Vesti – 10.04.2017.

Protest sindikata i studenata ispred Vlade Srbije

Reprezentativni Policijski sindikat i Vojni sindikat Srbije održali su u subotu u podne novi dosada najmasovniji protest (po rečima organizatora okupilo se oko 80.000, dok je ministarstvo “procenilo” da je protestovalo 10.000 ljudi) ispred Vlade Srbije u Beogradu, nezadovoljni materijalnim statusom zaposlenih u sektoru bezbednosti i opštim stanjem u društvu koje kako su naveli, “nezadrživo tone u nepotizam i sve veću korupciju”. Protest su i ovaj put podržali članovi našeg sindikata. “Uprkos našim protestima, vlast i ministarstvo ignorišu naše zahteve koji su poznati već mesecima. Želimo poštovanje zakona, koji treba da bude isti za sve. Tražimo da struka i iskustvo budu ispred partijske knjižice, jer ne želimo da nestručni ljudi vladaju strukturama bezbednosti. Ono što želimo jeste više bezbednosti i sigurnosti za sve građane Srbije”, rekli su lideri ovih sindikata. Ovom protestu pridružilo se i više hiljada  mladih ljudi  iz Beograda, Niša i Novog Sada učesnika protesta ”Protiv diktature” koji celu nedelju protestvuju na ulicama svojih gradova, kao  i predstavnici Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”. Protest je završen na Novom Beogradu ispred Ministarstva unutrašnjih poslova (Palata Srbija ili zdanje bivšeg SIV-a) oko 15,30 časova, a deo se vratio do Skupštine.       http://rs.n1info.com/a240745/Vesti/Vesti/Protesti-u-Beogradu.html

Usvojen program promocije nauke

Vlada Republike Srbije usvojila je u četvrtak 6. aprila Program promocije nauke za period od 2017. do kraja 2019. godine, najviši pravni akt koji Centar za promociju nauke može da predloži.  U pripremi ovog dokumenta, u skladu sa Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti učestvovali su eksperati iz različitih oblasti, predstavnici naučne zajednice, organizacije civilnog društva i drugi akteri zainteresovani za promociju nauke. Program je donet kako se navodi u samom dokumentu „u cilju razvoja kapaciteta istraživača za širenje naučne kulture, podsticaja komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija sa državnom upravom, razvoja različitih programa promocije nauke i jačanje resursa za promociju nauke”.

Misija OEBS posvećena unapređenju položaja Roma

Međunarodni dan Roma obeležen je u subotu 8. aprila, a šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Andrea Oricio kaže da je Misija posvećena snažnom unapređenju socijalne uključenosti Roma i drugih manjina, njihove jednakosti i nediskriminacije u Srbiji. Međunarodni dan Roma službeno je proglašen 1990. u Poljskoj, romska hima je “đelem, đelem”, odnosno “Išao sam, išao”, dok je romska zastava plavo-zelena sa crvenim točkom u sredini.

Ombudsman: Držаvа se nedovoljno bаvi školovаnjem Roma

Rezultаti istrаživаnje timа zа socijаlno uključivаnje i smаnjenje siromаštvа Vlаde pokazuju dа je oko 80 odsto romske dece vаn sistemа osnovnog obrаzovаnjа i povremeno prekidа ili potpuno nаpuštа školovаnje, jer su prinuđeni dа zаrаđuju zа sopstvenu i egzistenciju svoje porodice. – Iаko je unаpređen normаtivni okvir u pogledu аfirmаtivnih merа i drugih oblikа podrške romskoj deci u obrаzovаnju, pojedinа zаkonskа uredjenjа zа ostvаrivаnje prаvа nа besplаtnu ishrаnu, besplаtne udžbenike i slično, nisu doprinelа prevаzilаženju preprekа koje, zbog siromаštvа, imаju romskа decа u obrаzovаnju i obrаzovnim rezultаtimа – zaključio je ombudsman.
Premа podаcimа UNICEF-а svegа šest odsto romske dece kojа žive u neformаlnim romskim nаseljimа pohаđа predškolske ustаnove. Svegа 69 procenаtа dece školskog uzrаstа iz romskih nаseljа upisuje osnovnu školu, а zаvršаvа je 64 odsto njih, što govori dа se držаvа nedovoljno bаvi problemimа ove zаjednice i to od nаjrаnijeg uzrаstа njenih pripаdnikа.

Janković: Obrazovanje romske dece efikasan načina za poboljšanje njihovog položaja

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je, povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, da je i pored izvesnih pomaka, ta manjinska zajednica jedna od najmarginalizovanijih grupa u Srbiji i da je izložena diskriminaciji najčešće u oblasti stanovanja, zapošljavanja i zdravstvene zaštite. Poverenica je ocenila da je veće uključivanje romske dece u obrazovni sistem jedan od efikasnih načina za poboljšanje njihovog položaja. “Time će se dugoročno obezbediti da Romi i Romkinje u Srbiji budu ravnopravni članovi našeg društva, a na svima nama je odgovornost da doprinesemo punom poštovanju ljudskih prava i obezbeđivanju dostojanstvenog života našim sugrađanima i sugrađankama romske populacije”, navela je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Indekse rezervisane za Rome dobijaju i oni koji to nisu

Zahvaljujući afirmativnim merama za povećanje broja romskih srednjoškolaca koji se upisuju na fakultete, broj akademaca iz redova romske nacionalne manjine raste iz godine u godinu. U praksi, međutim, ima i zloupotreba: mesta na budžetu namenjena romskim studentima zauzimaju i pretendenti na indeks koji se prijavljuju kao pripadnici ove nacionalne manjine, iako to nisu.

