Vesti – 29.03.2017.

Sporazum “mrtvo slovo na papiru”: Između dva štrajka!

“Na osnovu provedene ankete u školama članicama NSPRV možemo konstatovati da su svi prosvetni radnici ogorčeni odnosom vlasti prema obrazovanju i da je značajan broj spreman i na obustavu nastave 31. marta. Takav rezultat samo potvrđuju naš stav da je “voda došla do grla”, da su laži i obmane kojom smo svakodnevno zasuti proizvele opravdan gnev svih prosvetnih radnika. Dve godine od potpisivanja Sporazuma on je ostao “mrtvo slovo na papiru”, što je bruka i sramota  za vlast koja ga je potpisala i koja se hvali kako je socijalno odgovorna” rekao je juče prof Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV.
“Istog dana  kad je  Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije  objavila da će nakon štrajka upozorenja  održanog  17. marta  dana 31. marta  organizovati jednodnevnu  obustavu rada, NSPRV je javno podržao ovu inicijativu, krenuo u anketiranje članstva i tražio sastanak svih sindikata (ili bar onih koji su se oglasili po ovom pitanju), kao i utvrđivanje zajedničke strategije, cilja, metoda i provere spremnosti članstva u celoj Srbiji, a pre 31. marta, i najvažnije od svega – plana za naredne akcije. NSPRV smatra da je UNIJA kao inicijator ideje morala organizovati taj sastanak! Međutim, sa žaljenjem možemo da konstatujemo da do sastanka nije došlo (nije ni sazvan!) zbog sujete, zbog toga što oni koji su to inicirali očigledno nisu dorasli obavezama koje su preuzeli,  i što neki smatraju da su sami sebi dovoljni! 31. mart je višestruko ozbiljan datum jer tog dana počinje i predizborna tišina, i baš zbog toga, zbog ozbiljnosti situacije, stav NSPRV je da tu nema mesta improvizacijama! Akcija, naročito u ovakvom danu, mora “imati i glavu i rep” a toga do danas, nažalost, nema. Ako je princip “svaka vaška obaška” to je ništa drugo do amaterizam i to bez presedana!” kaže Hrnjaz. (→Saopštenja)

Deveti šangajski sajam obrazovanja

Komisija za obrazovanje Grada Šangaja u saradnji sa partnerima organizovala je Deveti šangajski sajam obrazovanja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svečanom otvaranju Sajma prisustvovao je i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Tom prilikom ministar je istakao da saradnja Republike Srbije i Narodne Republike Kine traje više od 60 godina i da se trenutno u Šangaju na školovanju nalazi oko 60 studenata iz Srbije. “Godišnje u proseku 10 naših studenata odlazi u Kinu. Naš cilj je da ih bude još više, ali i da više studenata iz Kine dođe u Srbiju”, rekao je ministar.
“Današnji Sajam znači otvaranje novih vrata saradnje sa univerzitetima iz Kine, prevashodna Šangaja, svetske akademske metropole, rekao je dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović. Da je Sajam najbolja prilika da se studenti i budući brucoši upoznaju sa šangajskim fakultetima, ukazao je Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu. “Kina mnogo ulaže u obrazovanje pa su i univerziteti poslednjih godina mnogo napredovali. Tako se na prošlogodišnjoj Šangajskoj listi univerziteta u prvih 500 našlo čak 54 iz Kine”, istakao je Bumbaširević.
Predstavnik delegacije iz Šangaja Jang Veiren izrazio je uverenje da će ovogodišnji sajam doprineti poboljšanju saradnje između dve. “Srbija je važna zemlja u našoj Strategiji Jedan pojas-jedan put, kao i u okviru grupe 16+1, Kina plus 16 država centralne i istočne Evrope”, rekao je Veiren. Cilj Sajma obrazovanja je predstavljanje visokoškolskih institucija iz Šangaja, ostvarivanje međuinstitucionalne saradnje i povećanje interesovanja studenata za nastavak studija u Šangaju. Ove godine, 33 visokoškolske institucije iz Šangaja predstaviće svoje studijske programe.

