Vesti – 16.03.2017.

Šarčević: Obrazovanje u funkciji zapošljavanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u ponedeljak sa ambasadorom Kanade u Republici Srbiji Filipom Peningtonom i Marijom Žoze Fortin, direktorkom za međunarodna partnerstva asocijacije Koledži i instituti Kanade. Ministar Šarčević naglasio je tom prilikom da je iskustvo Kanade još jedan dokaz u prilog stavu da bi obrazovanje moralo da služi funkciji zapošljavanja, kao i da se Ministarstvo kroz uvođenje dualnog obrazovanja opredelilo za put koji donosi višestruke koristi za celo društvo. “Poslednjih meseci veoma intenzivno radimo na promeni ambijenta u obrazovanju. U finalnoj smo fazi izrade seta zakona, čiji je prevashodni cilj podizanje kvaliteta obrazovanja i obezbeđivanja paradigme celoživotnog učenja. Poseban deo biće zakonska regulativa o dualnom obrazovanju, pri čemu selektivno koristimo elemente dokazanih sistema dualnog obrazovanja u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj “, rekao je ministar i istakao da ga posebno raduje činjenica da je sve više fakulteta zainteresovano za dualno obrazovanje.

Unija: U petak kraći časovi

“U petak će časovi biti skraćeni na pola sata u 500 osnovnih i srednjih škola,članica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije” izjavila je predsednica Unije Jasne Janković. Ovim štrajkom upozorenja(!!!) Unija traži da država ispuni ono što je obećala pre dve godine, kada su prosvetari prekinuli najduži štrajk u istoriji. Istog dana, u 11 sati, sa istim zahtevom ovaj sindikat zakazao je i protest ispred Vlade Srbije, gde očekuju da ih primi premijer, jer kažu, da ih ministar prosvete za zahteve koji se tiču finansija upućuje na ministra finansija, a ovaj na premijera.
Penzionisani potpredsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) i ex lider Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić izjavio je u ponedeljak da se taj SRPS neće pridružiti protestu i štrajku Unije zakazanom za petak, 17. marta. “Svi sindikаti ovih dаnа pregovаrаju sа ministrimа o plаtаmа. Pregovori su u toku i nаstаvljаju se ove nedelje. Iskustvo nаm kаže dа trebа dа iscrpimo trenutnu dobru volju ministаrstаvа, pа tek, ukoliko pregovori ne uspeju, logično bi bilo dа se sindikаti dogovore i o eventuаlnom protestu i štrаjku” , rekao je Sokić. Kako je naveo, pošto USPRS nije konsultovаlа ostаle sindikаte, već je procenilа dа trebа dа ide sаmа, “ondа je stаv SRPS-а dа se ne pridružuje jednostrаnim i sаmim tim, štetnim potezimа USPRS-а”.

Izmene u pravilniku o naučnoistraživačkim
rezultatima istraživača

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača („Službeni glasnik RS“, br. 21/17) u cilju uvođenje jasnijih i preciznijih pravila u vezi sa postupkom sticanja naučnih zvanja, rokovima u kojima se pokreću navedeni postupci kao i u kriterijumima neophodnim za sticanje naučnih zvanja. Naime, tokom primene Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača ukazala se potreba da se određeni broj odredaba pojasni, iprecizira i da se na drugačiji način urede određena bitna pitanja vezana, pre svega, za postupak i uslove za sticanje naučnih zvanja istraživača. (→Pravilnici)

Filip Ge: Dualno obrazovanje u 5 opština

Ambasador Švajcarske Filip Ge izjavio je da će “u naredene četiri godine Švajcarska uložiti sedam miliona evra u razvoj dualnog obrazovanja u pet opština u Srbiji”.

Nastavljeni (jalovi) pregovori oko krovnog zakona

Juče u sredu 15. marta su nastavljeni pregovori oko  predloga novog “krovnog zakona”. Očekuje se i da će posao biti završen na tom sastanku, pošto su već dogovorena najspornija rešenja i čeka se samo befel resornog ministra. Sledi posao na donošenju predloga drugih školskih zakona, javna rasprava u aprilu(!) i skupštinska procedura usvajanja istih.

