Vesti – 06.04.2017.

Šarčević: Više studenata na budžetu

Ministar prosvete Mladen Šarčević je čestitajući studentima Dan studenata – 4. april  poželeo im da broj studenata na budžetu iz godine u godinu bude sve veći. “Ono što im želim dugoročno, to je da studije budu besplatne, da država ojača da to može da ispuni i da broj studenata na budžetu iz godine u godinu povećamo”, rekao je Šarčević. On je naglasio da će ove godine biti povećane kvote za IT smerove na fakultetima u Srbiji, da ne može da daje velika obećanja dok se ne završi aranžman sa MMF-om. “Nadam se da ćemo naredne godine, sa rastom privrede, imati priliku da sagledamo i da zajednički planiramo broj potrebnih mesta. Inženjerska struka biće važna u narednom periodu za razvoj države”, rekao je Šarčević novinarima u Beogradu.Ministar je savetovao budućim studentima da se opredele za ona zanimanja koja su danas tražena, a koja su u nedostatku.        https://www.youtube.com/watch?v=invicPcuSM4

Šest zakona u završnoj fazi

Mladen Šarčević izjavio je i da će Zakon o visokom obrazovanje ići u paketu sa ostalim sistemskim zakonima u prosveti – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o inspekcijama, dualnom obrazovanju. – Šest zakona je u završnoj fazi pripreme. Ovih dana idu na tumačenja kod drugih ministarstava – rekao je Šarčević.

U Beogradu studenti 16 prestižnih svetskih univerziteta

Na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu u utorak  je otvoreno peto takmičenje u rešavanju studije slučaja “Belgrade Busines International Case Competition” (BBICC), koje je okupilo studente 16 prestižnih svetskih univerziteta. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić kazala je da je takmičenje važno, zato što izdvaja Univerzitet Srbije kao destinaciju gde se podstiče saradnja obrazovnih institucija i privrede. – Ovo je, posle pet godina održavanja, jedno od najvažnijih takmičenja za studije slučajeva u privredi u svetu, a najvažnije u regionu – rekla je Ana Brnabić. Istakla je da je za studente važno da budu otvoreni za saradnju, što takmičenje i omogućava, budući da na njemu učestvuje 16 timova svetskih univerziteta i biznis škola, odnosno 64 studenta.

Novi Sad: Pokušaj upada studenata u RTV

 

Grupe građana nezavodovljnih rezultatima prethodnih predsedničkih izbora u Novom Sadu od ponedeljka izlaze u protesne šetnje. Drugog dana su im se pridružili i studenti okupljeni oko studentskog pokreta “Novi Sad”, koji su u šetnju krenuli iz univerzitetskog kampusa, gde je na samom početku došlo do manjeg koškanja između studenata okupljenih oko pokreta i nepoznatih mladića, koje je policija razdvojila. Protesna kolona uputila se ka Trgu slobode tačno u 18 sati. Kolona se zaustavila ispred Vlade Vojvodine, gde su izneli svoje stavove, a potom su se uputili ka Trgu slobode, gde su protestovali ispred Gradske kuće. Protesna kolona došla je do zgrade Radio-televizije Vojvodine, gde su poručili rukovodstvu kuće da zahtevaju uživo uključenje sa protesta. Nakon poruka, pokušali su pored obezbeđenja i novinarske ekipe RTV da uđu u zgradu. Okupljeni su, takođe, uz povike “Ona je njihova”, pokušali da napadnu i novinarku RTV-a koja je nameravala da napravi izveštaj o protestu.

Raspisan konkurs za uspešne srednjoškolce

Fond za mlade talente raspisao je Konkurs za dodelu nagrada učenicima srednjih škola za postignute uspehe na prošlogodišnjim priznatim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Kako je saopšteno iz Ministarstva omladine i sporta, sve veći broj učenika se, iz godine u godinu, javlja na konkurs i dobija nagrade, koje se kreću u iznosu od 20.000 dinara do 200.000 dinara po učeniku. Konkurs je raspisan juče i otvoren je do 10. maja, a pravo na nagradu će imati učenici srednjih škola koji su od 1. januara do 31. decembra 2016. godine osvojili jednu od prve tri nagrade, odnosno prva tri mesta na republičkim ili međunarodnim višeetapnim takmičenjima, koja su predviđena uslovima konkursa. Tekst konkursa, obavezan obrazac za prijavu na konkurs i ostala dokumentacija može se preuzeti tokom trajanja konkursa na zvaničnim internet prezentacijama tog ministarstva. Fond za mlade talente Srbije je od 2008. godine do danas nagradio 8.134 srednjoškolaca za uspehe na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, a za tu namenu je izdvojeno više od 334 miliona dinara.