Lipkovski: Prosvetni savet o nastavnim planovima 11. aprila

U susret sledećoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), na kojoj će 11. aprila predložene izmene nastavnog plana za starije osnovce biti možda i najvažnija tačka dnevnog reda, blok nastavu kao „najbolje” rešenje pod znak pitanja stavlja Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS. U razgovoru za naš list, on je primetio da će oduzimanjem časova drugim predmetima zbog blok nastave u sedmom razredu, recimo, matematika biti oštećena za osam časova, što je negde oko pet odsto ukupnog fonda od 144 časa. “U sedmom razredu je obimno gradivo za koje ionako nema dovoljno vremena, još ako im se dodatno vreme uskrati može da dođe do problema. Blok nastava, čini mi se, nije dobro organizaciono rešenje, to je model koji je pokušavan, pa se od njega odustalo”, kaže Lipkovski.
Predlagači novog nastavnog plana procenjuju da bi blok nastava za predmete informatika i računarstvo i tehnika i tehnologija mogla da doprinese da sedmaci i osmaci u čijem je rasporedu 31 čas nedeljno imaju zakonom predviđenih 28 časova „suve nastave”, dakle obaveznih i izbornih nastavnih predmeta nedeljno. Ali, ako se u taj raspored udene samo čas odeljenskog starešine, da ne računamo vannastavne aktivnosti propisane školskim planom i programom, opterećenje će opet biti veće od zakonom propisanog.
“Najveći je problem što se rade promene u zakonskom okviru koji ograničava broj časova. Zavod je pokušao da napravi neku ekvilibristiku, videćemo šta je uspeo”,  komentariše Lipkovski.
Najavljuju se novi zakoni. Predložen nastavni plan je, naravno, rađen po aktuelnim. “To ukazuje na nepotrebnu žurbu. Treba prvo osmisliti ceo proces, uz konsultacije sa stručnom javnošću, pa menjati planove od prvog razreda navies”,  smatra Lipkovski.

Rakiću titula počasnog člana u Unesko

Direktoru Centra za bioetičke studije i šefu Unesko Katedre za bioetiku za Evropu, Vojinu Rakiću dodeljena je titula počasnog člana na godišnjem Kongresu Unesko Katedre za bioetiku koji je održan na Kipru, saopštio je u ponedeljak  Centar za bioetičke studije. Na Kongresu, u prisustvu 500 delegata, odlučeno je da Rakiću bude dodeljeno počasno članstvo za izuzetne rezultate u radu. Kako je saopšteno, tu titulu je pre njega dobilo samo šest istaknutih ličnosti. Istovremeno, Rakić je imenovan i za člana Predsedništva Unesko Katedre za bioetiku. To telo se sastoji od sedmoro ljudi koji upravljaju radom 156 Unesko Katedri za bioetiku u čitavom svetu.

Padina: Reforme u osnovnoj  kreću od septembra

Reforme obrazovanja u osnovnim školama počeće od naredne školske godine, poručio je u nedelju 26. marta ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Šarčević je u nedelju  obišao Osnovnu školu “Maršal Tito” u selu Padina kod Kovačice, u kojoj se nastava izvodi na slovačkom jeziku, dok srpski jezik kao nematernji uče svi učenici. Ministar je ukazao i da je obrazovanje na maternjem jeziku svih nacionalnih manjina ono čime Srbija treba da se ponosi. Takođe, istakao je i da mu je drago što vidi jedinu veliku školu u seoskoj sredini.
Predsednik opštine Kovačica Milan Garašević kazao je da je ta opština poznata po tom što svako govori na svom jeziku. “I svi se razumemo. Dvesta godina čuvamo tradiciju i dobre međunacionalne odnose”, rekao je Garašević.
Inače, u Padini žive pretežno Slovaci, a sredinu odlikuje multikulturalnost, višejezičnost i multikonfesionalnost. Ta specifičnost se odslikava i na život škola u ovoj sredini, pa se u sedam osnovnih škola nastava realizuje na četiri različita jezika, na srpskom, mađarskom, rumunskom i slovačkom jeziku.

Upis prvaka od 1. aprila

Upis prvaka počinje za nepunu nedelju dana 1. aprila, a većina roditelja već je detaljno “skenirala” prednosti i mane određenih škola. Iako će većina prosvetnih radnika reći da je najbliža škola uvek najbolja, za to gde će upisati svoje prvake, roditelji se u sve većem broju opredeljuju prema reputaciji obrazovne ustanove. Koji jezici se uče, kakav je uspeh đaka na takmičenjima i maturi, ima li dodatnih sekcija, produženog boravka ili celodnevne nastave, kakve su učiteljice – sve ovo mame i tate ispitaju pre nego što se odluče gde će njihovo dete da sedne u klupu.Tako su u najpopularnijim školama već formirane liste čekanja za učenike koji ne pripadaju njihovoj teritoriji. Zvaničan rok za ove prijave bio je do 1. februara, ali u praksi je produžen. Upis prvaka počinje 1. aprila, ali kako je to subota, škole će buduće đake primati od ponedeljka, 3. aprila. Upis zvanično traje do 31. maja, ali škole obično upisuju sve do septembra.

