Svetski dan voda 2017.

Voda kao životna odrednica

Ovo je kratka priča o čoveku i tokovima civilizacije koja se rađala, razvijala i napredovala, ali
nikada bez vode.
Danas, kada se suočavamo sa problemom nestašice vode, zagađenost vodenih tokova i opasnost da ostanemo bez ovog važnog resursa, na nama je da razmišljamo o značaju vode koja je u velikoj meri odredila tok čovekovog života, o vodi koja jeste, suštinski, životna odrednica.
Iznosimo tvrdnju: Voda je preduslov opstanka života.
Jedan od takvih primera je praistorijska kultura Lepensakog vira koja je postojala u periodu između 6700. i 5500. godine pre n.e., punih 12. vekova.
Naselje na desnoj obali Dunava duž Đerdapa, naselje ribara i lovaca, jedno je od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Naselje kraj vode, kraj reke koja protiče kroz 10 država, svedočanstvo je početaka civilizovanog života čoveka…u neposrednoj blizini Donjeg Milanovca, na tlu Srbije.
U dolinama velikih reka koje su nudile obilje života ponikle su brojne civilizacije. Tako su se, uz
obalu Tigra i Efrata, rađale i nestajale civilizacije koje su iza sebe ostvile brojna svedočanstva
kao što je priča o Semiramidinim vrtovima u Vavilonu. Visedi vrtovi Vavilona nastali su oko 600.
godine pre n.e. po naređenju kralja Nabukodonosora II. On je ove vrtove darovao svojoj voljenoj Semiramidi.Dakle, voda je čovekova osnovna životna potreba, ali i dokaz kako ljubav od vode čini čuda.
Vodom se bavio i čuveni filozof, hidroteničar i nautički inžinjer, Tales iz Mileta. Talas je smatrao da je voda pramaterija od kojeg je sačinjen svet. Bez nje nema vlage, a bez vlage nema hrane, života, ni toplote. Iz nje sve proizlazi i u njoj se sve razrešava. Između ostalog, Tales je zabeležio: “Voda se menja u paru, sneg, led: tako od vode postaje i sve drugo i pretvara se natrag u vodu”. Posmatrajudi vreme i doba u kojem je živeo, njegova misao je bila smela i napredna.
Od kakvog je značaja voda kazuje sama činjenica da se u religijama od najstarijih vremena do danas konstantno pominje i koristi. Tako se u Bibliji pominje čak 442 puta.
Mojsije u svojim knjigama beleži „tama se prostirala nad površinom bezdana vodenog, a Božji
duh delovao je nad površinom voda”. Isus Hrist se krstio u reci Jordan oprostivši se od starog načina života koji je do tada vodio.Reka Jorda se u Starom zavetu pominje 175 puta, a u Novom zavetu 15 puta.
Od antičkih vremena do srednjeg veka odnos prema vodi se nije menjao.Uz obale mora, reka, jezera nastajali su gradovi pa su tako brojni vodeni tokovi postali mesta susretanja ljudi, razmene dobara i ideja. To su bila naselja zanatlija i trgovaca, pomoraca poput Dubrovnika na obali Jadranskog mora, na severu Evrope duž Baltičkog mora gde je u periodu od 1358. do 1669. godine monopol u trgovoni držala Severnonemačka hanza ili su to bila odbrambena naselјa poput Golupca na obali Dunava koji se u ugarskim spisima pominje još od 40-tih godina XIV veka.
Magična mod vode odvela je Kolumba preko Atlantika do novog sveta, a Magelana na putovanje oko sveta. Ova putovanja su pokazala da voda nije prepreka ved izazov, poprište borbe za život.Čovek je kroz ova putovanja i otkrida spoznao da „more omogudava uspostavlјanje odnosa među narodima, olakšava razmenu različitih dobara, doprinosi širenju civilizacije”.Vodeni tokovi su deo geografskog prostora i određuju način života ljudi u naseljima koja su nastala kraj njih. Svako od tih naselja, sela ili gradskih centara, sa svojom rekom, sa svojim morem ima i određeno značenje.
Takvi su i gradovi prikazani u prezentaciji „Voda kao životna
odrednica“:
PERT – na obali Indijskog okeana i reke Svon (Zapadna Australija), osnovan je 1829. godine
BRUK – na reci Lajti, 40 km jugoistočno od Beča predstavljao je austrijsko-ugarska granicu do
1921. godine.
SARAGOSA – na reci Ebro u pokrajina Aragon (Španija) sa posebno uređenim vodnim sistemom
snabdevanja i kanalizacije. Reka, inače, protiče kroz neobične krajolike, od pustinje do guste
šume, livada i planina.
KINŠASA – na južnoj obali reke Kongo najvede reke u zapadnom delu Centralne Afrike, glavni je
grad Demokratske Republike Kongo (Zair), a osnovan je 1881. godine.
Voda nije prepreka. Preko nje je čovek sagradio brojne mostove i povezao različite svetove.Voda mu je pružila obilje i šansu da joj uzvrati istom merom.1894. pušten je u promet pokretni most na Temzi.Sečenjijev lančani most na Dunavu 1849. godine spojio je Budim i Peštu.Golden gejt otvoren 1937. godine, visedi most dugačak 2.737 metara, sagrađen je iznad istoimenog moreuza i povezuje San Francisko i okrug Marin.Gradnja mosta Mehmeda paše Sokolovida na Drini završena je davne 1577. godine… A, on, još uvek traje!
