Vesti – 08/09.04.2017.

Novi Sad: Četvrti protest nezadovoljnih rezultatima izbora

Protest nezadovoljnih rezultatima predsedničkih izbora četvrti dan zaredom održan je u Novom Sadu, a demonstranti su se u 18 sati okupili “kod murala” na Trgu Republike. Kao i prethodnih dana, svoje nezadovoljstvo okupljeni, među kojima je najveći broj studenata i srednjoškolaca, iskazivali su duvanjem u pištaljke, udaranjem u bubnjeve i uzvikivanjem parola. Nakon kratkotrajnog zadržavanja na Trgu Republike, okupljeni su krenuli u protestnu šetnju, a na čelu kolone nosili su transparent “Protiv sistema”, dok su, kao i prethodnih dana nosili transparente “Isključi RTS, uključi mozak”, “Neću sendvič”, “Nismo ničiji, mi smo svoji”, “Puko je”… Trasa kojom su oni koji protestuju razlikovala se u odnosu na jučerašnju, kada su u koloni krenuli prema univerzitetskom kampusu, danas je najduža trasa bila na Bulevaru oslobođenja, Fruškogorskom ulicom i Bulevarom cara Lazara. Tokom protestne šetnje nije bilo incidenata.      https://www.youtube.com/watch?v=gZ9bSDUlB8E

Ovo (ni)su studentski protesti

Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu, kao i dole potpisane studentske organizacije Univerziteta u Novom Sadu javno se ograđuju od takozvanih studentskih protesta, jer su zahtevi koji se pominju na tim protestima izričito politički i ne sadrže ni jedan jedini zahtev koji se tiče studenata i studentskog standarda. Naime, legitimno pravo svakog građanina jeste da izrazi svoje nezadovoljstvo, i to ne može niti sme da se osporava. Isto tako, proteste koji nemaju apsolutno nijedan studentski zahtev, cilj ili zaštitu prava studenata ne možemo niti smemo nazvati studentskim. Zvanične studentske organizacije i institucije ne žele da učestvuju u političkim prepucavanjima, niti će dozvoliti da budu zloupotrebljene u te svrhe.
Ovim putem želimo da se obratimo i svim koleginicama i kolegama da ne dozvole da budu izmanipulisani, i da se zapitaju da li treba podržati samoproklamovane “studentske pokrete” čiji je osnovni motiv borba “protiv sistema”, kada se svi školujemo za buduće profesore, lekare, inžinjere, pravnike, da radimo u jednom uređenom sistemu i gradimo institucije i pravnu državu. Kao i do sada Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu, kao i dole potpisane studentske organizacije Univerziteta u Novom Sadu boriće se i zalagati za očuvanje autonomije Univerziteta, za bolje uslove i kvalitet studiranja, kao i za znanje koje će stvarati lepšu i bolju Srbiju. https://www.youtube.com/watch?v=doLLtBbfRJA

Gradonačelnik prekrečio grafite u Novom Sadu

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević u petak je prekrečio grafite koji se pojavio na zidu dvorišta Vadičanskog dvora, na mestu gde su se prethodna dva dana okupljali oni koji su učestvovali u protestnoj šetnji. Uvredljivi grafiti se odnose na premijera Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Stefanovića dr Nebojšu.

Jedinstven inspektorat za prosvetu

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u četvrtak  da radom inspekcije nije uvek zadovoljan, jer se dešava da se rad inspektora na lokalu bitno razlikuje od rada inspektora na republičkom nivou, dodajući da je u toku rad na novom zakonu o prosvetnoj inspekciji. “Radimo novi zakon o prosvetnoj inspekciji gde se pravi jedinstven inspektorat. Od škole do škole čitajući izveštaje inspektora vidim da nisu dobro urađene inspekcije i problem se ne reši već eskalira, produbi se”, kaže Šarčević.
Govoreći o osnovnoj školi u Kragujevcu gde jedan učenik drugog razreda maltretirali decu i učitelja, ministar je upitao zašto se o tome ćutalo godinu i po dana, da li “slučaj neko prikriva ili je tražio jalova rešenja”. Kako kaže, škola je dužna da preko školskih uprava obavesti Ministarstvo prosvete o incidentima, a da se danas često dešava da za incident prvo saznaju novinari pa tek onda ministar bude obavešten. Šarčević kaže da se u školama, kod dece koja imaju problem u ponašanju mora uključiti tim stručnjaka – psiholog, pedagog, defektolog, ali i centri za socijalni rad.(→Press Clipping)

Američki univerziteti se predstavili srpskim studentima

Na Sajmu američkih koledža u Beogardu svoju ponudu predstavilo je deset američkih univerziteta i time omogućilo srpskim studentnima da svoje obrazovanje nastave u Sjedinjenim američkim državama. Sajam je organizovan u beogradskom hotelu Metrol, a studenti su bili u prilici da od predstavljenih univerziteta saznaju šta im je neophodno za upis, koliko im je novca potrebno i šta je to što američki fakulteti nude.