Ministarstvo: Niko neće ostati neupisan

Iz Ministarstva prosvete poručuju da mesta ima sasvim dovoljno za svu decu i da niko neće ostati neupisan. A u školama kažu da prioritet pri upisu ipak imaju deca koja žive u blizini određene škole. – U državnim vrtićima i predškolskim programima u školama imamo 67.740 dece. Ali kada se ovom broju dodaju i devojčice i dečaci iz privatnih vrtića, očekujemo da u prvi razred ove godine krene između 68.000 i 69.000 dece – kaže, za “Novosti”, Slavica Jašić, rukovodilac sektora za poslove osnovnog obrazovanja u Ministarstvu prosvete. – U prvi razred upisuju se deca koja do početka školske godine napune najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. Ove godine to su devojčice i dečaci rođeni od 1. marta 2010. do 28. februara 2011.

Upis prvaka: Izbor škole

Upis budućih prvaka u narednu školsku 2017/2018. godinu počinje 1. aprila i važi za sve mališane koji su rođeni od 1. marta 2010. do 28. februara 2011. Potrebno je da roditelji prilože izvod iz matične knjige rođenih, potvrdu od pedijatra da postoji psihofizička spremnost za polazak u prvi razred i potvrdu o prebivalištu. S obzirom na to da je pohađanje predškolskog programa obavezno zakonom, potrebno je priložiti i potvrdu od Predškolske ustanove.
Krajnji datum za podnošenje zahteva za upis predškolaca koji teritorijalno ne pripadaju školi koju žele da pohađaju bio je 1. februar. Škola je dužna da u određenom roku roditeljima pruži odgovor na pitanje da li ima mogućnosti da, u skladu s kapacitetima, upiše tu decu. – Svi koji su podneli takve zahteve moraće da sačekaju 31. maj jer ćemo tek tada moći jasno da sagledamo s koliko mesta škola raspolaže i tek tada ćemo moći da kažemo da li smo u mogućnosti da primimo decu sa strane, i koliko njih. Po zakonu, odeljenje ne bi trebalo da ima više od 30 učenika, ali treba imati u vidu i da je po odeljenju dozvoljeno do dva učenika kojima je potreban neki vid podrške u nastavi, kao što su asistenti, drugačiji nastavni program, plan podrške… Takvi učenici se računaju kao dva ili tri redovna đaka, u zavisnosti od toga kakav je nastavni program predodređen za njih. U skladu s tim, škola procenjuje da li može da prihvati svu decu koja su aplicirala – objašnjava Lidija Radulović. U slučaju da roditelji žele da upišu svoje dete koje je mlađe od predviđenog uzrasta, i to je moguće, kažu naši sagovornici, ali tome prethode detaljana ispitivanja u koja su uključeni i pedagog i psiholog. To je potrebno, kaže Lidija Radulović, da bi se utvrdio potencijal samog deteta, koji mora da bude na određenom nivou da bi uopšte moglo da prati nastavu.

Novi Sad: Kapaciteta za upis prvaka dovoljno

“Naredne školske godine primićemo do sedam odeljenja prvaka” – kaže direktor OŠ „Kosta Trifković” Milan Spasojević. – Do sada imamo blizu 130 zahteva roditelja čija deca po lokaciji ne pripadaju našoj osmoletki, a našu školu već godinama pohađaju i osnovci iz okolnih mesta.
Po rečima direktorke OŠ „Ivan Gundulić” Lidije Radulović, prosek te škole, koja je jedna od manjih u gradu, je između 75 i 80 prvaka godišnje, s dva odeljenja u matičnoj zgradi i jednim u školi na Čeneju. Ipak, ona kaže da i u toj osmoletki prostornih kapaciteta ima dovoljno za veći broj mališana, te da su vrlo blizu toga da otvore još jedno odeljenje u Novom Sadu.

Kazne za neupisivanje deteta do 50.000 dinara

Prvi put će od jeseni u klupe sesti oko 69.000 sedmogodišnjaka, upis počinje 1. aprila. Za roditelje važnija reputacija od blizine škole.
Roditelji i staratelji koji ne upišu dete u prvi razred mogu da plate kaznu od 5.000 do 50.000 dinara. Ove kazne predviđa Zakon o osnovama sistema obrazovanja i to u slučaju da roditelji ili staratelji namerno ili bez opravdanja ne upišu decu. Ista kazna čeka i one čija deca ne idu na nastavu u starijim razredima.

Roditelji pripremili potrebnu dokumentaciju

Mnogi roditelji već su pripremili potrebnu dokumentaciju, ali i svi ostali imaju dovoljno vremena da to učine. Za upis je potreban izvod iz knjige rođenih, prijava o prebivalištu, potvrda o pohađanju pripremnog predškolskog programa i dokaz o zdravstvenom pregledu. Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije. Kada se prijave, posao pedagoga i psihologa je da sa đakom prvakom razgovaraju, da testiraju njegove sposobnosti i na osnovu toga procene da li je spreman za školske obaveze. Mogu da procene i da neko dete mora da sačeka jednu godinu kako bi bilo dovoljno zrelo za obaveze koje ga očekuju u učionici. Njihov posao je i da procene kako će da formiraju odeljenja.