Američki univerziteti se predstavili srpskim studentima

Na Sajmu američkih koledža održanom 6. aprila u Beogradu svoju ponudu predstavilo je deset američkih univerziteta i time omogućilo srpskim studentnima da svoje obrazovanje nastave u Sjedinjenim američkim državama. Sajam je organizovan u beogradskom hotelu Metrol, a studenti su bili u prilici da od predstavljenih univerziteta saznaju šta im je neophodno za upis, koliko im je novca potrebno i šta je to što američki fakulteti nude. Prema podacima Uneska iz 2014, SAD su peta destinacija u koju odlaze srpski studenti posle Bosne i Hercegovine, Austrije, Mađarske i Italije.
Kako je u obraćanju posetiocima sajma istakao američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, SAD su ponosne na svoj univerzitetski sistem i na činjenicu da na ovakvim sajmovima mogu da ponude usluge dobrih fakulteta. On je dodao da je suština da studenti vide šta im fakulteti pružaju, ali i da otkriju šta zapravo žele. Svaki univerzitet ima nešto što ga čini posebnim. Ako znate šta želite i imate plan, lakše ćete se upisati na fakultet ali i doći do finansijske pomoći, rekao je Skot.
Svoju ponudu srpskim studentma predstavili su univerziteti poput Virdžinija tek, Tehnološki institut u Ročesteru, Central Pen koledž i drugi.
Srpski studenti mogu da na tim faultetima (od kojih su neki državni, a neki privatni) stiču znanje iz biznisa, arhitekture, grafičkog dizajna, kompjuterskih nauka, prava, … U akademskoj godini 2015/2016. na američkim koledžima studirala su 1.023 studenta iz Srbije, što je povećanje od 5,5 odsto u odnosu na akademsku 2013/2014.

Društvo matematičara: Informatika – kompjuterizovana matematika

S tvrdnjom da je informatika u stvari kompjuterizovana matematika, saglasni su i u Društvu matematičara Novog Sada, koje trenutno broji oko 200 članova. “Čim uključite računar, uključili ste matematičku spravu. Od statistike koja je danas svuda prisutna, u medicini i gde god hoćete. Znači u bilo kojoj ozbiljnijoj delatnosti, prisutna je matematika. Tamo gde nema matematike, to je za mene tanka priča”, kaže prof. dr Siniša Crvenković, član Upravnog odbora Društva matematičara Novog Sada. Elementarno matematičko znanje ili profesionalno angažovanje u toj oblasti, moguće je uspešno ostvariti konstantnim učenjem i usavršavanjem, dok je za vrhunske rezultate u naučnom smislu, pored svega navedenog, potrebno i zrno talenta, dodaju naši sagovornici.    https://www.youtube.com/watch?v=R-nmY52x_pU

Petak: Proba male mature iz matematike

Osmaci širom Srbije u petak su rešavali probni završni test iz matematike. Prema podacima Ministarstva prosvete, ove školske godine ima 68.742 osmaka.
Učenici Osnovne škole “Skadarlija” u Beogradu saglasni su da je geometrija bila najteža, a koliko su se pripremali i šta misle o probi male mature, pogledajte u videu. Ako bude ovako na prijemnom, biće super, kaže jedan od njih. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ako-bude-ovako-na-prijemnom-bice-super-kako-je-izgledala-proba-male-mature-iz/n2hs87g

Probali: Pravi test radiće ozbiljnije!!!

Kako nije dozvoljeno napuštanje sale prvih 30 minuta, đaci su počeli da izlaze već u pola jedan. – Više sam se spremala za sutra, pošto planiram da upišem društveni smer u gimnaziji. Danas me je nešto bolela ruka pa sam izašla ranije, ali pravi test ću raditi ozbiljnije, već se i spremam – priča Ana. Uskoro su joj se u hodniku pridružili i drugari i drugarice, zadovoljni što su uradili između 10 i 15 zadataka, ali i saglasni da su oni poslednji bili najteži.

