Globalna nedelja akcije 2017. od 23 do 29. aprila
Podrži obrazovanje. Vreme je!

„Globalna nedelja akcije (Global Action Week – GAW) je vreme u kojem se intenziviraju aktivnosti Globalne kampanje obrazovanja (GCE). Ove godine GCE sa svojim partnerskim organizacijama organizuje Globalnu nedelju akcije od 23. do 29. aprila i ona je fokusirana na pitanje osiguranja odgovornosti za realizaciju globalnog Cilja 4. (SDG4) – Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i mogućnost doživotnog obrazovanja za sve. Naš sindikat će i ove godinem između ostalog je raspisao konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu Obrazovanja za sve, kao i inkluziju marginalizovanih grupa u obrazovni sistem, sa posebnim naglaskom na decu izbeglice i obrazovanje na jeziku koji deca ne razumeju.
Poštovane koleginice i  kolege, očekujemo  da i Vi
uzmete aktivno učešće u pripremi i realizaciji ovogodišnje Nedelje akcije
!
Sva deca imaju pravo na kvalitetno obrazovanje!

Protest završen pod kišobranima  “Zašto uopšte studiramo?”

Nezadovoljni sugrađani rezultatima predsedničkih izbora okupili su se i u utorak  po 16. put ispred Narodne skupštine za još jednu, po nešto izmenjenoj i dužoj ruti – preko Bulevara kralja Aleksandra, Beogradskom, Slavijom, Kralja Milana Terazija, Knez Mihailove, Pariske, Studenskog trga, Trga republike, Makedonskom i Dečanskom do početne pozicije, šetnju najavivši još jedan skup.
“Bruki se pita “zašto uopšte studiramo?” i ima nekoliko noćnih mora: šta će da radi kad dobije diplomu, posla nema, da li da bude na budžetu babe i dede, jer roditelji nemaju posaoi ili da ode u inostranstvo. Razmišlja se i da saopšti dedi da neće da studira i da će da kupi diplomu – ispričala nam je Mira, koja je najavila za sredu Đokicu. Njemu je, kako kaže tata kupio diplomu.
U međuvremenu počela je kiša, ali su demonstranti bili spremni i za ovu nepogodnu, pa su mnogi raširili kišobrane. “Sutra u šest” ako je sudeći po uzvicima, protesti se nastavljaju. Iako je zvanično 16. dan protesta, tokom uskršnjih praznika kolona je bila u daleko manjem sastavu. Takođe, na poslednjem masovijem okupljanju najavljena je bila i pauza, ali se deo demonstranata “odmetnuo” i svakog dana u 18 sati šetao kraćim relacijama.

Milinčić: Vlast računa da će ljudima dosaditi da šetaju

Glavna urednica srpske redakcije “Sputnjik”  Ljubinka Milinčić izjavila je juče da je reakcija vlasti na proteste u gradovima Srbije idealna i jako vešto izvedena, sračunata na to da će ljudima dosaditi da šetaju. Ona je za N1 ocenila da bi pametna vlast zahteve demonstranata, koji su logični, pročitala i pokušala da uradi ono što se od njih traži. “Znate kako je izgledalo kad si izlazili kordoni, a sad možete da izađete na ulicu i vidite ljude koji šetaju i to zaista liči na praznik”, ocenila je Milinčić. Milinčić je rekla da protesti liče na spontane, ali da ona ne veruje previše u njihovu spontanost. Nema vlasti koja ne greši i nema opozicije koja ne traži promene, i svako ima pravo da bude nezadovoljan i treba da radi sve što može da to promeni, ali, kako je istakla, nije sigurna da su ulični protesti dobri, iako na mlade ljude gleda sa simpatijama.  “Danas sam mnogo više za evoluciju nego revoluciju. Volela bih da se svi problemi rešavaju u institucijama sistema”, rekla je Milinčić.

Orbović: Gde su bili kad je donošen Zakon o radu

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije i od utorka predsednik republičkog Socijalno- ekononskog saveta Ljubisav Orbović izjavio je  da je jedan deo zahteva sa protesta u Beogradu politički a drugi socijalni, ali je izrazio čuđenje što, tim pre, niko od studenata i ostalih koji učestvuju u protestu nije izašao na ulice kada se donosio Zakon o radu. “Ono što sam u javnosti mogao da čujem, dobar deo tih zahteva je politički, a drugi deo je socijalni. Ono što je interesantno je da kada smo se borili oko Zakona o radu, nije bilo podrške, niti od studenata, niti od bilo koga, bilo koje grupacije, a sada, neke parole koje sam mogao da pročcitam, odnose se upravo na taj period “, kaže Orbović. On je, odgovarajući na pitanje novinara nakon sednice Sociajalno-ekonomskog saveta, istakao i da SSSS nije zauzimao stav o protestima, niti je bilo ko od Sindikata tražio mišljenje po tom pitanju.