 Liste čekanja u školama na glasu

– Roditelji žele da deca idu kod određenog učitelja, raspituju se kod starijih generacija ko važi za omiljenog učitelja. Ali formiranje odeljenja je ozbiljan posao i zato se ne poštuju uvek sve želje, mada se trudimo koliko možemo da izađemo u susret – objašnjava Zlatko Grušanović, direktor OŠ “Vuk Karadžić” u Beogradu. – Pedagozi i psiholozi dobro znaju kako da to urede, da u svakom odeljenju budu pravilno raspoređeni učenici prema polu, sklonostima, sposobnostima…
Kaže da se pre zvaničnog početka upisa, već prijavilo 90 prvaka koji ne pripadaju teritoriji škole. Poslednjih godina, broj dece se povećava, pa su od dva došli do četiri odeljenja. – Roditelji vole da upišu decu u škole koje su na dobrom glasu – kaže Grušanović. – Raspituju se najčešće o rezultatima naših učenika na završnom ispitu, zatim o stranim jezicima koji se uče, ali i o produženom boravku u školi.

Sistematski pregledi za upise: Gužve splasnule

Sistematski pregledi za buduće prvake, koji su započeti u februaru, privode se kraju, pa su gužve poslednjih nedelja splasnule. Redova ispred ordinacija pedijatara gotovo da nema, a najduže se čeka na preglede oftalmologa i ORL lekara. – Primetili smo da je veoma mali broj budućih prvaka gojazan, što pokazuje da se dobro hrane dok su pod okriljem roditelja – kaže dr Olivera Todorović, načelnica pedijatrije Doma zdravlja Palilula.

Najčešće tužbe –  za manje isplate

Najčešći razlog kolektivnog kršenja radnih prava u javnim preduzećima ili državnoj upravi je posebni kolektivni ugovor, koji mahom predviđa više isplate od onih koje je poslodavac planirao u tekućoj budžetskoj godini, odnosno više od sredstava za koja je dobio saglasnost države. Najčešći razlog kolektivnog kršenja radnih prava u javnim preduzećima ili državnoj upravi je posebni kolektivni ugovor, koji mahom predviđa više isplate od onih koje je poslodavac planirao u tekućoj budžetskoj godini, odnosno više od  U pitanju je kršenje obaveza poslodavca za isplate po raznim osnovima – jubilarna nagrada, regres, naknada za ishranu u toku rada… U toj situaciji, da ne bi isplatom prekoračili odobrenu masu zarada, poslodavci zaposlenima isplaćuju manje iznose nego što su ugovorili kolektivnim ugovorom iako su svesni da tako krše prava zaposlenih, objašnjava direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Mile Radivojević.
Trenutno je aktuelan postupak u Ustanovi studentskog standard i dva JP  u Novom Sadu iz kojih je Agenciji stiglo preko 500 zahteva za pokretanje postupka, a osnovni razlog je nesklad između odobrene mase zarada i posebnog kolektivnog ugovora. “Oni su u postupku pred Agencijom potpisali sporazume sa poslodavcem i na osnovu tih sporazuma arbitri su doneli pojedinačna rešenja, koja imaju istu pravnu snagu kao pravosnažne sudske presude”, kaže Radivojević.

Bežični vaj-faj za 40 škola u Srbiji

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i kompanija Majkrosoft, pokrenuli su projekat uvođenja bežične vaj-faj mreže u školama u ruralnim područjima Srbije. Pored brze vaj-faj mreže čije će korišćenje biti besplatno, 40 osnovnih i srednjih škola sa više od 17.000 učenika i 2000 nastavnika, dobiće visok nivo sigurnosti i kontrolu korišćenja sadržaja na internetu kroz namenski portal.(→Press  Clipping)