Novi Sad: Univerzitet generator razvoja

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović posetio je 14. marta Univerzitet u Novom Sadu, gde je sa rukovodstvom razgovarao o nastavku saradnje i poručio da je “Univerzitet naša snaga”. Mirović je rekao da Univerzitet u Novom Sadu, zbog potencijala koje ima i rezultata koje postiže, zaslužuje odgovoran i temeljan pristup. “Univerzitet je naša snaga”, rekao je Mirović i podvukao da se sa jednakom pažnjom mora razgovarati i o tehničko-investicionim projektima Univerziteta, ali i o suštinskim pitanjima visokog obrazovanja i naučnoistraživačkog rada. Kako je dodao, sve ono što se ulaže kao vrednost, mora da ima i svoj strateški cilj i istakao spremnost Pokrajinske vlade da sa Univerzitetom u Novom Sadu, Gradom i Ministarstvom prosvete učestvuje u rešavanju pitanja unapređenja uslova rada, kao i o svemu što će omogućiti dalji razvoj te institucije. Mirović je sa rektorom Dušanom Nikolićem i njegovim saradnicima, razgovarao o nastavku saradnje, definisanju prioriteta i zajedničkih zadataka, kao i o redefinisanju nasleđenih problema.
Na sastanku je ocenjeno da je primetno sve veće interesovanje stranih studenata koji bi svoje školovanje mogli da nastave u Novom Sadu, što bi i za grad i za Pokrajinu bio velika i značajna mogućnost za razvoj i promociju. Kako se navodi u saopštenju Pokrajinske vlade, bilo je reči o idejama i mogućnostima da Univerzitet, kroz strateško povezivanje sa pokrajinskim institucijama i uz korišćenje podsticajnih mera, postane generator novih radnih mesta i razvoja.
Rektor se Miroviću zahvalio na podršci koju kao predsednik Pokrajinske vlade usmerava akademskoj zajednici, ističući da je sve bolja vidljivost Univerziteta na međunarodnoj naučnoj sceni, kao i njegovi prestižni rezultati. Nikolić se zahvalio na pomoći Pokrajinske vlade povodom predstojećeg uređenja kampusa Univerziteta i rekao da je to kapitalni projekat, važan za domaće studente i profesore, ali i za one koji iz inostranstva dolaze u našu zemlju zbog studiranja ili učešća u projektima. Rektor je kao jednu od značajnih aktivnosti Univerziteta naveo i organizaciju naučnih skupova i konferencija čiji značaj prerasta državni i regionalni, a koje bi trebalo da se u narednih godinu dana pripreme i realizuju u Novom Sadu.(→Press Clipping)

Kanadska delegacija u poseti VPŠ u Novom Sadu

Potpredsednica Asocijacije kanadskih koledža i instituta Mari Žoze Fortan boravi u Srbiji gde se upoznala sa načinom rada na srpskim visokoškolskim institucijama. Nakon sastanka u Ministarstvu prosvete i pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje, gošća iz Kanade razgovarala je o primenjenom obrazovanju i u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Predstavnici pokrajine i visokih škola susrete sa predstavnicom kanadskih koledža vide kao šansu za razmenu iskustava u primenjenom obrazovanju. “Drago mi je da vidim ogroman potencijal za saradnju između Kanade i Srbije upravo na programima koji su tzv. primenjeni programi i nadamo se da će to doprineti da mladi ljudi na lakši način dođu do posla”, kaže Mari Žoze Fortan, potpredsednica Asocijacije kanadskih koledža i instituta.
Pokrajina je inicijator pokretanja programa saradnje nauke i privrede, u okviru kog oni očekuju lakše zapošljavanje studenata, a najavljuju i podršku kompanijama koje budu angažovale naučne institucije. “Želimo da stavimo akcenat na primenjena istraživanja na povezivanje nauke i privrede, da naša nauka bude transparentnija da se razvijaju naučno istraživački centri i razvojni centri privrednih kompanija koje dolaze u našu zemlju”, kaže Svetlana Mihić, pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. (→Press Clippinghttps://www.youtube.com/watch?v=y8f0Gg7j8NM

Novi studijski programi na Filozofskom fakultetu

Na novosadskom Filozofskom fakultetu akreditovani su novi studijski programi. To su master studijski program Liderstvo u obrazovanju, na koji je ove godine upisana prva generacija studenata, kao i tri studijska programa iz oblasti socijalnog rada: osnovne i master studije Socijalnog rada, kao i master programa – Sociologija u socijalnoj zaštiti. Upis prvih studenata na ove programe planiran je za narednu školsku godinu. https://www.youtube.com/watch?v=RoAe-MTbYa4

Prezentacije na temu “Ostati ili otići”

Američki kutak Novi Sad, u saradnji sa Biznisnova – centrom za proaktivno poslovanje, organizovao je “Ignite veče” – veče brzih, inspirativnih prezentacija na temu “Ostati ili otići”, koje su održane u sredu 15. marta sa početkom u 19 časova na brodu Cepelin. Kako je i najavio Američki kutak, publika je imala prilike da na kreativan i dinamičan način čuje iskustva desetak naših ljudi koji su živeli ili još uvek žive u inostranstvu, kao i stranaca koji su se trajno ili trenutno nastanili u našoj zemlji. Šta ih je zadržalo u Novom Sadu i Srbiji ili nateralo da odu, zainteresovani su mogli da čuju od Bojana Kovača, Huseina Frazihamedanjija, Sandre Kozomora Subotin, Radmile Krajnović i drugih. Učešće je bilo besplatno, uz obaveznu prijavu putem linka. Ignite je globalni pokret držanja brzih i kratkih prezentacija, sa ciljem da inspirišu i predstave nove ideje publici u neformalnom okruženju.