Novi Sad: Đacima najteža geometrija

Učenik osmog razreda Osnovne škole “Đorđe Natošević” M.Z.V. kaže da su mu najlakši zadaci oni sa popunjavanjem reči, a kao i većina njegovih vršnjaka tvrdi da mu je geometrija zadala najviše muke. – Nije mi bilo toliko teško, jer sam se spremao za test. Mislim da ću imati dosta bodova, ali ću vežbati više zadatke iz geometrije kako bih se bolje pripremio za test – kaže M. Z. V. koji planira da upiše Muzičku školu. Očekuje da će više treme biti na krajnjem ispitu, ali se nada da ona neće uticati na njegovo znanje. – Zadaci u kojima su sistemi jednačina su mi bili najlakši. Dobro sam se pripremala za test iz matematike, uzimala i privatne časove, jer mi je taj predmet najteži – kaže učenica M. V, koja planira da upiše Ekonomsku školu.
Većina đaka pohađala je samo pripremu u školi, koja je u novosadskim osmoletkama počela prvog septembra. – Pohađao sam dodatne časove iz matematike u školi, ali se nisam nešto posebno pripremao za test. Najteža mi je bila geometrija, pa ću više poraditi na tim zadacima kako bih uradio valjano test. Bojim se da neću imati baš mnogo bodova, ovaj put, ali vežbaću više jer želim da upišem Karlovačku gimnaziju – kaže učenik A. G.
Ima i učenika koji školovanje nastavljaju van granica Srbije, ali bez obzira na to maturu neće propuštati. – Školovanje nastavljam u Španiji, a tamo je sistem obrazovanja potpuno drugačiji. Bodovi sa mature mi tamo neće mnogo značiti, ali neću propustiti polaganje male mature – kaže N. V.

Subotičkim đacima većina zadataka bila teška

U osnovnim školama u Subotici posle probnih testova iz matematike za malu maturu većina đaka obećala je sebi da će zagrejati stolicu, jer su im zadaci iz matematike bili teški. Samo đaci kojima matematika odlično ide i odlaze na takmičenja iz tog nastavnog predmeta uspeli su da reše sve zadatke i očekuju dobre rezultate. U Osnovnoj školi “Đuro Salaj” probne testove rešavali su učenici iz tri odeljenja osmih razreda.
– Bilo je teško, ali znam da mogu više i bolje. Istina je da se nisam mnogo ni spremala za probni test i zato planiram da budem dobro pripremljena za pravi ispit – kaže Katarina Živanović iz Subotice. Jovana Mešić kaže da nije ni bilo toliko teško koliko sam je ona bila uplašena. – Do pravog ispita ću morati mnogo ozbiljnije da se spremam i – kaže ona. Marko Bolić kaže da je za današnje probno testiranje iz matematike dosta učio, išao je na časove, a i sam kod kuće je vežbao. – Puno je 20 zadataka iako smo imali dva sata za rešavanje. Zadaci u okviru naprednog nivoa su bili jako teško. Moram još dosta da vežbam – kaže on.

Niš: “Bilo je lakše nego što smo očekivali”

Za većinu malih maturanata iz Niša probni test iz matematike bio je lakši nego što su očekivali. Slažu se da su im najteži bili zadaci iz geometrije, a najlakša su im bila pitanja s prvih strana, odnosno razlomci. Po završetku testa đaci nisu delovali uplašeno, neki su izašli posle sat vremena, dok je većini bilo dovoljno da radi do 13.30. Među prvima je izašao Ilija Marković. – Ma, nije bilo lako, ali ni mnogo teško. Nisam znao da uradim zadatke iz geometrije, posebno mi je bila teška piramida. Razlomci su bili najlakši. Nisam se do sada spemao, ali ću uzeti privatnog profesora. Sad znam šta ne znam i šta bi trebalo da naučim – priča Ilija, odličan đak OŠ “Vožd Karađorđe” u Nišu. I njegova drugarica Lenka Krstić najviše se namučila rešavajući geometriju. – Uradila sam sve zadatke, ali nisam sigurna da li mi je tačan 19. zadatak o trouglu, dok su ostali su bili laki, pogotovo oni sa razlomcima. Spemala sam se već za malu maturu, a sad ću morati da više vežbam zadatke iz geometrije – kaže Lenka, koja je odlična učenica sa svim peticama. Marko Veselić, vrlodobar đak, nije uradio sve zadatke iz geometrije. – Bilo je lakše nego što sam mislio da će biti. Nisam se do sada spremao, ali sad moram da uzmem dodatne časove i da pripremim geometriju. Razlomci su mi bili baš laki i to sam znao da uradim – kaže Marko.

I ministar na testu

Ministar prosvete Mladen Šarčević obišao je u petak  Osnovnu školu “Bratstvo” u Novom Pazaru i prisustvovao probnom završnom ispitu. – Današnje probno testiranje iz matematike u osnovnim školama treba da bude simulacija onoga što osmake čeka na samom završnom ispitu u junu. Želimo da deca shvate da od malena moraju znanjem da dolaze do cilja i da samo njihov trud i oni sami stoje ispred sebe – istakao je Šarčević.