“Pesnička štafeta”: Legendarni pesnici obilaze škole

Tradicionalna dečija manifestacija “Pesnička štafeta”, ove godine 43. po redu, počela je 26. marta, i predstavnici Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” i gostujući pesnik Pero Zubac će u narednom periodu obići ceo srednji Banat i opštinu Titel. Od nekadašnjih nekoliko, sada “Štafeta” stiže u 61 školu, prati je oko 10.000 dece, a 3.000 aktivno učestvuje u manifestaciji. Pero Zubac gostovao je na “Pesničkoj štafeti” i 1984. godine. Bila je to osma “Štafeta” po redu, a Zubac i bibliotekari tada su posetili dvadeset škola u okruženju. Bogatoj zbirci od 39 knjiga za decu koje je biblioteka povodom manifestacije objavila u ediciji “Književnost za decu i omladinu” pridružuje se, kao četrdeseta, i knjiga Pera Zubca “Pesme za Milenu”.
Sada već davne 1975. godine Ljubivoje Ršumović, tada zaposlen na Radio Beogradu, vraćajući se sa jednog radnog zadatka, svratio je do zrenjaninske biblioteke. Uz druženje, rodila se ideja da pesnik i bibliotekari posete škole u okruženju i da se u njima pesnik predstavi deci, a mališani svoje stihove predstave pesniku. Mladi autori putovali bi sa pesnikom i bibliotekarima zrenjaninske biblioteke u sledeću školu, gde bi zajedno predstavljali i stihove mladog i stvaralaštvo afirmisanog pesnika. Tako je rođena manifestacija koja je zbog ovakvog načina realizacije dobila naziv “Pesnička štafeta”. Na manifestaciji i susretima u školama predstavljana je uvek i knjiga gostujućeg pesnika koju je biblioteka objavljivala uoči manifestacije.
Nekoliko škola, bibliotekari i jedan poznati pesnik koji se sa decom druži i razmenjuje stihove – tako su izgledali počeci pravog “pesničkog čuda od manifestacije”, kako je ovaj događaj nazvao pisac za decu Branko Stevanović. U godinama koje su sledile, u zrenjaninsku biblioteku dolazili su svi značajni stvaraoci stihova za decu i sa bibliotekarima polazili na prolećno pesničko putovanje. (→Press  Clipping)

Avantura na Dečjem odeljenju: Volite psa, on vas voli više nego sebe!

Dreser životinja Mirko Sirković Sirko bio je gost pete radionice pilot-projekta „Tvoje zanimanje – tvoja avantura“ na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke u Novom Sadu, po ideji Marijane Nikolić. U okviru radionica, učenicima sedmih i osmih razreda predstavljaju se karakteristična, nesvakidašnja i ekstremna zanimanja, uz koja imaju priliku da upoznaju jednako zanimljive ljude. Ovaj put u malo dvorište biblioteke sa Sirkom su stigla četiri psa – Roj, Grom, Lilika i Pr Ča, izazvavši neopisivo oduševljenje dece. – Roj je pravi policijski pas, ima čin, zna lepo da traga, identifikuje mirise i prepozna čoveka – započeo je Sirko predstavljajući svoje prijatelje. – Grom je lep i, kao takav, stalno ga angažuju u raznim filmovima, spotovima i reklamama. Upravo je sad aktuelna reklama za Vojvođansku banku, u kojoj je Grom u sceni s Pr Čom. A Lilikin posao je najlakši na svetu. Pošto je takva „pufna“, ona služi da je glumice nose, samo za scenografiju.
Više od pet decenija Mirko Sirković priprema životinje za uloge u filmskim i televizijskim ostvarenjima. Sarađivao je s mnogim poznatim ličnostima, a veoma je poznat i tražen i u inostranstvu. Primera radi, soko u aktuelnom filmu „Na mlečnom putu“ reditelja Emira Kusturice, upravo je Sirkov. Mirko je radio na gotovo svim Kusturičinim filmovima, s njim uveliko ima bratski odnos. – Za psa se kaže da je čovekov najbolji prijatelj – nastavlja Sirković. – Pre više od sto hiljada godina jedno stvorenje zvano vuk prišlo je čoveku kraj vatre i dobilo parče hrane. Do dana današnjeg on je zbog toga zahvalan i zajedno idu kroz evoluciju. Čovek i pas jedan od drugog imaju mnogo toga da nauče i ako ste mislili da vi volite psa, znajte da on vas voli mnogo više. Mi ga ne dresiramo, nego učimo, a on nas sluša zato što nas voli i hoće da ugodi čoveku.
Kao „akademac“ i vojno-policijski pas, Roj je poslušao Sirka i zauzeo stav „mirno“, prednjim šapama se popevši na stolicu. Kasnije je usledila i neverovatna scena skoka kroz krug koji je Mirko oblikovao svojim rukama. Za razliku od Roja, saznajemo da Grom voli da prati gazdaricu, Mirkovu suprugu, na pijacu i ovaj put to je demonstrirao tako što je u ustima strpljivo držao korpicu bar 20 minuta. Mirko sa životinjama priča tiho, ne zato što bi se uplašile kad bi povisio ton, nego zato što zna da imaju mnogo jače čulo sluha nego čovek. Može da ima i deset puta bolje čulo sluha, kaže on, a to znači da, kada bi psa učili da svira violinu, svirao bi bolje nego poznati Paganini. Komunikacija i vaspitavanje životinja u Sirkovoj porodici prisutno je decenijama, kao neka vrsta genetike. On je već treće koleno koje se time bavi. Kod kuće trenutno ima i medveda i vuka. – Najviše radim službene ili vojno-policijske pse, najčešće za potrebe filmova i spotova, ali i za individualna domaćinstva – ispričao je na kraju i kratak istorijat o sebi. – Zajedno sa životinjama svi smo jedan „čopor“, drušvo. U Dobanovcima imamo sirotinjsko imanje od pet hektara, ne sramimo se nijednog takvog u Evropi.

