neravnopravne šanse za obrazovanje tema su poslednjeg, osmog izdanja „Trendova koji oblikuju obrazovanje“, publikacije koju OECD Centar za obrazovna istraživanja i inovacije objavljuje od 2013. godine. U prethodne četiri godine publikacija se bavila starenjem stanovništva, dečjom gojaznošću, rastom megagradova, ekološkim izazovima, novim tehnologijama, promenama u savremenoj porodici i rodnom ravnopravnošću. Ovog puta u fokusa je zabrinjavajući trend rastućeg jaza između bogatih i siromašnih, u izdanju pod naslovom „Obratite pažnju: Neravnopravnost u obrazovanju“. (→Press Clipping)

Brnabić: Mladima prostor u svim opštinama

Ministarka za državnu upravu i lokalni razvoj Ana Brnabić posetila je u ponedeljak    Kancelariju za mlade Savski venac i tom prilikom izjavila da je veoma važno da mladi u svim opštinama imaju na raspolaganju svoj prostor. “Važno je da mladi u svim opštinama imaju na raspolaganju prostor poput ovog, jer tako mogu da se ostvare, i da nakon podrške koju dobiju i osnivaju svoje poslove i zapošljavaju ljude”, rekla je Brnabić. Ona je kazala da u zavisnosti od toga gde su geografski pozicionirane lokalne samouprave i kakvu privredu razvijaju treba težiti osnivanju privrednih saveta. A tamo gde je jak preduzetnički razvoj, kao što je slučaj u gradskim opštinama, biznis inkubatore i kreatvine prostore.

Decenija European Research Council-a:
Pomeraju granice nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe. Tako je u Rektoratu UNS-a  održana interaktivna radionica za naučnike zainteresovane da apliciraju za ove prestižne grantove, na kojoj su o svojim iskustvima govorile i obe njihove dobitnice iz Srbije, dr Sofija Stefanović iz Grupe za bioarheologiju Instituta BioSens i dr Magdalena Đorđević sa Instituta za fiziku u Beogradu. – Cilj ovog programa je da Evropu ponovo učini atraktivnom za vrhunsku nauku i to tako što će nezavisnim istraživačima omogućiti da formiraju svoj tim i istraživanjima promene sadašnje naučne horizonte-rekla je dr Sofija Stefanović, koja je predstavila svoj projekat BIRTH, koji se bavi istraživanjem nataliteta u neolitu, a za koji je 2014. godine u kategoriji Starting, dobila ERC grant u vrednosti od 1,7 miliona evra.
Interesantno je da je dr Stefanović ovaj projekat iz Beograda preselila u Novi Sad, u Institut BioSens, koji je takođe veliki pobednik evropskih fondova. Ovo preseljenje omogućila je činjenica da je vlasnik granta sam istraživač, koji uz opravdane razloge može da ga preseli s jedne institucije u drugu. Krajem prošle godine Institut BioSens je u  prestižnom programu Teaming, za svoju transformaciju u takozvani centar izvrsnosti u polju biotehnologija i poljoprivrede osigurao 28 miliona evra.
Dr Magdalena Đorđević, druga dobitnica ERC granta u Srbiji, a prva u kategoriji Consolidator, namenjenoj istraživačima sa više od sedam godina iskustva u svojoj oblasti, za svoje istraživanje kvark-gluonske plazme (u oblasti fundamentalnih svojstava materije) je krajem prošle godine dobila 1,4 miliona evra i zbog toga se iz Amerike vratila u Srbiju. Po njenim rečima, ovo istraživanje usmereno je na razvoj teorijskih i numeričkih metoda za istraživanje novog stanja materije koje nastaje na velikim temperaturama i pod velikim pritiskom, a pretpostavlja se da je u takvom stanju materija bila odmah posle velikog praska. – Program ERC deo je Horizonta 2020. teškog 80 milijardi evra. Poznat po tome što ga je i teško dobiti jer, kao jedan od tri stuba Horizonta, finansira izvrsnost u nauci – rekla je nacionalna kontakt osoba za Evropski istraživački savet Gordana Vlahović.(→Press Clipping)