Subota: Osmaci polagali i probni test iz srpskog i kombinovani

U osnovnim školama osmaci su u subotu  polagali test iz maternjeg jezika i kombinovani test u okviru probnog završnog ispita. Test iz maternjeg jezika počeo je u devet i trajao do 11 sati, dok je pola sata kasnije počeo i kombinovani test sa pitanjima iz istorije, geografije, biologije, fizike, hemije. Cilj probnog testiranja je da se vidi koliko učenici znaju i da se upoznaju sa načinom tesiranja. Probno testiranje male mature radi se, osim na srpskom i na sedam jezika nacionalnih manjina – mađarskom, albanskom, bosanskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.  Test iz matematike i kombinovani test isti su za sve učenike, dok je test iz maternjeg jezika različit, jer svaki jezik ima svoje specifičnosti.
Završni ispit za male maturante zakazan je za 14, 15. i 16. jun. Prvog dana radiće se test im maternjeg jezika, drugog test iz matematike, dok je za treći dan zakazan kombinovani test.

Otvoren Naučni klub i u Beogradu

U Beogradu je u četvrtak  otvoren Naučni klub, gde će za najmlađe sugrađane ali i oni starije koji vole nauku biti organizovane razne radionice, debate, predavanja. Naučni klub, 13. po redu u Srbiji”, otvorio je ministar prosvete Mladen Šarčević koji je rekao da je klub zajednički poduhvat Centra za promociju nauke sa Centrima za usavršavanje nastavnika. “Mislim da će mladi ljudi, ili neko stariji koga nauka interesuje moći da dođu i poslušaju debatu, učestvuju u nekoj radionici, daju neku svoju ideju”, rekao je Šarčević.
Upitan za finansiranje naučnih projekata i kada će biti raspisan novi ciklus, on je rekao da je skoro gotov popis istraživača, da ostaje da se razvrstaju istraživači penzioneri, da bi imali tačan podatak kojim se manipuliše. “Ovih dana smo završili ceo taj postupak ka vladi i vrlo brzo ćemo dati saopštenje kako će to izgledati kao novi ciklus”, rekao je ministar. Prvi naučni klub otvoren je tačno pre godinu dana u Leskovcu, a zatim su usledila otvaranja i u ostalim gradovima – Čačak, Niš, Užice, Knjaževac, Kragujevac, Smederevo, Kruševac, Kikinda, Novi Pazar, Kanjiža i Šabac.(→Press Clipping)

Najtraženiji Trolovi i Štrumpfovi

Mnogi Novosađani uoči Uskrsa obilaze, kako pijace i markete, tako i kineske tržne centre i prodavnice igračaka da bi obradovali svoje mališane pred najradosniji hrišćanski praznik. U kineskim tržnim centrima cene igračaka su znatno niže nego u prodavnicama pa je tako za plišanog medu tu potrebno izdvojiti 350 dinara, dok u radnji ta igračka košta i do 1.700.Kako ističu trgovci, uskršnja akcija igračaka traje već nekoliko dana, a popusti su i do 50 odsto. Poslednjih dana roditelji najčešće uzimaju najpopularnije animirane igračke – Trolove, Štrumpfove, zeke, Barbike, Jasmin ili puške, kamione i automobile. Prema rečima trgovkinje Jelene V., roditelji obično kupuju raspevane Trolove ili Štrumpfove, a njihova cena se kreće od 1.200 do 5.200 dinara. Male devojčice najpre biraju lutke Jasmin, a dečaci puške „nerf”, a oni stariji se odpredeljuju za neke edukativne i kreativne igre.(→Press Clipping)

Studentsku ljubav krunisali sa 10 dece

Gajdobranka Milijana Janjić i Subotičanin Srđan Adamović zaljubili su se jedno u drugo na prvoj godini studija na beogradskom Stomatološkom fakultetu i od tada se nisu razdvajali, već skoro dve decenije. Na šestoj godini studija dobili su Dimitrija (13) koga su sa lakoćom odgajali, jer je bio miljenik kumova, studenata, profesora i asistenata. Adamovići se rado sećaju studentskih dana i prve roditeljske radosti. Srđan je kao odličan student bio pomoćnik asistenta sa platom i mogli su svojoj tada maloj porodici priušititi normalan „studentski standard“. Porodični niz se nastavio u Srđanovoj Subotici, gde su počeli sa stomatološkom praksom, a nastavio u Bačkoj Palanci gde danas žive u iznajmljenom stanu i imaju privatnu stomatološku ordinaciju. Imamo pet đaka i svi su odlični. Najbolje im idu jezički predmeti, jer kad ih je u kući toliko mora da bude priče, kaže dr Srđan Adamović.
Milijana i Srđan nisu među porodicama sa puno dece koji žive u siromaštvu. Ipak, kažu da su višečlane porodice prepuštene same sebi. – Ako hoćemo da kao nacija budemo poletniji u svemu, moramo biti mlađi, zbog toga moramo raznim merama podržati porodice, posebno one sa više dece – poručili su Adamovići.(→Press Clipping)

Maturanti obezbedili ekskurziju drugovima

Maturanti Gimnazije „Svetozar Marković”, zajedno sa razrednim starešinom, profesorkom književnosti Brankom Bukaricom, organizovali su radnu akciju. Učenici četvrtog pet proveli su dan u rasadniku „Gronj” nadomak Iriga i, radeći tamo, obezbedili odlazak na ekskurziju u Grčku za dvoje kolega iz svog odeljenja. Inicijativu učenika podržali su roditelji i škola, kao i vlasnici rasadnika prof. dr Anđelko Mišković i agronom Milutin Karas, a zahvaljujući donatorima, za vredne radnike obezbeđena je hrana i prevoz.