Programi razmene nastavnog osoblja sve učestaliji

Departman za biologiju na Novosadskom Univerzitetu dobro čuva svoje istraživače. Ali, s vremena na vreme potrebna su nova znanja, nova iskustva i viđenje rešenja problema iz drugog ugla. U poslednjih 10 godina, šanse za kvalitetnije obrazovanje i profesionalno usavršavanje su više nego dostupne, a programi razmene nastavnog osoblja su sve učestaliji.  https://www.youtube.com/watch?v=S6ERkpnAlYI

Počeli “Prolećni Brankovi dani“

Tradicionalna manifestacija kojom se obeležava dan rođenja Branka Radičevića po julijanskom i gregorijanskom kalendaru, „Prolećni Brankovi dani 2017“, počela je u sredu, 15. marta i traje do 28. marta u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Svečanost povodom otvaranja manifestacije biće održana u sredu od 11 sati u Karlovačkoj gimnaziji, u kojoj se Branko Radičević školovao od 1835. do 1841. godine. Tom prilikom biće uručena prestižna nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“, od čijeg ustanovljenja se ove godine navršava pet decenija. Nagrada je ravnopravno pripala Ranku Preradoviću iz Banjaluke i Milošu Kordiću iz Beograda, koji obeleževaju  pedesetogodišnjicu pesničkog stvaralaštva.
Na svečanom otvaranju nastupio je hor Karlovačke gimnazije, operska pevačica Aleksandra Pletikosić, pijanista Stefan Jančić i etno-pevačica Katarina Popović. Brankove pesme kazivali su dramski umetnici Nikolina Spasić i Milan Novaković. U čast Brankovog rođendana i novih laureata Brankovog kola, svoje pesme kazivaće pesnici Anđelko Anušić, Ranko Čolaković, Ivan Lalović, Jelena Stajić i Rastko Lončar, kao i talentovani đaci-pesnici iz Karlovačke gimnazije Franciska Bos, Aleksandra Bijelić i Sofija Božić.

Prvo takmičenje “Pažljivkova smotra”

Ministarstvo prosvete u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja organizuje prvi put takmičenje Pažljivkova smotra, a učestvuje samo pet opština iz Srbije  – Vranje, Čajetina, Vrnjačka Banja, Savski venac i Temerin. Takmičenjem su obuhvaćena deca predškolskog uzrasta, kao i prvog i drugog razreda osnovne škole. Pažljivkova smotra ima za cilj unapređenje znanja o saobraćaju naših najmlađih školaraca, koji su svakodnevno na putu od kuće do škole učesnici u saobraćaju. Takmičenje je podeljeno u tri nivoa- školsko, opštinsko i republičko.
Školsko takmičenje u Temerinu je održano 28. februara u vrtićima i svim osnovnim školama. Izabrana su po tri predstavnika predškolaca, prvih razreda i drugih razreda i to iz svakog objekta škole i vrtića. Opštinsko takmičenje održano je minulog vikenda, a učestvovalo je po šest ekipa u svakoj grupi. Učenici kojima je mađarski jezik materinji imali su i prevod. Sve ekipe pokazale su znanje o pravilnom ponašanju u saobraćaju, a ujedno su se lepo proveli i zabavili, jer je u gostima bio i Pažljivko. Najbolja ekipa među predškolskom decom bila je ekipa PU „Veljko Vlahović” Temerin, ogranak iz Starog Đurđeva. Đaci prvaci iz škole „Slavko Rodić” iz Bačkog Jarka osvojili su prvo mesto u svojoj kategoriji. A među đacima drugog razreda najbolji su bili đaci OŠ „Petar Kočić” Temerin, ogranak na Telepu. Najbolji od najboljih idu 19. marta na republičku Pažljivkovu smotru u Vrnjačku Banju.
Prema rečima Dragana Bjeljca, predsednika Saveta za bezbednost u saobraćaju opštine Temerin, smotra je uspešno realizovana. – Dobili smo pozitivne komentare organizatora ovog takmičenja i nadamo se da ćemo i sledeće godine nastaviti u ovom ritmu. Deca su izuzetno zadovoljna i zainteresovana, što je jako bitno – dodao je Bjeljac.