Sremska Mitrovica: Milošević obišao “Sirmium”

Zoran Milošević pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost obišao je u četvrtak Visoku školu strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare “Sirmium” u Sremskoj Mitrovici. Tom prilikom se upoznao sa radom i programom te Škole i predstavio konkurse Sekretarijata za tekuću godinu koji su namenjeni visokim školama u Vojvodini. Nakon obilaska sastao se sa zamenicom gradonačelnika Sremske Mitrovice Svetlanom Milovanović. Pokrajinski sekretar najpre je obišao jedinu državnu Visoku školu čije je sedište u Sremskoj Mitrovici kako bi se upoznao sa načinom rada, programom i onim što ta škola nudi svojim studentima. Ideja je da se saradnja u narednom periodu produbi. Ono što je najpre potrebno ovoj školi jeste pomoć pri sanaciji krova u narednom periodu i plan je da se za potrebna sredstva upravo konkuriše kod sekretarijata.
Grad Sremska Mitrovica do sada je imao dobru saradnju sa Sekretarijatom, a konkursi, kažu nadležni u gradu, svakako će biti od velikog značaja, te će upravo prioritet i biti rešenje pitanja krova u Visokoj školi. Pokrajinski sekretar po završetku obilaska istakao je da je stekao pozitivan utisak o funkcionisanju ove škole i ocenio njen rad kao zadovoljavajuć sa mogućnostima napretka u kojima će joj pomoći.

Deklaraciju o zajedničkom jeziku potpisalo 8.000 osoba

Deklaraciju o zajedničkom jeziku je do srede, 5. aprila, potpisalo 8.000 osoba, pored 225 inicijalnih potpisa, a broj potpisnika neprestano raste, saopšteno je iz Udruženja Krokodil, jednog od organizatora projekta regionalnih konferencija “Jezici i nacionalizmi”. Deklaraciju o zajedničkom jeziku je nastala kao nezavisna inicijativa jednog broja učesnika i učesnica konferencija, koje su održane u Beogradu, Podgorici, Splitu i Sarajevu. Entuzijastični odgovor velikog broja pojedinaca je potvrdio nužnost donošenja Deklaracije i otvaranja javne rasprave o negativnim posledicama jezičkih politika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji u poslednje tri decenije”, navodi se u saopštenju. Organizatori kažu da je ipak veliki broj potpisa nadmašio njihove tehničke mogućnosti i sposobnosti pa se potpisnicima izvijanjavaju zbog tehničkih propusta. Oni obaveštavaju da se integralni tekst Deklaracije o zajedničkom jeziku kao i svi potpisi, uključujući i manji broj nepotpunih, mogu naći na njihovoj internet stranici http://jezicinacionalizmi.com na kojoj se nastavlja skupljanje potpisa.
Navode istovremeno da su neprijatno iznenađeni, kako kažu, određenim brojem medijskih i javnih manipulacija sadržajem Deklaracije o zajedničkom jeziku. “Pojedine javne ličnosti, stručnjaci pa čak i državni zvaničnici neodgovorno su se određivali spram ovog dokumenta ne pročitavši ga prethodno, i upisivali joj sadržaje i namere koje ona nema”, dodaje se u saopštenju.(→Press Clipping)

Matematika utkana u sve delatnosti

Još su Pitagorejci govorili da svetom upravljaju brojevi. Matematika je do danas ostala neiscrpna oblast za rađanje novih mogućnosti i rešenja. Oni kojima su računanje i statistika ljubav i profesija, prisustvovali su predavanju čuvenog francuskog matematičara i dobitnika Fildsove medalje Sedrika Vilanija, koji će osim Rektorata u Novom Sadu, narednih dana posetiti i beogradski i niški univerzitet. Glava svakog vrhunskog matematičara vrvi od ideja, tvrdi Vilani. One su preduslov za stvaranje, a za njihovo rađanje nema pravila: nekad sevnu kao munja, a nekad su potrebne godine rada kako bi se konkretizovale.
“Kada ste matematičar, bilo kao istraživač ili kreativna osoba, vaša opsesija je kako pronaći novu, najbolju ideju. To nije lak izazov, to nije nešto što zaista može da se predvidi. To izgleda kao: Uuu, imam ideju, imam rešenje za ovaj problem, imam ideju za nešto treće, ili možda imate ideju koja predstavlja novi brend”, kaže Vilani. https://www.youtube.com/watch?v=R-nmY52x_pU
Stopama renomiranog Vilanija, ambiciozno svake godine kreću nove generacije studenata matematike čiju praktičnu primenu nije pokorila ni digitalizacija. Naprotiv, kompletne računarske platforme i savremeni svet funkcionišu oslanjajući se na brojke, a matematičari brzo pronađu svoje mesto na tržištu rada, kažu na PMF-u u Novom Sadu. “Mi imamo niz programa koji su veoma bliski IT-u, to je pre svega program primenjene matematike, nauke o podacima, koji je jedan zaista multidisciplinarni program, dominantno zasnovan na matematici, ali krajnje primenljiv”, kaže prof. dr Nataša Krejić sa Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.(→Press Clipping)