2014. godine preko reke Zambezi pušten je u rad savremeni drumski most u provinciji Tete.U dalekom Iranu, rekonstruisani Khaju most sagrađen je još 1650. godine preko reke Zajande, a ima višestruku namenu – most, brana, mesto javnih okupljanja, turistička atrakcija.Najduži most na svetu, Kingdao Hajvan dug 42,5 km (174 puta vedi od Tauerbridža), iznad Žutog mora u istočnoj Kini, završen je 2012. godine.
I tako redom, redosledom koji mi sami odaberemo, možemo ređati imena ovih velelepnih građevina koje su spojile različite svetove preko, čini se, nepremostivih vodenih tokova.Voda je čoveku pružila izazov, radost, ushidenje…
Ali, nije voda uvek donosila radost.
Nekada je voda bile obojene krvlju i ostala zapamdena po nemrljivim ljudskim žrtvama kao što
je primer čuvene Kolubarske bitke (16. novembar 1914. – 15. decembar 1914.) iz Prvog svetskog rata. Mesec dana borbi na Kolubari ostavili su dubok i bolan pečat istorijskog trenutka u kojem je nadljuskim naporima ostvarena pobeda srpske vojske nad austro-ugarskom vojskom.Voda je donela, voda je i odnela! Voda je nekada bila prekretnica u rešavanju ključnih situacija u velikim ratnim sukobima. Čak i u ratu, razmišljajudi o vodi, o velikom vodenom prostoru zaključili su ljudi poput čuvenog admirala iz Drugog svetskog rata Čarlsa Henrija Nimica: „More je kao i život, izuzetno surovo.
Najbolјi način da uspeš je taj da naučiš najviše što možeš, da daš sve od sebe i ne brineš previše, posebno o onim stvarima na koje ne možeš da utičeš.”
Ako se odvojimo od loših misli o vodama na kojima su se odigrali nemili događaji vodu možemo posmatrati i iz drugog ugla. Najlepše pesme posvedene su vodi – jedna takva, Lepenica, protiče kroz Kragujevac nekadašnju prestonicu Srbije – kroz grad u kojem su pokrenute “Novine srbske”, osnovana “Knjaževskosrpska banda”, udareni temelji “Knjaževsko-srpskog teatra”, otvorena gimnazija, osnovan Licej i otpočela sa radom čuvena “Topolivnica”. I sve to u gradu kroz koji reka protiče.Širom sveta poznata je i evropska reka Dunav.
Dunav protiče ili čini granicu 10 država (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Moldavija i Ukrajina). Nazivaju ga žilom kucavicom Evrope dugom 2850 km i jedina je velika evropska reka koja teče od zapada ka istoku, od Švarcvalda do Crnog mora. Pamte ga po Štrausovim valcerima koji su mu posvedeni, posebno “Na lepom plavom Dunavu”, ili po “Dunavskim valovima” koje je komponovao čuveni rukovodilac Rumunskog vojnog orkestra i poznati kompozitor banatskih Srba Jovan Ivanovid.Milione lјudi snabdeva vodom za pide. Ogromna količina vode u koritu Dunava čini ga, takostručnjaci tvrde, najzdravijim izvorom pijade vode u centralnoj Evropi.Voda je sastavi deo svakog živog bida pa i čoveka. Ona je najbitniji sastojak organizma. Naša
krv se sastoji od 90% vode, a naše telo potseda na mašinu koja funkcioniše na principu korišdenja vode. U proseku oko 70% ljudskog tela čini voda.Koje su karakteristike vode koje je čine neophodnom po organizam?
* Voda reguliše telesnu temperaturu
* Voda uklanja štetne otrove iz tela
* Voda transportuje hranljive materije od vitalnog značaja za ljudsko telo.
Pojedini organi ljudskog tela sadrže različit procenat vode, ali podjednako važan za njihovo funkcionisanje, kao i za funkcionisanje čitavog organizma. Uostalom, voda je hemijsko jedinjenje koje predstavlja glavni sastojak fluida svih živih bida.Ona je, jednostavno rečeno, providna tečnost koja formira reke, jezera, okeane i kišu.Niz je zanimljivosti koje su povezane sa vodom.Tako, u skadu sa zakonitostima prirode, znamo i za najkišovitije mesto na planeti. To je planina Vajaleale na Havajima, gde za godinu dana padne 11.700 mm kiše, što je oko 25 puta više negobilo gde u Srbiji.Iako je izuzetno retka u pustinjama, gde plјusak naiđe jednom u nekoliko godina, kiša pada u svim delovima Zemlјe.
I dok razmišljate o svemu onome što smo danas pokušale da vam prezentujemo nemojte zaboraviti na to da je voda dragoceni resurs koji je potreban i nama i generacijama koje dolaze iza nas. Ponekad je to priča o problemima sa kojima se svakodnevno sredemo, kao što je priča u filmu „Kišni čovek“, priča o autizmu i kako ga pobediti (glumci: Tom Kruz, Dastin Hofman, Valerija Golino).Ponekad je to priča sa srednim krajem. Onako pitka, čini čoveka srednim i kada, kao kiša, pljušti, baš kao u filmu „Pevanje na kiši“.
Šta je to što ne smemo zaboraviti?
Voda je resurs kojem je čovek ostao dužan!Zašto?
Zaboravio je šta mu je voda pružila!
Zaboravio je da bez vode nema opstanka živog sveta!
Čini nam se da je, u neku ruku, Tales bio u pravu kada je rekao:
IZ VODE SVE DOLAZI ,U VODU SE SVE VRAĆA!
Rukovodilac tima: Olgica Lukač, prof.
Saradnice iz odelјenja II-4 Hemijsko-medicinske škole:
Nikolina Zrnić, Jelena Moromilin, Marija Nikić, Ksenija Todorović, Veroslava Kornić

2017-03-23 Svetski dan voda – saopštenje – ol

2017-03-23 Osmeh za vodu 2017 plakati

1_Voda kao životna odrednica  – PowerPoint

 

About the Author

admin

Leave a Reply