Izabrani kandidati za IT prekvalifikacije, sledi obuka

U nedelju je  Beogradu, Novom Sadu i Nišu je istovremeno održano testiranje 200 kandidata za program IT prekvalifikacija. Od 900 kandidata koji su učestvovali u onlajn testiranju, izabrano je 200 koji su tog dana  obavljali drugi krug testiranja, posle  kojeg bi, kroz ocenu inteligencije i snalažljivosti kandidata, trebalo da se izabere 100 najboljih. U obraćanju medijima, Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu je istakla da će u sredu znati i i koje će to škole i organizacije obavljati obuku kandidata,  a i da od aprila kreće i sama obuka u vidu kurseva. Kursevi će, prema njenim rečima, trajati između tri i četiri meseca a nakon toga, pratiće se zapošljavanje kandidata. Brnabić je podsetila na istraživanje Infostuda koje je pokazalo da 118 anketiranih kompanija ima potrebu za više od 900 programera početnika, što jasno pokazuje kolika je potražnja za IT sektorom na tržištu. Osim IT prekvalifikacija, istakla je ona, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave podržava i program „Bitka za znanje”, koji bi svim školama koje su se prijavile za to, trebalo da obezbedi robote koji bi sa decom radili na razvoju analitičkih sposobnosti, kodiranja i algoritamskog načinu razmišljanja.

Velik interes škola za IT prekvalifikacije

Upravo u Nišu, navela je Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za ovaj program se prijavilo najviše škola, čak 14 u samom gradu i još 26 iz okoline.Ona  je podsetila i da je u toku prva od tri faze osnivanja naučno tehnološkog parka u Nišu. Prva faza je, objasnila je ona, osnivanje studenstkog kreativnog centra od 650 kvadrata. „Sve ovo je pokazatelj kako državna uprava može da bude efikasna, mislim da postavljamo drugačije standarde,„ rekla je ona, dodavši da je ministarski IT savet osnovan u oktobru a već sada ima vidljive rezultate.
Dekan Elektronskog fakulteta Dragan Janković takođe se obratio medijima rekavši da je sasvim sigurno da potražnja za IT sektorom prevazilazi potencijale fakulteta.Neformalno obrazovanje, kazao je, ne može da zameni formalno ali činjenica je da u IT sektoru postoje poslovi različite složenosti, te da je za niže nivoe programiranja ova obuka veoma korisna.
Kandidati sa kojima je reporter Tanjuga razgovarao nakon testiranja, rekli su da test nije bio naročito težak i da željno očekuju rezultate. Jedan od njih Nikola Savić kaže da nakon završenog Fakulteta bezbednosti nije mogao da nađe posao u struci pa je radio u jednoj niškoj fabrici u proizvodnji. „Ono što me navelo da se prijavim jeste svetla budućnost IT sektora, sve je veća potreba za tim i očekujem da ću se, ako prođem i ovaj krug, vrlo brzo zaposliti”, zaključio je Savić.

Bečej: Uručeno 305 saobraćajnih paketića

Na inicijativu Opštinskog saveta za bezbednost saobraćaja, predstavnici saobraćajne policije Policijske stanice u Bečeju uručuli su 305 saobraćajnih paketića najmlađim sugrađanima u Predškolskoj ustanovi „Labud Pejović“. Koordinator Kancelarije za mlade opštine Bečej Dane Mandić kaže da se velika pažnja poklanja edukaciji dece iz oblasti saobraćaja, pojava, koja na žalost ne prašta greške. -Upravo iz tog razloga su edukacija i prevencija najmlađih „zlata vredne“. Volonteri Kancelarije za mlade su popakovali paketiće i na taj način doprineli celoj akciji, kojih će u narednom periodu biti još- kaže Mandić, koji je i član Saveta za bezbednost saobraćaja. Ispred PU „Labud Pejović“ Tatjana Mitić se zahvalila za poklone deci  i dodala da će oni koristiti i vaspitačicama kao deo edukativnog materijala kada budu učili lekcije iz saobraćaja. – Ta tema ima veliko mesto u našem programu rada, te se deci objašnjavaju osnovni pojmovi i pravila saobraćaja. Od malih nogu ih uključujemo u sve segmente života, pa i u saobraćaj- kaže Mitić i dodaje da imaju odličnu saradnju sa Savetom za bezbednost, koji su im nedavno odobrili 40 hiljada dinara za izradu saobraćajnog poligona, koji će se nalaziti u dvorištu vrtiža „Kolibri“.
Nakon akcije uz edukaciju, u dnevnom boravku za decu sa posebnim potrebama, koji se nalazi u sklopu zgrade PU „Labud Pejović“, uručena je i dečija odeća i druge stvari prikupljene u akciji „Podeli sreću“, koju podržavaju Udruženje građana „Cognitio“, Centar za socijalni rad i Kancelarija za mlade opštine Bečej. – Dobili smo pet kutija nove odeće, što je donacija iz Nemačke, a stigla nam je i novčana uplata našeg sugrađanina koji živi u Kini, te smo kupili prehrambene i higijenske proizvode, kojih je bilo najmanje prikupljeno u humanitarnoj akciji- kaže predsednik Udruženja građana „Cognitio“ Katarina Kurčubić i dodaje da se nastavlja i sa ovom akcijom, a najvažnije da se odazvalo puno građana, koji će nastaviti da se uključuju u slične akcije, bez obzora na to ko ih organizuje.