Kikinda: Više mesta nego đaka

Zbog jake konkurencije, budućim srednjoškolcima sa slabijim uspehom biće teško da upišu željenu školu i smer. Međutim, taj slučaj izražen je uglavnom u većim centrima. Kikinda ima drugi problem, a to je da se svake godine prijavi bar jedno odeljenje manje. U četiri kikindske srednje škole biće ponuđeno oko 600 mesta, za šta će prijemni polagati oko 560 učenika. Školska godina polako se bliži kraju, ali onima koji polažu malu maturu takozvane muke tek počinju. Najveće interesovanje u Kikindi vlada za gimnaziju, stručne škole, medicinske, tehničke i elektro struke, a veliki je broj i onih koji su zainteresovani za finansije i ekonomiju. Velika konkurencija najveći problem može da napravi vrlo dobrim učenicima. Međutim, uz dobro urađen prijemni, postoji šansa da i oni sa slabijim prosekom, ali i oni odlikaši koji žele da se iskažu u školama u većim centrima upišu željenu školu i smer.
Kikindska Gimnazija ”Dušan Vasiljev” za novu školsku godinu pripremila je četiri odeljenja, dva društvena i dva prirodna. Ukupno će biti ponuđeno 120 mesta, a u konkurenciji imaju šansu i učenici sa vrlo dobrim uspehom. ”Vrlo dobri učenici treba da konkurišu. Ne mogu da tvrdim da će upisati Gimnaziju, ali je veoma bitno kako urade malu maturu. Treba da konkurišu jer ako ne pokušaju sigurno neće znati da li mogu da upišu našu školu”, kaže direktor Gimnazije Ljubomir Zamurović.
Ekonomsko – trgovinska škola u Kikindi veoma je popularna. Učenici se najviše interesuju za komercijalistu i finansijskog administratora, a u poslednje vreme vidno je primetno povećanje interesovanja za konobare i kuvare. Već godinama je žestoka konkurencija, a traži se i mesto više. ”Zavisi koliki je broj bodova. Dete koje ima vrlo dobar uspeh može da ima i preko 80 bodova. Ali je isto bitno da znamo da situacija zavisi od toga koliko ima odličnih učenika”, kaže direktor te škole Tomislav Bartoić. U većim centrima konkurencija je mnogo jača, pa je učenicima sa slabijim prosekom znatno teže da upišu željenu školu. Kikinda ima drugi problem, a to je da se svake godine prijavi jedno odeljenje manje.          https://www.youtube.com/watch?v=DXIvqdyB1bM

Racionalizaci(ja): Škola sa jednom učenicom

Područno odeljenje Osnovne škole “Olga Petrov Radišić” iz Vršca u Mesiću trenutno je jedina škola u ovom delu Banata sa samo jednim đakom. Učiteljica Elena Bou i učenica Andrea Ivan volele bi društvo, ali za sada o tome samo mogu da pričaju jer se godišnje u selu rodi samo jedno ili nijedno dete. Zgrada u kojoj je škola u Mesiću nadomak Vršca sagrađena je pre 180 godina i svakako pomti bolja vremena. Pre svega ona kada se u njoj orio smeh dece, a danas kada se u uđe u jedinu učionicu u njoj zatičemo samo jednog đaka. I, naravno, učiteljicu. Tišina nam govori da se odvija nastava, i sve je kao u svakom drugom razredu, samo je Andrea Ivan jedini đak u klupi. https://www.youtube.com/watch?v=Dvu7iNJhh18  Andrea nastavu pohađa na rumunskom jeziku.
Škola u Mesiću je područno odeljenja Osnovne skole „Olga Petrov Radišić” u Vršcu koja, sa područnim odeljenjima, ima ukupno 650 đaka.  U Mesiću je Andrea prvi đak nakon dve godine koliko škola nije ni radila jer nije bilo dece. Nastava se po redovnom planu i programu kao da je odeljenje puno dece. Za srpski, engleski i veronauku profesori dolaze iz Vršca, a ne propuštaju se ni značajni datumi kada učiteljica i Andrea pripreme priredbu. Tako je naučila pesmicu koju je recitovala majci za 8. mart. U Mesiću danas ima jedva nešto vise od 200 stanovnika. Mladi se, kažu, slabije žene, devojke odlaze iz sela, sa njima i momci. Godišnje se rodi jedno ili nijedno dete. A samo petnaestak godina ranije ovde je bilo 350 stanovnika. (→Press Clipping)

“Dan otvorenih vrata” u školi “Kizur Ištvan”

