Vesti – 12.04.2017.

GLOBALNA NEDELJA AKCIJE 2329. april 2017.
PODRŽI OBRAZOVANJE.
VREME JE! 

„Globalna nedelja akcije (Global Action Week – GAW) je vreme u kojem se intenziviraju aktivnosti Globalne kampanje obrazovanja za sve (GCE). To  je akcija u kojoj učestvuju sindikati, udruženja prosvetnih radnika kao i druge partnerske organizacije iz državnog i nevladinog sektora koja se bave pitanjem globalnog  obrazovanja. To je prilika da se progovori i o nerealizovanim  Milenijumskim ciljevima i ciljevima „Obrazovanja za sve“, kao i o ciljevima obrazovanja 2015-2030  i akcija koja je svake godine sve masovnija i brojnija“ rekao je Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik u NSPRV. „Ove godine GCE sa svojim partnerskim organizacijama organizuje Globalnu nedelju akcije od 23. do 29. aprila i ona je fokusirana na pitanje osiguranja odgovornosti za realizaciju globalnog Cilja 4. (SDG4) – Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i mogućnost doživotnog obrazovanja za sve“, kaže prof. Kovač.
„Naš sindikat će i ove godine podržati ovu akciju, a između ostalog i organizovati, sada već tradicionalne, konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu Obrazovanja za sve, kao i inkluziju ovih grupa u obrazovni sistem, sa posebnim naglaskom na decu izbeglice i obrazovanje na jeziku koji ne razumeju“ kaže Zdravko Kovač.
Poštovane kolege, očekujući da uzmete aktivno učešće u pripremi i realizaciji ovogodišnje Nedelje akcije, srdačan sindikalni pozdrav!  (→Saopštenja)

Protesti, maršruta tajna, zahtevi javni

Protest “Protiv diktature” i u ponedeljak je počeo ispred Skupštine Srbije nešto oko 18. časova u prepoznatljivoj atmosferi. Učesnici protesta okupili su se ispred Doma Narodne skupštine osmi dan za redom, (uz izuzetak subote kada su se okupili ispred Vlade Srbije) tu su pištaljke, transparenti i uglavnom su mladi, ali ima i starijih sugrađana. Na čelu kolone je veliki transparent na kojem su ispisani zahtevi koje su učesnici protesta usaglasili i o njima  obavestili javnost u saopštenju: “Fer i slobodni izbori”, “Sloboda medija”… Među transparentima su “Protiv terora vlasti”, “Hej, RIK”, kao i “Javno finansirano i svima dostupno obrazovanje”, “Smena kompletne političke elite”… Jedna učesnica protesta nosi srce na kome piše “Hoćemo kulturu”. I dalje se prodaju pištaljke, beževi “Onesvesti se” i “Puko si”… za 50 dinara, kao i zastave Srbije, ali i maske Anonimusa.
Protestna šetnja u Novom Sadu ponovo je počela na Trgu republike, kretala se centralnim gradskim ulicama i završila se kod zgrade Pokrajinske vlade. Učesnici, među kojima su uglavnom bili mladi, zaustavili su se kod zgrade RTV-a, tražeći smenu rukovodstva i prenos protesta uživo. Saobraćaj je bio otežan u delovima grada kuda je prolazila kolona, a šetnja se završila bez incidenata. Protesti se nastavljaju i u više gradova.          https://www.youtube.com/watch?v=qxdKoyoZwUA

Devet zahteva učesnika protesta

Učesnici “Protesta protiv diktature” u ponedeljak uveče su saopštili, kako navode, “zvanične zahteve protesta” koji su, kažu, usaglašeni tako što je došlo do većeg povezivanja grupa iz različitih gradova Srbije. U saopštenju naslovljenom “Studenti u svim gradovima ujedinjeni oko zahteva” je nabrojano devet zahteva poslatih sa mejla studentskipokretns@gmail.com. “Mi, ljudi okupljeni u protestnim povorkama bez vođa širom Srbije”, početak je saopštenja u kojem se ističe želja da tim putem istaknu zahteve i pozovu sve koji se sa njima slažu da zajedno uđu u borbu za njihovo ostvarenje. Prvi zahtev je ukidanje diktature i kompletna smena političke elite na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zatim fer i slobodni izbori, sloboda medija i departizacija… Sledeći zahtev je decentralizacija, promena prioriteta ekonomske i socijalne politike, zaštita prava i poboljšanje statusa svih radnika, zaštita životnog standarda stanovništva i u potpunosti javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo. https://www.youtube.com/watch?v=KTtAubv4erU