Deca kreiraju i stvaraju neobične svetove od kartona i papira

U velikoj sali Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” u subotu, od 11 časova, biće održana peta radionica iz ciklusa „Od kartona cela vasiona”. Sledeći osnovnu zamisao autora radionica, zrenjaninskog glumca – lutkara Jovana Carana, radionice su prilika da deca svih uzrasta, uz asistenciju odraslih, savladaju tehnike kreiranja 3D modela, knjiga – iskakalica i stvaraju neobične svetove od kartona i papira. Maštom oblikovani svetovi, potom, pružaju mogućnost za lepše igranje kod kuće, pa i za stvaranje sopstvenog pozorišta.
“Organizatori radionica, Jovan Caran i bibliotekari gradske biblioteke,sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatuju da je interesovanje za kreativna druženja zaista veliko, što potvrđuje i činjenica da je na četvrtoj radionici učestvovalo više od 40 mališana uz jednog ili dvoje odraslih pratilaca”, kažu u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin”.
Na poslednjoj radionici, u znak pozdrava proleću, učesnici su pravili rode, dok su na prethodnim, takođe odlično posećenim druženjima, savladali izradu kućice, dvorca, žabe, univerzalnih čestitki, psa… Uz kreiranje ovih modela, radionice prate i preporuke knjiga koje su u vezi sa temom, kao i podsticaj da deca ispričaju ili smisle svoju priču o onome što su napravila.Timski rad, mnogo mašte, nova prijateljstva i kvalitetno provedeno zajedničko vreme dece i roditelja činili su specifičnom atmosferu sa dosadašnjih radionica. Jovan Caran pripremio je za petu radionicu novi model, a bibliotekari su pripremili zagonetku za sve koji su nestrpljivi da saznaju šta će biti novi zadatak – dvanaesta reč u pesmi Duška Radovića „Zamislite” krije odgovor.
Radionice su besplatne, deca svih uzrasta mogu učestvovati uz pratnju odrasle osobe, a sav potreban materijal obezbedile su biblioteka i knjižara “Birooprema”.

Vremeplov: Branko Radičević

U ponedeljak, 27. marta obeležen je  dan na koji je  1824. godine rođen  srpski pisac Branko Radičević, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, žudnje i uživanja u prirodi, u nekima predoseća sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi “Đački rastanak” opevao je Sremske Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost iskazao je u pesmi “Tuga i opomena”, a u satiričnoj pesmi “Put” ismejao je protivnike Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a docnije je sahranjen na Stražilovu.

Vremeplov: Lukijan Mušicki

U ponedeljak je obeležen dan na koji je 27. marta 1837. godine umro srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava u Pešti. Mitropolit Stratimirović, i sam fascinantan intelektualac, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca između ostalog zato što su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije. Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom Karadžićem. Postao je vladika Gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu “De arte poetica” znao je napamet. Dela: “Glas harfe šišatovačke”, “Glas narodoljupca”, “Slaveno-srpska gramatika”, sastavio je “Srpsku bibliografiju” kao i “Životopis srpskih arhiepiskopa”, priredio je “Izbor basana”(D. Obradovića).

“Zarazili” decu tabletima i telefonima, a ona sa tri godine ne znaju da kažu ni mama ni tata

Sigurno se svakome desilo da malom detetu, da bi bilo mirno neko vreme, da tablet ili mobilni telefon da se zanima. A onda to polako počinje da prelazi u naviku… Stručnjaci upozoravju da tako nešto kod male dece može drastično da uspori razvoj govora. Pametni mobilni telefoni i tableti koji se daju sasvim maloj deci jedan su od razloga zbog čega ona sve kasnije počinju da pričaju, postaju sve više lenja i nezainteresovana za okolinu. Tako smo došli u situaciju da imamo armiju dece koja sa dve ili tri godine ne izgovaraju ni mama ni tata ili se čak toliko povlače u svoj svet da mogu da deluju kao da su autistična, kažu stručnjaci. – Era moderne tehnologije, pored razvoja tehnološke komunikacije, donela nam je i drugi, nesavršen vid komunikacije koja nije svojstvena čoveku kao socijalnom biću. Čovek je postao nemi posmatrač. Kada ceo ovaj proces primenimo na dete, pored “moderne hrane”, “modernog radnog vremena”, “modernog odrastanja”, imamo potomstvo koje je u sveopštem kašnjenju za nekim davno postavljenim normama – upozorava logoped Neda Milošević. Ona dodaje da se deci vrlo često daju sadžaji na engleskom jeziku, što je opet na njegovu štetu. – Detetu koje još nije ovladalo ni maternjim jezikom nije preporučivo da sluša sadržaje na stranom. Zato danas imamo armiju dece koja sa dve ili tri godine ne izgovaraju ni mama ni tata, ali znaju da broje ili izgovore boje na engleskom jeziku koje najčešće opsesivno ponavljaju, a ne razumeju ga – pojašanjava Milošević.