Treću godinu za redom Osnovna škola “Kizur Ištvan” u Subotici otvorila je svoja vrata budućim prvacima i njihovim roditeljima. Roditelji su imali priliku da tokom manifestacije, Dan otvorenih vrata učestvuju u raznim kreativnim radionicama, razgovaraju sa članovima kolektiva i saznaju sve što ih zanima o radu ove škole. Svetlana Vojnić Hajduk iz Subotice kaže da je došla da se informiše o programima koje nudi škola. Škola im nije blizu, ali prilikom upisa prioritet je kvalitet programa. “Došla sam zbog Dana otvorenih vrata i zainteresovani smo, jer smo čuli da su učitelji i nastavnici pre svega jako obrazovani i dobri prema deci”, kaže Svetlana Vojnić Hajduk. Škola je pripremila niz radionica kako bi se budući prvaci upoznali sa aktivnostima. Imali su prilike da upoznaju svoje buduće učitelje, profesore informatike, fizike, engleskog jezika i fiskulture. “Moram da kažem da sam zadovoljna odazivom roditelja i dece. Imamo oko 50 dece i roditelja, to je nešto što je zaista lepo i to je otprilike 50 odsto onoga što očekujemo da se i upiše”, kaže Vesna Dulić, direktorka OŠ Kizur Ištvan. OŠ “Kizur Ištvan” naredne školske godine upisuje tri odeljenja na srpskom nastavnom jeziku i jedno odeljenje na mađarskom jeziku. U školi ističu da ukoliko bude potrebe upisaće još jedno odeljenje na mađarskom jeziku.

Škola stripa za decu i mlade u Somboru

Somborski ljubitelja stripa uporno rade na popularisanju tog vida umetnosti kod mladih, a najnovija aktivnost je škola stripa, ilustracije i karikature. UG Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost i Klub ljubitelja stripova Sombor otvaraju prvu „Somborsku školu stripa, ilustracije i karikature”. Škola je namenjena deci i mladima od 10 do 20 godina koji žele da steknu osnovna znanja o crtanju stripova, ilustracija i karikatura. Radionice će se održavati dva puta nedeljno: ponedeljkom od 19 do 20:30 sati i subotom od 11:30 do 13 sati u Omladinskom klubu grada Sombora (zgrada bivšeg Doma omladine – sadašnji KC „Laza Kostić”), Venac Vojvode Radomira Putnika br. 2. Radionice će voditi Đurđica Mrkailo Balgavi, akademska slikarka i pedagog i Danilo Bogdanović. Gost radionica će biti strip crtač Miodrag Mikica Ivanović. Svi zainteresovani mogu da se prijave putem elektronske pošte na adresi centar.peb@gmail.com ili putem Fejsbuk stranice Klub ljubitelja stripova Sombor. Prva radionica planirana je za ponedeljak, 10. aprila u 19 sati. Somborska škola stripa, ilustracije i karikature je potpuno besplatna za sve polaznike.

Razvijati samostalnost dece od najranijeg uzrasta: Samo ih “iskulirajte”

Psiholog dr Marina Nikolić iz Savetovališta za mlade kaže da deca moraju da znaju koje su njihove obaveze i odgovornosti. – Bitno je da odmalena dete stiče samostalnost. Roditelj je tu da mu pomogne korz davanje smernica, podrške i da mu obezbde sve što mu je potrebo za učenje, a ne da domaći radi umesto njega. Takođe, roditelji ne smeju ni da sede uz dete dok ono uči, jer se takva vrsta “pomoći” obično oduži u nedogled i ispunjava neke druge, psihološke potrebe deteta, a ne za sticanjem znanja – kaže psiholog.
Prema rečima psihologa, najbolje je da roditelji pokušaju da budu nezainteresovani za njegovo učenje. Nikakva podmićivanja, podsećanja i zapitkivanja neće naterati dete da radi domaći, već će se baš naprotiv, ono prema toj obavezi odnositi još nemarnije.

Festival tamburice u Sonti

Festival vojvođanske tambure, 14. po redu, održan je Sonti gde je od prošle školske godine otvoreno odeljenje Muzičke škole iz Apatina u klasi tambure. Najbolji solista na primu Damir Pranjković iz Alibunara pet godina svira tamburu. Na ovogodišnjem festivalu osvojio je maksimalnih sto poena. Tamburaši, njih 140 iz 14 muzičkih škola na festivalu potvrdilo je da je tambura više od tradicionalnog instumenta na kome se kvalitetno izvode klasične kompozicije. Popularizacija tambure kod najmlađih uzrasta bila je ideja vodilja festivala i Muzičke škole iz Apatina kao ovogodišnjeg domaćina XIV po redu festivala tambure. Mira Temunović, nastavnica tambure iz Muzičke škole iz Subotice bila je i deo žirija ovogodišnjeg festivala. “Tambura je na neki način zaživela i postala interesantan instrument. Recimo, pre desetak godina, tambura nije bila toliko interesantna, više su bili interesantni instumenti poput klavira, gitare, violine… Ponosni smo na to što smo uspeli u zamisli da motivišemo decu da sviraju tamburu”, kaže.
Pušič Emilija, nastavnik tambure u Sonti, u ime organizatora organizator festivala koji je po prvi put organizovan u Sonti ističe značaj održavanja festivala radi popularizacije tambure. “Cilj je bio da se promoviše tambura u Sonti, pošto je odeljenje otvoreno u septembru prošle godine i da bi meštani upoznali sa tamburaškom muzikom prvenstveno sa klasičnom tamburom i klasičnim izvođenjem tamburaške muzike a zatim i sa ostalim tamburašima i muzičkim školama u Vojvodini”, navodi ona. Iako u Srbiji na muzičkoj akademiji još uvek ne postoji klasa tambure, profesori i učenici se nadaju da će akademija umetnosti prepoznati kvalitet i interosovanje za izučavanjem tambure na akademskom nivou.