“Energotehnika J. Bačka” dobitnik nagrade “Kapetan Miša”

Prestižno nacionalno priznanje – Plaketu “Kapetan Miša Anastasijević” dobila je i Kompanija “Energotehnika Južna Bačka”, odnosno njen predsednik Dragoljub Zbiljić, koja je proglasena liderom konkurentnosti i održivog razvoja Srbije. Zbiljić je rekao novinarima da nagrada koju je večeras dobio njemu lično i njegovoj kompaniji znači izuzetno mnogo i on je smatra timskim uspehom njega i njegovih saradnika. “Ovo je još jedan u nisu dokaza da kompanija na čijem sam čelu radi jako dobro na sopstvenom razvoju, ali i na razvoju branše kojom se bavimo, a to je energetika koja je zaista perjanica razvoja Srbije”, rekao je Zbiljić.
On je dodao da su tržišni izazovi zaista veliki i da je “Energotehnika Južna Bačka” ozbiljno krenula u proces zamlađivanja kadrova i to tako što značajna sredstva ulaže u sopsteveni edukativni centar u kome se mnogo radi na polju obrazovanja postojećih kadrova, ali i kadrova koji pristižu. “Preteča smo dualnog obrazovanja u Srbiji, jedno celo odeljenje Elekrotehničke škole “Mihajlo Pupin” kod nas završava svoje školovanje i čeka ih radno mesto u našoj kompaniji, a u narednih 20 dana nakon završetka konkursa koji je u toku, dodelićemo desetak stipendija za najbolje studente elektrotehnike iz sektroa energetike na Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu”, najavio je Zbiljić.

Na svakih 58 do 100 dece jedno se rađa sa autizmom

Zavisno od zemlje do zemlje, na svakih 58 do 100 rođenih, jedno dete se rađa autistično. Te brojke su poražavajuće i to već polako prerasta u epidemiju, izjavio je u petak 7. aprila predsednik Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom Mirko Gojić. – Sve zemlje u okruženju su napravile već strategije kako se baviti tim problemom. Mi smo još uvek na nekim počecima i bojim se da mnogo kasnimo – rekao je Gojić, nakon otvaranja izložbe slika i radova osoba sa autizmom, povodom 2. aprila, Svetskog dana te bolesti.Srbija još nema nacionalni registar, naglašava Gojić i dodaje da je on potreban, kako bi se uradila strategija kako i na koji način pristupiti, dijagnostifikovati, kako savetovati roditelje, kako usmeravati osobe sa autizmom, kroz obrazovanje, do krajnjeg cilja- njihovog zapošljavanja.
Autizam je složeni razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine života i posledica je oštećenja mozga i ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija, zbog čega se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije.(→Press Clipping)

Kikinda: Uvođenje zdrave ishrane u školi

Svako treće dete u Severnobanatskom okrugu je gojazno, a zbog nepravilne ishrane i veoma slabe fizičke aktivnosti, svako četvrto dete ima ravna stopala i poteškoća prilikom jačeg zamora. Kako bi donekle ublažili veoma ozbiljnu situaciju, Udruženje ”Zdravlje na dlanu” u Kikindi pokrenulo je projekat uvođenja zdrave ishrane u školi. Nakon nekoliko godina rada, projekat će se konačno sprovesti u školi ”Jovan Popović”. Krofne, pužiće, danska peciva i drugi dosadašnji asortiman u kantini Osnovne škole ”Jovan Popović” u Kikindi trebalo bi da zameni proja, sendvič sa zelenom salatom i jogurtom, pica na podlozi od heljdinog brašna sa patlidžanom, sveže voće i povrće. Samo uvođenje zdrave ishrane u školama veoma je ozbiljan posao. Deca kod kuće jedu ono što ima na trpezi, a i činjenica je da će roditelj radije dati novac detetu za brzu hranu nego skuvati nešto zdravo poput onoga što će im se ponuditi u školi. Međutim, krajnje je vreme da se bar nešto učini i ovo su prvi koraci, koji sigurno neće biti laki, ali u narednim godinama veoma efikasni. ”Jako je puno gojazne dece, a jedan od glavnih razloga je i nepravilna ishrana. Kako im škola dođe kao druga kuća, a kod nas imaju jedan ili dva obroka, moja dužnost je da podržim ovaj projekat i da se nadam da ćemo ga sprovesti do kraja”, kaže direktorka OŠ ”Jovan Popović” Jelena Krvopić
Jedan od problema koji se pojavio jeste i nemogućnost roditelja da plate novi način ishrane u školi. Rešenje ipak postoji, ali je neophodno da se u sam projekat uključi i lokalna samouprava. ”Naše udruženje podnelo je projekat lokalnoj samoupravi da nam obezbedi sredstva na osnovu kojih ćemo mi kao udruženje da dotiramo razliku u ceni između nove i dosadašnje užine socijalno ugroženim roditeljima kako bi svako dete moglo zdravo da se hrani”, kaže predsednik Udruženja ”Zdravlje na dlanu” u Kikindi Goran Abraham. Sličan projekat već je bio sproveden u Kikindi, ali nije dao zadovoljavajuće rezultate, što je bio okidač da se održe mnoge manifestacije u gradu, kao i praktična predavanja u kojima su bila uključena deca iz svih kikindskih škola.