Ništa od muzeja Pupina u Zrenjaninu

Ideja da kuća proslavljenog naučnika Mihajla Pupina u Zrenjaninu bude pretvorena u muzej, još nije zaživela, iako je kompletan projekat urađen i obezbeđena građevinska dozvola. Ova zamisao obelodanjena je 2014. koja je, odlukom zrenjaninske lokalne samouprave, proglašena „Godinom Mihajla Pupina”. – Vlasnik objekta, površine oko 300 kvadratnih metara, koji se nalazi u naselju Mala Amerika, jeste Grad Zrenjanin i u njemu se trenutno nalaze pojedine nevladine organizacije i udruženja. Objekat nije u sjajnom stanju, ne poseduje ni centralno grejanje, zbog čega je potrebno obaviti opsežne građevinske radove. Za te namene, okvirno, potrebno je obezbediti oko 100.000 evra. S obzirom na to da je u pitanju velika suma novca, koju grad nije u mogućnosti sam da obezbedi, odlučeno je da sačekamo povoljan trenutak i da sa ovim projektom apliciramo kod evropskih fondova – izjavio je za „Dnevnik” predsednik Upravnog odbora udruženja „Godina Pupina Zrenjanin” Robert Sabo.
Pre nekoliko godina rodila se ideja da baš u toj kući bude otvorena naučna biblioteka i čitaonica, sa salom za projekcije i radionice i starom muzejskom postavkom koja bi se iz Pupinovog rodnog Idvora prebacila ovde. U Pupinovoj kući održavala bi se povremeno nastava iz fizike, radionice, projekcije, predavanja za učenike i studente. Za sve te namene, kuća je na izvanrednom položaju, u neposrednoj blizini strogog centra grada, više srednjih i osnovnih škola, kao i fakulteta i studentskog doma.
Naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin, kupio je kuću u zrenjaninskom naselju Mala Amerika koju mu je država konfiskovala posle Drugog svetskog rata. Isprva se u javnosti mislilo da je Pupin najvećem banatskom gradu, čiji je počasni građanin od 1921. godine, poklonio zgradu na Keju 2. oktobra. Docnije se ispostavilo da je on zaista kupio kuću, ali da mu je ona, u specifičnim okolnostima, oduzeta. Dostupni istorijski podaci govore da je njen korisnik bio Pupinov sestrić Mihajlo Olćan, ministar u vladi Milana Nedića. Sreski sud je 1948., uz obrazloženje da je korisnik kuće pobegao iz zemlje kao saradnik okupatora, stavio zabranu na raspolaganje tom imovinom i prepustio je na brigu državi. (→Press Clipping)

Regionalni centar za kajak

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu AP Vojvodine Vladimir Batez posetio je Kanjižu gde je sa opštinskim čelnicima razgovarao o započetim i planiranim ulaganjima u infrastrukturu, radi unapređenja uslova za razvoj sporta i aktivnosti omlaidne. Batez je zajedno sa domaćinima obišao Dom Kajakaškog kluba „Bratstvo” na obali Tise gde je u toku ulaganje u Nastavno obrazovni centar za potrebe kajakaškog sporta, zgradu nekadašnjeg „Partizana” gde ima uslova za formiranje centra za borilačke veštine, Dom omladine i Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Banja Kanjiža” gde ima potrebe za rekonstrukcijom sportske hale.
– Opština Kanjiža je markirala nekoliko projekata iz oblasti sporta i omladine koje smo obišli, kako bi sagledali konkretno na čemu se radi i koji su prioriteti u cilju razvoja infrastrukture i iskorišćenosti kapaciteta koji već postoje, kako bi na najbolji mogući način pomogli i u kom delu – rekao je Batez. Batez je rekao da ohrabruje ono što je video jer je potencijal projekta budućeg Nastavno obrazovnog centra za kajakaše od šireg značaja i gleda u budućnost, ocenjujući da u perspektivi može da bude samoodrživ. Ovaj centar prema potpisanom sporazumu zajednički realizuju Opština, resorni Pokrajinski sekretarijat i Ministarstvo sporta i omladine.  – Završetak Nastavno obrazovnog centra pozicionira Kanjižu kao regionalni centar u kajakaškom sportu. Kajak nam je sport od posebnog značaja za AP Vojvodinu jer se nametnuo izvanrednim rezultatima poslednjih godina, tako da se stvaraju svi preduslovi za dalji razvoj – naglasio je Batez.
Opština Kanjiža je obnovom Doma omladine obezbedila solidnu infrastrukturu za sprovođenje omladinske politike, a prema rečima pokrajinskog sekretara Bateza i predsednika kanjiške opštine Roberta Fejstamera, rad Kancelarije za mlade i desetak organizacija koje okupljaju omladinu solidna su baza da se sa konkretnim projektima konkuriše za finansijsku podršku. U Banji Kanjiža iskazane su potrebe za rekonstrukcijom i proširenjem sportske hale, koja je izgrađena još 1979. godine, a proširenjem bi se stvorili uslovi za intenzivnije korišćenje za pripremu vrhunskih sportista i održavanje međunarodnih utakmica.