Naučni skup “Od ideje do inovacije” u SANU

U Srpskoj akademiji nauka juče je organizovan naučni skup “Od ideje do inovacije”. Sastanak je zamišljen kao produktivna razmena iskustava međunarodnih eksperata koji se uspešno bave povezivanjem istraživanja i razvoja sa društvenim ciljevima i srpskih učesnika u domenu integracije obrazovanja i nauke sa tržišnim načinima razmišljanja i ekonomije. Na skupu će se razmatrati kako talenti kojima Srbija obiluje mogu da doprinesu svojim idejama razvoju privrede, kako da se podstaknu inovativne strategije, uklanjanje prepreka i upravljanje rizikom, kako da se osigura da inovacije postanu strateški prioritet, kako da inovacije nađu svoje mesto u proizvodnim organizacijama, kako pronaći optimalnog partnera za uspešnu inovaciju i kako proceniti i meriti uspeh dostignutih inovativnih ciljeva. Cilj skupa jeste usvajanje zaključaka koji mogu kasnije, u meri u kojoj to odgovorni odluče, da se integrišu u buduću strategiju tehnološkog razvoja Srbije.

Srbin “kroti” atome u CERN-u

Sve što se danas događa, da sa svojim profesorom i još jednim kolegom učestvujem u važnim eksperimentima u CERN-u, da budemo zaduženi da ceo sistem na kome rade stotine istraživača iz celog sveta besprekorno funkcioniše, uz to još spremam doktorat, bio je dobar splet okolnosti. Mnogo sam želeo da se bavim nuklearnom fizikom, a možda sam i rođen pod srećnom zvezdom. Ovako, skromno, za “Novosti”, govori mladi srpski istraživač Marjan Ćirković (29), asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Genijalni fizičar rođen je u planinskom selu Kozare, kraj Vlasotinca, gde je završio i gimnaziju. Završio je studije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je danas asistent na predmetu Nuklearna fizika, a i na trećoj je godini doktorskih studija. Kaže da nije tipičan fizičar, jer ima mnogo drugih interesovanja, pre svega košarku, a nije ni bio ni najbolji student koga je fakultet video.
Ćirković koji  učestvuje u istraživanjima u CERN-u i tamo spremati doktorat o tome kaže: “Ako se gleda sa strane, recimo iz ugla moje mame, koja najviše prati šta ja radim, uspeh je veliki. Ali iz ugla nauke, to je prirodan sled stvari. Želeo sam da se bavim fizikom elementarnih čestica. Kada sam završavao fakultet, otvorilo se mesto za asistenta na fakultetu. Primljen sam, a onda me je prof. dr Jovan Puzović uključio u Beogradsku grupu, čiji je on rukovodilac u CERN-u”. “To je svet za sebe, u kome radi oko 10.000 istraživača. Najzanimiljivije je kada uđete u restoran i tamo vidite sve nacije sveta na jednom mestu, od Japanaca, Kineza, Indusa, Amerikanaca do Evropljana. Niste u svojoj zemlji, a ne osećate se kao stranac, jer su tamo svi zapravo stranci” kaže Marjan.(→Press Clipping)

Ćirković: Istraživačima laptop ni na kredit

Mladi istraživač u Srbiji ne može da uzme ni kredit za stan sve dok ne postane redovan profesor.  “Ne samo stan, nego ni laptop nisam uspeo da uzmem na kredit. Otišao sam u banku sa namerom da uzmem kredit na dve godine i kupim sebi bolji kompjuter, jer mi je to važno za rad. Hteli su da me odbiju, iako imam ugovor na tri godine, pa je šef rekao da može da mi izađe u susret, ali su mi tražili toliko dokumentacije da sam odustao. Na kraju mi se više isplatilo da štedim i kupim za gotovinu” kaže mladi srpski istraživač Marjan Ćirković (29), asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Ministarstvo gradiće Studentski dom u Sjenici

Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević i predstavnici Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Opštine Sjenica potpisali su u četvrtak  Sporazum o finansiranju izgradnje Studentskog doma u Sjenici. Kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, Šarčević je ocenio da potpisivanje sporazuma predstavlja “važan korak u razvoju visokog obrazovanja u Srbiji”, a da će se na primeru Sjenice “pokazati značaj dualnog obrazovanja na fakultetima, pre svega kroz poljoprivredne smerove”. – Sjenica poseduje sve preduslove da se u nju izmesti departman hemijsko-tehnoloških nauka Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Izgradnjom studentskog doma stvorićemo i i uslove za premeštanje departmana – kazao je ministar. Šarčević je naveo i da ministarstvo na čijem je čelu teži boljoj saradnji sa lokalnim samoupravama. – Zbog toga smo danas u Sjenici, da se dogovorimo kako da zajedničkim naporima unapredimo obrazovanje jer to je interes celog društva – kazao je ministar dodajući da je zajednički rad sa lokalnim samoupravama na planu upisa u srednje škole “dobar početni korak ka boljoj saradnji”. (→Press Clipping)

