Globalna nedelja akcije: Podrži obrazovanje. Vreme je! 

        

Globalna nedelja akcije (Global Action Week – GAW) je period u kojem se intenziviraju aktivnosti Globalne kampanje za obrazovanje (GCE). Ove Globalnu nedelju akcije održava se  od 23. do 29. aprila i fokusirana je na pitanje osiguranja odgovornosti za realizaciju globalnog Cilja 4. (SDG4) – „Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i mogućnost doživotnog obrazovanja za sve“. Naš sindikat je i ove godine, u sklopu obeležavanja GAW,  raspisao konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu Obrazovanja za sve, kao i inkluziju marginalizovanih grupa u obrazovni sistem, sa posebnim naglaskom na decu izbeglice i obrazovanje na jeziku koji deca ne razumeju.
„Previše je dece i ne samo dece migranata, prognanika i/li izbeglica, koja ulaze u učionice, a nisu u stanju da razumeju jezik kojim govore njihovi nastavnici ili da uče iz materijala koji im oni tom prilikom daju, pošto se jezik na kome se održava nastava razlikuje od njihovog maternjeg jezika. To stavlja ovu decu u nemoguću poziciju da uče na jeziku koji ne razumeju, jer im je potrebno dva-tri, a ponekad i sva četiri razreda nižeg obrazovanja da razumeju šta im govore njihovi nastavnici, a šta njihove male kolege. Time se kod njih još više pojačava osećaj marginalizovanosti. Otuđeni i osuđeni su na neuspeh i to na samom početku školovanja“ kaže prof Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik u Sindikatu. (→Saopštenje)
Poštovane koleginice i  kolege, očekujemo  da i Vi
uzmete aktivno učešće u realizaciji ovogodišnje Nedelje akcije
!
Sva deca imaju pravo na kvalitetno obrazovanje!
Deci je mesto u školi!
Prudruži se!

Nastavljeni protesti „Protiv diktature“: Tema prosveta

Svakodnevno, otvoreno izražavanje nezadovoljstva mladih na ulicama Srbije, koje  okuplja sve širu populaciju nastavljeno je u subotu 19-ti  i nedelju 20-ti dan. „Pridružili su se penzioneri, roditelji sa decom, srednjoškolci. Tu su takođe i radnici i nezaposleni“ kaže se u saopštenju pokreta „Protiv diktature“. Protesti su održani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici i još nekim gradovima. „Ovaj protest jeste pokrenut od strane studenata i studentkinja, ali on sam po sebi nije studentski protest. Izašavši sa zahtevima koje smatramo osnovnom funkcionalnih radničkih prava, svima dostupnog obrazovnog i zdravstvenog sistema, slobodnog javnog i medijskog prostora kao i protivljenje razornim ekonomskim merama, pokazujemo da je ovo borba svih nas i svih vas, za sve nas“ kaže se u saopštenju organizatora protesta.
„Nastavnici u Srbiji su, godinama unazad, na meti kritika od strane pojedinaca i društva, a neretko i medija, kao i samih prosvetnih vlasti, što dodatno obesmišljava čitav sistem obrazovanja, koji ima ključnu ulogu u razvoju svake zemlje. Pored toga, neprestano se direktno suočava sa brojnim boljkama sistema obrazovanja i vaspitanja, bilo da se radi o osnovnoj ili srednjoj školi ili pak, fakultetu. Svedoci smo pojave sve intenzivnijeg stavljanja školstva u kontekst tržišta, kako kroz konkurentsku trku izdavačkih kuća, privatizaciju znanja i ustanova, tako i kroz dualno obrazovanje i komercijalizaciju sadržaja programa. Ove pojave praćene su partijskim zapošljavanje, nepotizmom i korupcijom u vrtićima, školama i na univerzitetima“ kaže se, između ostalog,  u saopštenju, koje možete preuzeti i sa našeg sajta.
Stoga su na nedeljnom potestu aktivno učestvovali i zaposleni u prosveti  pod motom: „Učitelji i učiteljice, nastavnici i nastavnice, profesori i profesorice, stanimo uz svoje đake!”. Proteste  su, između ostalih  javno podržali  i na njima učestvuju Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Forum beogradskih osnovnih škola. Potpredsednik NSPRV Dušan Kokot obratio se učesnicima protesta u Novom Sadu, a predstavnik Foruma u Beogradu. (→Saopštenje)

Orašac: Obuka za naše nove članove

U Etno vajatu  – prostoru za edukativne radionice i večernje sadržaje „Aleksandar Wellness Centra“ iz Orašca u subotu 22. aprila održan je seminar za naše nove članove iz PU „Radosno detinjstvo“ iz Novog Sada. Predavač, za 40 članova iz najveće PU u zemlji, je bio prof.  Hadži  Zdravko M. Kovač, savetnik u Sindikatu koji je govorio o regrutovanju članova i organizovanju sindikata. Učesnike obuke pozdravili su: generalni sekretar NSPRV Miroljub Bjeletić, koji je govorio o Solidarnom sindikalnom fondu, potpredsednik NSPRN Dušan Kokot koji je naglasak stavio na potrebu reprezentativnosti sindikata u ustanovi i Sanela Lacik, predsednica sindikata u Ustanovi.
Na taj način su naši članovi spojili lepo i korisno jer su nakon koktela dobrodošlice srdačnih domaćina i obilaska kompleksa „Aleksandar Wellness Centra“ koji na 4 hektara zemljišta obuhvata: reprezentativan objekat za smeštaj dece sa restoranom, etno vajat, sportske terene sa reflektorima namenjene za  tenis, košarku, odbojku, rukomet, mali fudbal, …, „Adrenalin park“ , dva otvorena bazena uz kompletan mobilijar, bilijar salu, prostor za društvene igre i prostor za video projekcije, pravoslavnu crkvu i šumu za boravak u prirodi (orjentiring), … upoznali još jednu izuzetnu mogućnost za realizaciju đačkih ekskurzija, rekreativne nastave, nastave u prirodi, i sl., kao i da dopune svoja znanja iz sindikalnog aktivizma. U tome im je svakako pomogla i prezentacija objekta i usluga koje su primeremo predstavili naši subotnji  domaćini iz ovog Centra koji je sve značajniji u paleti ustanova koje se bave organizovanjem boravka dece, što potvrđuju i činjenicom da gotovo i nemaju slobodnih termina.

Kostić: Nema druge alternative nego da mladi odu iz Srbije

Predsednik SANU Vladimir Kostić je izjavio u petak da se stvara osećaj da nema druge alternative nego da mladi odu iz Srbije i da se u medijima sa ponosom prikazuju ljudi koji su uspeli da se upišu na prestižne svetske univerzitete, dok sa druge strane nema intervjua na temu ko je bio prvi na rang listi na Medicinskom fakultetu, u fizici ili matematici. On je istakao da država nije mnogo učinila da objasni da i u ovakvoj Srbiji postoje dobre škole. “Medicinski fakultet je sa svim svojim manama još uvek veliki, naša matematička škola je između 50. i 70. mesta”, kaže Kostić.
On ističe da su mnogi profesori doprineli dobrom kotiranju srpske nauke u svetu, ali da su anonimni. “U zemlji u kojoj raspojasani, dignutih ruku, sa razodevenim pevačicama i mišićavim istetoviranim momcima dajemo ideju da je život neprekidni karneval, tulum, festa, zabava, a oni koji mukotrpno uspevaju da i u svetu postanu poznati su apsolutni anonimusi. Ako uspostavimo vrednosti uspostavićemo i normalan život, jer potreba za vrednostima je potreba za normalnim životom. Ja tako shvatam mladu generaciju”, zaključio je Kostić.

 “Marš za nauku” – za bolje uslove za naučnike

Istraživač i naučni radnici pridružili su se u subotu 22. aprila protestom ispred zgrade SANU “Maršu za nauku”, kakav se danas održava u više stotina gradova širom planete. U svetu se tim protestima zahtevaju bolji uslovi rada i veća sredstva za standard pripadnika “naučne zajednice” i za naučna istraživanja, ali ima i političkih zahteva, koji se odnose pre svega na kreiranje politika na osnovu naučnih dostignuća i argumenata. Učesnici protesta u Beogradu, kako su rekli novinarima, okupili su se da bi ukazali na težak položaj nauke u našoj zemlji i na potrebu većeg izdvajanja države u te svrhe. Naučni saradnik sa Filozofskog fakulteta Milena Rapajić je istakla da su se organizovali spontano, a jedan od ciljeva protesta, prema njenim rečima, je da se nauka približi narodu i da ne počiva samo na nivou interesnih grupa i pojedinaca.
Na skupu je rečeno i da naučni radnici treba više da budu uključeni u kreiranje politike države i društva. Oni su nosili transparente “Bez buke nema nauke”, “Marš za nauku, a ne marš nauko”, “Inteligencijom protiv kiča, korupcije i Vučića”, “Nauka je budućnost”… Kako su najavili trasa “marša”  bila je do muzeja Nikole Tesle, a prošli su i pored Vlade Srbije i Narodne skupštine. Učesnicima “Marša za nauku” pridružila se i grupa učesnika protesta Protiv diktature sa svojim transparentima, pištaljkama i trubama. Kako kažu, i oni su sa naučnim radnicima u subotu  bili u koloni, a “odšetali su” do Muzeja Nikole Tesle i vlade.(→Press Clipping)   https://www.youtube.com/watch?v=GCCGt4yFSDI

Đorđević: MO predvodnik u oblasti naučno tehnološkog razvoja

Ministar odbrane Srbije Zoran Đorđević izjavio je  u petak uveče da je Vojska Srbije nezaobilazan činilac naučno-tehnološkog i svakog drugog vida razvoja Srbije, dok je, u tom smislu, Ministarstvo odbrane predvodnik u toj oblasti, kao neko ko je prepoznao potrebu neprekidnog učenja i usavršavanja.

Kostić: Teško je vratiti one koji su otišli iz zemlje

– Teško je vratiti one koji su otišli iz zemlje. Odlazili su jako dugo, možda se taj broj i povećava u poslednjih deceniju, dve. Govorili su – kada padne Milošević svi će da se vrate, pa se nisu vratili… nije samo u pitanju banalna politizaciji – smatra predsednik SANU Vladimir Kostić. Kako je rekao, voleo bi da se pojavi generacija političara koja se neće plašiti da će izgubiti izbore ako poveća deo budžeta za obrazovanje i nauku. – Ali, bi još bolje bilo da postoji generacija koja će svesno povećati davanja za nauku i prosvetu sa idejom da možda na sledećim izborima neće dobiti, ali će dobiti Srbija – istakao je Kostić. On napominje da je vreme takvo da se mora brzo reagovati. – Nemate vremena da se povučete u stranu ili pozadi određenog toka i promislite, pa onda da delujete – naglasio je predsednik SANU.

I u Srbiji postoje dobre škole

Predsednik SANU Vladimir Kostić je rekao da se stvara osećaj da nema druge aleternative nego da mladi odu iz Srbije i da se u medijima sa ponosom prikazuju ljudi koji su uspeli da se upišu na prestižne svetske univerzitete, dok sa druge strane nema intervjua na temu ko je bio prvi na rang listi na Medicinskom fakutetu, u fizici ili matematici. On je istakao da država nije mnogo učinila da objasni da i u ovakvoj Srbiji postoje dobre škole. – Medicinski fakultet je sa svim svojim manama još uvek veliki, naša matematička škola je između 50. i 70. mesta – kaže Kostić.

UNS: Održan Prvi prolećni festival matematike

Prvi prolećni festival matematike održan je od srede do subote  na Univerzitetu u Novom Sadu. “Iako festivale obično vezujemo za kulturna i umetnička dešavanja, drago mi je da je i matematika dobila svoj festival, jer ona jednim delom i jeste umetnost”, kaže predsednik ogranka SANU u Novom Sadu Stevan Pilipović. “Matematiku karakteriše individualnost. Međutim od tog samostalnog rada se sada, to je trend, odustaje. Prosto se matematičari udružuju, ali ne udružuju se iz onih primitivnih razloga, dopisivanja na radove, koje nas muči ovde u Srbiji, već zbog toga da bi svoja znanja skupili i da bi iz više oblasti napadali probleme”, kaže Pilipović. Osim međusobnog povezivanja, cilj je i da se matematika poveže sa istraživačima iz oblasti tehnike, biznisa i medicine, kaže Pilipović. Sutra će prvi put biti organizovana i učenička konferencija, kao i radionica za profesore, a matematičari će o stanju u školstvu moći da diskutuju u subotu na okruglom stolu.
“Imamo dugi niz godina ideju da povežemo, da kažem vertikalno, sve one koje zanima matematika. Želeli smo da povežemo učenike naših škola, pa sve preko studenata, asistenata, profesora, pa sve do akademika”, navodi Rozalija Madaras.

Subotica: Sabor umetnika na salašu „Dobre nade”

Na salašu „Dobre nade-Esperanca“ kod Horgoša u toku je sabor umetnika koji se bave slikarstvom, vajanjem, duborezom i različitim umetničkim zanatima. Umetnici različitih profila iz Srbije, Hrvatske i Mađarske došli su na Vaskršnji sabor umetnika koji su organizovali Fondacija ,, Duša paorska“ iz Novog Sada i Dom za decu ometenu u razvoju ,, Kolevka“ iz Subotice. Kada se susretnu Uskrs i Vaskrs, Fondacija „Duša Paorska„ iz Novog Sada okupi umetnike na salašu „Dobre nade“ kod Horgoša. To je prilika za sve umetnike da, u predivnom okruženju, saznaju i nauče  mnoštvo korisnih stvari koje će im pomoći u budućem stvaralaštvu, a atmosfera na salašu, kao i među prisutnim umetnicima bila je veoma prijatna i puna stvaralačke energije.
Na Vaskršnjem saboru umetnika, korisnici ,, Kolevke“ zajedno sa umetnicima iz Srbije i  Mađarske slikali su radove koji će se prodavati na aukciji, a sav prihod će ići Domu za decu ometenu u razvoju iz Subotice. Organizator je uručio zahvalnicu, u ime domaćina, “Kolevke” za skulpturu “Majka i dete”, Borislavu Kataniću. Umetnici okruženi predivnom prirodom  imaće priliku da stvaraju svoja dela na vojvođanskom salašu do 27. aprila. U Fondaciji ističu da su zahvalni donatoru koji je poklonio školi “Žarko Zrenjanin” salaš “Dobre nade”, kojim sada upravlja “Kolevka”. Nadaju se da će im isto tako pokloniti i okolnu zemlju, kako bi sam salaš bio  i ekonomski održiv.

“Koliko se poznajemo” u Sremskoj Mitrovici

Sremska Mitrovica je jedan od sedam vojvođanskih gradova u kome se održava kvalifikaciono takmičenje kviza Koliko se poznajemo. U tom gradu takmičilo se ukupno osam škola. Kviz je pokrenut pre 11 godina u okviru projekta izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine “Afirmacija multikulturalizma I tolerancije u Vojvodini”. U sremskoj mitrovici održano kvalifikaciono takmičenje kviza “koliko se poznajemo”. Takmičenje se održavalo pre i poslepodne. U prepodnevnom su se nadmetale škole Mitrovačka gimnazija, Tehnička škola Nikola tesla Šid, Ekonomsko trgovinska škola Vuk Karadžić iz Stare Pazove i Gimnazija Svetozar Marković iz Novog Sada. Popodne su snage u znanju odmerili Srednja stručna škola Borislav Mihajlović Mihiz iz Iriga, Gimnazija Branko Radičević iz Stare Pazove, Prehrambeno šumarska i hemijska škola iz Sremske Mitrovice, i još jedna mitrovačka škola, a to je Ekonomska. U ovom kvizu Koliko se poznajemo učestvovaće ukupno 44 škole, a četiri najbolje ekipe će svoje znanje pokazati u finalu u Novom Sadu, koje je zakazano za osmi maj.
Kao najuspešnija popodne pokazala se ekipa iz Stare Pazove, dok su domaćini iz Mitrovačke gimnazije bili uspešniji u prepodnevnom delu.(→Press Clipping)

Srpsko lekarsko društvo štićenicima Doma za decu i omladinu

Povodom 145 godina Srpskog lekarskog društva, članovi Društva lekara Vojvodine, ogranka tog esnafskog udruženja, organizovali su u Srpskom narodnom pozorištu humanitarno- prodajnu izložbu, čiji je prihod namenjen štićenicima Doma za decu i omladinu u Veterniku. Srpsko lekarsko društvo obeležilo je u subotu 145 godina postojanja. Povodom godišnjice, članovi Društva lekara Vojvodine, ogranka SLD, organizovali su u Srpskom narodnom pozorištu humanitarnu izložbu slika i skulptura čiji su autori lekari. Izložba je prodajnog karaktera. Prihod je namenjen štićenicima Doma za decu i omladinu sa smanjenim intelektualnim sposobnostima u Veterniku.
Sekcija za kulturu, umetnost i humanost Srpskog lekarskog društva predložila je da lekari pored medicine, kojom se bave, pokažu i svoje umetničke talente. “Želimo da pokažemo da je medicina ustvari umetnost koja je satkana od ljubavi, znanja i požrtvovanja i to je naš moto”, kaže prof. dr Dragan Dankuc, predsednik SLD DLV. Misija Srpskog lekarskog društva je širenje zdravstvene kulture i zdravstvene zaštite. Međutim, lekari propagiraju i kulturu, umetnost i humanost.(→Press Clipping)

Inkluzija kroz druženje s umetnicima

Humanitarni likovni saziv, treći po redu, “Slikom do osmeha”, održan je juče u prostorijama Dnevnog boravka Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Novog Sada, na kojem su se družili korisnici Boravka i desetak akademskih slikara. Osim što je događaj humanitarnog karaktera, jer su slikari poklonili svoje slike Udruženju, takvo druženje je i vid inkluzije i prihvatanje ovih osoba kao ravnopravnih članova društva. “Nije mi bilo naporno da crtam, baš je zabavno bilo“, kaže korisnik Goran Gostojić, koji je nacrtao kućicu, cveće, oblak, sunce i travu u veselim, prolećnim bojama. “Nije mi ovo prvi put da crtam. Prošle godine sam slikao kod kuma, to me baš opušta“. Do ove kolinije ne bi došlo da nije kuma Udruženja i slikara Slavka Rodića, koji je prepoznao značaj ovakvih druženja.(→Press Clipping)

Obeležen Dan knjige (i autorskih prava)

Širom sveta u nedelju je obeležen 23. april – Svetski dan knjige i autorskih prava, ustanovljen na Generalnoj konferenciji UNESCO-a u Parizu 1995. godine. Različitim programima obeležava se dan kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir.  U Beogradu, u Čuburskom parku održan je književni maraton u neprekidnom trajanju od 24 časa. Povodom Svetskog dana knjige u Biblioteci grada Beograda danas  će biti organizovana akcija “Svi smo u biblioteci” i priređena izložba “Meni nije dano… (Lepota tužnog pesnika)”. Od 12 do 13 časova kao bibliotekari radiće ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, pisci Ivana Dimić, Vladislav Bajac, Vule Žurić, Jasminka Petrović, Vladimir Kecmanović, muzičari Inspektor Blaža, Kiki Lesendrić, Ana Stanić, Milan Đurđević.
Javnim čitanjem “Don Kihota” povodom Svetskog dana knjige, Beograd se pridružio  Madridu i drugim gradovima sveta, gde se ovakve manifestacije tradicionalno organizuju više od dve decenije. Španija obeležava Svetski dan knjige od 1923. godine i na taj dan zaljubljenici u literaturu razmenjuju knjige i ruže, a samo u Kataloniji tokom 24 sata proda se oko 400.000 knjiga i čak četiri miliona ruža.(→Press Clipping)

Raša Popov sahranjen na Novom groblju

Književnik, glumac, publicista i dugogodišnji televizijski urednik Radivoj Raša Popov (1933-2017) sahranjen je u subotu  u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, u prisustvu članova porodice i mnogobrojnih prijatelja i poštovalaca. Od voljenog Raše oprostili su se pesnici Ljubivoje Ršumović i Blagoje Baković, novinar i književnik Bogdan Ibrajter, kao i predstavnici Zavičajnog kluba Mokrinčana.

Mladi sa autizmom svojim talentima stvaraju čaroliju

“Jedna od definicija mog života s autizmom koju volim jeste ta da sam zatvoren spolja, a otvoren iznutra. Može se činiti kao da ne slušam ili ne obraćam pažnju, ali verujte mi, nije tako”. Grupu mladih od 11 do 30 godina spaja talenat, ljubav prema umetnosti i performansima. Željni su da dokažu i sebi i drugima da ih osim autizma koji imaju veže entuzijazam i stvaralaštvo. Ove reči govornika, advokata i osobe s autizmom Rasela Lejmana odzvanjaju nam u glavi dok se približavamo atrijumu Narodne biblioteke u Beogradu. Ni slutili nismo kakva se magična grupa poeta, govornika i muzičara ovde okupila. Njihovi glasovi odzvanjaju lomeći se s melodijom i ritmom gitare, violine, klavijature, perkusija…
Grupa mladih od 11 do 30 godina koju spaja talenat i ljubav prema umetnosti pripremila je još jedan umetnički performans. Još jednom su željni da dokažu i sebi i drugima, da ih osim autizma koji svi imaju, veže i entuzijazam, talenat i stvaralaštvo. Na jednom mestu okupila ih je Marija Družijanić iz udruženja “Nebograd”. Neki su već iskusni svirači sa završenim muzičkim školama, dok su drugi na probama prvi put uzeli instrumente u ruke. Prvi put predstavili su jedinstven koncept u kojem su osobe sa autizmom ujedno pesnici, kompozitori, izvođači i improvizatori.(→Press Clipping)

Ivanjica: Novi stanari OŠ oduševili

Nesvakidašnje zanimljiv prizor na samom ulazu u OŠ “Milinko Kušić” iz Ivanjice. Na desetine šarenih papagaja i drugih ptica u lepo uređenom prostoru predstavljaju pravu atrakciju za mališane. Ali, osim radosti koju donose deci, nastavnicima i posetiocima škole, ove divne ptice zapravo su deo jednog veoma značajnog projekta čija realizacija podstiče kreativnost u nastavi i razvija svest o preduzetništvu. Ova škola ranije se uključila u međunarodni projekat o preduzetništvu koji za cilj ima edukaciju i praktičan rad sa decom u smislu priprema za samostalan život, obezbeđivanja ekonomske egzistencije i sticanja radnih navika.(→Press Clipping)

Vremeplov: Jaša Prodanović

Na jučerašnji dan 23. aprila 1867 godine rođen je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U Kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ. Kao ministar privrede izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948. Uređivao je više časopisa (“Narodna misao”, “Odjek”, “Glasnik Profesorskog društva”), priredio je dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: “Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji”, “Vuk Karadžić i Miloš Obrenović”, “Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji”, “Naši i strani”, “Naša narodna književnost”.

Vremeplov: Servantes

U subotu je obeležen dan na koji  je 22. aprila 1616. godine umro je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor “Don Kihota”, prvog realističkog romana španske književnosti. Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siromaštvo pratilo do smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan – pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U “Don Kihotu” – u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani “Galateja”, “Persiles i Sigismunda” (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka “Uzorne pripovetke”, istorijska drama “Numansija”, psihološka komedija “Blaženi raspusnik”, komedija karaktera “Pedro de Urdemalas”, poema “Putovanje na Parnas”.

Vremeplov: Šekspir

Na jučerašnji dan 23. aprila 1616.  godine umro je engleski pisac Vilijam Šekspir, po mnogima, najveći dramski pisac u istoriji književnosti. Od 1585. nalazi se u Londonu, gde će vremenom postati suvlasnik pozorišta u kojem je i počeo kao nadareni glumac. Oko 1610. povukao se u rodni Stratford, u kojem umire 1616. Književni istoričari su hronologiju njegovih dela podelili na “doba učenja” od 1588. do 1594, doba velikih komedija od 1595. do 1600, sumorni “Hamletov period” od 1601. do 1604, “Lirov period” od 1604. do 1608. i “romantični period” od 1609. do 1613. Njegova brojna dela imaju univerzalan karakter i svevremena su. Dela: tragedije “Romeo i Julija”, “Tit Andronik”, “Julije Cezar”, “Hamlet”, “Otelo”, “Koriolan”, “Kralj Lir”, “Makbet”, “Antonije i Kleopatra”, “Timon Atinjanin”, “Perikle”, brojne poznate istorijske drame i druga književna dela.

Vremeplov: Kant

U subotu je obeležen i dan na koji  je 22. aprila 1724 godine rođen je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje sačinjavaju tri suštinske odrednice: “kopernikanski obrat”, “kriticizam” i “primat praktičnog uma”. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela – Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: “Kritika čistog uma”, “Kritika praktičnog uma”, “Kritika rasudne snage”, “Opšta istorija prirode i teorije neba”.

Vremeplov: Maks Plank

Na jučerašnji dan 23. aprila 1858godine rođen je i nemački fizičar Maks Karl Ernst Ludvig Plank, profesor teorijske fizike na univerzitetima u Kilu i Berlinu, tvorac kvantne teorije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1918. Postavio je 1910. epohalnu hipotezu prema kojoj svaki izvor može da zrači energiju samo u diskretnim količinama, kvantima, odbacio je pretpostavku klasične mehanike o stalnom zračenju i uspostavio princip diskontinuiteta, čime je revolucionisao fiziku. Njegov zakon zračenja (Plankova formula) i ideja o diskontinuitetu energije osnov su tumačenja svih atomskih pojava.

Nedelja imunizacije

Danas počinje nedelja imunizacije u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 12. po redu, počinje i traje do 30. aprila, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Kako se navodi, to je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom kroz jačanje uverenja o potrebi zaštite svakog pojedinca od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.  SZO je pokrenula inicijativu za organizovanje Nedelje imunizacije u oktobru 2005. godine sa idejom da se pažnja opšte javnosti i zdravstvenih radnika usmeri na značaj imunizacije kao najefektivnije i najefikasnije mere primarne prevencije. Srbija je od početka bila uključena u tu inicijativu. (→Press Clipping)

Vojka: Radionica o vršnjačkom nasilju

U Osnovoj školi “Milan Hadžić” u Vojki u petak je održana interaktivna radionica na temu prevencije različitih oblika nasilja pod nazivom “Možda niste znali, ali nasilje je…” kojoj su prisustvovali učenici same škole sa svojim roditeljima i zaposlenima u ovoj obrazovnoj ustanovi. Prvom u nizu interaktivnih radionica na temu prevencije različitih oblika nasilja, s akcentom na vršnjačko, koju vodi vršnjački edukator Slobodan Stanković započela je edukacija učenika viših razreda vojačke škole i njihovih roditelji, kao i zaposlenih u ovoj obrazvnoj instituciji. U okviru radionice prikazani su delovi prvog edukativnog filma u Sremu na temu prevencije različitih oblika nasilja rađenog u produkciji pećinačkog Udružnja mladih aktivista uz podršku Ministarstva omladine i sporta, a roditelji i učenici su putem analize ukazali na moguće rešavanje različitih oblika nasilja. Interaktivnim radionicima na ovu temu u školi u Vojki obuhvaćeni su učenici svih razreda, pa su tako u aprilu planirane za učenike viših razreda, dok se u maju nastavljaju za učenike nižih razreda.

Dečji rad – način preživljavanja: Rade kao sluge

Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvataju sve oblike fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva. Državni sekretar Vladimir Ilić ističe da je u osnovi dečjeg rada siromaštvo. – Smatra se da postoji eksploatacija u radu kada dete radi pod izuzetno teškim uslovima, kada su naknade za rad male ili ih nema, kada su dugi radni sati i kada se rad odvija u nezdravim uslovima, kao na primer sa opasnim mašinama ili hemikalijama. Iako rade poslove koji ne odgovaraju njihovim fizičkim i intelektualnim sposobnostima, neretko se dešava da mališani nisu ni svesni da su žrtve. Težak rad doživljavaju kao način preživljavanja jer su tako živeli i njihovi roditelji. Zabeležni su slučajevi u jugoistočnoj Srbiji gde deca rade kao sluge bogatim porodicama, a u nekim predelima, kada počne sezona, odgajivači voća i povrća angažuju decu za berbu što je uzrok njihovog čestog izostajanja iz škole – objašnjava državni sekretar.

Okopavanjem kukuruza desetogodišnjak prehranjuje porodicu

Stanko P. (10) iz Vojvodine bio je prinuđen da kopa kukuruz za velika gazdinstva kako bi obezbedio novac za preživljavanje šestočlane porodice. Prinudni rad trajao je dok ne padne mrak, sa pauzama za obrok. Žuljevi na rukama ovog mališana, koji je pravo iz škole išao na njivu, zaboleli su njegovu učiteljicu koja je slučaj prijavila socijalnim radnicima, nakon čega su okončane njegove muke.

Kanada: Uhapšeno 100 muškaraca zbog dečje prostitucije

Policija severnog kanadskog grada Toronta saopštila je u subotu  da je više od 100 muškaraca uhapšeno zbog “kupovine dece radi prostitucije”. Policija je saopštila da je do hapšenja došlo nakon operacije tima za borbu protiv trgovine ljudima. Nisu objavljeni detalji o muškarcima, niti je policija iznela njihove optužnice. Istražioci će tokom dana objaviti dodatne informacije o ovom slučaju, navodi AP.

Pušenje će ubiti 200 miliona ljudi u Kini

Bolesti uzrokovane pušenjem će odneti 200 miliona života u Kini u ovom veku, a na desetine miliona ljudi će gurnuti u siromaštvo, pokazao je objavljen izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Konzumacija cigareta je kinesku ekonomiju koštala u 2014. godini 350 milijardi juana, što je desetostruko više u odnosu na 2000. godinu, navodi se u zajedničkom izveštaju pod nazivom “Trošak koji Kina sebi ne može priuštiti”, a prenosi agencija Frans pres. Kina će, kako se navodi u izveštaju, pretrpeti ozbiljne ekonomske posledice, ukoliko pod hitno ne smanji svoju pušačku populaciju. “Ukoliko ništa ne bude urađeno kako bi se smanjila stopa smrtnosti, posledice će biti razarajuće, i to ne samo po zdravlje ljudi širom zemlje, već i po celokupnu kinesku ekonomiju”, navodi se u saopštenju predstavnika SZO za Kinu Bernarda Švartlandera, i dodaje da je ubrzani rast troškova povezanih sa konzumacijom cigarareta u Kini neodrživ.
Dvadeset i osam odsto odraslih i 50 procenata muškaraca u Kini, kako je procenjeno, svakodnevno puši, dok su migranti iz ruralnih u urbana područja češći pušači, što, kako se navodi u izveštaju, povećava rizik od njihovog pada u siromaštvo kada medicinski troškovi za lečenje bolesti uzrokovanih pušenjem postanu previše visoki. Kina je najveći svetski potrošač i proizvođač cigareta, a ta industrija puni državnu kasu ogromnim iznosima. Samo u 2015. godini, taj sektor je ostvario profit od 1.100 milijardi juana (160 milijardi dolara), što je za 20 odsto više nego godinu dana ranije.

Marš za nauku u 40 zemalja

Istraživači i naučnici širom sveta su u subotu  demonstrirali za veće priznanje svog rada, a kao povod navode stavove nove američke administracije, pogotovo predsednika SAD Donalda Trampa. Inicijatori “Marša za nauku” tvrde da Tramp, koji smatra da je ljudski faktor na klimatske promene minimalan, ignoriše poznate naučne činjenice. Jedan od osnivača pokreta Kerolajna Vajnberg je predlog da se demonstrira za nauku najpre iznela na društvenim mrežama, nakon čega je za kratko vreme prikupila veliki broj pristalica. Ona tvrdi da je cilj protesta zalaganje za budućnost naše planete a, kako dodaje “ako to nije razlog za borbu, onda ne znam šta je”, prenosi DW.
Robet Jang, istraživač sa Univerziteta Zapadna Karolina smatra da demonstracije neće uticati na predsednika Trampa, već da naučnici moraju da svoje poruke unesu u narod i da u ličnom dijalogu ukažu na probleme”, te da to posebno treba raditi na seoskim područjima, gde živi mnogo “skeptika” koji su važna biračka grupa.
Predsednica međunarodne mreže “Za dan Zemlje”, Ketlin Rodžers, priključila se timu Vajnbergove. Njena organizacija sa sedištem u Vašingtonu je, kako kaže, sa velikom zabrinutošću pratila „radikalne stavove” nove vlade SAD prema nauci i tehnici. “Sve je više optužbi na račun naučne zajednice” kaže Rodžersova i dodaje da se na naučnike u SAD digla povika da su neozbiljni ili politički pristrasni. Ona smatra da su demonstracije “Marš za nauku” značajna reakcija zabrinutih naučnika i građana i da je najbolje da se on održi na Dan Zemlje.

Berlin: Demonstranti ispred mađarske ambasade

Na Dan planete Zemlje, desetine hiljada ljudi u okupile su se u szbotu  u Berlinu, Vašingtonu i drugim gradovima na prvom Maršu za nauku. Marš za nauku održan je u više od 600 gradova širom sveta, zbog smanjenja sredstava za naučna istraživanja i rastuće zabrinutosti zbog skeptičnog odnosa predsednika SAD Donalda Trampa prema borbi protiv klimatskih promena. Naučnici su kažu da su zabrinuti zbog političkog i javnog odbacivanja establiranih naučnih saznanja poput klimatskih promena i bezbednosti vakcina protiv zaraznih bolesti. Demonstranti u Berlinu su nosili znake na kojima piše “volimo eksperte – one sa dokazima” i “nauka nije tišina”, prenosi Rojters. Demonstranti su na kratko stali ispred mađarske ambasade u Berlinu u znaku protesta zbog novog mađarskog zakona koji bi mogao da dovede do gašenja univerziteta koga finansira milijarder i filantrop Džordž Soroš u toj zemlji.
Naučnici, studenti i građani demonstrirali su u Vašingtonu, na Floridi i u drugim američkim državama, dok su demonstranti u Ženevi nosili transparente na kojima je pisalo “Nauka, sveća u tami” i “Nauka je odgovor”, preneo je AP. U Londonu, fizičari, astronomi, biolozi i slavne ličnosti marširale su pored najpoznatijih istraživačkih institucija, a u Španiji, stotine ljudi učestvovale su u Maršu za nauku u Madridu, Barseloni i Sevilji.

Kako nekoliko šoljica kafe utiču na jetru i opšte zdravlje?

Kafa sadrži sastojke koji dobro utiču na naše zdravlje, pa tako i na jetru. To su antioksidansi, hranjive materije i vitamini. Visok nivo antioksidansa pomaže sprečavanju pojave različitih vrsta karcinoma, npr. raka jetre, grla, usta, prostate, debelog creva. Takođe, kafa sadrži polifenole, biljne sastojke jakog antioksidativnog dejstva koji sprečavaju upale u mozgu. Stručnjaci Klinike Mayo u SAD-u kažu da ispijanje kafe može da ima brojne zdravstvene prednosti i da ona štiti od pojave Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2 i obolenja, pa čak i karcinoma, jetre. Kafa, takođe, poboljšava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od depresije. Studija iz 2013. godine, sprovedena među studentima, pokazala je da rizik od suicida za 45 posto manji kod ljudi koji popiju dve do tri šoljcie kafe na dan. Najveća studija do sada urađena je na uzorku od 400.000 muškaraca i žena uzrasta od 50. do 71. godine, i trajala je više od 10 godina. Otkrila je da je kod onih koji piju kafu manja verovatnoća da će umreti od srčanih bolesti, bolesti disajnog sistema, moždanog udara, dijabetesa i infekcija.

By admin

Leave a Reply