NSPRV: Kolege podržite studente

            “Škole, nisu samo 4 zida, katedre, skamije, table, udžbenici, vežbanke  i sveske, škola je mnogo više od toga! Škole su kuće, hramovi  znanja  i neimari  budućnosti svakog naroda. Ovih dana su naši  bivši đaci ustali u odbranu opštih prava, u odbranu zakona, poštenja, a protiv prevara i laži! Ustali su da se izbore za svoje pravo da žive ovde, stvaraju ovde, rađaju decu ovde, a ne negde po belom svetu, kako je to (u)radio veliki broj mladih i obrazovanih ljudi. Mi tih resursa više nemamo. Ne možemo  i ne smemo da proizvodimo pamet i da je drugima  poklanjamo! A to, na žalost,  radimo decenijama!” kaže Dušan Kokot, potpredsednik NSPRV.
“Upozoravajući, da društvo koje uništava svoje školstvo nikada to ne radi slučajno, a i da su  zajednice  koje teraju svoju najbolju decu iz zemlje osuđene  na nestanak,  pitamo, vas  drage koleginice i kolege, zar nam  svima nisu bila dovoljna dva velika rata, građanski ratovi, inflacije i egzodus pameti odavde?  Zar nam nije dosta  veštačkih i nametnutih podela, dok oni koji to su to uradili i … rade uživaju plodove naše razjedinjenosti. Njima je dobro dok mi propadamo, a deca nam na ulicama ovih dana drže tu lekciju” kaže prof Kokot.
“Kao profesori, ljudi od znanja i integriteta, imamo moralnu obavezu da podržimo ovu decu u pravednim zahtevima, u njihovoj borbi za bolje sutra svih nas” kaže Dušan Kokot. (→Saopštenja)

Srbija gradi vrtić u Srebrenici

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prisustvovala je u ponedeljak 10. aprila početku gradnje vrtića u Srebrenici, koja se finansira donacijom Srbije. Vrtić će biti završen u septembru i moći će da primi 150 mališana, rekla je Mihajlović koja je kamen temeljac položila zajedno sa načelnikom opštine Srebrenica Mladenom Grujičićem i rezidentnom koordinatorkom UN u BiH i rezidentnom predstavnicom UNDP BiH i Sezin Sinanoglu. Gradimo zajedno za budućnost Srebrenice, poručila je Mihajlović. “Deca su najvažniji resurs svake države, grada i mesta. Deca Srebrenice su danas najvažniji resurs same Srebrenice. Zajedno smo postavili kamen temeljac koji treba da bude temelj ne samo ovog obdaništa već i temelj naše buduće saradnje”, navela je ona.
Istovremeno je počela i rekonstrukcija regionalnog puta R-453 u Srebrenici. Mihajlović je podsetila da je Vlada Srbije 11. novembra 2015. donela Zaključak o finansijskoj pomoći opštini Srebrenica i od ukupne vrednosti od pet miliona evra, od čega je dva miliona evra uplaćeno kao direktna budžetska pomoć, a tri miliona evra je predviđeno za zajedničke infrastrukturne projekte u toj opštini. Vrednost gradnje vrtića je nešto više od 804.00 evra, a izvođač radova je Keso promet Zvornik. Rok za završetak radova je 15. septembra i taj objekat će biti površine 1.711 metara kvadratnih.

Počela isplata stipendija za najbolje studente

Ministarstvo omladine i sporta počelo je u ponedeljak  isplatu stipendija stipendistima Fonda za mlade talente Republike Srbije, saopšteno je iz tog Ministarstva. Isplata se vrši po Konkursu za stipendiranje do 850 najboljih studenata završnih godina osnovnih akademskih studija i do 400 studenata završnih godina master akademskih studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija za školsku 2016/17. godinu. Predviđeno je da do 21. aprila 2017. bude isplaćeno ukupno šest mesečnih rata za 1243 dobitnika stipendije, a svaka mesečna rata iznosi 30.000 dinara po studentu. Po završetku isplate prvih šest rata stipendije, Fond za mlade talente od maja počinje sa isplatom rata svakog meseca za prethodni (osim za jul i avgust koji su nenastavni meseci). Stipendije će se isplaćivati zaključno sa oktobrom, kada će biti isplaćena poslednja rata.
Ove godine Fond za mlade talente je stipendirao 1243 studenta na završnim godinama osnovnih i master studija na fakultetima i univerzitetima u Srbiji, a broj stipendista je veći u odnosu na prethodnu godinu kada je stipendirano 1193 studenata. Od osnivanja do danas Fond za mlade talente je stipendirao 9.738 studenata na fakultetima i univerzitetima u Srbiji, a za te namene je izdvojeno blizu 3 milijarde dinara.