Novi Sad: Mikroskop za Dečju bolnicu

Novosadsko Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija doniralo je Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine mikroskop koji će ubrzati i unaprediti rad laboratorije. Novi mikroskop namenjen je za citogenetsku laboratoriju u kojoj se obavljaju genetske analize materijala dece, odraslih, ali i trudnica. Pre donacije novog aparata, laboratorija je raspolagala samo sa jednim mikroskopom koji je star oko 25 godina, a na kojem se godišnje obavi preko 3.000 pregleda. Citogenetska laboratorija koja se nalazi u Dečijoj bolnici, jedina je na teritoriji Vojvodine, te joj je mikroskop bio neophodan. Vrednost donacije JKP Vodovoda i kanalizacije je 500.000 dinara. Osim mikoskopa, Dečijoj bolnici su neophodni i monitori, respiratori, hirurški instrumeni, kao i pokretni RTG aparat. https://www.youtube.com/watch?v=M1k5prCRHLY

Obeležen Svetski dan zdravlja

Dom zdravlja “Novi Sad” u petak 7. aprila je od 10 do 12 časova u delu zvanom “kadica” na SPENS-u, sa svojim službama: preventivnim centrom, savetovalištem za mlade i patronažnom službom, zdravstvenim radom obeležio Svetski dan zdravlja. Saradnici manifestacije bili su tim iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, učenici Medicinske skole “7. april”, učenici III razreda O.Š “Jovan Dučić” iz Petrovaradina i kompanija Minaqua. Aktivnosti koje su se sprovodile bile su: antropometrijska merenja, kontrola šećera iz kapi krvi, kontrola visine krvnog pritiska, crtanje učenika osnovnih škola na temu sreća i zdravlje, davanje saveta o depresiji i kako je izbeći i deljenje zdravstveno vaspitnog materijala.

Za Svetski dan zdravlja mleko za osnovce širom Vojvodine

Mlekara Subotica, koja posluje u okviru regionalnog lidera mlečne industrije Imleka, donirala je povodom Svetskog dana zdravlja, koji se obeležava 7. aprila, “Zdravo!” mlečne paketiće za đake prvake osnovnih škola iz Novog Sada, Subotice, Zrenjanina i Sombora. “Svetski dan zdravlja predstavlja idealan trenutak da se prisetimo značaja konzumacije mleka, kao izuzetno zdrave i hranljive namirnice, pogotovo kada je reč o ishrani mališana”, izjavila je Marija Malović, regionalni menadžer za odnose s javnošću kompanije Imlek.

Vremeplov: Dositej

U petak su poštovaoci obeležili dan na koji je 7. aprila 1811 godine umro Dositej Obradović, srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog, prvi ministar prosvete u obnovljenoj srpskoj državi, jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda krajem 18. i početkom 19. veka i srpske kulture uopšte. Svetovno ime bilo mu je Dimitrije. Školovao se u rodnom Čakovu (danas rumunski Banat) i Temišvaru, gde je učio zanat. Napustivši fruškogorski manastir Hopovo, gde je bio zamonašen, radio je kao privatni učitelj, najviše po srpskim mestima Dalmacije i uTrstu i Beču. Naučio je više stranih jezika, studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Haleu, i bio je verovatno najučeniji Srbin svog vremena, uz Jovana Rajića. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji.
Znanja i ideje moderne Evrope njegovog vremena unosio je u narod, kako bi ga prosvetio i uputio ka napretku, čak je doneo u Srbiju i neke poljoprivredne kulture. Njegov književni rad označio je otvaranje nove epohe u istoriji srpske književnosti. Dela: “Život i priključenija”, “Basne”, “Hristoitija”, “Sovjeti zdravago razuma”, “Sobranije”, autor je svečane pesme “Vostani Serbie”. Njegova sabrana dela u 10 tomova, u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena tridesetih godina 19. veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi uopšte. Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.

Vremeplov: Jovan Dučić

Srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka umro je 7 aprila 1943 godine. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom “Pjesme”, izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u srpskoj književnosti. Pisao je i prozu (“Jutra sa Leotara”), putopise (“Gradovi i himere”, “Pismo iz Ženeve”, “Pismo s Alpa”, “Pismo iz Španije”), eseje (“Blago cara Radovana”, “Moji saputnici”, “Staza pored puta”), studije (“Grof Sava Vladislavić”), političku publicistiku (“Verujem u Boga i u srpstvo”). Umro je u SAD duboko rezigniran stradanjima srpskog naroda tokom rata, posebno na teritoriji takozvane NDH. Dugo nakon Drugog svetskog rata, pojedini segmenti njegovog dela bili su zanemarivani, zbog činjenice da je Dučić smatran simpatizerom Pokreta generala Mihailovića. Njegovi zemni ostaci počivali su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana SAD, posle čega su prenesene u otadžbinu i položene u kriptu manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

Vremeplov: Đorđe Stanojević

Na jučerašnji dan 7. aprila 1858 rođen je Đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Đetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.