Beograd: Studenti na ulicama

Ispred Doma Narodne skupštine studenti su se popodne okupili kako bi izrazili nezadovoljstvo rezultatima predsedničkih izbora. Studenti, koji su se navodno okupili preko društvene mreže Fejsbuk, tvrde da su izbori bili neregularni, a neki navode i da nameravaju da se obrate “pozivom predsedniku Srbije da preduzima mere za spasavanje države”. Prethodno im dežurni u skupštinskom obezbeđenju nije dozvolio da se megafonom obrate ispred Doma narodne skupštine, što je izazvalo kraću raspravu. Među okupljenima ima i starijih sugrađana, koji nose transparente sa natpisom “deco, penzioneri su sa vama” Uzvikuju “izlazite napolje”, zvižde u pištaljke, lupaju u bubnjeve, a neki i u šerpe… Saobraćaj je obustavljen na prostoru od Bulevara kralja Aleksandra, preko Trga Nikole Pašića, do Terazija.

Jubilej studentskog časopisa “Pravnik”

U utorak 4. aprila je u Srbiji obeležen Dan studenata, dan borbe za slobodu. Tim povodom na Pravnom fakultetu u Novom Sadu priređena je izložba povodom 100. broja časopisa Pravnik u kom studenti pravnog fakulteta ne beleže samo akademske priče već i našu stvarnost. Generacije studenata u časopisu Pravnik svedočile su o visokoškolskom sistemu u zemlji, najvažnijim događajima, uspesima i porazima, studentskim anegdoatama. U Pravniku tako možete naći tekstove i o socijalnom položaju studenata od pre 40 godina. Želja današnjeg uredništva je da teme koje obrađuju budu dostupne širem auditorijumu i zato su pokrenuli internet izdanje. “Postoje teme o kojima valja pričati, poput pozitivnog prava. Bitna je kritička misao studenata”, kaže Angelina Ilić, studentkinja i urednica elektronskog izdanja lista Pravnik.Kaže da je Pravnik i prethodnih godina kritički osvrtao na društvo i da oni žele da neguju slobodnu misao, a u tome imaju i podršku.
Dekan prof. dr Ljubomir Stajić kaže da su studenti slobodni u uređivanju. “Dobar je ovo primer na koji način se studira: ne studira se samo polaganjem ispita, tu smo i da stvorimo put kojim. Podržaćemo rad studentskih organizacija”, kaže Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno istražiačku delatnost.Povodom stotog izdanja časopisa na pravnom fakultetu otvorena je izložba “Pravnik – od pera do tačpeda”, a studentima je njihov dan čestitato i rektor Univerziteta u Novom Sadu profesor Dušan Nikolić. (→Press Clipping )
 https://www.youtube.com/watch?v=3e9sQEEqdhg

PISA: Merenje i promovisanje funkcionalnih znanja

Probno PISA testiranje koje je trebalo početi u ponedeljak 3. aprila i trajati približno šest nedelja u 41 srednjoj školi u Srbiji, odloženo je za nedelju dana. PISA testiranje organizuje se na tri godine, kada se proverava funkcionalno znanje šesnaestogodišnjaka, a ove godine učenici će prvi put raditi test iz finansijske pismenosti. Novina je i da će sve zadatke raditi pomoću računara.
Proba se organizuje da bi se uočili i otklonili eventualni nedostaci u proceduri pre glavnog testiranja, koje će se održati početkom aprila 2018, objašnjava Gordana Kosanović, savetnik ministra prosvete i član Nacionalnog saveta za praćenje PISA ispitivanja. Rezultati probnog testiranja neće prikazati relevantne podatke o znanju učenika. Njih ćemo dobiti sledeće godine, posle ključnog testiranja, precizira naša sagovornica. Međutim, ukazuje da „aktuelne pripreme mogu biti najava dešavanja koja su za naš sistem važnija od samog istraživanja”. “Ne možemo aktivnosti u našem obrazovanju da podredimo jednoj vrsti merenja, koje se događa svake treće godine. PISA jeste najveća međunarodna provera znanja. Mi u njoj ne učestvujemo samo da bismo videli koja je naša pozicija u odnosu na druge države. Suština je u merenju i promovisanju funkcionalnih znanja, i to u skladu sa Okvirom nacionalnog kurikuluma i našom Strategijom razvoja obrazovanja. Insistiranje na funkcionalnom a ne reproduktivnom znanju komplementarno je sa PISA istraživanjem, koje će nam biti jedan od pokazatelja da li dobacujemo do svog cilja” – pojašnjava Kosanovićeva.