Obeležena godišnjica rođenja Mike Antića

Nagrada „Miroslav Antić“, koja se dodeljuje u okviru manifestacije „Antićevi dani“, uručena je u utorak 14. marta na svečanosti u Gradskoj kući laureatu, Bošku Suvajdžiću, za najbolju zbirku pesama u 2016-oj godini, pod nazivom „Anima viva“. Nagradu je uručio predsednik Skupštine Grada Novog Sada, Zdravko Jelušić. Povodom godišnjice rođenja pesnika, novinara, publiciste i filmskog stvaraoca Miroslava Mike Antića, a u okviru manifestacije ”Antićevi dani”, delegacije Grada Novog Sada položile su cveće na grob novosadskog velikana i kod njegove biste u Dunavskom parku. Prilikom odavanja počasti Miki Antiću u Dunavskom parku njegovu poeziju recitovala je učenica OŠ ”Miroslav Mika Antić”, a pesnik Vukašin Vojvodić pročitao je pesmu pod nazivom ”Bez tebe smo bosi”.”U umu svakog pojedinca koji se sretne sa delima tog velikog umetnika, Mika Antić se ponovo rađa. Novi Sad kroz ”Antićeve dane” pokušava da se oduži jednom od najznačajnijih stvaralaca. Ove godine obeležavamo i jubilej, to jest desetogodišnjicu manifestacije, a nadam se da će biti održani i stoti ”Antićevi dani” jer to dugujemo Miki Antiću”, kazao je Jelušić. Manifestacija ”Antićevi dani” održava se do 17. marta na više lokacija u Novom Sadu, a program je dostupan na sajtu Kulturnog centra .(→Press Clipping)

Dike novosadske: Milica Simovski

Da u Novom Sadu postoji mnogo svestranih mladih ljudi, dokazala je i naša redovna rubrika Dike novosadske. U okviru nje, predstavljamo još jednu takvu devojku, učenicu Tehničke škole “Mileva Marić Ajnštajn” i odbojkaškog sudiju. U pitanju je Milica Simovski, treća godina Tehničke škole “Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu i pohađa smer arhitektonski tehničar. Milica je prošle godine na republičkom takmičenju u Subotici osvojila drugo mesto u oblasti građevinske konstrukcije. Samo priznanje od velikog je značaja, ali za nju je možda još dragocenije ono što je naučila dok se sa svojom mentorkom pripremala za to takmičenje.  “Poenta tog predmeta jeste da naučimo konstrukciju objekta i složenost zidova i praktično kako se pravi objekat i imala sam zadatak da uradim jedan objekat u određenoj razmeri, da uradimo neke detalje nekih zidova, međuspratnih konstrukcija i ostalog i da razradimo stepenište”, kaže ona. Svestranost joj ponekad zadaje i muke jer, kako kaže, teško joj je da se odluči za svoj budući poziv, s obzirom na to da je mnogo oblasti ka kojima ima sklonosti.(→Press Clipping)

Prikupljeno više od 300.000 dinara za decu
bez roditeljskog staranja

Ksenija Bubnjević i Ognjen Stojanović pobednici su ovogodišnje glavne trke na četvrtoj humanitarnoj atletskoj trci Visoke poslovne škole strukovnih studija “Trčim za dečji osmeh” koja je  održana u Kameničkom parku. Atletičarka Ksenija je najbrže među ženama uspela da savlada 10.5 kilometara, dok je naš najbolji triatlonac Ognjen Stojanović u muškoj kategoriji zauzeo prvo mesto. Trku koju su organizovali atletičar i humanitarac Goran Vendlener, a u saradnji s Omladinskim atletskim klubom “Novi Sad” i Visokom poslovnom školom strukovnih studija je humanitarnog karaktera. Cena starta za starije je bila 600, za dečje trke 300 dinara, a učestvovalo je 800 takmičara. Više od 300.000 dinara, koliko je prikupljeno biće predato deci bez roditeljskog staranja.
“Danas sam trčala za dečji osmeh, iz prostog razloga što imam devojčicu Kalinu od dve i po godine. Ona je takođe istrčala 100 metara i zasluženo otišla da spava. Meni je pošlo za rukom da osvojim prvo mesto, mada je najbitnije to što sam deo humantirane trke i uvek ću se odazvati ovakvim turnirima” – rekla je Ksenija uz napomenu da ni njoj ni njenoj ćerkici takmičenje nije ni malo teško palo.

Održana tribina: “Dostojevski – pakao i raj ruske duše”

Tribina istoričara Milovana Balabana “Dostojevski – pakao i raj ruske duše” održana je juče na “Tribini mladih” u Kulturnom Centru Novog Sada, u 18 časova. Gost tribine biće Fata Eganović, diplomirani filolog srbistike. Na tribini je bilo reči o književnom i životnom putu Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Njegovoj mladosti, robiji i povratku koji će ga izbaciti na površinu javnog života Rusije druge polovine 19. veka. O vremenu kada je ruska, ali i svetska književnost, postala bogatija za dela kao što su “Zapisi iz podzemlja”, “Zločin i kazna”, Zli dusi”, “Braća Karamazovi” i druga.
Dostojevski slovi i za pravoslavnog filozofa, ali i proroka u najpozitivnijem smislu te reči. Njegov “Veliki inkvizitor” govori o poslednjim vremenima, kao i o strategiji vođenja sveta ka pobedi čoveko-boga na uštrb Bogo-čoveka, odnosno samog Hrista. Ali Dostojevski antiherojima (koji ovaj svet vide kao đavolji haos i teže da ga ili unište ili u totalu ovladaju njim) u svojim književnim delima suprotstavlja heroje, koji su čuvari one eshatološke istine, samog Gospoda Isusa Hrista, koji će ovladati svetom posle svih muka kroz koje će on proći. Otud će na tribini akcenat biti na Dostojevskom kao tragaocem za Hristom i kao pozitivnom proroku, koji iz svog ličnog iskustva sagledava pakao i raj sopstvene duše, ruske duše, ali i čitavog čovečanstva, dajući pravoslavlju, ali i Rusima kao narodu, spscifičnu ulogu u celokupnoj istoriji čovečanstva.