Sećanje na velikog naučnika i patriotu

Parastosom u pravoslavnom hramu Svetih Blagovesti, polaganjem venaca na spomenik i svečanom akadmijom na kojoj je predstavljena nova monografija o Mihajlu Idvorskom Pupinu (1854-1935)  „Naučnik i patriota Mihajlo Idvorski Pupin”, obeležena je 82. godišnjica od smrti velikog srpskog naučnika u njegovom rodnom mestu Idvoru. Upriličeni omaž potvrda je da ne blede sećanja na značaj lika i dela naučnika koji je u svet krenuo sa banatskih pašnjaka. Parastos u idvorskoj pravoslavnoj crkvi, u kojoj je Mihajlo Pupin kršten, služio je paroh Nenad Radojčić, vence na spomenik Pupinu pored predstavnika institucija iz Idvora, Kovačice, Pančeva i Beograda, a u ime Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine zamenik sekretara dr Nebojša Kuzmanović. U Narodnom domu Mihajla I. Pupina održana je svečana akademija na kjojoj su govorili paroh Nenad Radojčić, predsednik kovačičke opštine Milan Garašević i učitelj Dragiša Matić. Štampanje kapitalnog izdanja, monografije „Naučnik i patriota Mihajlo Idvorski Pupin” podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. O delu slavnog naučnika govorili su predsednik Fondacije „Mladen Selak” Milan Božić i autori monografije dr Dragoljub Martinović i dr Dragoljub Cucić.
Milan Božić je podsetio da je Fondacija „Mladen Selak” pre dve godine štampala Pupinovu autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka” i ceo tiraž besplatno podelila školama u Srbiji. On je posebno istakao Pupinov odnos prema narodu iz kog je potekao. Pupin je svetsku slavu stekao u SAD gde je bio profesor njujorškog Kolumbija univerziteta, a najveći naučni doprinos dao je u oblastima telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije i elektrotehnike. Njegov ogroman doprinos nauci potvrđuju 34 verifikovana patenta. Autori nove monografije o Pupinu naglašavaju da se ovo izdanje razlikuje od svega do sada objavljenog o velikom naučniku, zbog objedinjenog prikaza naučnoistraživačke i nacionalne političke aktivnosti. (→Press Clipping)

Kadrovi rešavaju sve!

“Čuvena misao tifliskog bogoslova je kratka, a govori mnogo. Od kadrova zavisi sve, propast društva i države, njihov uzlet i preporod. Osnovni razlog propadanja stoga ne treba tražiti u spoljnim već u unutrašnjim faktorima. Ako unutar sebe tražimo razloge neuspeha, onda možemo da se popravimo i da izbegnemo ponavljanje grešaka u budućnosti. Kadrovi se biraju kadrovskom politikom, a takva politika obično sadrži moralne, intelektualne i druge kriterijume kojima se ljudi raspoređuju na odgovorne funkcije u društvu i državi” kaže magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović.
“Ubrzo posle 5. oktobra sprovedena je reforma obrazovanja. Primenjena je Bolonjska deklaracija koja je visoko školstvo svela na nivo srednje škole. Otvoreni su privatni univerziteti, a na državnim je povećana školarina. Upis na fakultet više nije bio znak prestiža intelektualnih sposobnosti već naprosto mogućnost za svakog, čak i lenjog i lošeg srednjoškolskog đaka. Obrazovni kriterijumi su se izgubili. Doktorati niču kao pečurke posle kiše. Prosvetni radnici su postali nemi posmatrači te promene, oglašavajući se samo kada su im zarade ugrožene. Tek malobrojni su ukazivali na pogubnost bolonjskog procesa” kaže magistar Jovanović.
“Rezultat? Ogroman broj fakulteta koji se bave pravnim i ekonomskim naukama, toliki da bi neupućeni pomislili da je Srbija zemlja pravde i blagostanja. Doktorske studije se često upisuju zbog sujete ili nemogućnosti da se nađe posao. Većina nema nikakvu intelektualnu vrednost, što pokazuje stvarnost oko nas. Srbiju iz ove nevolje neće spasti dualno obrazovanje. Razlog? Naprosto, zašto bi neko završavao srednju stručnu školu kad može posle završene gimnazije još lakše da upiše fakultet, a kasnije da lako stigne i do doktorata. Sistem obrazovanja je jedan od dva ključna problema koji uzrokuju krizu u kojoj se srpska država i društvo nalaze već 17 godina” kaže magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović. (→Press Clipping)

