Saopštenje – Između dva štrajka

Poštovane koleginice i kolege,

Na osnovu provedene ankete u školama članicama NSPRV možemo konstatovati da su svi prosvetni radnici ogorčeni odnosom vlasti prema obrazovanju i da je značajan broj spreman i na obustavu nastave 31. marta. Takav rezultat samo potvrđuju naš stav da je “voda došla do grla”, da su laži i obmane kojom smo svakodnevno zasuti proizvele opravdan gnev svih prosvetnih radnika. Dve godine od potpisivanja Sporazuma  on je ostao “mrtvo slovo na papiru”, što je bruka i sramota za vlast koja ga je potpisala i koja se hvali kako je socijalno odgovorna.
Istog dana kad je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije objavila da će nakon štrajka upozorenja održanog 17. marta dana 31. marta organizovati jednodnevnu obustavu rada, NSPRV je javno podržao ovu inicijativu, krenuo u anketiranje članstva i tražio sastanak svih sindikata (ili bar onih koji su se oglasili po ovom pitanju), kao i utvrđivanje zajedničke strategije, cilja, metoda i provere spremnosti članstva u celoj Srbiji, a   pre marta, i najvažnije od svega – plana za naredne akcije. NSPRV smatra da je UNIJA kao inicijator ideje morala organizovati taj sastanak! Međutim, sa žaljenjem možemo da konstatujemo da do sastanka nije došlo (nije ni sazvan!) zbog sujete, zbog toga što oni koji su to inicirali očigledno nisu dorasli obavezama koje su preuzeli, i što neki smatraju da su sami sebi dovoljni! 31. mart je višestruko ozbiljan datum jer tog dana počinje i predizborna tišina, i baš zbog toga, zbog ozbiljnosti situacije, stav NSPRV je da tu nema mesta improvizacijama! Akcija, naročito u ovakvom danu, mora “imati i glavu i rep” a toga do danas, nažalost, nema. Ako je princip “svaka vaška obaška” to je ništa drugo do amaterizam i to bez presedana!
NSPRV je na sastanku Izvršnog odbora koji je održan u četvrtak 23. marta u Somboru, zauzeo jasan stav i po pitanju obustave i po pitanju dalje strategije, ali nema pravo insistirati da to bude model za sve škole u Srbiji. To je nešto što bi se moralo utvrditi zajedničkim dogovorom, a ne pojedničnim stavom bilo koga, ma koliko sebe smatrao bitnim i važnim! Nadalje, osmišljavanjem i javnim iznošenjem jasnog plana, a pre  31.marta, ta obustava dobila bi socijalni i sindikalni karakter i ne bi ostavila prostora za etiketiranje da je politički obojena. Ukoliko je stav rukovodstva nekog sindikata takav da je vlast jedina kriva, onda to isto rukovodstvo valjda trebalo pozvati članstvo na izbore, da takvu vlast kazni na jednini legalan način.Tako bi lideri sindikata preuzeli svu odgovornost, a ne bi ju prebacivali na članstvo, kao što se čini sada! Ako je ideja  da smo 31. marta u obustavi, a da 3. aprila krenemo redovno sa nastavom, bez plana za dalje akcije, onda to i nije nikakav plan već zamajavanje svih zaposlenih u prosveti i svesno žrtvovanje onih koji su spremni za borbu svim sredstvima protiv ovakve  socijalno neodgovorne vlasti.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine će i pored svega napred rečenog uvek podržati i maksimalno stati u odbranu svakog pojedinca koji obustavom iskaže svoje opravdano nezadovoljstvo, ali kao organizacija, kao ozbiljni ljudi, ne možemo ćutke ignorisati izostanak bilo kakvog plana. Na kraju, i taj, toliko pominjani Sporazum koji i danas pokušavamo da branimo, nije bio plod rada pojedinaca već zajedničkog rada svih sindikata i svih prosvetnih radnika u maratonskom štrajku 2014. i 2015. godine. Ozbiljna vremena zahtevaju i ozbiljne ljude i ozbiljne akcije, i NSPRV će u narednim danima pokrenuti seriju razgovora sa svima koji su spremni na borbu koja ima realnu šansu za uspeh.
Novi Sad, 28.03.2017.
Ranko Hrnjaz, predsednik

2017-03-28 rh Izmedju dva strajka

About the Author

admin

Leave a Reply