Papreno: Roditelji za komplet uždbenika daju i do  17.000

Iz godine u godinu udžbenici za školarce sve su skuplji, rančevi sve teži, a Zakon o udžbenicima koji je usvojen prošle godine nije mnogo promenio situaciju. Škole su već poslale spiskove potrebnih udžbenika sa cenom od koje se mnogim roditeljima zavrtelo u glavi, pošto kompleti za osnovce koštaju i više od 15.000 dinara.
Komplet udžbenika za niže razrede osnovne škole koji se sastoji od 10 do 12 knjiga košta između 7.500 i 9.500 dinara, dok za više razrede koji podrazumevaju i više knjiga, cena kompleta iznosi između 13.000 i čak 17.000 dinara. Ako se nabavljaju preko škole, udžbenici se plaćaju u pet rata, a samo cena radnih svezaka iznosi oko 5.000 dinara što je dodatno revoltiralo roditelje.

Otvoreni dan Muzičke škole u Subotici

Klavir, violina, gitara ili harmonika, imate muzikalno dete, ali ne znate na koji instrument da ga upišete? Baš zbog tih nedoumica, Muzička škola u Subotici organizovala je otvoreni dan. Đaci su mogli da se upoznaju sa mogućnostima koje ta škola nudi.      https://www.youtube.com/watch?v=jj2ugm_sckY

TF “M. Pupin”: Osobe sa invaliditetom i dalje čekaju
na obećani lift

Na zrenjaninskom tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin” više od godinu dana čeka se na izgradnju lifta za osobe sa invaliditetom. Iako su sredstva obezbeđena, zbog administrativnih problema izgradnja nije započeta. https://www.youtube.com/watch?v=FvRUMf3isGE

Saradnja između PMF-a i Doma zdravlja

U ambulanti „Liman” Doma zdravlja „Novi Sad” je otvoren kabinet za optometriju koji je opremljen novim, savremenim aparatima za oftalmološke preglede. Radi se o automatizovanom keratorefraktometru, koji se koristi za određivanje dioptrije, a za koji je 1,2 milion dinara obezbedila Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Isto toliko novca je iz buyeta Grada Novog Sada izdvojeno za nabavku beskontaktnog tonometra, koji služi za merenje očnog pritiska. “Sada će pacijenti značajno manje čekati na preglede, rezultati su izuzetno precizni, bezbolni, aparati su beskontaktni i vrlo jednostavno se dolazi do svih važnih parametara o funkciji oka i mislim da su Novosađani i stanovnici prigradskih naselja dobili značajan iskorak u poboljšanju zdravstvene zaštite” – naveo je Horvat.
Zamenica direktora Departmana za fiziku PMF-a prof. Željka Cvejić je objasnila da su optometristi zapravo stručnjaci za primarnu brigu o zdravlju vida i u ovom sistemu treba da olakšaju rad lekara-oftalmologa. “Za državu je mnogo isplativije da u domovima zdravlja angažuje takve stručnjake jer je za njihovo obrazovanje potrebno tri godine, za razliku od lekara-oftalmologa”, kaže Željka Cvejić. “Prva stepenica između lekara i pacijenta je optometrista, koji odredi grešku refrakcije vida ukoliko postoji, a ako uoči izvesnu patologiju ili bolest, svakako odmah preusmerava pacijenta ka lekaru-specijalisti, odnosno oftalmologu. Ona dodaje da je tome prethodio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između PMF-a i Doma zdravlja „Novi Sad”, gde su studenti imali stručnu praksu, osim Očne klinike Kliničkog centra Vojvodine. “U svim razvijeniom zemljama s dobro organizovanom oftalmološkom službom radi se tako da postoje stručnjaci i saradnici različitog profila koji zajedno čine oftalmološki tim da bi rad bio brži, racionalniji, ekonomičniji, precizniji i kvalitetniji, u svakom slučaju bolje za pacijenta”, rekla je šefica Očne službe u Domu zdravlja „Novi Sad” dr Ivanka Tanasijević Filipov. – Imamo dva saradnika-defektologa, koji rade s decom i koji nam znatno ubrzavaju i olakšavaju posao, a sada će dvoje optometrista raditi s odraslima sve vezano za refrakciju te će pacijenti biti brže pregledani i zadovoljniji uslugom zbog koje ovde i dolaze.