Nebeske oči Zvezdare gledaju sa Vidojevice

Najstariji srpski naučni institut, Astronomska opservatorija u Beogradu, 6. aprila navršio je 130 godina postojanja. Osnovan je 1887, dekretom ministra prosvete Kraljevine Srbije, na inicijativu Milana Nedeljkovića, profesora astronomije i meteorologije Velike škole, obrazovne institucije koja je 1905. prerasla u Univerzitet u Beogradu.

Preševo: Školica za decu migrante u prihvatnom centru

U Prihvatnom centru u Preševu za decu migrante, uzrasta od 7 do 15 godina, organizovana je nastava neformalnog tipa. Više međunarodnih organizacija radi sa decom, predavači su i njihovi zemljaci. Nema neopravdanih časova ni ocenjivanja, prisustvo je dobrovoljno, a učionice pune. Na času biologije nastavnica sa tridesetogodišnjim iskustvom u rodnom Avganistanu, Farida Barezgaj, razgovara sa đacima, prikazuje slajdove, slike. Zainteresovani su za gradivo, koncentrisani, žele da uče, prenosi  RTS. – Kada sam predavala u Avganistanu mnogo su razmišljali o bombama, sukobima, nisu mogli da se posvete lekcijama. Ovde je mirno okruženje, pažljivo slušaju i to im mnogo znači – ističe Farida Barezgaj. Slušaju nastavu na maternjem jeziku, ali i sve više, po njihovoj želji, na engleskom.Tu su i prevodioci, i da pomognu i nešto i sami nauče.
– Srećan sam što imam školu, najviše volim časove engleskog jezika i matematike, jer želim da budem inženjer – kaže Bilal Nasrat iz Avganistana. – Dođem svakodnevno, da prevedem, pomognem kome treba, počeo sam da studiram ali sam morao da prekinem – navodi Iračanin Mulan Idriz. Međunarodne organizacije ima svoje ciljne grupe, organizaciji “Save the children” i Centru za integraciju mladih povereni su tinejdžeri. Svaki drugi učenik u odeljenju je bez roditelja, doputovali su sami. Od zvaničnog zatvaranja Balkanske rute migranti se u Srbiji duže zadržavaju, neki su u prihvatnim centrima više meseci.  – Imamo slučajeve da deca od 10-11 godina nikada nisu išla u školu. Želimo da im pomognemo da se vrate u normalan život – napominje savetnik u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Milenko Nikić. Školice su otvorene prepodne svakog radnog dana. Tokom nastave Prihvatni centar, u kome je više od osamstotina stanovnika, deluje prazno, dok su deca u školi odrasli su na raznim radionicama ili kursevima.

Batut: Depresije sve više i kod mladih

Depresija je uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou. Samoubistvo, kao uzrok smrti, zastupljeno je sa samo 0,9 odsto u opštoj populaciji, a kod bolesnika sa depresijom zastupljeno je sa 15 do 20 odsto. Zabrinjava podatak da samoubistvo predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom uzrasta od 15 do 29 godina. Depresija se može javiti u svakom životnom dobu, ali njena učestalost je najizraženija u adolescenciji, dostiže vrhunac u srednjem dobu, posebno kod žena u reproduktivnom periodu. Depresija u detinjstvu više se ne smatra retkom pojavom, jer se prevalencija depresije u ovom uzrastu kreće u rasponu od 0,5 do 2,5 odsto, s tim da je češća kod adolescenata i iznosi tri do četiri odsto.
Batut navodi i da najnovije studije pokazuju tendenciju pomeranja prvih simptoma depresije prema sve mlađem uzrastu. Smatra se da oko 12 odsto adolescenata i tri odsto dece doživljava simptome depresije, pri čemu do puberteta nema značajnijih razlika u učestalosti depresije među polovima. Rizik od depresije povećava se dva do četiri puta posle puberteta, posebno kod osoba ženskog pola. Podaci pokazuju da 40-70 odsto mladih uzrasta 15-24 godine sa depresijom najčešće ima još neki mentalni poremećaj, a uglavnom su to poremećaji u vezi sa zloupotrebom sredstava koja stvaraju zavisnost.
Svetska istraživanja su pokazala da je depresija dvostruko češća kod žena, što je posebno izraženo u uzrastu između 18. i 64. godine.  Depresija posle porođaja je čest oblik depresije kod žena u generativnom ona iznosi 10-20 odsto i javlja se kod jedne od šest žena posle porođaja, a čak kod 60 odsto žena, depresija posle porođaja predstavlja i prvu epizodu depresije u toku života. Simptomi depresije posle porođaja mogu da se jave rano, 24 časa nakon porođaja, ali se tipično javljaju između druge i 26. nedelje posle porođaja.
Depresija je uobičajena kod starijih osoba, ali se često zanemaruje i ne leči i samo u SAD približno 15 odsto starijih od 65 godina ili skoro šest miliona ljudi, boluje od nekog oblika depresivnog poremećaja.  Ovaj broj je verovatno i veći, jer starije osobe ne pridaju značaj simptomima depresije, smatrajući ih normalnom pojavom starosti i žale se na različite fizičke tegobe.