Međunarodno priznanje za razvoj slovačkog školstva profesorki Hodolič

Prof. dr Jarmila Hodolič, sa Odseka za slovakistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dobila je najviše priznanje Slovačke Republike – Zlatnu medalju svetog Gorazda – za celoživotni doprinos u razvoju slovačkog narodnog školstva. Povodom Dana učitelјa u Slovačkoj 31. marta 2017. god, na svečanosti u Bratislavi, Ministar školstva, nauke, istraživanja i sporta Slovačke Republike Peter Plavčan uručio je “Veliku medalјu svetog Gorazda”, “Malu medalјu svetog Gorazda” zaslužnima, kao i priznanja nastavnicima i ličnostima iz oblasti obrazovanja i društvenog života u Slovačkoj Republici i iz država u kojima se neguje slovački jezik, kultura, školstvo i obrazovanje. Najviše priznanje “Zlatnu medanju svetog Gorazda” za celoživotni doprinos u oblasti razvoja slovačkog narodnog školstva u Srbiji dobila je prof. dr Jarmila Hodolič, redovni profesor Odseka za slovakistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U okviru svog pedagoškog rada ima užu specijalnost, oblast dečje književnosti u Vojvodini. Na njenu inicijativu od 2007. god. izlazi studentski časopis originalnih književnih radova za decu Čarbolog u kome je glavna urednica. Autorka je monografskih publikacija Prehĺad dejín slovenskej vojvodinskej prózy pre deti (2005), Kontúry slovenskej vojvodinskej literatúry a kultúry (2011) i sastavlјač hrestomatije Medovník.

OPENS traži volontere

Nakon što je Novi Sad krajem prošle godine postao Omladinska prestonica Evrope za 2019. godinu, kada je velikoj pobedi mladih Novog Sada značajno doprineo i tim od 20 mladih volontera/ki koji su tokom cele prošle godine učestovali u aktivnostima ovog projekta, ove godine proširujemo tim volontera i otvaramo konkurs za novih 20 volontera za predstojeće aktivnosti. Naime, od 3. aprila je raspisan konkurs na 20 novih volonterskih pozicija u timu OPENS volontera, koji će nakon selekcije i intervjua sa omladinskim radnicima/cama i predstavnicima OPENS tima biti rasporođeni na veoma zanimljive volonterske pozicije, pre svega u okviru promo tima i edukativnog tima, kao i timu volontera za javne akcije koji će svojim zalaganjem moći da doprinesu da predstojećim aktivnostima koje ćemo realizovati u okviru projekta OPENS 2019.
Rok za prijavu je 11. aprila do 17h, dok ćemo posle selekcije o rezultatima sve prijavljene obavestiti najkasnije do 20. aprila u 17h. Mogu da se prijave svi mladi iz Novog Sada i okoline koji imaju od 15 do 30 godina https://www.youtube.com/watch?v=b7MSIub7-YU

Uskoro konačno državna matura

Ukoliko sve bude teklo po planu, sadašnji osmaci trebalo bi da budu prva generacija koja će na kraju srednjeg školovavanja polagati državnu maturu. A plan je da se Predlog nacrta velike mature, koji je pripremila radna grupa i već je dobio zeleno svetlo ministra prosvete, posle javne rasprave i ozakoni, te počne da se primenjuje od 2020. za trogodišnje i 2021. za četvorogodišnje srednje školovanje. “Prema ovom predlogu nacrta, način polaganja mature ne bi više određivale same škole, nego bi postojala tri oblika mature ujednačena za celu zemlju. Posle četvorogodišnjeg školovanja u gimnazijama, polagala bi se opšta matura, posle onog u srednjim stručnim školama stručna, a posle školovanja u umetničkim školama umetnička matura. U sva tri slučaja učenici bi polagali tri obavezna predmeta i izborni predmet”, kaže član Radne grupe i potpredsednik Nacionalnog prosvetnog saveta dr Radivoj Stojković.(→Press Clipping )

Novi izgled najstarije somborske osnovne škole

Sanacija zgrade i dvorišta Osnovne škole „Nikola Vukićević“, najstarije osmoljetke u gradu, počela je krajem marta, a ako sve bude po planu, poslednje zvono ove školske godine ujedno će označiti i kraj radova na školi koja nosi ime svog prvog direktora. Vrednost radova iznosi nešto preko 17 miliona dinara koji su obezbeđeni kroz uspešnu aplikaciju na konkurs Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, a izvođač svih radova je novosadsko preduzeće „GAT“ d.o.o. koje bi celokupan posao trebalo da okonča u roku od 90 dana. – Reč je pre svega o projektu poboljšavanja energetske efikasnosti kojim je obuhvaćena zamena drvene stolarije PVC stolarijom, radiće se sanacija podova u učionicama u starom delu zgrade i zamena podova u novom delu zgrade, a biće saniran i deo krova. Osim radova na školskoj zgradi biće sanirano i dvorište, odnosno popraviće se asfaltni zastor sportskog terena i potom biti presvučen tartanom, dok će u drugom delu dvorišta biti postavljene behaton ploče – pojasnio je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, koji je sa članovima Gradskog veća obišao gradilište u školi „Nikola Vukićević“.
Ova centralna varoška škola u koju su pohađale i neke od nacionalnih veličina kao što su legendarni košarkaš Radivoj Korać, nuklearni fizičar Bogdan Maglić, slikar Milan Konjović, veliki srpski pripovedač Veljko Petrović … izgrađena je daleke 1903. godine. Svojevrsni legat bogate braće, somborskih trgovaca i veleposednika Nikole i Đoke Mihajlovića, koji nisu imali direktnih potomaka, današnja OŠ „Nikola Vukićević“ je nosila ime svojih dobrotvora samo deceniju uoči Drugog svetskog rata i neposredno nakon njega, da bi od 1953. godine ponela ime svog prvog direktora, čuvenog reformatora srpske prosvete, Nikole Vukićevića.(→Press Clipping )

32,7 odsto mladih u riziku siromaštva

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, četvrtina građana u Srbiji je u riziku da postane siromašna, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključivosti prošle godine iznosila 38,7 odsto. U saopštenju se ističe da stopa siromaštva od 25,5 odsto ne znači da su ta lica nužno siromašna, već samo da imaju veći rizik da to budu.
Najizloženiji rizicima od siromaštva – 32,7 odsto – jesu mladi od 18 do 24 godine, kao i lica mlađa od 18 godina – 30,2 odsto, dok najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina – 19,1 odsto. Najveću stopu rizika od siromaštva imaju lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više dece – 49,8 odsto, zatim lica mlađa od 65 godina koja žive u jednočlanom domaćinstvu – 40,1odsto.
Stopa rizika od siromaštva usko je povezana s radnim statusom. Tako su kod lica starih 18 i više godina siromaštvu najizloženiji nezaposleni – 48 odsto, dok je najniža stopa rizika kod zaposlenih kod poslodavaca – devet odsto. Kod samozaposlenih lica ta stopa iznosi 32,4 odsto, dok je stopa rizika od siromaštva kod penzionera 15,4 odsto.
Došlo je i do većeg rizika od siromaštva kod samohranih roditelja – 40 odsto, dok ih je 2015. bilo 35,4 odsto, a 2014. – 33,8 odsto. Još drastičniji je porast rizika kod porodice s dvoje i više izdržavanih lica – 49,8 odsto, a njih je godinu ranije bilo 35,8 odsto, a u 2014. – 36,7 odsto.

Izbegnite najčešće greške zbog kojih deca mogu da se plaše škole

“Da li je moje dete spremno za prvi razred?” pitanje je koje ovih dana postavljaju roditelji budućih prvaka. Ovogodišnje testiranje je počelo, a roditelji često sa željom da im dete dobro prođe na testovima, na njega utiču pogrešno i stvaraju mu averziju i strah pri samom pomenu škole. Pogrešno! Evo šta kažu psiholozi, kako da svoje dete, ali i sebe pripremite za prvi susret sa školom. Koraci koji prethode samom polasku u školu su testiranje koje obavljaju psiholozi i pedagozi, a pre toga niz pregleda kod pedijatra. Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, kaže da je važno da sve to ne bude praćeno dramatičnim komentarima i zastrašivanjem.(→Press Clipping )

Roditelji da paze šta pričaju ispred dece!

“Testiranje ne smeju da predstavljaju kao nešto što je strašno, dramatično i važno. Važno je i da sami roditelji shvate, da ovo nije nešto što će odrediti detetovu sudbinu – objašnjava ona. Testovi, objašnjava, pokazuju stepen intelektualne, socijalne i emocionalne zrelosti i ne mogu da se “padnu”, već daju sliku o detetu i važne smernice roditeljima. – Pogrešan pristup može u detetu stvoriti veliki pritisak sa kojim ne može da se izbori – kaže Biljana Lajović i dodaje da se dešava da kada dete dođe na testiranje ima mokre dlanove, što znači da je jako nervozno.

Ovo smete da kažete

Jedino što treba da uradite da biste dete “pripremili” za testiranje, tvrdi psiholog, jeste da mu objasnite kako će ono izgledati, da će tamo biti “teta ili čika koji će postavljati pitanja, na koje treba da odgovore”. Pored toga roditelji bi trebali da dovedu dete par dana pre testiranja do igrališta ispred škole, jer će tako škola da bude mesto gde su već bili i za koje ih vezuju lepe uspomene.

Ne učite decu da čitaju i broje

– Još jedna greška koju roditelji prave jeste što nekoliko dana pre testiranja decu teraju da uče slova, brojeve… Za ovo testiranje nije potrebno nikakvo vežbanje niti priprema. Deca treba da uče da razmišljaju, da znaju da prepoznaju šta je gore, a šta dole, da se orjentišu u prostoru i vremenu. Sve ostalo je bespotrebno pre polaska u školu – kaže psiholog.

Mališani snimili autorsku pesmu i spot

Novi Sad je jedan od šest gradova u Srbiji u kojima se sprovodi program „El sistema”, kojim je obuhvaćeno 250 dece iz srednjih i nižih društvenih slojeva. Reč je o jedinstvenom socijalno inkluzivnom programu muzičkog obrazovanja, nastalom iz potrebe da se deca iz ugroženih zajednica uvedu u svet muzike tako što će svirati na instrumentima i pevati u horu. Tokom protekle tri godine, koliko se u saradnji Kulturnog centra Novog Sada i novosadskog Centra za socijalni rad održavaju muzičke radionice „El cistema” namenjene prvenstveno socijalno ugroženim grupama dece, kroz taj program u našem gradu prošlo je više od 50 polaznika.
U Centru za socijalni rad profesorka klavira u Muzičkoj školi „Josip Slavenski” Maja Vukobrat sa saradnicima radi s decom osnovnoškolskog uzrasta. Program ne insistira na preciznosti i perfekciji izvođenja, nego je akcenat stavljen na ljubav, empatiju i radost života. Glavni cilj je spajanje dece na globalnom nivou da bi bila na neki način umrežena i imala ista prava pri obrazovanju. “Počeli smo da radimo 7. marta 2015. godine – kaže profesorka Maja Vukobrat, koja u okviru radionice „El sistema” predaje udaraljke i teoriju muzike. ”  Radionice se od tada održavaju neprekidno, tri puta nedeljno po dva sata. Ne postoji ograničenje u broju dece koja pohađaju program. Do sada ih je sigurno bilo više od 50. Povremeno smo uključivali i mlađe učesnike, koji imaju pet ili šest godina. Imamo dve grupe koje broje 18 do 20 članova.
Reč je o jedinstvenom socijalno inkluzivnom programu muzičkog obrazovanja, nastalom iz potrebe da se deca iz ugroženih zajednica uvedu u svet muzike tako što će svirati na instrumentima i pevati u hour Radionica je koncipirana kao opšte muzičko obrazovanje. Polaznici su imali priliku da se upoznaju s rok i yez muzikom. Prva autorska pesma je nastala spontano, kao kreativni momenat i potreba za umetničkim iskazivanjem s obzirom na to da su deca do tada interpretirala tuđe numere. (→Press Clipping )

Breza za Crnčevića u Kameničkom parku

Uoči Međunarodnog dana književnosti za decu, u ponedeljak je u Kameničkom parku deseti put tradicionalno posađeno drvo za jednog pisca ili pesnika. Ovaj put brezu za poznatog pesnika Branu Crnčevića posadila je njegova ćerka, književnica i autorka drama i književnih scenarija Vida Basara Crnčević. Učenici drugog razreda Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” iz Sremske Kamenice pevali su i recitovali odlomke pesama Brane Crnčevića i pomagali pri sađenju breze. Međunarodni dan književnosti za decu obeležava se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, 2. aprila, a organizatori ovog već tradicionalnog događaja u Kameničkom parku su knjižara “Mala velika knjiga” i Društvo vojvođanskih učitelja. Drvo je poklon agencije “Not hope wish”.

Kad je vreme za domaće zadatke?

“Mrzi me”, “dosadno mi je”, “kasnije ću”… izgovori su koje deca koriste kada dođe vreme za domaće zadaci, a roditelji onda, ne želeći da se raspravljaju, urade umesto njih i ostatak večeri provedu u miru. Pogrešno! Iako su razlozi za ovako nešto često preteški zadaci, nerazumljive lekcije, ali i nezrelost dece za polazak u školu, dečiji domaći zadaci nikako ne treba da postanu svakodnevna obaveza roditelja. Jedino ispravo je, savetuju stručnjaci, da roditelji usmere dete, savetuju ga, ali nikako da sednu i domaći zadatak urade umesto njih. Takođe, roditelji moraju da nematnu stav da je domaći zadatak obaveza deteta i ničija druga.

Kad vas dete istrenira – “medveđa usluga”

– Zašto bi dete brinulo o domaćem kad će ga roditelji napomenuti. Čak će, ako odugovlači dobiti čokoladu ako sedne i uradi ga. Detetu je lakše da glumi bespomoćnost, jer će mama da se uključi i na kraju uradi ceo domaći ili da odugovlači celo veče, a onda će da bude umorno i bez koncentracije, a mama će da se sažali i opet uradi domaći. Malo po malo dete istrenira roditelja da mu radi domaći i uživa u toj medveđoj usluzi, a posledice će trajno ostati – objašnjava psiholog.
Ako roditelji zauzmu ovakav stav deca će da shvate svoje obaveze, biće samostalnija i sposobnija. Ako ne radi domaći zadak mora da snosi posledice za to, neka za to odgovara, pa će mu se više isplatiti da domaći uradi na vreme.

Roditelji: “Puno besmislenih zadataka”

Roditelji kažu da je jedan od razloga što rade deci domaći i to što su često domaći zadaci besmisleni i bez cilja. – Ćerka često ima domaći zadatak za koji joj je potrebno i više od dva sata da ga uradi, a pritom, često su prilično besmilseni. Zato ja često uradim umesto nje, kako bih je oslobodila nekih glupih i nebitnih stvari koje radi – kaže mama S. Petrović iz Beograda. Ona dodaje i da decu retko kada tera da rade domaći odmah posle škole. Smatra da su deca tada umorna i da treba da se odmore kako oni žele, a vreme za izradu domaćeg dolazi obično pre večere, za trpezarijskim stolom.

Učitelji: Roditelji da sede pored dece dok rade domaći

Učiteljica Dragana Plavšić iz novopazarske osnovne škole “Halifa Bin Zaid Al Nahjan”, smatra da roditelji treba da sede pored dece dok se domaći radi, i da ih tako navode, “guraju i pomažu u rešavanju zadataka”. – Primetim ja odmah kada je nešto radio roditelj, a kada dete. Prema mom zapažanju, roditelji rade domaći uglavnom sporijoj deci, jer ona brzo izgube strpljenje – kaže ova učiteljica. Prema njenim rečima, postoji još jedna stvar: “Kada su deca prvi razred, roditelji žele da im sveske budu što urednije i da njima mogu da se pohvale rođacima i prijateljima, pa dete donese svesku da pokaže domaći, a ono sve uredno i lepo urađeno, a ja znam kako je to izgledalo dan ranije kada je dete napisalo prva dva reda”. – Smatram da to nije opravdano i da dete treba samostalno da radi ove stvari. Deca posle slabije prate nastavu, nauče da neko radi za njih i ništa ih ne zanima – ističe učiteljica Plavšić.

Sastavi iz srpskog: Kada pomoći deci?

Ipak, dodaje učiteljica Dragana Plavšić, domaći kao što su sastavi iz srpskog jezika treba da rade uz nečiju pomoć, jer će tako naučiti da primećuju stvari koje inače ne vide, zatim da znaju šta je bitno da se istakne u uvodu, a šta se piše u zaključku. – Ne može prvak da napiše kvalitetan sastav bez ičije pomoći – objašnjava učiteljica. Ona dodaje da često pohvali đake kada priznaju da im je neko pomagao. – Problem je što roditelji puno rade, i onda su mrtvi umorni kada treba da objašnjavaju deci uveče zadatke, a deca često nisu raspoložena za učenje i tako na kraju roditelji i urade domaći – kaže učiteljica. Roditelji često moraju da pomažu deci i zato što đacima nedostaje prethodno znanje, ne rade dovoljno, imaju obimno, neinteresantno gradivo ili im jednostavno ne odgovara način na koji nastavnik predaje.

Akademac: “Šta jedem a šta mene jede”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu  1. aprila je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj se razgovaralo o ishrani. Emisija je počela u 12.10 časova. “Najveći deo životne energije koju mi imamo u sebi, trošimo na varenje hrane i to pre svega na varenje nezdrave hrane.” “Ono što jedemo u najbukvalnijem smislu postaje deo nas”. “Unoseći picu u svoj organizam unosimo zasićene masne kiseline koje usporavaju proces razmišljanja i onemogućavaju sintezu moždanih hormona koji nam daju vedro raspoloženje i poboljšavaju našu memoriju”. Ove rečenice je za Akademac izgovorio prof.dr Dragan Ivanov . Vi, studenti, bili ste iskreni- govoreći o svojim lošim navikama. U pre svega korisnom debatovanju profesora i studenata, došli smo do zaključaka kako uz mali napor možemo unaprediti svoj potencijal, biti zdraviji i spremniji za ispite – odabirom zdravih namirnica. Posetili smo i ekipu sa PMF-a, smer Gastronomija koja se upravo vratila sa takmičenja iz Grčke.Urednica i scenaristkinja: Tamara Burević. Voditeljka: Ana Bojović. Režija: Nedeljko Budak. Emisija će moći da se pogleda i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Ambulanta u OŠ “Svetozar Marković Toza”

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković utorak su prisustvovali otvaranju nove ambulante za odrasle Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u krugu Kliničkog centra Vojvodine. Otvaranju su prisustvovali i član Gradskog veća zadužen za zdravstvo Zoltan Horvat i direktor Zavoda za Hitnu medicinsku pomoć Novi Sad, Bogdan Živanović. Horvat je najavio da će tokom sledećeg meseca biti otvorena pedijatrijska ambulanta u Osnovnoj školi “Svetozar Marković Toza”.

Alkoholizam čest gost među mladima

Sa činjenicom da se alkohol u Novom Sadu, ali i drugim u Srbiji, neograničeno konzumira među mladima, složila se i potpredsednica Omladine JAZAS-a Novi Sad Jelena Barna, koja nam je rekla da se ta bolest zavisnosti često ne prepoznaje kao problem, zbog čega ljudi narušavaju svoje zdravlje. “Istraživanja koja sprovodimo među mladima ukazuju na to da je znanje najbolji način za borbu protiv upotrebe psihoaktivnih supstanci, pri čemu oni najlakše usvajaju one informacije koje dobijaju od svojih vršnjaka te se naše različite aktivnosti zasnivaju upravo na različitim metodama vršnjačke edukacije“, kazala je ona, i dodala da mladi informacije koje dobijaju od svojih vršnjaka često smatraju pouzdanijim od drugih.
Osim što mladi Novosađani mogu da se jave u Savetovalište pri Domu zdravlja i slušaju predavanja o borbi protiv alkoholizma, u Novom Sadu postoji i Klub lečenih alkoholičara „Grbavica”. “ Trenutno imamo oko 150 članova lečenih alkoholičara, s kojima na sastanke dolaze i saradnici – supružnici, članovi porodice, prijatelji… jer i oni zajedno s alkoholičarima moraju da nauče da se edukuju o problemu zavisnosti“, rekao je pi-ar i savetnik u Klubu Zoran Manojlović.
Sveže statističke podatke o tome koliko je alkohol tokom protekle godine bio zastupljen u našem gradu i državi, te koliki je procenat lečenih alkoholičara bio u proteklom periodu nismo uspeli da dobijemo. Ipak, u Savetovalištu za alkoholizam u beogradskoj Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti rekli da su nam da su uočili da se svake godine povećava broj otvorenih kartona za lečenje.

Vremeplov: Isidora Sekulić

Na jučerašnji dan 5. aprila 1958. godine umrla je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro “literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra”. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sa velikim uspehom bavila se i prevođenjem. Dela: putopis “Pisma iz Norveške”, roman “Đakon Bogorodičine crkve”, pripovetke “Hronika palanačkog groblja”, “Saputnici”, “Gospa Nola”, eseji “Analitički trenuci i teme”, “Zapisi o mome narodu”, “Mir i nemir”, “Njegošu – knjiga duboke odanosti”, “Govor i jezik kulturna smotra naroda”.

Vremeplov: Vojislav Arnovljević

Na jučerašnji dan 5. aprila 1989  umro je srpski lekar Vojislav Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Srbiji (i Jugoslaviji), profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj u koju je upućen posle prelaska Albanije sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio je oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je “Medicinski godišnjak”, a od 1948. do 1963. uređivao je “Lekarski priručnik”.

Vremeplov: Kornelije Stanković

Na jučerašnji dan 5. aprila 1865. godine umro je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog (“Srpski marš”, danas poznat kao “Slovenski”) i Nikolaja Rimskog-Korsakova (“Fantazija na srpske teme”). Dela: “Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda”, šest svezaka “Srpskih narodnih pesama”, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Budimpešte februara 1949. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu.

Vremeplov: Alen Ginzberg

Na jučerašnji dan 5. aprila 1997. godine umro je američki pisac Alen Ginzberg. Buntovan duh, sarkastik, izrazito kritičan prema zvaničnoj kulturi SAD. Njegova poezija, pisana slobodnim stihom, izraz je odbacivanja modernog sveta. Više puta je hapšen tokom raznih antiratnih demonstracija. Njegova zbirka poezije “Urlik i druge pesme”, objavljena 1956. smatra se najznačajnijim poetskim delom “Bit generacije” pedesetih godina 20. veka. Ostala dela: “Kadiš”, “Prazno ogledalo”, “Indijski dnevnici”, “Sendviči stvarnosti”, “Planetarne vesti”, “Pad Amerike”.

Vremeplov: Tomas Hobs

Na jučerašnji dan 5. aprila 1588. godine rođen je engleski filozof Tomas Hobs, nastavljač i sistematizator klasičnog engleskog empirizma. Razradio je teoriju društvenog ugovora. Spojio je principe mehanističko-materijalističke metafizike sa teorijom saznanja i političkom filozofijom prosvećenog apsolutizma. Smatrao je da je čovek po prirodi egoističan. U “prirodnom stanju”, koje je prethodilo “građanskom stanju” (civilizacija), ljudi su bili jednaki i otuda su svi imali jednaka prava na sve, pa “prirodno stanje” neizbežno vodi opštem međusobnom ratu. Iz stanja sveopšteg i neprekidnog rata ljudi izlaze sporazumom – pristankom da “prirodna prava” prenesu na državu, osnovu reda i mira, napretka i civilizacije. Na osnovu ugovora, nosilac suverene vlasti (vladar ili skupština) zastupa volju svih i svi su dužni da se bezuslovno pokoravaju. Dela: “Elementa philosophica” (ili “O telu”, “O čoveku”, “O građaninu”), “Levijatan”, “O političkom telu”.

Kratak san za sreću i kreativnost

Poznato je da san pruža širok spektar koristi, od povećanja produktivnosti do zaštite od bolesti srca, a naučnici su sada utvrdili da utiče i na sreću. “Ranija istraživanja su pokazala da 30-minutno spavanje čini čoveka fokusiranim, produktivnim i kreativnim, a ovo istraživanje je pokazalo da možete postati sretniji ukoliko si priuštite kratki drijemež tokom dana”, kazao je profesor Richard Wiseman sa Univerziteta Hertfordshire. Osim toga, duže spavanje se dovodi u vezu s nekoliko zdravstvenih rizika, što je naučnicima dodatni vjetar u leđa da ističu prednosti kraćeg spavanja.
U istraživanju je učestvovalo 1.000 osoba koje su u online anketi odgovarale na psihološka pitanja i svojim navikama kada je spavanje u pitanju. Na skali od jedan do pet, oni koji su tokom dana kraće spavali dobili su prosječnu ocenu 3,67, oni koji nisu spavali dobili su 3,52, a oni koji su dugo spavali dobili su ocjenu 3,44. Rezultati su također pokazali da su osobe koje uživaju u kratkom snu 66 posto sretnije od onih koje vole dugo spavati. Istraživači su ističu da postoji veza između kratkog spavanja i osjećaja blagostanja i sreće. Istraživanje je pokazalo da 43 posto ispitanika od 18 do 30 godina dugo spava tokom dana, dok to isto radi 30 posto osoba starijih od 50 godina.

Depresija vodeći uzrok radne nesposobnosti u svetu

Sudeći po poslednjim podacima, depresija je vodeći uzrok lošeg zdravstvenog stanja i radne nesposobnosti, od te bolesti u svetu boluje oko 322 miliona ljudi, a u zadnjih desetak godina broj obolelih je porastao za više od 18 posto, stoji u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Izostanak podrške kada je posredi ovaj mentalni poremećaj u kombinaciji sa strahom obolelog pojedinca od stigme, rezultira time da mnogi nemaju pristup neophodno potrebnom lečenju koje im može omogućiti zdrav, produktivan i kvalitetan način života, stoji u saopštenju SZO.  Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je zdravstvenu kampanju u čijem je fokusu mentalno zdravlje, a cilj joj je da ukloni predrasude i zablude, da skine stigmu s tog problema. Kampanja se vodi pod nazivom “Depression: Let’s Talk”. (Depresija: Razgovarajmo) “Ove brojke su poziv svim zemljama da preduzmu odgovarajuće poteze i zauzmu pravi pristup kada je reč o mentalnim bolestima, te da se oboleli pacijenti počnu što pre lečiti”, rekla je direktorka SZO Margaret Čan u govoru održanom u četvrtak u sedištu UN-ove agencije u Ženevi.

About the Author

admin

Leave a Reply