Neizvestan termin novog konkursa za naučne projekte

Konferencija univerziteta Srbije i SANU zatražili su od Ministarstva prosvete da što pre raspiše novi konkurs za naučnoistraživačke projekte. Zajednica instituta Srbije (ZIS) pak smatra da je neophodno da se prvo reše osnovni problemi u nauci, pa tek onda raspiše konkurs. Kako se čulo na sednici Predsedništva ZIS-a, koja je održana na Institutu ekonomskih nauka, ni Ministarstvo prosvete još nije odlučilo da li će konkurs biti raspisan u maju. Sednici je prisustvovalo pedesetak predstavnika istraživača iz svih oblasti, koji su „razmenili mišljenja“ sa čelnicima prosvetnih vlasti kada je nauka u pitanju. „Banku“ su uglavnom držali istraživači iz društvenih oblasti koji su izneli niz primedbi i tražili odlaganje konkursa. Podsetimo, posle prošlogodišnje pobune istraživača, vlada je poništila Verbićev konkurs za novi, četvorogodišnji projektni ciklus (stari je važio do 2015. godine) i produžila ga prvo za šest meseci, a potom u decembru za još pola godine.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete prof. dr Vladimir Popović je rekao da je „eventualno moguće produženje projektnog ciklusa za još šest meseci“, ali da su za to neophodna brza i konkretna rešenja, sa precizno definisanim rokovima, koja bi stupila na snagu od 1. januara 2018. Prema njegovom mišljenju, besmisleno je u nekim naučnim disciplinama produžavati konkurs kada se projekti rade već sedam godina, dok se u nauci za to vreme mnogo toga promenilo. Kada ne bi bilo konkursa, mladi naučnici ostali bi isključeni, a stanje ostalo kako jeste, jer bi novac kojim se raspolaže u budžetu bio podeljen samo na istraživače koji su već u sistemu. – Univerziteti traže konkurs jer je to njima dopunska aktivnost, dodatak na osnovnu platu, dok mi sa instituta samo tražimo da imamo istu startnu poziciju. Najbolje bi bilo da se formira nova radna grupa, a ZIS je spreman da ponudi svoje ljude – rekao je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

Matematička ekipa Srbije osvojila 4 medalje

Na 6. Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke koja se održava u Švajcarskoj, matematička ekipa Srbije je ostvarila veliki uspeh osvojivši 4 medalje – jednu zlatnu, dve srebrne i jednu bronzanu. Zlatnu medalju je osvojila Jelena Ivančić (35 bodova), srebrne Jana Vučković (23) i Irina Đanković (22) i bronzanu Danica Zečević (16). Ekipno Srbija je osvojila četvrto mesto u zvaničnoj konkurenciji 33 ekipe (peto mesto od 44 ekipe ukupno) odmah iza Ukrajine, Rusije i Mađarske, navodi se u saopštenju Društva matematičara Srbije. Maksimalan broj poena na takmičenju je 42. Vođe ekipe Srbije su bili: dr Miloš Stojaković (Novi Sad) i dr Sonja Čukić (Beograd). Takmičenje je počelo 6. aprila a traje do 12. aprila. Ekipa Srbije na aerodrom „Nikola Tesla” u Surčinu stiže letom JU – 375 iz Ciriha u sredu 12. aprila u 22:40.

“Velika matura” čeka i gimnazijalce

Opšta matura koju polažu učenici nakon završenog četvrtog razreda gimnazije sastoji se od obaveznog i izbornog dela. Tako će učenici polagati srpski, onima koji imaju matematku duže od dve godine drugi predmet biće matematika, dok će kao treći birati predmet sa Liste opšteobrazovnih predmeta: fizika, hemija, biologija, istorija, geografija, strani jezik i srpski kao nematernji jezik. Oni koji matematiku nemaju u poslednje dve godine, sa Liste će birati i drugi predmet. Izborni deo opšte mature podrazumeva da učenici polažu i dodatne ispite, ukoliko žele da prošire svoje mogućnosti pri upisu, a mogu polagati bilo koji predmet sa Liste obaveznih predmeta i liste stranih jezika, koji nisu polagali u okviru obavezenog dela.

Svi polažu „B“ nivo

Kako se navodi u Nacrtu, ispiti bi se pravili na dva nivoa, od kojih „B“ nivo podrazumeva osnovni i srednji standard, a „A“ napredni standard. Svi polažu „B“ kao prvi test, a oni koji unapred prijave mogu da polažu i „B“, na osnovu čega dobijaju sertifikat o ostvarenom standardu i broju poena.

Stručna i umetnička matura

Nakon završetka četvorogodišnje srednje stručne škole, kao obavezni se polažu srpski i matematika, za one koji imaju matematiku u poslednje dve godine, odnosno predmet sa Liste za one koji je nemaju. Kao treći predmet, polaže se stručni ispit, koji podrazumeva i teorijsko znanje i maturski praktičan rad. Umesto stručnog dela, oni koji polažu umetničku maturu imaju i umetnički ispit, iz stručnog i teorijskog dela. Oni koji žele, mogu da polažu i dodatne ispite sa Liste, ali nisu u obavezi da to čine.
Završni ispit u trogodišnjem srednjem stručnom obrazovanju sastoji se iz pisane teorijske pripreme za izradu praktičnog dela i praktičnog ispita.

Velika matura u praksi

Visokoškolske ustanove bile bi dužne da bar dve godine unapred odrede ispite koji će se uzimati u obzir pri selekciji kandidata, broj poena koje će nositi, da li zahtevaju određeni nivo uspeha, kao i da definišu polaganje ispita posebnih sklonosti i sposobnosti. – Od usvajanja do prvog testiranja imamo ozbiljan period kada bi organizovali probne testove, da se učenici upoznaju sa time kako bi to išlo – priča Pavlović Babić. Kako se navodi u Nacrtu, ovaj predlog radne grupe finalizuje se posle javne rasprave, a koncept usvaja Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nakog čega se razvija Program završnog ispita u opštem srednjem i umetničkom obrazovanju.

Potreba za standardizacijom maturskih ispita

Kao razlozi koji opravdavaju uvođenje sistema državnih matura navodi se to što postojeća praksa školskih maturskih ispita nije standardizovana, dovodi učenike u višestruko nepovoljnu situaciju – oni moraju da donesu odluku o tome šta će upisati i pre nego što znaju da li će imati dovoljno poena, a onima koji planiraju da polažu prijemni na više fakulteta, uvećavaju se obaveze, uloženo vreme i troškovi. Takođe, učenici koji žive daleko od univerzitetskih centara sada su u nepovoljnom položaju, jer moraju da putuju  i imaju dodatne troškove, a samim tim manje im je dostupna pripremna nastava.

“Zdrava škola” u Pančevu

Patronažna služba Doma zdravlja u Pančevu u osnovnim školama, za učenike četvrtih razreda sprovodi projekat “Zdrava škola”.  Cilj je da se kod dece još u najranije detinjstvu promovišu zdravi stilovi života. Projekat se sprovodi već šest godina a takmičenja po školama su ove godine počela u februaru. Na svetski dan zdravlja 7. aprila održano je finale u kojem su se takmičile tri škole. Takmičenje je osmišljeno u vidu kviza a učenici su kroz četiri jednostavne igre pokazali šta su naučili o zdravlju, zdravim navikama, higijeni i značaju fizičke aktivnosti .
Projekat “Zdrava škola” je ideja patronažnih sestara i spontano je krenuo pre šest godina ,želja je bila da kroz igru deca usvoje zdrave stilove života. Inače, Dom zdravlja ima program zdravstvenog vaspitanja namenjen svim uzrastima od vrtića do srednjih škola. “To je krenulo kao igra kako bi uspeli da olakšamo deci da usvoje zdrave stilove života i negde mi je drago da zdravu školu organizujemo već šest godina. Zdrava škola je proširena i na dve seoske škole na školu iz Ivanova I Banatskog Novog Sela”, kaže Jelena Mitić, glavna sestra Doma zdravlja Pančevo. “Mislim da je idealan način,da se kroz takmičenje i razne igre dolazi do znanja o zdravim stilovima života i zdravlju. Ovo je pravo ozbiljno takmičenje i jako je bitno da se usvoje ta znanja. Deca su zainteresovana i uložila su dosta vremena i truda”, kaže Danijela Ristovski Kornić, direktorka Doma zdravlja Pančevo.
Pančevačke škole već godinama sarađuju sa Domom zdravlja, predavanja su dragocena. “Najvažnije je decu stalno podsećati na zdrave stilove života, i mi to radimo. Kreće se još od vrtića, deca se uče o osnovnim higijenskim navikama ,nastavlja se u osnovnoj školi ,zatim u srednjoj samo se nadograđuje u srednjim školama se govori i bolestima zavisnosti kako bi se deca ipak prepoznala i umela da se odupru lošim stilovima života”, kaže Tatjana Božić, članica gradskog veća za obrazovanje. Na kraju takmičenja “Zdrava škola” , svi učenici su nagrađeni dobili su poklone i zahvalnice. https://www.youtube.com/watch?v=HHta_tTBcSI

Uspeh kikindskih učenika na takmičenju iz informatike

Učenici kikindskih osnovnih i srednjih škola osvojili su vredna priznanja na prestižnom takmičenju iz informatike ”Nojman” koje se nedavno održalo u Mađarskoj. Kikinđanima je pripalo pet nagrada iz nekoliko različitih kategorija iz oblasti računarstva. Kikindski učenici važe za veoma talentovane informatičare, a jedan od dokaza jeste i najnoviji uspeh na prestižnom nadmetanju Nojman koje se održalo u Mađarskoj. Kikinđani su se pokazali kao veoma dobri u kreiranju edukativnog sajta i web aplikacije. ”Uspeh kikindskih učenika je izvanredan jer to je budućnost za njih. Mi nastavnici se trudimo da ih uvedemo u taj svet, a ovo su rezultati upravo onoga što radimo sa njima”, saopštio je Milorad Karanović, profesor informatike. (→Press Clipping)        https://www.youtube.com/watch?v=S9QYhq0gW68

Održan Studentski sajam stručnog usavršavanja

Studentski sajam stručnog usavršavanja predstavlja projekat Saveza studenata Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu u saradnji sa Studentskim parlamentom Prirodno-matematičkog fakulteta, koji je nastao radi boljeg informisanja i podizanja nivoa svesti studenata o važnosti ličnog rasta i usavršavanja, sticanju boljih pogleda na svoje buduće profesije i pravljenju prvih karijernih koraka, ulaganjem u sebe održan je u utorak  sa početkom u 11:00 časova, na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Studentski sajam stručnog usavršavanja je prvi put organizovan prošle godine, a ideja samog projekta je bila da se studenti pre svega informišu gde mogu da svoje stečeno iskustvo tokom studiranja ulože nakon završetka studija. Na sajmu su učestovale mnogobrojne firme, institucije, organizacije, udruženja građana i mnogi drugi koji su želeli da predstave svoj rad studentima i da na taj način promovišu sebe ali i daju doprinos ovom projektu.
Studenti su imali priliku da razgovaraju sa predstavnicima organizacija, te da na taj način usavrše svoje komunikacione sposobnosti i veštine interpretacije. Studenti su takođe obilaskom sajma i kroz razgovor sa gostima i predstavnicima organizacija, mogli da vide kako njihova struka izgleda u ozbiljnim i popularnim firmama i organizacijama te da dobiju prekopotrebne savete i usmerenja što se tiče njihove karijere i odgovora na pitanje “Šta nakon studija?”. Osim toga, kompanije, firme, organizacije, udruženja građana i društva su takođe mogla da na adekvatan način predstave svoj rad velikom broju studenata, budućim kandidatima za posao i da na taj način osiguraju sopstvenu promociju ali i rast i reputaciju.
Prošle godine smo imali pilot projekat, a ove godine želimo da pokažemo da projekat može da postane tradicija na Prirodno-matematičkom fakultetu, koja će da iz godine u godinu bude sve bolja i bolja. Nadamo se što većem broju gostiju odnosno kompanija, firmi, organizacija, udruženja građana i ostalih koji su voljni da svoj rad predstave studentima i da na taj način promovišu sebe, ali i da uveličaju sajam, daju na značaju projektu, osiguraju veću posećenost studenata i obezbede kvalitet Sajma.

Novi Sad: Koncert nagrađivane pijanistkinje

Gošća Akademije umetnosti, međunarodno priznata i više nagrađivana pijaniskinja Ana Miernik iz Poljske održala je concert u ponedeljak uveče u 20 časova u Multimedijalnom centru Akademije u objektu koji se nalazi u Đure Jakšića 7. Na programu su bila dela: F. Chopin, I. J. Paderewski, K. Szymanowski, F. Nowowiejski. Ulaz je, za sve posetioce, bio  slobodan. Ana Miernik je jedan od retkih zaista izuzetnih poljskih umetnika mlađe generacije. Kao solista i kamerni muzičar već je nastupala na pet kontinenata, u 24 zemalja. Dobitnica je nekoliko međunarodnih i nacionalnih nagrada. Njen prvi album sa sonatama Bramsa i Franck-a je izašao 2014. godine. Ideja za disk je potekla iz saradnje sa poznatom violinistkinjom Patrycjom Piekutowskom koja je pozvala Anu da joj se pridruži u projektu. Kao priznanje njenih umetničkih dostignuća Ana Miernik je osvojila brojne stipendije. Njeni snimci su emitovani od strane raznih medija, a kritike njenih koncerata su objavljene u međunarodnim novinama. Njena poseta Akademiji umetnosti podržana je od strane Ministarstva kulture Republike Poljske.

Mala bašta osnovne škole na Čeneju

Brz tempo života nameće i bržu ishranu, te se o zdravlju namirnica koje unosimo vodi sve manje računa. Ipak, iz Čeneja nam dolazi jedan svetli primer kako se može hraniti zdravo, a pritom i mnogo toga naučiti. Mladi luk, krastavci, maline, začinske biljke, cveće… Sve to može se naći u maloj bašti Osnovne škole “Ivan Gundulić” na Čeneju. O njima marljivo i vredno vode računa učenici prvog razreda, uz pomoć njihove učiteljice, roditelja i starijih učenika. U toj aktivnosti kažu da uživaju, jer su napravili lepo mesto za boravak u kome mogu dosta i da nauče. Svesna da se učenici ne hrane zdravo, a da se te navike stiču od malih nogu, učiteljica ovih prvaka, Vesela Mačkić inicirala je “Zdravu užinu”. “To je zaista uticalo na njih da svi počnu da donose zdravu užinu. U početku to su bile voćkice uglavnom, kasnije je to već, roditelji su i deca postali kreativniji. Onda smo prešli i na šargarepice, na smutije, na kombinaciju voća i povrća”, kaže Vesela Mačkić, učiteljica u Osnovnoj školi “Ivan Gundulić” u Čeneju.
U želji da se u celu priču uključe roditelji, kao i da deca što više nauče, zaposleni i roditelji su se saglasili da naprave svoju baštu. “Prvo smo posejali seme spanaća, rukole, posadili smo tada jagode, maline, kupine i polako smo onda sledeći vikend se opet našli, pa smo proširivali i na kraju smo, pošto su deca bila jako oduševljena prostorom ovde onda smo krenuli polako i da uređujemo taj prostor da bude zaista prijatno mesto za decu”, dodaje učiteljica. Učenici i njihova učiteljica nadaju se da će i drugi da se ugledaju na njih, te da će zdrave navike i zdrava ishrana da zažive i u drugim školama i među drugom decom. https://www.youtube.com/watch?v=mb8BZ7StOZM

Naučni centri odgovor na krizu znanja

U Beogradu je u četvrtak 6. aprila otvoren Naučni klub, gde će za najmlađe sugrađane ali i oni starije koji vole nauku biti organizovane razne radionice, debate, predavanja. Naučni klub, 13. po redu u Srbiji”, otvorio je ministar prosvete Mladen Šarčević koji je rekao da je klub zajednički poduhvat Centra za promociju nauke sa Centrima za usavršavanje nastavnika.Direktor centra za promociju nauke Nemanja Đorđević kaže da su naučni centri odgovor na krizu znanja, a u prilog tome govori činjenica da je bar 10 puta više biblioteka porušeno u ratovima nego u prirodnim nepogodama. Upitan da li izdvajanja za nauku treba da budu veća, on je rekao da je ove godine za nijansu više novca izdvojeno nego prethodne. „Mi u ovom trenutku izvajamo desetinu budžeta prosvete za nauku. Od toga se polovina procenta izdvaja za promociju nauke, ali se zato mi borimo da uključimo sve druge -lokalne samouprave, privredu”, kaže Đorđević.

Deklaracija o zajedničkom jeziku

Deklaraciju o zajedničkom jeziku je do srede, 5. aprila, potpisalo 8.000 osoba, pored 225 inicijalnih potpisa, a broj potpisnika neprestano raste. U saopštenju se  između ostalog ukazuje na dve, kako se navodi, maliciozne interpretacije Deklaracije. S jedne strane se, stoji u saopštenju, može čuti da Deklaracija ugrožava pravo naroda na svoj jezik, pa joj se pripisuje namera da standardne varijante u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i BiH (dakle, hrvatski, bosanski, crnogorski i srpski jezik) nazove jednim ili čak “zajedničkim” imenom i unificira ga u jedinstven jezički standard. “Namera Deklaracije je upravo suprotna svakom pokušaju jezičkog unitarizma. Ona podvlači policentričnost, dakle afirmiše trenutno postojanje četiri standardne varijante, kao i raznolikost jezičkih standardnih i regionalnih upotreba, upućujući da one dele zajedničku jezičku osnovu”. Deklaracija, precizira se, upozorava da “činjenica postojanja zajedničkog policentričnog jezika ne dovodi u pitanje individualno pravo na iskazivanje pripadnosti različitim narodima, regijama ili državama. Štaviše, kažu organizatori, Deklaracija jasno naglašava pravo “svake države, nacije, etno-nacionalne ili regionalne zajednice” da slobodno standardizuju svoj jezik, ali i podvlači pravo svake govornice i svakog govornika da svoj sopstveni jezik nazove kako želi (po postojećim standardima u četiri države ili slobodnim izborom nekog drugog naziva) te poziva na slobodu individualnog izražavanja.
S druge strane, kažu, nailaze na tumačenja da je “zajednički jezik” zapravo “vlasništvo” samo jednog naroda. “Deklaracija o zajedničkom jeziku jasno kaže da su sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne i da nije samo jedna ‘jezik’ a druge tek varijante tog jezika kojima se onda odriče pravo na status ‘jezika’ i naziva ih ‘izmišljenim. Opet, svaka država, nacija, etno-nacionalna ili regionalna zajednica imaju pravo da nazovu svoj jezik kako žele i to pravo mora biti poštovano”, stoji u saopštenju.

Preminuo akademik Vojislav Stanovčić

Redovni član Srpske akademija nauka i umetnosti prof. dr Vojislav Stanovčić preminuo u Beogradu, u 87. godini, saopštila je SANU. Akademik Vojislav Stanovčić rođen je 2. jula 1930. godine u mestu Ubli, kod Herceg Novog. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1955, a zvanje doktora nauka stekao 1965. godine na istom fakultetu. Tokom 1966. i 1967. godine, kao Fordov stipendista bio je na postdoktorskim studijama političkih teorija na univerzitetima Jejl i Harvard (SAD). Bio je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i šef Katedre za političku teoriju i metodologiju. Za dopisnog člana Odeljenja društvenih nauka SANU izabran je 15. decembra 1988, a za redovnog 5. novembra 2009. godine. Bio je zamenik sekretara Odeljenja od 30. maja 2002, a sekretar od 20. aprila 2010. do 15. aprila 2014. godine.
Stanovčić je bio dugogodišnji predsednik Međuodeljenjskog odbora za proučavanje položaja nacionalnih manjina i ljudskih prava i član Odbora za izvore srpskog prava, Međuodeljenjskog odbora za proučavanje srpske nacionalne manjine u susednim zemljama i Odbora za filozofiju i društvenu teoriju. Za predsednika Upravnog odbora Etnografskog instituta SANU biran je 2002. i 2010. godine i bio je takođe predsednik Upravnog odbora i član Naučnog veća Geografskog instituta “Jovan Cvijić” SANU. Dobitnik je Nagrade Fonda “Miodrag Jovičić” za doprinos proučavanju ustavnog prava i uporednih političkih ideja i sistema, Nagrade grada Beograda za 2007. godinu, za knjigu iz humanističkih i društvenih nauka objavljenu u 2006. godini, nagrade “Vojislav K. Stojanović” Udruženja univerizitetskih profesora i naučnika Srbije (2010) i “Zlatnog pečata” Međunarodnog centra za etnoistoriju i antropologiju iz Palerma . Akademik Vojislav Stanovčić biće sahranjen 12. aprila u mestu rođenja.

Premijer primio decu sa Kosova i Metohije

Premijer Aleksandar Vučić primio je u nedelju u Vladi Srbije decu s Kosova i Metohije, iz Kosovskog Pomoravlja, sa kojima je proveo vreme u razgovoru, uručio im prigodne poklone i posavetovao da vole i čuvaju svoju zemlju. Vučić je učenike osnovnih škola, dočekao u sali gde se održavaju sednice Vlade Srbije. Premijer je izrazio zadovoljstvo što se susreo sa njima i najavio da će vlada pomagati srpskom življu u pokrajini koliko može. Veoma sam srećan što sam primio decu od 10 do 14 godina iz Kosovskog Pomoravlja. Poželeo sam im da čuvaju svoju Srbiju, a mićemo, koliko možemo da pomognemo”, kazao je on na konferenciji za štampu.
Vučić je istakao da je važno da u školama u Kosovskom Pomoravlju nema manje, nego više dece. Nadam se da će taj trend rađanja dece u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji da se nastavi u većem broju. Vlada, koliko može, pomagaće i činiće uvek sve”, poručio je on. Premijer primio je danas u Vladi Srbije 40 dece s Kosova i Metohije, sa kojima je proveo vreme u razgovoru i uručio im prigodne poklone. Vučić je učenike osnovnih škola, dočekao u sali gde se održavaju sednice Vlade Srbije.  Premijer je mališanima sa Kosova i Metohije pokazao zgradu Vlade, gde se održavaju sednice, gde koji ministar sedi. . . i razgovarao sa njima školi, o tome da budu dobri đaci, marljivi. U Beogradu boravi više od 40 mališana iz Kosovoskog Pomoravlja, koja pohađaju osnovne škole u opštini Kosovska Kamenica. Deci je poklonio paketiće u kojima se nalaze lopte, majice,…

Vremeplov: Lagranž

U ponedeljak obeležen je dan na koji je  10. aprila  1813. godine umro francuski matematičar, mehaničar i astronom italijanskog porekla Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike u Artiljerijskoj školi u rodnom Torinu. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije i mnoga od tih otkrića nose njegovo ime. Dela: “Analitička mehanika”, “Teorija analitičkih funkcija I-II”, “O libraciji Meseca”, “O teoriji Jupiterovih satelita”.

Vremeplov: Žak Prever

Na jučerašnji dan 11. aprila 1977. umro je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan “pesnik Pariza”. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Dan se rađa”, “Ljubavnici iz Verone”, “Deca raja”, “Vrata noći”. Dela: zbirke pesama “Reči”, “Veliki prolećni bal”, “Kiša i lepo vreme”.

Vremeplov: Papa Grgur XIII

U ponedeljak obeležen je dan na koji je  10. aprila 1585 godine umro je papa italijanskog porekla Grgur XIII, koji je tokom 13 godina kao poglavar rimokatoličke crkve podsticao francuske rimokatolike na isključivost i blagoslovio pokolj hugenota (francuskih protestanata) u Vartolomejskoj noći 1572. Podržavao je španskog kralja Felipa II, vatrenog pristalicu inkvizicije, u borbi protiv protestantske Engleske i pomagao jezuite. Reformisao je 1582. kalendar, pošto je stari, Julijanski, previše odstupao astronomski. Novi kalendar, nazvan po papi Grguru – Gregorijanski, i danas je u opštoj upotrebi.

Porast dečjeg rada: Alarmantni podaci o eksploataciji najmlađih u Srbiji

Eksploatacija dece na najbezobzirniji način nije iskorenjena u Srbiji ni u 21. veku. Tokom 2015. godine prijavljeno je skoro tri hiljade slučajeva različitih oblika eksploatacije. Deca robovi – ovako socijalni radnici opisuju eksploatisane mališane na rubu egzistencije i humanosti, neretko prepuštene same sebi. U 2015. godini nadležnim službama prijavljeni su slučajevi 1.457 dečaka i 1.433 devojčica koji trpe zanemarivanje i eksploataciju, a u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je u poslednjih pet godina u Srbiji povećan broj svih oblika nasilja u porodici. Ukupan broj zlostavljane i zanemarene dece u 2015. godini je 9.309. Tokom 2014. registrovano je 24 dece kao “deca ulice”, u 2015. godini registrovano ih je 69, dok je samo na ulicama glavnog grada u toku 2016. pa do kraja januara 2017. godine evidentirano 74. Najveći broj dece je uzrasta od 6 do 14 godina.

Deca ulice u PIT programu

Pored 115 timova koji rade na problemu zloupotrebe dečijeg rada, sistem socijalne zaštite ima razvijen Poseban program rada (PIT program-pojačan intezivni tretman) u određenim ustanovama socijalne zaštite sa proširenim kapacitetom koji je pokazao značajne rezultate. Čak 90 procenata dece koja su prošla ovaj program se više nikada ne vrate na ulicu i uspešno se resocijalizuju. Slučaj dece koja su napala Rašu Popov 2014. godine uznemirio je javnost ali je i pokazao uspešan odgovor države na fenomen „deca ulice“. Ova deca su prošla kroz tretman PIT programa i uspešno su se resocijalizuju.

Traže izmeštanje migranata iz Šida

Nakon poslednjeg incidenta u Šidu kada je migrant sa sekirom u ruci ušao u kuću u kojoj su u tom trenutku bile dve jednaestogodišnje devojčice, građani Šida strahuju za svoju bezbednost. Putem peticije zahtevaju punu bezbednost za sebe i svoju decu. Zbog pogoršane bezbedonosne sitacije hitno se sastao Savet za bezbednost koji je utvdio inicijativu za izmeštanje migranata iz Šida, a inicijativu je potom podržalo i opštinsko veće.          https://www.youtube.com/watch?v=M__yCGFF9m4

Od 1. juna stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici

„Novi zakon donosi precizno definisane odredbe i protokole za koordinacije svih organa u sprečavanju nasilja u porodici: policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad“,  rekao je zamenik višeg javnog tužioca u Novom Sadu Slobodan Josimović u Centru za socjalni rad Grada Novog Sada, zaposlenim u ovom centru i članicama mreže ZORA predočavajući novine Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Do njegovog stupanja na snagu 1. juna, ostalo je oko mesec i po dana i pripreme za njegovu primene su u toku. U toku je obuka za tužioce, sudije i policajce koji će novim zakonom dobiti nova zaduženja, kao i prekršajna odgovornost za nepostupanje po odredbama zakona. Kako je Josimović nagalasio, očekivanja od zakona su velika, baš kao i posao koji očekuje sve uključene u sprečavanje nasilja u porodici. Prvi put, zakon predviđa obaveznu saradnju organa, gde se uključuju u rad i druge ustanove, vaspitne, zdravstvene, a pored toga, može da se uključi i Nacionalna služba za zapošljavanje, ukoliko je nasilje ekonomskog karaktera.

About the Author

admin

Leave a Reply