Nema pomoći deci zavisnoj od mobilnih

Kada je M. R. pokušala devetogodišnjem sinu da oduzme mobilni telefon, njen mezimac se bacio na zemlju, počeo da vrišti, urliče i da se udara po glavi. U napadu besa istrčao je u dvorište, a kada je majka izašla za njim, uzeo je kamen i gađao je. Istog trenutka uzela je dete za ruku i otišla u Dom zdravlja u kojem je zatražila uput za neku od državnih klinika. Izabrani lekar nije znao u koju ustanovu da je uputi, pa je detetu zakazao pregled u Dečjoj klinici za neurologiju i psihijatriju, gde joj je rečeno da je sa njenim sinom sve u redu i da ne mogu da joj pomognu. – Odustala sam od državnih ustanova i dobila od prijateljice broj od kliničkog psihologa, specijaliste za bolesti zavisnosti, koji ima privatnu ordinaciju. Zakazala sam terapiju. Najveći problem predstavlja činjenica da moj bivši suprug ne želi da shvati da imamo problem. Kupuje detetu nove telefone, ljuti se ukoliko mu ih oduzmem, a kada dete boravi kod njega, pušta ga da gleda u ekran po ceo dan – kaže naša sagovornica, koja je iz razumljivih razloga želela da ostane anonimna.
Vezanost za mobilni telefon, internet ili igrice nauka ne prepoznaje kao bolest, ali u Velikoj Britaniji se još 2008. godine pojavio izraz nomofobija koji označava strah od gubitka mobilnog telefona. Procenjuje se da oko 13 miliona Britanaca ima ovaj poremećaj, a da čak 76 odsto mladih između 18 i 24 godine ima konstantan strah od gubitka mobilnog. Ipak, nomofobija se ne nalazi u važećem svetskom Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, u kojem su pobrojani svi mentalni poremećaji i kriterijumi za uspostavljanje dijagnoze. U Srbiji ne postoji nijedno relevantno istraživanje o zavisnosti od interneta, mobilnog telefona ili igrica.(→Press Clipping)

Dogovor:  Roditelji vraćaju decu na nastavu

Roditelji učenika jednog odeljenja Drugog razreda kragujevačke Osnovne škole “Stanislav Sremčević” pristali su da se njihova deca u ponedeljak  vrate u klupe, što su im zabranjivali da idu na nastavu od prošlog ponedeljka do petka jer “nisu imali garancije da će ih škola zaštititi od jednog deteta koje ih zlostavlja”, rečeno je Beti u Školskoj upravi u Kragujevcu. – Taj dogovor je usaglašen i potpisan posle sastanka u Centru za socijalni rad, na kojem su učestvovali stručnjaci Centra, psiholozi, pedagozi, predstavnik Školske uprave i četvoročlana delegacija nezadovoljnih roditelja – rekao je predstavnik Školske uprave Zoran Sretenović i dodao da je obaveza škole da osigura bezbednost učenika. Roditelj jednog učenika II-3 odeljenja je u sredu rekao agenciji Beta da od početka školske godine jedan učenik zlostavlja ostale – šutira ih, udara, psuje, vredja i ometa nastavu, te su svojoj deci od ponedeljka zabranjivali da idu na nastavu.
Oglasila se i dečakova majka u pismu medijima i navela da se radi o dečaku u inkluziji koji je kao i cela porodica izložen “nesvakidašnjem teroru, nerazumevanju od strane nastavnog osoblja, stručne pedagoške službe, roditelja i vršnjaka”.  Prema njenim rečima, od polaska u školu 2015. godine nad njenim detetom se vrši nasilje, verbalno i fizičko od strane učiteljice, pa je naredne godine prebačen u drugo odeljenje gde se su se “torture” nad njim nastavile.
U Centru za socijalni rad “Solidarnost” u Kragujevcu vodi se u vezi s dečakom “Konferencija slučaja” i postoji urađen “Plan zaštite” koji predviđa mere koje treba da preduzmu školske, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite.  U Centru kažu da je problem složen i osetljiv i da rešavanje slučaja zahteva i vreme, i razumevanje. (→Press Clipping)

Niš: Učenica (11) popila sredstvo za čišćenje sanitarija

Učenica (11) iz OŠ “Učitelj Tasa” u Nišu popila je u četvrtak sredstvo za čišćenje sanitarija zbog čega je hitno zbrinuta na Dečjoj internoj klinici. Prema prvim informacijama, dete je opasnu hemikaliju popilo u školskom toaletu, nakon čega je vozilom Hitne pomoći prevezeno u Klinički centar u Nišu. – Nakon konsultacija sa endokrinologom i pregledom u Dečjoj internoj klinici utvrđeno je da se radi o lakšem slučaju trovanja i očekuje se da dete bude pušteno na kućno lečenje – kažu u Kliničkom centru u Nišu. Za sada nije poznato kako je dete došlo do opasne hemikalije. Sumnja se da je “domestos” popila namerno, ali će to pouzdano moći da se kaže tek po okončanju istrage. Policija utvrđuje sve okolnosti ovog slučaja, a pre svega da li je do trovanja došlo namerno ili slučajno i ima li odgovornih za to.