Multitasking oštetio koncentraciju mladih

Mladi koji u slobodno vreme često koriste nekoliko medija istovremeno, teže rešavaju zadatke koji zahtevaju pažnju, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u Finskoj. Doktorska disertacija Mone Mojsale sa Univerziteta u Helsinkiju imala je cilj da istraži kako vreme koje mladi provedu koristeći medije i računare utiče na njihovo pamćenje i pažnju pri rešavanju zahtevnih zadataka. U ispitivanju su učestvovali mladi između 13. i 24. godine starosti, a Mojsala je za potrebe disertacije proučavala i mehanizme u delu mozga koji reguliše pažnju i memoriju. Ispitanici koji su u slobodno vreme težili istovremenom korišćenju raznih medija, teže su se koncentrisali na laboratorijske zadatke koji su zahtevali pažnju.
Mojsala ističe da su oni teže filtrirali (ignorisali) stimuluse koji su im odvlačili pažnju. Ona objašnjava to pojačanim aktivnostima u oblasti prednjeg moždanog režnja, koje mogu biti znak “preteranog naprezanja”. Naučnica je koristila određeni tip magnetne rezonance kako bi snimila moždanu aktivnost ispitanika u procesu rešavanja zadataka. Koristeći taj metod, takođe je proučavala zbog čega je “multitasking” naporan. Rezultati su pokazali: “Kada se pažnja deli na slušanje i čitanje, dolazi do ‘takmičenja’ među nervnim resursima u moždanim regijama koje dele te dve radnje ‒ a to ometa uspešno rešavanje zadatka”, prenosi RTS.
Mladi koji su duže igrali kompjuterske igre pokazali su pojačano funkcionisanje memorije i bolje su se snalazili u laboratorijskim zadacima. Takođe, bilo im je lakše da prelaze sa vizuelne na auditivnu pažnju i obrnuto. Kognitivne dobrobiti kompjuterskih igara predmet su više naučnih studija. “Sve u svemu, rezultati takvih istraživanja od izuzetnog su značaja, jer je vrlo važno razumeti kako upotreba novih tehnologija ‒ koja sve više zaokuplja pažnju (i slobodno vreme) mladih ‒ utiče na njihove kognitivne i moždane funkcije”, navodi finska naučnica. Ona je ponovila istraživanje dve godine kasnije, radi prikupljanja dodatnih podataka. “Ovaj materijal je izuzetno obiman i omogućava da istražimo kako korišćenje tehnologije utiče na razvoj mozga”, naglasila je Mojsala.

Hit na netu: Šta se zbiva iza profesorovih leđa?

U učionici se iza profesorovih leđa često događaju razne nepodopštine i akcije, no ono što je propustio ovaj profesor zaista se ne viđa svaki dan. Naime, na društvenim mrežama pojavila se snimak ubacivanja papirića u kantu za smeće koja se događala dok je profesor nešto zapisivao na tabli. Kada je papirić upao u kantu, nastala je euforija u učinioci, a jadnom profesoru ništa nije bilo jasno.
Ovi  mladi ljudi naravno još dugo neće biti svesni kakav je put čovečanstvo moralo da predje da bi široke narodne mase imale pristup obrazovanju. A posebno mnogo košta (i državu i njihove roditelje i njih same nakon završetka studija) da imaju luksuz da učionica (razred) bude tako malobrojna i dobro opremljena. Nezahvalnici. Pošto sam ovo rekao, da se razumemo, svi smo u tim godinama nesvesni tih stvari i svi smo pravili slične “nestašluke”, pa možda nekad i gore. Ali roditelji nisu smeli da dozvole da snimak ode u javnost jer je to sramota za tu decu. Sramota je hvaliti se ovim, a roditelji moraju da vaspitaju decu i o javnom nastupu, kojem naša generacija nije imala takav pristup kao što danas imaju ove nove” pokomentarisao je jedan posetilac mreža nakon što je odgledao snimak.

About the Author

admin

Leave a Reply