Deci su potrebni i očevi

Pri odrastanju i vaspitanju deteta, mnogi smatraju da glavnu ulogu ima majka. Udruženje očeva iz Novog Sada svakodnevno se trudi da promeni te stereotipe i naglasi značaj uloge oca za detetov dalji život i razvoj. Podatak da je u Srbiji očevima obezbeđeno samo nedelju dana plaćenog odsustva po rođenju deteta, dovodi u pitanje koliko je naše društvo svesno da su očevi od najranijeg perioda neophodni deci. Dejan Pavlović, pre svega otac, ali i predsednik Udruženja očeva u Novom Sadu, kaže da se oni bore za ulogu očeva medijskom kampanjom, ali i sopstvenim primerima. https://www.youtube.com/watch?v=MttQOZqN-TY  (→Press Clipping)

Kviz “Koliko se poznajemo” u Subotici

Na Otvorenom univerzitetu u Subotici održano je prvo kvalifikaciono takmičenje kviza “Koliko se poznajemo?” , koji je, u organizaciji pokrajinskog Izvršnog veća, pokrenut pre 11 godina u okviru projekta “Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini”. Učenici Gimnazije iz Sente, Tehničke škole “Ivan Sarić” iz Subotice, Poljoprivredne škole iz Bačke Topole i Gimnazije za talentovane učenike „Boljai” iz Sente nadmetali su se u znanju iz četiri igre: “Da ili ne?”,”Da li znaš?”, “Tajanstvena ličnost” i “Brze pitalice”. Takmičenje je održano na mađarskom jeziku, na kome učenici ovih škola pohađaju i nastavu, a najbolja je bila ekipa Gimnazije za talentovane učenike “Boljai” iz Sente.
Učenici se za takmičenje pripremaju koristeći publikaciju “Koliko se poznajemo?” u izdanju Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine. “Specifičnost ovogodišnjeg ciklusa kviza “Koliko se poznajemo?” je u višejezičnosti, tačnije u mogućnosti da se učenici pripremaju i takmiče na kvizu na jeziku na kome slušaju i nastavu”, kaže Bojan Gregurić iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine.
Takmičenje učenika srednjih škola u poznavanju istorije nacionalnih zajednica koje žive na teritoriji Vojvodine biće realizovano u dve faze: u prvoj će biti organizovana regionalna kvalifikaciona takmičenja u sedam vojvođanskih gradova, od kojih je prvo održano 18. aprila u Subotici, a 19. aprila će, u dva takmičenja, u gradu na severu Bačke svoje znanje odmeriti još osam škola iz Vojvodine. U kvizu “Koliko se poznajemo?” učestvovaće 44 škole, odnosno 44 takmičarske ekipe, od kojih će četiri najbolje otići u finale, koje će biti održano 8. maja u Novom Sadu.(→Press Clipping)

Pupinovi roboti čitaće Servantesa za Svetski dan knjige

Nesvakidašnji roboti Migel de Servantes i Nao otvoriće javno čitanje čuvenog romana “Don Kihot” na najrazličitijim jezicima sveta, 25. aprila u podne, u Institutu Servantes u Beogradu. Srpski, španski, engleski, francuski, hebrejski, svahili i kečua samo su neki od jezika na kojima će ovog aprila u Institutu Servantes u Beogradu oživeti čuveno delo Migela de Servantesa. Povodom Svetskog dana knjige, srpska prestonica pridružiće se Madridu i drugim gradovima sveta, gde se javno čitanje “Don Kihota” tradicionalno organizuje više od dve decenije, saopštio je Institut Servantes u Beogradu. Ove godine, 25. aprila, sa početkom u 12 časova, javno čitanje “Don Kihota” otvoriće roboti Instituta Mihajlo Pupin – Migel de Servantes i Nao, navodi se u saopštenju. Nakon kratkog razgovora i čitanja prvih rečenica “Don Kihota” od strane ovih posve neobičnih čitalaca, Servantesovo remek-delo na brojnim svetskim jezicima čitaće ličnosti iz akademskog, kulturnog i političkog života, prijatelji i učenici Instituta, ali i svi zainteresovani ljubitelji knjige.
Svetski dan knjige proslavlja se širom sveta 23. aprila, otkako je 1995. godine ovaj praznik knjige ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu. Španija obeležava ovaj datum, kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir, od 1923. godine. Na taj dan zaljubljenici u literaturu razmenjuju knjige i ruže, a samo u Kataloniji tokom dvadeset i četiri sata proda se oko 400.000 knjiga i čak četiri miliona ruža! Poigravajući se sa tom tradicijom, Institut Servantes spremio je zanimljive poklone svima koji se 25. aprila pridruže ovoj književnoj zabavi u slavu “Don Kihota”.
Prvo javno čitanje ovog dela Institut Servantes u Beogradu uspešno je organizovao 2015. godine, kada je nekoliko stotina zaljubljenika u knjigu javno čitalo avanture Don Kihota i Sanča Panse. Čuveni španski pisac objavio je prvi deo romana 1605. godine, pod nazivom “Veleumni plemić Don Kihot od Manče”. Podstaknut velikim uspehom, deset godina kasnije objavljen je i drugi deo, a “Don Kihot” vremenom postaje prvi moderni roman svetske književnosti. O popularnosti “Don Kihota” svedoči i podatak da je, uz Bibliju, najčešće štampana knjiga na svetu. Mario Vargas Ljosa je o ovom remek-delu rekao: “Posle Servantesa, svi romanopisci su simbolički rečeno ‘Deca Manče’.”

Kikinda: Više mesta u vrtićima nego dece

Upis dece u vrtiće Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ u Kikindi počeo je minule sedmice i trajaće do 10. maja, a sasvim je izvesno da mesta ima za sve mališane. Kapacitet 18 vrtića, od kojih je devet na području grada a ostali su u selima, je 2.000 mesta, a dece za prihvat u predškolskoj ustanovi je oko 1.500. Dokumentacija za upis podnosi se u upravnoj zgradi PU „Dragoljub Udicki“ u Dositejevoj ulici 43 u Kikindi i u seoskim vrtićima. Roditelji najviše traže celodnevni smeštaj u jaslicama, pa se prema rečima v.d. direktora PU „Dragoljub Udicki“ Vladimira Radlovića, planira još jedna grupa u vrtiću „Miki“ u Kikindi. Na zahtev roditelja od ponedeljka u vrtiću „Kolibri“ počeće sa radom nova jaslena grupa za mališane od jedne do tri godine.
Cena boravka najmlađih u jaslicama je od početka ove godine snižena i iznosi 4.600 dinara, a bila je 6.000, dok su cene poludnevnog boravka nepromenjene. Za decu sa smetnjama i bez roditeljskog staranja ne plaća se boravak u vrtićima, dok se boravak trećeg i četvrtog deteta finansira iz buyeta lokalne samouprave.   Prošlog leta izvršena je adaptacija i sanacija sedam vrtića u šta je investirano 12,5 miliona dinara, a radovi na obnovi vrtića nastavljeni su i tokom ove godine. U vrtiću „Miki“ će se dograditi radna soba za jaslenu grupu. Upravo se završava sanacija dvorišta vrtića „Bambi“, koje je bilo neuslovno i loše, a dodatni problem predstavljao je i jedan nebezbedan zid. U vrtićima „Naša radost“ i „Pčelica“ u Kikindi biće zamenjena stolarija, urediće se podovi i kupiti novi nameštaj, dok se u vrtićima „Jelenko“ u Nakovu i „Šilja“ Novim Kozarcima planira zamena prozora. U vrtiću „Medenjak“ u Sajanu predviđena je zamena postojećeg grejanja i uređenje dvorišta.

Dike novosadske: Univerzitetski bridž tim

Da li ste znali da bridž postoji kao disciplina na pojedinim takmičenjima i da mi u tom misaonom sportu imamo svetske šampionke, kao i bronzani tim? Ove nedelje u rubrici Dike novosadske predstavljamo vam upravo njih, univerzitetski bridž tim i njihove uspehe. Vuk Trnavac, pored Jovane Zoranović, Selene Pepić, Stefana Velje, Borisa Jovanovića i Stojana Važića čini univerzitetski bridž tim. Ovi mladi ljudi, studenti različitih fakulteta novosadskog univerziteta, doneli su za sada jedine dve medalje iz bridža koje naša zemlja ima u novijoj istoriji. U različitim kombinacijama predstavljali su Univerzitet i zemlju širom Evrope.(→Press Clipping)
“Onda smo prošle godine išli na Evropsku univerzijadu gde je prvi put bridž bio jednak sa ostalim sportovima u Zagrebu i tamo smo zauzeli nažalost samo šesto mesto, mada i to nije loš uspeh i onda smo u nekom još manjem timu gde smo igrali bez izmena nas četvoro otišli u Poljsku u Lođ i osvojili tu bronzanu medalju”, priča Trnavac, student filozofije i kapiten srpskog univerzitetskog tima. https://www.youtube.com/watch?v=gruOoEszZMk

Studenti renovirali kancelariju u Vršcu

Unija studenata u Vršcu obeležila je u utorak početak rada u renoviranoj kancelariji u okviru Kulturnog centra Vršac. Pored članova, otvaranju su prisustvovali srednjoškolci, roditelji studenata, predstvanici Saveza stuenata i grada. Unija studenata u Vršcu obeležila je početak rada u renoviranoj kancelariji u okviru Kulturnog centra Vršac. Pored članova, otvaranju su prisustvovali srednjoškolci, roditelji studenata, predstavnici Saveza studenata i grada. Nakon dva meseca renoviranja kancelarije u čemu su učestvovali studenti, srednjoškolci i svi ostrali dobro došli volonteri, prostor za druženje, razmenu iskustava, predlaganje i rad na projektima je zaživeo, a studenti su to u svom stilu obeležili.
A sve je počelo pre tri meseca kada je projektni tim Unije napisao projekat renoviranja prostora i poslao ga Ministarstvu omladine i sporta u okviru projekta “Mladi su zakon”. Projekat je prihvaćen i za beogradski i južnobanatski okrug je izdvojeno milion dinara, od toga deo za Vršac.
“Nadam se da će ovaj prostor služiti mladima u Vršcu i da će Unija studenata sprovoditi svoje programe kao do sada jer je Unija pokazala da je jedna ozbiljna organizacija. Ispred Ministarstva omladine i sporta i Saveza mladih želim Uniji mladima napredak u radu i mnogo sličnih projketa”, kaže Strahinja Stojković iz Ministrastva omladine i sporta. (→Press Clipping)

Mali Iđoš: Rekonstrukcija škole i tri vrtića

Opština Mali Iđoš konkurisala je i dobila 6.5 miliona dinara od Pokrajinske vlade za renoviranje osnovne škole “Adi Endre” i za rekonstrukciju sva tri vrtića u Opštini. U objekte godinama nije ulagano, neophodno je temeljno renoviranje, tako da je novac stigao u pravi čas. Predsednik Opštine Mali Iđoš Marko Lazić ističe da je velika stvar što je obezbeđen novac za rekonstrukciju i nada se da će radovi početi u najskorijem roku. Procenu najhitnijih radova dali su stručnjaci građevinske struke, koje je angažovala Opština, tako da će na svim objektima biti renovirane krovne konstrukcije, i zamenjeni prozori i vrata.
Direktor škole “Adi Endre” u Malom Iđošu Hajvert Akoš kaže da će namenska sredstva biti iskorišćena za sanaciju najstarijeg krila zgrade, izgrađenog još 1956. godine.  “Ono što kod nas u školi zahteva najhitniju sanaciju su prozori. Godinama se snalazimo, lepimo stakla i ekserima sprečavamo da ispadnu iz okvira. Nadamo se da će sa tim biti gotovo nakon sanacije, kaže Akoš.
Sva tri vrtića u Opštini su dobila sredstva za rekonstrukciju, a direktorka PU “Petar Pan” Gizela Kemiveš iznela nam je do detalja plan za sanaciju zgrada i obnovu inventara. Najveći problemi zahtevaće i najviše sredstava. “Već godinama se borimo sa prokišnjavanjem krovova na našim objektima, a zgrade vrtića su već prilično stare. Biće urađena sanacija krovnih konstrukcija, zamena prozora, i biće sanirana kupatila, što se odnosi na zidne i podne pločice i svu opremu, kaže Kemiveš.
Vrtići i škole u opštini Mali Iđoš postoje u sva tri naselja, odlično funkcionišu, ali rade u skromnim materijalnim uslovima. Objekti su izgrađeni od sredine 50-ih do kraja 70-ih godina prošlog veka, a poslednje značajno renoviranje rađeno je pre 30 godina.  https://www.youtube.com/watch?v=w9I8DBoXAU4

Radionica crtanja stripova u Somboru

Klub ljubitelja stripova Sombor održava radionice stripa, crtanja i ilustracije, a na tim radionicama aktivno je desetak mladih zaljubljenika u strip. Vredni, motivisani i talentovani, to su polaznici radionice stripa crtanja i ilustracije. Neki od njih došli su zato što vele da crtaju, ali nekih su već su nacrtali nekoliko svojih autorskih stripova. “Došao sam ovde, jer volim da crtam i imam kod kuće već puno nacrtanih stripova, koji su izloženi u mojoj sobi.(→Press Clipping)
Polaznici radionice imaju i stručnu pomoć, a šta je suština i čemu ih uče na ovi radionicama? “Učimo ih da budu svoji, da svoje ideje izraze, da ne koče svoju originalnost. Nekada je deci lakše izraziti se crtežima nego rečima”, kaže Đurđica Mrkajlo Balgavi, akademska vajarka. Ideja o organizovanju radionice strupa, crtanja i ilustracije rezultat je sajma stripova koji je održan u svim seoskim školama. https://www.youtube.com/watch?v=9K9yUzen30k

Izložba ilustracija u Novom Miloševu

Izložbu “Nagrade dečjeg žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi 1993-2015” otvorila je 19. aprila Dagmar Repčekova, ambasadorka Republike Slovačke u Srbiji u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru programa “BookILL fest u fokusu”. “BookILL fest u fokusu” je manifestacija koju Banatski kulturni centar organizuje u okviru projekta “Gradovi u fokusu”, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Novi Bečej. Cilj manifestacije je da se ilustracije iz čitavog sveta sa novosadskog Festivala ilustracije knjige “BookILL fest” prikažu i u Novom Miloševu. Festival ilustracije knjige “BookILL fest” tradicionalno organizuju Banatski kulturni centar i Novosadski sajam u okviru Salona knjige. Na ovom festivalu svake godine budu otvorene dve izložbe: izložba ilustracija odabranih na osnovu konkursa “BookILL fest-a” i gostujuća izložba sa Bijelana u Bratislavi. 19. aprila će obe izložbe biti otvorene u Novom Miloševu.
O izložbi “Nagrade dečjeg žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi 1993-2015” govoriće Marian Potrok iz “Bibiane” iz Bratislave i Pavel Babka, direktor galerije “Babka” iz Kovačice. Goste je pozdravio predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović, a prisutnima su  se obratili i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, publicista Dušan Dejanac i drugi… Međunarodna ustanova umetnosti za decu “Bibiana” organizuje prestižno Bijenale ilustracije u Bratislavi, koje postoji već 50 godina i ima svetski renome u svetu ilustracije. Na poslednjem proteklom BIB-u 2015. učestvovalo je 355 ilustratora iz 50 zemalja. Izloženo je 2426 ilustracija koje su objavljene u 441 knjizi.

Gimnazijalci radili u rasadniku da plate drugovima matursku ekskurziju

Dvojica učenika odeljenja IV-5 novosadske gimnazije “Svetozar Marković” nisu mogla sebi da priušte odlazak na matursku ekskurziju u Grčku. A onda su na scenu stupili njihovi drugovi iz razreda. Učenici ovog odeljenja, zajedno sa razrednim starešinom Brankom Bukaricom, odradili su jedan dan u rasadniku nadomak Iriga kako bi zaradili novac da svojim drugarima plate odlazak na ekskurziju. Đaci kažu da je inicijativu pokrenuo razredni starešina, a oni su je zdušno prihvatili.(→Press Clipping)

Mladi napuštaju sever Banata

Iako po zvaničnoj statistici opština Novi Kneževac sa devet naseljenih mesta ima nepunih 12 hiljada stanovnika i spada u manje lokalne samouprave, posebno zabrinjava podatak da mlađa popuacija i dalje napušta sever Banata. Upravo stoga, realizacija najprioritenijih infarstrukturnih projekata i ulaganja u viši kvalitet života imaju posebnu važnost za građane najsevernije opštine Banata. Posebna pažnja posvećena je sanaciji i rekonstrukciji škola i vrtića na teritoriji novokneževačke opštine, kaže predsednik opštine Novi Kneževac Radovan Uverić.

Most posvećen matematici

Pored mosta ljubavi, u Vrnjačkoj Banji je pre šest godina most na Vrnjačkoj reci posvećen matematici. Ovo je možda jedini most na svetu koji je posvećen ovoj nauci. A sve je počelo 2011. godine kada je u Vrnjcima naš najistaknutiji šahista Svetozar Gligorić organizovao simultanku na nekoliko desetina tabli pored reke. Među učesnicima simultanke bilo je i više matematičara, koji su u to vreme prisustvovali prvom međunarodnom simpozijumu matematičara koji se održavao u Zamku Belimarković u Vrnjačkoj Banji. Oduševljeni tom manifestacijom, matematičari su se, u znak sećanja na prvi skup matematičara u banji, dogovorili da jedan most bude posvećen njihovoj nauci. Od tada svake godine, u avgustu se održava simpozijum matematičara na kome profesori i studenti iz zemalja u okruženju, i šire, učestvuju sa svojim radovima.

“Veslaj za svoju školu”

Timovi osam beogradskih srednjih škola izborili su u utorak  svoje mesto u polufinalu takmičenja “Veslaj za svoju školu” koje Beogradski program RTS-a organizuje po ugledu na čuvenu trku veslača Oksforda i Kembridža. Za ovu tradicionalnu manifestaciju prijavilo se više od 20 škola koje su učestvovale sa timovima od 12 članova, a u mnogim čamcima su se uz maturante našli i profesori. Polufinale bi prema planovima organizatora trebalo da se održi prekosutra, u četvrtak, dok je veliko finale najavljeno za petak.(→Press Clipping)

Beograd: Nagrada Grada učiteljici i dvojici mašinaca

Uređaj za točenje i čuvanje vina koji omogućava ugostiteljima da u isto vreme imaju neograničen broj otvorenih flaša skupog i kvalitetnog pića, a da gostima posluže samo jednu čašu bez bojazni da će se ostatak pokvariti ili ukiseliti, inovacija je koja je autorima donela Nagradu grada Beograda za 2016. godinu. Oni su članovi Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu, Miloš Milošević i Bojan Lazić, nagrađeni su u oblasti pronalazaštva, i kažu da im je cilj da njihov proizvod postane prepoznatljiv srpski brend u celom svetu. Inovacija je, dodaju, spoj mladih preduzetnika i mladih naučnika, koji su je napravili.
Među dobitnicima, u oblasti obrazovanja, za kreativan i podsticajan rad sa đacima, je i učiteljica Maja Arsenović koja je osmislila “skajp” čas učenika prvog razreda Osnovne škole “Ebinger” iz Čikaga i učenika škole “Janko Veselinović” iz Beograda. Takav vid nastave, kako je obrazložio žiri, prevazilazi prostornu, jezičku i kulturološku barijeru učenika iz Srbije i SAD i omogućava upoznavanje đaka i saradnju. Sama ideja, kako je rekla Arsenović za Tanjug, nastala je odavno, ali su se tek prošle godine stekli uslovi za njenu realizaciju. – Ima sestru u Čikagu koja me je povezala za učiteljicom njenog deteta i ta ideja je počela da se razvija i razvila se u nešto fantastično, mnogo lepše od onoga što sam na početku zamislila da će biti – rekla je Arsenović. Kako je rekla, často joj je što se našla među nagrađenima i nagrada joj mnogo i to ne samo za nju, već za sve njene učenike, jer, kaže, učiteljia bez svojih učenika ne postoji. Kreativnih ideja, kaže, uvek ima.(→Press Clipping)

Uskršnji ručаk za učenike u OŠ “Stevаn Dukić”

U osnovnoj školi “Stevan Dukić” u Beogradu ove godine započeta je lepa uskršnja tradicija. Naime, organizovan je uskršnji ručak za one učenike koje su odabrale njihove odeljenske zajednice, kao i za zaposlene u školi. Ovo je prvi ovakav uskršnji ručаk, koji će od ove godine postаti deo trаdicionаlnog obeležаvаnjа ovog prаznikа. Svečаnom ručku prisustvovаli su i predstаvnici crkve “Svi sveti “sа Kаrаburme, koji su nа obostrаno zаdovoljstvo sа učenicimа i zаposlenimа podelili rаdost Uskrsа zаjedničkom molitvom i obrednim kucаnjem jаjimа. Ovаkаv vid obeležаvаnjа verskog prаznikа podržаli su roditelji i lokаlnа zаjednicа.

Od početka godine devet transplantacija koštane srži kod dece

Od početka godine u Institutu za majku i dete urađeno je devet transplantacija kostne srži, a u aprilu i maju predviđeno je da se uradi još pet transplantacija kod obolele dece. Ministar zdavlja Zlatibor Lončar, obilazeći Odeljenje za transplantaciju kostne srži koji slavi 20 godina postojanja, rekao je da će odeljenje u “najhitnijem roku” biti obnovljeno. – Mi ćemo kao država uložiti više novca da stvorimo bolje uslove za one kojima je neophodna pomoć – rekao je Lončar.
Načelnica Odeljenja za transplantaciju kostne srži u Institutu za majku i dete prof. Dragana Vujić kaže da je od početka godine urađeno devet transplantacija, a da je u aprilu i maju planirano da se uradi još pet. – Pripremamo dvoje dece kojima će transplantacija biti urađena u aprilu, a troje dece je već organizovano za maj mesec. Imamo i decu koja čekaju davaoce iz međunarodnog registra – pojasnila je Vujić i dodala da je od osnivanja Odeljenja do danas urađeno 250 transplantacija. Sve što je urađeno, prema njegovim rečima, postigli su zahvaljujući timskom radu lekara, medicinskih sestara, biologa, psihologa, socijalnih radnika, ali i saradnika van Instituta sa Medicinskog fakulteta iz Instituta za transfuziju krvi. U radu su, naveo je Vukić, imali veliku podršku Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a značajan partner im je i Udruženje roditelja dece obolele od raka “Zvončica”.

Vremeplov: Semjuel Hantington

Harvardski profesor Semjuel Hantington, američki politikolog rođen je 18. 04. 1927. godine., Hantington je postao poznat po teoriji “Sukoba civilizacija” prvobitno publikovanoj u poznatom časopisu “Forin afers” (Foreign afairs) i docnije u istoimenoj knjizi. Iako njegova teorija nije bila ni nova ni originalna predstavljena je kao pravo otkriće u tadašnjim okolnostima. U vreme predsednika Kartera 1977/8. radio je kao koordinator planiranja za Nacionalni savet bezbednosti SAD.

Vremeplov: Tor Hejerdal

Norveški istraživač i antropolog Tor Hejerdal koji je 1947. godine za 101 dan preplovio Tihi okean od Kaljaoa u Peruu do Rarorije u Polineziji na drvenom splavu “Kon-Tiki”, izgrađenom prema nacrtima iz doba Inka, umro je 18. aprila 2002. godine. Time je dokazao da su peruanski Indijanci mogli da nasele ostrva u Polineziji. Knjiga o putovanju dugom 8.000 kilometara prevedena je na 67 jezika. Uspeo je 1970. da preplovi Atlantski okean između Maroka i Barbadosa na splavu od papirusa, želeći da dokaže da su drevne mediteranske civilizacije bile u stanju do dopru do američkog kontinenta.

Vremeplov: Bajron

Na jučerašnji dan 19. aprila 1824 godine umro je engleski pisac Džordž Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Britaniju je napustio razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: “Čajld Herold”, “Kain”, “Manfred”, “Don Žuan”. Zaputio se 1823. s ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824. ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

Vremeplov: Darvin

Engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin, tvorac teorije evolucije umro je na jučerašnji dan 19. aprila 1882 godine. Tokom ekspedicije brodom “Bigl” od 1831. do 1836. sakupio je naučni materijal na osnovu kojeg je ustrojio svoju teoriju razvitka živih bića. Putovanje Biglom opisao je u knjizi “Put prirodnjaka oko sveta”. Na obalama Južne Amerike i ostrvima Tihog okeana proučavao je geološke formacije, biljke i životinje i zaključio je da su se organizmi postepeno menjali. U epohalnom delu “Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja” razradio je tezu o evoluciji. “Postanak vrsta” potpuno je izmenio dotadašnja shvatanja u biologiji, ali je izazvao i žestoka protivljenja. Ostala dela: “Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima”, “Poreklo čoveka”.

Vremeplov: Pjer Kiri

Francuski fizičar i hemičar Pjer Kiri, koji je sa suprugom Marijom Kiri-Sklodovskom i Antoanom Anrijem Bekerelom podelio 1903. Nobelovu nagradu za fiziku umro je 19. aprila 1906. godine . S bratom Žakom otkrio je 1880. piezoelektricitet. Proučavao je magnetske pojave, a 1898. sa suprugom je pronašao radioaktivne elemente polonijum i radijum. Dokazao je 1903. da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu. Radovi Pjera i Marije Kiri postavili su temelje moderne nauke o radioaktivnosti i pokazali da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova.

Vremeplov: Sima Marković

Na jučerašnji dan 19. aprila 1939 – Streljan je Sima Marković, srpski političar, matematičar i filozof, profesor Beogradskog univerziteta i vođa tzv. desne frakcije u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Doktorirao je matematiku 1913. kod Mihaila Petrovića (Mika Alas). Od 1926. do 1928. bio je generalni sekretar KPJ, iz koje je isključen 1929, a ponovo primljen 1935. Stradao je u Sovjetskom Savezu, u Moskvi, kao žrtva staljinističkih čistki. Dela: “Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma”, “Iz nauke i filozofije”, “Teorija relativnosti”, “Tragizam malih naroda”.

Učenici u S. Mitrovici  očitali lekciju nasilnicima

Đaci Osnovne škole “Sveti Sava u Sremskoj Mitrovici napravili su kratak video o vršnjačkom nasilju i uz pomoć svoje nastavnice engleskog jezika, Maje Biserčić poslali su snažnu poruku nasilnicima, ali i svim svojim vršnjacima na engleskom. “Budi drugačiji”, “Pomozi prijatelju”, “Prijavi nasilje”, “Budi uviđajan”, “Stop vršnjačkom nasilju”, Nisi sam” neke su od poruka na kraju samog emotivnog videa, gde su se đaci pokazali ako sjajni glumci, ali i činie iskreno verujući u ove poruke.

Dečak ipak vozio traktor smrti

Kako se sumnjalo, istraga tragedije u Prijezdiću, gde je na Veliki četvrtak pod traktorom nastradao Mladen Golubović (10), pokazala je da je dečak sedeo za volanom vozila, koje ga je prignječilo i usmrtilo na licu mesta nakon prevrtanja. Po dosadašnjim nalazima istrage, u trenutku nesreće sa Mladenom na traktoru se nalazio i njegov deda Borivoje, koji je sedeo na blatobranu. “Do prevrtanja traktora došlo je po svemu sudeći kada je dečak pokušao da promeni brzinu ali je otpustio kvačilo pa je došlo do propinjanja traktora i naginjanja na jednu stranu. Vozilo se sručilo na dete koje je palo baš na tu stranu” – kaže izvor “Blica” iz istrage. Policija je protiv Borivoja Golubovića podnela krivičnu prijavu jer je maloletnom unuku dozvolio da upravlja vozilom. Tragična smrt malog Mladena, inače, peta je pogibija vozača traktora u poslednjih godinu dana u valjevskom kraju.(→Press Clipping)

Užas u Subotici: Tri dečaka pretukla i silovala devojčicu (12)!

Trojica maloletnika I. H. (15), P. S. (15) i A. B. (14) uhapšeni su jer su silovali i tukli devojčicu od 12 godina. Njih trojica su u društvu još jednog maloletnika (12) devojčicu fizički zlostavljali na periferiji grada nakon čega su je i silovali. Devojčica je sve ispričala ocu iako su joj dečaci zapretili da će je ubiti ako ih bude prijavila. Subotička policija je potvrdila za „Blic“ da se krivično delo dogodilo prošle sedmice, a kako „Blic“ nezvanično saznaje počinili su ga maloletnici koji su uhapšeni jer su u subotičkom naselju Radijalac napali ženu i strgli joj lančić sa vrata, a tri dana pre tog razbojništva napali su i jednog čoveka kome su oteli novac. – Trojica maloletnika su u pritvoru. Tužilac im stavlja na teret krivična delo razbojništvo  i silovanje. Postoje još tri maloletnika koji se brane sa slobode, ali se oni terete samo za razbojništvo ne i za silovanje. Osnov za određivanje pritvora je opasnost od uticaja na svedoke i opasnost od ponavljanja krivičnog dela. Određen im je pritvor do 30 dana – kažu u Višem sudu.
Sudija za maloletnike u Višem sudu vodi istragu za silovanje i razbojništvo, a sva trojica uhapšenih imaju za sobom gomilu krivičnih dela, uglavnom za krađe. Najmlađi među njima, pošto ima samo 12 godina, vodi se kao neodgovorno lice i može biti jedino svedok o izvršenju krivičnih dela. Kako „Blic“ saznaje trojica silovatelja su prvo uhapšeni zbog razbojništava i dok se odlučilo o pritvoru, u roku od par sati, stigla je i druga prijava za silovanje. Nakon što je sve ispričala ocu koji je odmah prijavio slučaj policiji devojčica je u pratnji oca i policije odvedena u bolnicu na pregled. Posle višesatnog pregleda i razgovara sa stručnjacima ona je puštena kući.

Kraj drame: “Zarobljena “ deca sa Kipra stigla u Beograd

Srpski mališani koji su satima bili “zarobljeni” na aerodromu u Larnaki, na grčkom delu Kipra bezbedno  su vraćeni u Beograd, gde su ih na aerodromu “Nikola Tesla” sačekali njihovi najbliži. Naime, troje odraslih i trinaestoro dece uzrasta od devet do 14 godina, koji su kao članovi KUD “Izvor” pokušali da stignu u grad Girne u turskom području ostrva i tu gostuju na festivalu folklora, zadržani su na terminalu gde su proveli sate čekajući na odgovor nadležnih organa, te je većina njih na kraju privatnim avionima “Er Pinka” vraćena nazad. (→Press Clipping)

Pakistan: Uhapšene 22 osobe zbog linčovanja studenta

Pakistanska policija saopštila je da je uhapsila 22 osobe u vezi sa slučajem linčovanja studenta koji je optužen za bogohuljenje. Salahudin Mehsud, šef policije u provinciji Kiber Paktunkua, rekao je juče da je 16 studenata i šest radnika univerziteta podsticalo i učestvovalo u linčovanju 23-godišnjeg Mohamada Mašala Kana. Incident se dogodio prošle sedmice. Mladić je prvo isprebijan i na kraju ubijen u severozapadnom gradu Mardanu, javlja AP.

Bila tinejdžerka kada su joj doktori davali tablete
za smirenje kao bombone

Britanska pop zvezda Keli Ozborn, ćerka rok legende Ozija Ozborna, do detalja je opisala borbu sa zavisnošću i lajmskom bolešću u memoarima “There’s No Fu**ing Secret: Letters From a Badass Bi**”, a knjiga će se u prodaji naći od kraja aprila. Naime, Ozbornova je u knjizi otkrila sve detalje tinejdžerske zavisnosti, ali i najteži trenutak u životu, kada su joj doktori dijagnostikovali treći stadijum Lajmske bolesti. Kako je otkrila, doktori u Americi mesecima su joj davali pogrešnu terapiju, zbog čega je bila prinuđena da pomoć potraži na drugom mestu. Tako je sa bratom, kom je tada dijagnostikovana Multipla skleroza, otišla u Nemačku. Dobila nadu kada sam upoznala doktora koji je lečio moga brata. I tada, prvi put mi je laknula, jer mi je konačno uspostavljena prava dijagnoza. Ali opet, bila sam prestravljena jer nismo znali da li će doktori uspeti da mi pomognu”.
“Odmah su počeli da me leče tako što su pokušali da mi osnaže imuni sistem, umesto da bolest napadaju antibioticima” – opisala je Ozbornova u knjizi i dodala:”Bilo mi je bitno da moja bolest ostane samo moja privatna stvar jer mi je dosta “ispovesti” poznatih osoba, koje samo žele da produže slavu na taj način” – kaže pop pevačica, dok je u drugom delu knjige do detalja otkrila problem sa zavisnošću.  “Kao dete, bila sam stalno napeta, zbog čega su mi doktori često prepisivali lekove za smirenje. Neću pretrati ako kažem da su ih delili kao što dele bombone, ali da su mi zaista davali bombome, mislim da bi dva puta razmislili o količini koju su mi dali” – stoji u njenim memoarima. “Mogu da kažem da sam veoma mlada naučila kako da sakrijem od svih da se drogiram. “Nikada nisam volela kokain, a ekstazi mi je odvratan. Probala sam met jednom i to je bilo najgore iskustvo u životu, a završilo se tako što sam ceo stan oribala četkicom za zube, jer sam istripovala da će moj pas umreti”- stoji u njenoj ispovesti. Međutim, najteži trenutak pop zvezde desio se kada je njena majka doživela moždani udar.

By admin

Leave a Reply