Prošle godine 55 identifikovanih žrtva trafikinga, 21 maloletna

Govoreći uopšteno o broju žrtava trafikinga među maloletnicima u Srbiji, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić navodi da podaci variraju, te navodi da je 2015. godine 60 odsto žrtava bilo maloletno, dok je prošle godine od 55 identifikovanih žrtva, 21 je bila maloletna. To pokazuje da treba više raditi na prevenciji trgovine ljudima među maloletnicima, naznačila je Kljajić istakavši da su deca izložena različitim vrstama eksploatacije. Dominira, kaže, seksualna eksploatacija, a prisutna je i radna eksploatacija, prinuda na brak i vršenje krivičnih dela, kao i prinuda na prosjačenje.
Navela je i da se prošle godine pojavila i nova vrsta prinude – na učešće u ratnim sukobima, koja je na sreću prekinuta u fazi vrbovanja. Inače, predstavnici Centra potpisali su juče Memorandum o saradnji sa “Jesuit Refugee Service” (JRS) koji predstavlja razradu međusobnih obaveza kada je u pitanju smeštaj maloletnih migranata žrtava trgovine ljudima mlađih od 14 godina.

Učenica se bacila sa trećeg sprata škole u Priboju

Učenica E. A. (17), koja ide u treći razred Mašinsko-informatičke škole u Priboju, skočila je jutros sa trećeg sprata učionice i tom prilikom zadobila teške povrede. Prema nezvaničnim saznanjima “Blica”, ona je tokom malog odmora, između prvog i drugog časa, od domarke tražila ključ od učinioce, jer je u njoj navodno nešto zaboravila. – Tražila je ključ od kabineta sociologije, jer joj je, kako je rekla, nešto ostalo u klupi. Sremačica joj je dala svežanj ključeva, a zatim i krenula za njom, jer su joj trebali ključevi od drugih učionica. Ušla je u kabinet, ali u njemu nije bilo učenice – kaže sagovornik “Blica”. Kako navodi, spremačica je u učionici međutim zatekla samo torbu na klupi i primetila da je otvoren prozor. Zatim je pogledala kroz prozor i videla nekog kako leži ispred škole. – Odmah je alarmirala školsko osoblje, a na lice mesta je izašao školski policajac i nastavnik fizičkog, koji su pokušali da joj ukažu prvu pomoć, pre dolaska saniteta iz Doma zdravlja. Bila je u svesnom stanju – priča naš izvor.
Kako saznajemo, lekari u Priboju konstatovali su da devojka ima prelome obe potkolenice, ali su je zbog straha od eventualnih povreda unutrašnjih organa hitno uputili u užičku bolnicu. Prema najnovijim informacijama, devojka se i dalje nalazi na dijagnostici, a još nema informacija da li je životno ugrožena. Kako smo saznali u školi, ona pohađa smer ekonomski tehničar, a prošlu školsku godinu završila je sa odličnim uspehom. Jedan od njenih školskih drugova kazao nam je da je pre neki dan dobila peticu iz sociologije.

Maloletnik povređen na času fizičkog u Širokom Brijegu

U krugu Druge osnovne škole u širokobriješkom naselju Lise povređen je 12-godišnji učenik. – Dojavu smo dobili od dežurnog lečnika Doma zdravlja Široki Brijeg, te su se na mesto događaja uputili policajci koji nisu zatekli nikoga u školi s obzirom da navedena škola radi samo u prvoj smeni. Učenik je prevezen u SKB Mostar na obradu i dalje lečenje. Policijski službenici su tokom petka ujutro, po naredbi dežurnog tužioca Tužilaštva ŽZH, obavili razgovore sa svim očevicima događaja” – izjavio je portparol MUP ŽZH Dražan Bošnjak, piše Bljesak.info. Prema nezvaničnim informacijama, učenik je zadobio povrede grudnog koša, a okolnosti povređivanja za sada nisu poznate. O svemu je upoznato Tužilaštvo ŽZH. – S obzirom da je reč o maloletnoj osobi nismo u mogućnosti davati informacije – izjavio je portparol Tužilaštva ŽZH Josip Aničić. Zasad još nije poznato šta se tačno dogodilo. Istragom će biti utvrđeno da li je u pitanju pad, naguravanje ili je dečaka neko namerno udario.

About the Author

admin

Leave a Reply