Škola “Vojvoda Stepa” dobila novu salu

Voždovačka Osnovna škola “Vojvoda Stepa” dobila je 14. marta novu fiskulturnu salu i 13 savremeno renoviranih učionica, čija je ukupna vrednost 1,5 miliona evra.  https://www.youtube.com/watch?v=lnfjf-ZZdWg

Vremeplov: Milutin Radovanović

Na jučerašnji dan 15. marta 1900. godine rođen je srpski biolog Milutin Radovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela: “Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka”, “Vodozemci i gmizavci naše zemlje”.

Vremeplov: Egon Fekete

Na jučerašnji dan 15. marta 2009. godine  umro je Egon Fekete, istaknuti srpski lingvista, dugogodišnji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se leksikologijom i leksikografijom, istorijom srpskog jezika, onomastikom i savremenim srpskim jezikom. Dela: “Uloga srpskih pisaca druge polovine XIX veka u zasnivanju modernog književnog jezika”, “O Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU”, “Da li su ćirilica i latinica nacionalna pisma?”.

Vremeplov: Miodrag Bulatović

Na jučerašnji dan 15. marta 1991. godine umro je i srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života – nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka “Đavoli dolaze”, objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani “Crveni petao leti prema nebu”, “Heroj na magarcu”, “Rat je bio bolji”, “Ljudi sa četiri prsta”, “Peti prst”, “Gullo, gullo”, novele “Vuk i zvono”, drama “Godo je došao”.

Zakoni o doživotnoj robiji za ubistva dece  posle izbora

Predlog izmena zakona kojim bi bilo omogućeno da se ubicama dece odredi doživotna robija Skupštini će biti dostavljen nakon izbora, kaže Igor Jurić. Osnivač Fondacije “Tijana Jurić” i otac devojčice koju je 2014. godine oteo i ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina koji je zbog tog zločina dobio 40 godina robije, rekao je juče za RTS da postoji mnogo ljudi koji prepoznaju problem i koji su spremni da podrže izmene Krivičnog zakonika kojima bi bilo propisano da se svakom ubici deteta odredi kazna doživotnog zatvora. “Blic” i Fondacija “Tijana Jurić” pokrenuli su prošle nedelje akciju kojom se želi izdejstvovati promena Krivičnog zakona Srbije, tako da sudijama bude omogućeno da ubicama dece izriču doživotne kazne. U narednom periodu radićemo pre svega na animiranju javnosti, naročito stručne, kako bismo podstakli javnu raspravu o zakonskim promenama. Ta rasprava na koncu bi trebalo da dovede do usvajanja nacrta izmena zakona u Skupštini Srbije. Jurić je, gostujući u “Dnevniku” RTS-a, istakao da je cilj Fondacije prevencija i edukacija dece o opasnostima, ali i izmena zakona. – Činjenica je da su nakon smrti Tijane tri čoveka optužena za najsurovija ubistva dece, dvojica su osuđena, a trećem se sudi (Vladici Rajkoviću). Upravo za Vladicu Rajkovića, kada izađe iz zatvora sa 67 godina, niko ne garantuje da ne može da ponovi isto – rekao je Jurić. Tijanin otac ukazao je da je veliki porast nasilja, kao i da na to moramo da utičemo promenom zakona.

Epidemije prete: Samo u Beogradu svaki treći mališan nije primio vakcinu!

Situacija je preteća kada se govori o mogućnosti izbijanja epidemije malih boginja, jer u Beogradu čak jedan trećina dece nije primila prvu dozu MMR vakcine (male boginje, zauške, rubeole). To znači da su nam vrtići puni osetljivih mališana, a broj vakcinisanih nije dovoljan da bi se zaustavila epidemija. Ovo za “Blic” tvdri dr Predrag Kon, epidemiolog koji se bavi imunizacijom u Zavodu za javno zdravlje Beograd. – Podaci za prethodnu godinu, koliki je obuhvat imunizacije u Srbiji, tek treba da se obradi, ali verujem da će broj nevakcinisane dece biti veći. Izbijanje epidemije u Rumuniji, gde je 17 dece umrlo, je opomena za nas, jer pored malih boginja, preti nam i veliki kašalj, kao i difterija – napominje dr Kon.
Zbog svega što se dešava našim komšijama u Rumuniji, kao i zbog nedavnog obolevanja od malih boginja u Kruševcu, Institut za javno zdravlje “Batut” naložio je pokretanje masovne imunizacije, revidiranje zdravstvenih kartona, ali i pozivanje roditelja čija deca nisu primila cepivo.
Stručnjaci, sa kojima je “Blic” razgovarao, upozoravaju da, ukoliko nepoverenje građana u vakcinaciju ostane ovakvo, male boginje, rubeola i zauške, ponovo prete da izazovu epidemije. A razlog za to su raznorazne priče o štetnosti vakcina, koje su počele nakon pandemije svinjskog gripa, zbog čega sve manje roditelja vodi decu na vakcinisanje. Nakon toga, antivakcinalisti su postali sve glasniji. Imaju vrlo slične argumente zbog kojih se protive vakcinaciji – ona razboljeva, ne štiti, prirodni imunitet je bolji, a vakcine sadrže opasne materije, poput žive. Međutim, najveći strah kod roditelja izazvan je pričom o mogućoj povezanosti vakcina s pojavom autizma kod dece.
– Postoji brojna dokumentacija koja pokazuje da to nije istina i da se radi o potpunim izmišljotinama. To su validne studije. Ipak, vakcina daje neke neželjene reakcije i svake godine zabeležimo od 40 do 100. I sve su bile prolaznog karaktera – od crvenila na mestu uboda, blago povećane temperature, ali i anafilaktičkog šoka. Za sve ove godine, koliko se bavim imunizacijom, samo kod jednog pacijenta nakon primljene polio vakcine dogodila se teška reakcija koja nije bila prolazna”,  kaže dr Kon.(→Press Clipping)