Izložbom „Prvih deset godina” otvoreni „Antićevi dani”

Deseti jubilarni „Antićevi dani” otvoreni su u Kulturnom centru Novog Sada izložbom „Prvih deset godina”, čiji su autori slikar Vojislav Radovanović, Bojan Panaotović i Dalibor Rožić otvaranje „Antićevih dana” Vojislav Radovanović i pomoćnica direktora KCNS-a Sunčica Marković. Izložba je deo programa manifestacije, čiji je organizator KCNS, a koja će tokom pet dana biti održana na više mesta u Novom Sadu. Zahvaljujući velikanima kao što je čuveni Miroslav Mika Antić i njegovim neprolaznim delima, Novi Sad zasluženo nosi laskavi epitet Srpske Atine. Tragovi koje je Mika Antić ostavio iza sebe deo su duha našeg grada koji oduvek slovi za otvorenu sredinu, svesnu vrednosti nematerijalnog stvaralaštva, umetnosti i kulture. Izložba „Prvih deset godina”, po Rožićevim rečima, svedoči o procesu zvanom „Antićevi dani”, koji je iz godine u godinu sve bogatiji i plodotvorniji i predstavlja važan segment kulturne ponude našeg grada.
– Miroslav Antić je brend našeg grada i zaštitni znak Novog Sada – rekao je direktor KCNS-a Bojan Panaotović. – Premalo je i neosnovano njegovo stvaralaštvo svoditi samo na „Plavi čuperak”, „Garavi sokak” i dečju poeziju. Današnjim rečnikom rečeno, radi se o multimedijalnom umetniku, slikaru, reditelju, piscu i pesniku, kako za decu, tako i za mlade i odrasle. Stoga smatram da je jedan od zadataka „Antićevih dana” da šire sliku i istinu o tome. „Vraćanje duga velikom pesniku” jedan je od naslova novinskih članaka objavljenih prilikom otvaranja prve manifestacije „Antićevi dani”, upravo u listu „Dnevnik”, čiji je najbolji novinar bio i Mika Antić. Taj članak jedan je od najvažnijih eksponata izložbe, koja će, kao i cela manifestacija, biti otvorena do 17. marta.(→Press Clipping)

Bečejska gimnazija: 22 učenika putuju u Belgiju

Bečejska gimnazija je najavila jednonedeljni boravak u Belgiji za 22 učenika u pratnji tri profesora od 19. marta, a partnerska škola će posetu uzvratiti  početkom maja. Slede brojne aktivnosti vezane za upis prvaka, u četiri odeljenja, dva opšteg smera i jedno jezičko na srpskom jeziku i jedno odeljenje opšteg smera na mađarskom jeziku.

Uvođenje reda u nauku

“„Politika” je ponovo uzdrmala naučnu zajednicu objavljujući da je gotov Pravilnik o vrednovanju rada istraživača, na osnovu kojeg se naučnici biraju u zvanja. Uz pohvale „što rasvetljavamo mračne ćoškove nauke u Srbiji”, najviše primedbi je ponovo bilo zbog toga što naučnici prvo iz medija saznaju ono u čijoj izradi su morali da budu konsultovani i od čega im zavisi posao. Da li se posle gotovo godinu dana agonije, kada je poništen konkurs za naučne projekte i promenjen ministar prosvete, nazire promena državnog kursa prema zapostavljenoj nauci koja je nenadano i složno podigla glas, ili su u pitanju predizborni trik i kozmetičke promene? Istraživači su u prvim reakcijama bili skeptični, uprkos rečenicama pomoćnika ministra prosvete za nauku Nikole Tanića da je „usvojeno sve što su naučnici tražili, čak i ono što nisu” i da će od sada rad Ministarstva prosvete biti transparentan” piše novinarka Politike Sandra Gucijan .
“Međutim, mnogi su ovaj dokument juče prvi put videli zahvaljujući društvenim mrežama i odmah je krenula lavina komentara da su naučnici ponovo obmanuti… Mnogi čak smatraju da je ovakvim dokumentom „Ministarstvo bacilo istraživačima rukavicu u lice”. Sačekajmo, ipak, da osim intervjua u „Politici” i komentara na društvenim mrežama, Zajednica instituta Srbije i Sindikat nauke analiziraju kompletan dokument, a mi ćemo rado nastaviti da pišemo o svemu što je i dalje sporno” kaže ona.
“Jer ne zaboravimo na to da ima i onih koji postavljaju pitanje: „Da li nam je potrebno toliko istraživača, kada je javna tajna da mnogi od njih godinama nemaju nikakve rezultate, čak i ne dolaze redovno na posao, a da ih za taj nerad finansiraju poreski obveznici?” S druge strane, ima rezona i u argumentima da nam ovakav dokument uopšte nije potreban: Votson i Krik su dobili Nobelovu nagradu sa otkriće DNK na osnovu napisana dva-tri rada, a po našem pravilniku – ono što je bilo dovoljno za Nobela, u Srbiji nije dovoljno za naučnog savetnika. Slažemo se sa tim da je potrebno odvojiti žito od kukolja, da sistem finansiranja nauke mora da bude drugačiji, da vrhunski naučnici ne treba da strahuju zato što su zaposleni na neodređeno vreme, a poznato je da su zaista potrebne godine da bi se uradilo neko istraživanje. Potrebno je i da imaju mnogo bolje uslove rada kako bi zaista mogli da izađu na crtu sa svetom” kaže Sandra Gucijan . (→Press Clipping)

Završen 8. evropski fejsbuk pesnički festival

Na završnici 8. evropskog fejsbuk pesničkog festivala, 12. marta na Novosadskom sajmu, drugostepeni žiri na čelu sa Simonom Grabovcem proglasio je ovogodišnje dobitnike nagrada: Toni Perdić iz Beograda, Zlatko Kraljić iz Slovenije i Mariana Kunbar iz Izraela. Specijalna nagrada pripala je Katarini Mosnak-Bagljaš iz Očove iz Slovačke. Nagrada podrazumeva objavljivanje samostalnih zbirki pesama. Evropski Fejsbuk pesnički festival održan je 11. i 12. marta 2017. na Novosadskom sajmu, u okviru 23. međunarodnog Salona knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.
Evropski Fejsbuk pesnički festival okuplja pesnike koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku sa ciljem da virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu njihovim okupljanjem na Novosadskom sajmu. Na ovogodišnji konkurs i za učešće na Festivalu prijavilo se oko 500 pesnika iz 21 zemlje sveta. Oko 130 učesnika programa Festivala, iz Srbije, Makedonije, Slovenije, Švedske, BIH, Hrvatske, Crne Gore, Češke, nastupalo je na Novosadskom sajmu, dok su ostali prijavljeni pesnici učestvovali putem Fejsbuka. Festivalu su prisustvovali pobednici ranijih Festivala: Jelena Ćirić iz Češke, Aleksandra Luthander iz Švedske, Igor Trpčeski iz Makedonije, Todora Škoro iz Beograda. Glavne Nagrade, kao i Specijalna nagrada, se sastoje od izdavanja pesničkih knjiga nagrađenih autora.

Vršac: U Eko školi predavanje o energetskoj efikasnosti

U Hemijsko-medicinskoj školi u Vršcu, koja ima status međunarodne Eko škole, danas je, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Centrom za energetsku efikasnost CEFIX i Gradom Vršcem, održano predavanje. Bilo je reči o energetskoj efikasnosti, reciklaži i uštedi energije, upotrebi LED osvetljenja, solarnim sistemima i energetskim pasošima objekata. Kada se priča o energetskoj efikasnosti, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u okviru svojih nadležnosti svake godine raspisuje konkurse za dodelu do 80% bespovratnih sredstava u te namene, a godišnje ulaže i 6 miliona dinara u edukaciju dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.
„Dosta se ulaže, i zadovoljni smo kako to funkcioniše, imamo saradnju na celoj teritoriji Vojvodine sa svim zainteresovanim školama i vrtićima. Dosta smo zadovoljni kako je to do sada funkcionisalo, i imamo nameru da to nastavimo i ove, ali i narednih godina”, istakao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku Vladimir Prebiračević.
U hemijsko-medicinskoj školi, koja je u program Eko škola uključena u septembru 2015., a već u oktobru naredne godine dobila i sertifikat o stečenom statusu međunarodne Eko škole, istakli su da ekologiju ne posmatraju kao trenutni projekat, već kao obavezu i potrebu svih nas:
Škola je i dobitnik Zelene zastave – simbola posvećenosti očuvanju životne sredine, povezivanja učenika, nastavnika i lokalne zajednice, sa jedinstvenim ciljem da izgrade zajedničku zeleniju budućnost, a učestvuje i u programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”. (→Press Clipping)

Dečije igre bez granica u Donjem Tovarniku

U sportskoj hali u Donjem Tovarniku održane su Igre bez granica za decu uzrasta od 4 do 10 godina starosti, u okviru kojih se oko 150 mališana takmičilo u savladavanju prepreka na poligonu spretnosti. Nagrade najboljima uručila je predsednica opštine Pećinci Dubravka Kovačević Subotički. Drugu godinu za redom, Sportski savez Razvoj sportova opštine Pećinci organizuje dečiju olimpijadu – Igre bez granica za decu uzrasta od 4 do 10 godina, a događaj održan za vikend u Donjem Tovarniku samo je jedan od ukupno četiri planirana za naredni period. U majicama sa sloganom Budući šampioni, ukupno 150 mališana polagala su poligon spretnosti. Zvaničnih pobednika nije bilo, dok su svim učesnicima dodeljene medalje za učešće. Ta čast pripala je predsednici pećinačke opštine. Pećinačka lokalna samouprava projekcijom budžeta za tekuću godinu, ukupno 40 miliona dinara izdvaja za razvoj školskog sporta, organizovanje sličnih događaja, opremu I ulaganje u sportsku infrastrukturu.

Manje interesovanje za doktorske diplome

Više od 50 odsto mesta na studijskim programima doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu ostalo prazno pokazuje analiza upisa u školsku 2016/17. godinu. Elem, na konkurs koji je raspisan za 78 studijskih programa za 1.898 studenata (527 na teret budžeta i 1.371 samofinansirajućih) prijavilo se 1.242 kandidata, a upisano je 948 (473 budžetskih i 475 samofinansirajućih). Ostalo je prazno 963 mesta (60 na budžetu i 903 samofinansirajuća), što je, kako se čulo na poslednjoj sednici Senata UB, prvi put da broj upisanih “padne” ispod 50 odsto. Od 80 planiranih za upis na studijske programe doktorskih studija na Elektrotehničkom fakultetu upisano je 36 studenata, na Tehnološko-metalurškom samo 27 od predviđenih 105, na Poljoprivrednom 43 od 147 raspoloživih mesta, Medicinskom 65 od mogućih 250. I fakulteti na kojima je tradicionalno najveća gužva za upis na osnovne akademske studije, poput FON-a, Ekonomskog, FPN-a, Filološkog, Filozofskog, Farmaceutskog, kubure sa brojem doktoranada, kao i Fizički, Matematički, Biološki, Fakultet za fizičku hemiju…

UB o manjem broju novih doktoranata:
Univerzitetu vezane ruke

Prorektor za nauku UB Živoslav Tešić ocenjuje za Danas da su podaci o broju upisanih studenata “zabrinjavajući”, ali da su “Univerzitetu vezane ruke”. S druge strane, ističe da na Univerzitetu u Beogradu godišnje doktorat odbrani između 600 i 800 studenata, što je solidan rezultat. Kao jedan od razloga nepovoljne upisne statistike Tešić navodi to što nema novih projekata na kojima bi doktorandi mogli da budu angažovani, jer resorno ministarstvo kasni sa raspisivanjem novog projektnog ciklusa. Doktorske studije su, kako kaže, skupe, a oni koji nisu angažovani na projektima ili nemaju stipendiju moraju da plate školovanje iz svog džepa. Doktorske studije traju tri godine, a godišnja školarina iznosi i do 200.000 dinara. Tešić kao jedno od rešenja vidi mogućnost da država poveća budžetske kvote, ali dodaje da veliki broj slobodnih mesta na doktorskim studijama nije vezan samo za finansijski aspekat.
I on i prorektorka za nastavu UB Nada Kovačević ukazuju da se budući doktori nauka uglavnom zapošljavaju na fakultetima i institutima, te da privredni sektor treba da se izjasni da li su im ti kadrovi potrebni za razvoj, unapređenje i uvođenje inovacija. – Problem je i što naši studenti nemaju mnogo naučne dimenzije u svojim osnovnim studijama i nisu upoznati sa tim šta znače doktorske studije, a njih upisuju samo oni koji su se opredelili za naučno-istraživački rad – kaže Kovačevićeva.

Pećinci: Stipendije za 36 studenata

U Pećincima su potpisani ugovori sa 22 studenta, koji će se stipendirati na period od deset meseci iz budžeta lokalne samouprave iznosom od 9,000 dinara, kao i 14 studenata slabijeg materijalnog stanja, te će iznos stipendije biti 5.000 dinara mesečno. Takođe, donete su Odluke za regresiranje troškova prevoza Pogodnost za student pećinačke opštine je i regresiranje putnih troškova u iznosu od tri hiljade dinara na mesečnom nivou u međumesnom saobraćaju, tokom devet meseci za prevoz 114 studenata koji su ispunili uslove Konkursa, odnosno i sedam studenata slabijeg materijalnog stanja. https://www.youtube.com/watch?v=XSKwKdoreis

Humanitarni kros za Dečije selo

“Trčim za dečiji osmeh”, slogan je četvrtog humanitarnog krosa u Sremskoj Kamenici, koji je još jednom prevazišao očekivanja. Više od 700 takmičara sa uplaćenom startninom pomoglo je da se prikupi preko 300 hiljada dinara za pomoć Dečijem selu. https://www.youtube.com/watch?v=5d91s72NJdU

Prvi ekološki vrtić na Limanu

Vrtić “Maslačak” na Limanu, prvi je ekološki vrtić u Srbiji. Sporazumom o poslovno-tehničkoj saradnji između Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” i organizacije “Čepom do osmeha”, koji je sklopljen u toj ustanovi, biće nastavljeno višegodišnje sakupljanje čepova u humanitarne svrhe, ali i edukovanje dece o reciklaži i očuvanju prirode.     https://www.youtube.com/watch?v=dH1dzonsHqY

Vremeplov: Albert Ajnštajn

Na jučerašnji dan 14. marta 1879. godine rođen je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909, a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: “Osnovi opšte teorije relativnosti”, “O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti”, “Značenje relativnosti”, “Teorija Braunovih kretanja”, “Elektrodinamika tela u kretanju”, “Evolucija fizike”, “Moja slika sveta”, “Ideje i mišljenja”.

Vremeplov: Karl Marks

Na jučerašnji dan 14. marta 1883. umro je nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom “Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode”. Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se publicističkom radu u “Rajnskim novinama”, čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro.
Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru “Manifest Komunističke partije”. Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: “Prilog jevrejskom pitanju”, “Prilog kritici Hegelove filozofije prava”, “Kritika Hegelove filozofije državnog prava”, “Ekonomsko- filozofski rukopisi”, “Teze o Fojerbahu”, “Nemačka ideologija” (sa Engelsom), “Sveta porodica” (sa Engelsom), “Beda filozofije”, “Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850”, “Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte”, “Građanski rat u Francuskoj”, “Kapital – kritika političke ekonomije”.

Vremeplov: Pjotr Nikolajevič Lebedev

Na jučerašnji dan 14. marta 1912. godine umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: “Sila pritiska svetlosti na gasove”, “Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela”.

Vremeplov: Eustahija Arsić

Na jučerašnji dan 14. marta 1776 godine rođena je srpska književnica Eustahija Arsić, “prva slavjanoserbska spisateljica”. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: “Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj” i “Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh”.

Vremeplov: Miroslav Antić

Na jučerašnji dan 14. marta 1932. godine rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika njegovih banaćana. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”, pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš”, “Povečerje”.

Vremeplov: Matija Ban

Na jučerašnji dan 14. marta 1903. godine umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa srpske vlade od 1861. do 1878. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio je ime po njemu – Banovo brdo. Dela: drame “Smrt Uroša V”, “Kralj Vukašin”, “Osnove ratne”, (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji kod Srba), ” Moralne i političke iskrice”.

U svakom razredu četvoro dece  žrtve seksualnog nasilja

“U svakom razredu četvoro dece bili žrtve nekog oblika seksualnog nasilja, a još četvoro zna za neki slučaj. Od petoro zlostavljane dece, četiri su devojčice – objašnjava za “Novosti” Smiljana Grujić iz Jedinice za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete. – Polovina žrtava je tokom ankete prvi put govorila o svom problemu, a čak 62 odsto nije želelo da identifikuje počinioca. Najčešće mesto gde se nasilje događa je kuća. U mlađem uzrastu, deca se poveravaju roditeljima, dok stariji tajnu otkrivaju prijateljima. Međutim, ispostavilo se da tek sedam odsto ljudi prijavi nadležnim organima problem koji im deca povere. Naša sagovornica objašnjava da je važno i za decu i za nastavnike da znaju da seksualno zlostavljanje nije samo direktan fizički čin, već svaka vrsta uznemiravanja, lascivno obraćanje, objavljivanje fotografija uz neprimerene komentare… Zbog toga su za predškolski uzrast, osnovnu i srednju školu napravljeni paketi nastavnih jedinica, uz pomoć kojih deca mogu da budu informisana o seksualnom zlostavljanju.
– Ne postoji efikasnija prevencija dece od integrisanja sadržaja o seksualnom zlostavljanju u redovne nastavne programe i redovne udžbenike – objašnjava Smilja Grujić. – Obrazovne pakete, koji su na raspolaganju nastavnicima, pisali su ljudi iz sistema, koji poznaju dobro i ovu tematiku i nastavne planove i programe i koji su prošli različite vrste obuka. Naša sagovornica objašnjava da škole treba same da primenjuju te sadržaje, a da će od Ministarstva prosvete dobiti podršku. Ukoliko je nekome potrebno, biće obezbeđena i dodatna obuka.

Upozorenja na nasilje u svakoj lekciji

Ministarstvo prosvete poslalo je školama instrukcije kako da, kroz lekcije iz 11 predmeta, učenike upozore na opasnost od seksualnog nasilja i kako da ne postanu žrtve. “Hasanaginica”, “Antigona”, “Kad su cvetale tikve”, “Ružno pače”, “Doživljaji Toma Sojera” – samo su neka od književnih dela pomoću kojih nastavnici treba svoje đake da upoznaju sa seksualnim nasiljem, kako da ga prepoznaju, spreče ili prijave…
Tako na primeru Sofoklove “Antigone” i mita o Edipu predloženo je da učenicima bude objašnjen pojam incesta. O njemu se govori iz ugla zakonskog i moralnog prekršaja, a nastavnik decu treba i da upozori da odrasli, koji kasnije postanu zlostavljači, prvo uspostave privržen odnos sa decom, koji će kasnije zloupotrebiti. Poput primera “Antigone”, organizovani su časovi iz svih 11 predmeta, a pojmovi koje deca treba da savladaju utkani su u lekcije o ljudskom telu, društvenim odnosima, savremenim tehnologijama…

Bečej: Ispituje se uzrok stomačnih tegoba takmičara

Dvadesetoro dece, učesnika državnog prvenstva u plivanju, koje je ovog vikenda održano u Bečeju, u subotu se požalilo na stomačne tegobe. I dalje se ispituje od čega su se takmičari razboleli, dok u Plivačkom savezu Srbije kažu da ništa ne ukazuje na trovanje. Predsednik Plivačkog saveza Srbije, Boris Drobac izjavio je preksinoć da su sva deca koja su se na plivačkom takmičenju u Bečeju požalila na stomačne tegobe, pregledana u Domu zdravlja, da ni jedno nije zadržano na lečenju i da ništa ne ukazuje na eventualno trovanje.  https://www.youtube.com/watch?v=WY1-VQgxulQ

Fejsbuk: Naši podaci ne mogu da se koriste za prismotru

Kompanija Fejsbuk zabranila je programerima da ogromne količine podataka koje ta kompanija prikuplja o korisnicima, koriste za prismotru. To uključuje i podatke kojima se prate aktivisti i demonstranti, prenosi AP. Kompanija je saopštila da će postojeću politiku učiniti “eksplicitnom”, najavivši da je već preuzela poteze protiv programera koji su stvarali ili puštali u promet alate namenjena za prismotru. Prošle jeseni, Američka unija za građanske slobode došla je u posed zapisa u kome se navodi da su Fejsbuk i Instagram pružali podatke o korisnicima kompaniji “Džiofidia”, koja pravi proizvode za nadzor namenjene organima reda. Unija navodi da se u to vreme kompanija Fejsbuk nije imala konkretnu javnu politiku kojom se programerima brani korišćenje podataka korisnika. Nova zabrana navodi da će programeri morati da štite informacije koje dobiju od kompanije Fejsbuk kako ne bi došlo do neovlašćenog korišćenja ili objavljivanja.

Istraživanje: Inteligentni ljudi su neuredniji

Neorganizovani ste, nikad ne znate gde su vam ključevi, kuća vam je u haosu, volite da igrate video igrice? Ovi znaci mogli bi da upućuju na to da ste inteligentni, pišu “Večernje novosti”.  Odeća na podu sigurno nervira vašu partnerku, ali prema rečima psihologa, nered u okruženju deluje inspirativno, oslobađa od tradicije i često dovodi do svežih ideja. Možda se divite ljudima koji sve sitnice raspoređuju u tačno određene fioke, ali to što nikad ne možete da nađete ključeve i nemate predstavu gde vam je pasoš, zapravo je znak inteligencije.  Doktori nas stalno upozoravaju da ustanemo ujutru čim zazvoni alarm, ali i odlaganje budilnika takođe je znak da vam mozak bolje radi, da ste kreativniji i intuitivniji. Na isto ukazuje nemogućnost da odgledate samo jednu epizodu omiljene serije ili pročitate samo nekoliko stranica knjige, pa “žrtvujete” san i dočekate tako jutro.  Sledeći put kad vas partnerka iskritikuje da ste od igrica zaglupeli, kažite joj da je nauka dokazala da ljudi koji ih igraju imaju bolje kognitivne sposobnosti, pamćenje, moć rasuđivanja i rešavanja problema.

About the Author

admin

Leave a Reply