Novi Sad: Đaci učili o saobraćaju

Kroz edukativno-kreativne radionice, učenici osnovne škole Jožef Atila učili su u četvrtak o najvažnijim aspektima bezbednog učešća u saobraćaju. Glavni cilj je unapređenje znanja i veština učenika kako bi se smanjio broj stradanja ove kategorije učesnika u saobraćaju. Učenici prvih i drugih razreda su kroz improvizovani saobraćajni poligon i različite saobraćajne situacije učili o tome kako da bezbedno pređu put od škole do kuće. Te edukacije su nastavak seminara koji su tokom februara organizovani za učitelje i nastavnike osnovnih škola, sa ciljem da stalno podsećaju decu koliko je bitno njihovo bezbedno učešće u saobraćaju.
Ovu akciju podržao je i Savet za koordinaciju poslova bezbednosti na teritoriji Novog Sada i ona će se nastaviti i u drugim osnovnim školama. https://www.youtube.com/watch?v=fgj-dvyZuJk

Eko kviz “Prljavo ili čisto nije isto”

Zrenjaninsko Javno-komunalno preduzeće “Čistoća i zelenilo” ove školske godine prvi put organizuje Eko kviz “Prljavo ili čisto nije isto”. Učestvuju osnovci uzrasta od petog do osmog razreda, a projekat Eko kviz pre tri godine započelo je beogradsko JKP “Gradska čistoća”. U Eko kvizu učestvuje devet osnovnih škola sa teritorije grada Zrenjanina. “Mislim da ljudi u Srbiji nisu baš mnogo upućeni o zaštiti životne sredine, zato što, ili nemanju strpljenja, ili nemaju dovoljno vremena da odvoje, a kad deca pokušavaju da im objasne neće da saslušaju”, rekao je Nemanja Mudrić, učenik VIII razreda Osnovne škole “Dr Boško Vrebalov”. “U našoj školi se obeležavaju skoro svi ekološki datumi i nekima posvećujemo posebnu pažnju kao što je Dan planete zemlje”, izjavila je Željana Novoseljački, učenica VII razreda OŠ “Dr Boško Vrebalov” Melenci. Takmičenja u Zrenjaninu održavaće se tokom aprila, a za pobednike su obezbeđene i vredne nagrade. “Cilj nam je da za naše osnovce od petog do osmog razreda na teritoriji grada Zrenjanina i svih naseljenih mesta napravimo jedno takmičenje koje će imati edukativni karakter, da podignemo svest o reciklaži o životnoj sredini, ekologiji, i da uradimo nešto kvalitetno i edukativno za naše najmlađe sugrađane”, saopštio je Goran Fijat, direktor JKP “Čistoća i zelenilo” Zrenjanin.
Kviz se realizuje u saradnji Javno komunalnih preduzeća “Čistoća i zelenilo” Zrenjanin i “Gradska čistoća” iz Beograda, koja je pre tri godine i započela ovaj projekat. Pored beogradskih i zrenjaninskih, učestvuju i škole iz Vranja i Gornjeg Milanovca. “Moramo jednostavno da priznamo da ni jedan grad nema za sada zadovoljavajuću ekološku svest, i ono što je takođe bitno i važno ako to ne radimo sa našom najmlađom populacijom onda mnoge stvari nećemo u narednom periodu promeniti. Za sada, kada je u pitanju ova godina, samo ova četiri grada učestvovaće na republičkom takmičenju, a već sledeće godine verujem da će biti mnogo više gradova”, rekao je Goran Vasić, Služba za ekološku edukaciju i informisanje JKP “Gradska čistoća”. Planirano je da pobedničke ekipe iz pomenutih gradova učestvuju na republičkom takmičenju u Beogradu.

Loše stanje školskih sportskih objekata u Somboru

Sombor je jedan od gradova koji za razvoj sporta izdvaja čak pet odsto budžeta. Time se finansira rad klubova i treneri. Međutim, stanje sportskih objekata je veoma loše i tu su potrebna najveća ulaganja.  Sala za fizičko vaspitanje u Tehničkoj školi je zabranjena za upotrebu već nekoliko godina jer su noseći stubovi dotrajali, a obložena je azbestom koji je kancerogen. Projekat postoji, ali grad nema dovoljno novca da finansira gradnju nove. Profesor Jovan Trifunov, kaže da se za 40 godina njegovog rada malo uslova promenilo i da se nastavnici snalaze kako znaju. “Mi smo privremeno rešenje našli u dve učionice u podrumu, ali tamo je velika vlaga. Radimo ono što možemo da uradimo sa tri sprave, tu su strunjače, konj sa hvataljkama, mali razboj i malu teretanu”, kaže Trifunov.
Prošle godine Pokrajinski sekretarijat uložio sredstva za obnovu sale Džudo kluba, trenutno se radi u sali gimnazije, ali da bi se razvijao školski sport, neophodno je brže saniranje starih objekata. “Problem fiskulturnih sala za sve srednje škole u Somboru, isto mi je delegiran. Praktično nemaju uslove za adekvatno odvijanje nastave fizičkog vaspitanja. Uglavnom sve srednje škole informisan sam da se radi gimnazijska, a na ovom ostalo treba obratiti pažnju”, kaže Vladimir Batez, pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Devet kapitalnih sportskih objekata u gradu, među kojima su bazen i hala, nekoliko put su sanirani. Sokolski dom je spomenik kulture, a svi drugi objekti su stari više decenija i potrebna im je temeljna rekonstrukcija, kaže Dušan Sekulić, direktor SC Soko. “Ovaj kompleks Gradske hale Mostonga je sagrađen ’72. godine, a otvoreni i zatvoreni bazen ’81. godine. Mi se trudimo u skladu sa mogućnostima, kao i Grad kao osnivač, da objekte držimo u pristojnom stanju”, kaže Sekulić. Nova istočna tribina gradskog stadiona je poslednja veća investicija u sport, a započeta je pre nekoliko godina. Da bi prostor bio u funkciji neophodno je obezbediti sredstva za elektro priključak. To će biti prioritet kako bi se obezbedili uslovi za rad svih sekcija fudbalskog i atletskog kluba. https://www.youtube.com/watch?v=UZ-ESy6jVQ8

Radnički univerzitet u Novom Sadu: 17 godina u ruševinama

Danas se navršava 17 godina kako je, 6. aprila 2000. godine, u velikom požaru izgorela zgrada Radničkog univerziteta u Novom Sadu. Njena obnova i dalje je neizvesna. Požar je izbio na 12. spratu gde su se nalazile prostorije televizije Duga. Poginula je radnica televizije Duga, Milica Prostran, povređeno još 6 osoba, a uništena je i celokupna oprema Radija 021. Ipak, u tom trenutku sigurno niko nije mogao ni da pretpostavi da će 2017. popularni „Radnički” dočekati u ruševinama. “Prosto je neverovatno da 6.000 kvadrata u ekskluzivnoj gradskoj zoni nikome ne treba! Prošle godine objavljeno je da je postignut politički dogovor i da obnova Radničkog konačno počinje, ali, ni godinu dana kasnije, ništa se ne događa.
Pre više od decenije, u rekonstrukciju je uloženo oko dve miliona nemačkih maraka, dobijenih od DDOR-a Novi Sad, na ime osiguranja, ali posle godina stajanja to je potpuno obezvređeno. Procene su da bi sada, za obnovu trebalo uložiti oko tri miliona evra. “Sve jake reči, sve velike izjave su već upotrebljene ili zloupotrebljene, kako ko posmatra. Ja nemam pravo da kažem da će to biti rešeno ni ove, ni sledeće , ni n-te godine, ni kad se iselimo na Melmak, jer do sad sam se naslušao raznih obećanja i tapšanja po ramenu. U Srbiji kad vas tapšu po ramenu smatrate da je to skoro gotovo, e, ovo nije ni skoro gotovo”, kaže Mirko Karakaš, direktor Novosadskog otvorenog univerziteta. Zainteresovani investitor više se ne pominje. Vlasnik 90 odsto zgrade je država, dok Grad poseduje 10 odsto. Novosadski otvoreni univerzitet je korisnik, i „dalje na privremenoj adresi”, kako kaže Karakaš, kome je dodatna briga, hoće li se dotrajala konstrukcija jednog dana nekome obrušiti na glavu.

Roditelji: Ne vraćamo decu u klupe, sve dok ne budu bezbedna

Roditelji učenika odeljenja II-3 u kragujevačkoj Osnovnoj školi “Stanislav Sremčević” koji od ponedeljka ne dozvoljavaju svojoj deci odlazak na nastavu jer smatraju da nisu bezbedna zbog jednog vršnjaka koji ih maltretira, negirali su navode školske uprave da je postignut dogovor da se deca danas vraćaju u školske klupe. Jedan od roditelja Aco Savić je rekao u četvrtak uveče agenciji Beta da učenici II-3 neće ići na nastavu sve dok od direktora škole ne dobiju pisanu potvrdu da će deca biti bezbedna. Savić je naveo da je ovo odlučeno na sastanku kome je prisustvovao 21 roditelj učenika tog odeljenja.
Nezadovoljni zbog toga što su njihova deca izložena fizičkom i verbalnom maltretiranju jednog učenika kao i, kako navode, pasivnim odnosom institucija da se problem reši roditelji protestuju od ponedeljka tako što ne dozvoljavaju deci odlazak u školu. Roditelj jednog učenika II-3 odeljenja je ranije rekao agenciji Beta da od početka školske godine jedan učenik zlostavlja ostale – šutira ih, udara, psuje, vređa i ometa nastavu, pa su svojoj deci zabranjivali da idu na nastavu.

About the Author

admin

Leave a Reply