Ispovest: Detinjstvo u kandžama seks-kulta

Majkl Jang je od osmoro braće bio najpredaniji propovednik na ulici. Odrastao je u Montereju u Meksiku, i deset sati na dan je provodio napolju, tri do četiri dana nedeljno razgovarajući sa strancima i išavši od vrata do vrata propovedajući na svom lošem španskom jeziku. Pitao je ljude da li žele da idu u raj, a ako bi odgovorili potvrdno, onda bi se molio za njih, a ukoliko bi rekli ne, pitao ih je da li žele da doniraju za Family International, versku organizaciju koja je potekla od ozloglašenog seksualnog kulta Deca božija, piše Telegram.hr. Majklovi roditelji su se preselili u Meksiko 1998. godine i rekli dečaku da je njegova sudbnina i dužnost da propoveda. U suprotnom će provesti život u predgrađu raja, gde je za mrvicu bolje nego u paklu. Kad je imao osam godina preselili su se u Teksas i tu započeli iz početka svoju misiju, ispred tržnih centara gde su držali govore o neizbežnoj apokalipsi koja će nevernike zbristai sa lica Zemlje. – Bio sam veoma odlučan i spiritualna, ali na opsesivan način i bio sma srećan tada – kaže Jang, koji ne zna da je FBI tada nversku organizaciju njegovih roditelja etiketirao kao sektu i optuživao ih za zlostavljanje dece.
U izveštaju iz 1974. godine, kancelarija javnog branioca iz Njujorka je Decu božiju nazvao kultom. Aktivisti grupe su privukli pažnju FBI i Interpola, koji su lovili njihovog vođu Dejvida Berga. Jedan anonimni doušnik je progovorio o silovanju, zatočeništvu, otmicama i incestima unutar grupe. Kada je Berg preminuo 1994. godine, istraga se završila, ali u 2009. godini organizacija je počela da stoji na klimavim nogama. Na kraju se rasformirala i Jang je iznenada bio prisiljen da potraži novi život, zajedno sa hiljadama drugih izolovanih misionara, koji su morali da se uklope u društvo koje su davno odbacili.
Sekta Deca božija je osnovana 1968. godine kao mala grupa odbeglih tinejdžera i hipija koji su uz vođstvo Berga, predali sebe obožavanju Isusa Hrista i promiskuitetnom seksu, barem prema rečima kancelarije javnog branioca iz Njujorka. Jang je naveo da on nikad nije bio seksulano zlostavljan, ali da je bio prisutan. (→Press Clipping)

Učiteljica imala seks sa đakom, pa ga “prevarila” sa vršnjakom

Učiteljica koja je imala seksualni odnos sa svojim učenikom i to tokom puta u Afriku sa njegovim roditeljima izbegla je zatvorsku kaznu. Hejli Vej (29) imala je seksualni odnos sa svojim učenikom najmanje deset puta, a utvrđeno je da je imala odnos i sa drugim učenikom po povratku u SAD tokom šetnje u planinama. Nastavnica koja je svojim učenicima slala fotografije na kojima je gola, osuđena je na deset godina uslovno, nakon što je priznala da je imala nedolične odnose sa svojim 17-godišnjim đakom. Bivša nastavnica matematike iz Teksasa neće biti registrovana kao seksualni prestupnik, ali prema presudi, moraće da odradi 200 sati društveno koristnog rada. Vejova je učenika sa kojim je putovala i sa kojim je najduže održavala seksulane odnose upoznala u junu 2015. godine.
Ovo je samo jedan u nizu sličnih slučajeva koji su prethodnih godina potresali Ameriku. Nekoliko desetina nastavnica, učiteljica i profesorki završilo je iza rešetaka zbog “neprikladnih odnosa sa đacima”, dok je veći broj “imao sreće”, te su baš poput Hejli Vej prošle bez zatvorske kazne. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply