Vesti – 25.04.2017.

Globalna nedelja akcije: Podrži obrazovanje. Vreme je!

Globalna nedelja akcije (GlobalActionWeek – GAW) je period u kojem se intenziviraju aktivnosti Globalne kampanje za obrazovanje (GCE). Ove Globalnu nedelju akcije održava se  od 23. do 29. aprila i fokusirana je na pitanje osiguranja odgovornosti za realizaciju globalnog Cilja 4. (SDG4)– „Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i mogućnost doživotnog obrazovanja za sve“.
Naš sindikat je i ove godine, u sklopu obeležavanja GAW, raspisao konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu Obrazovanja za sve, kao i inkluziju marginalizovanih grupa u obrazovni sistem, sa posebnim naglaskom na decu izbeglice i obrazovanje na jeziku koji deca ne razumeju.(→Saopštenje)
Deci je mesto u školi!Sva deca imaju pravo na kvalitetno obrazovanje!
Pridruži se!

Protesti u Novom Sadu i Beogradu:  Problemi u prosveti dominirali

Protest pod nazivom “Protiv diktature” organizovan je i u nedelju uveče u Novom Sadu. Zvanično ga je podržao Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, a pročitano je i pismo podrške Studentskog zbora Filozofskog fakulteta u Zagrebu.Glavne parole bile su “Sloboda narodu” i “Protiv diktature kapitala”. Protestna šetnja počela je na Trgu Republike, a završena je kod zgrade Pokrajinske Vlade.Učesnici su se zaustavili i kod zgrade RTV-a, uz povike “Slobodni mediji” i “Ostavke”.Povremeno je ometan saobraćaj, ali nije bilo incidenata.
Nedeljnom 21. protestu “Protiv diktature” u Beogradu pridružila se Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije. Od ranije u protestima učestvuju  Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Forum beogradskih osnovnih škola.Prethodno su se ovom skupu obratilo više profesora osnovnih i srednjih škola, navodeći da će narednih dana nastaviti sindikalni protest uz aktuelni protest studenata i nezadovoljnih građana.Govorili su i o lošem stanju u prosveti, malim platama i preživljavanju bez prava na obustavu rada, i o iscrpljivanju, primoravanju na papirologiju umesto na bavljenje đacima, dominaciju stranački obojenih školskih odbora…
Učesnici protesta su zviždali u pištaljke, lupali u bubnjeve i daire, nosili transparente.Pored ostalih tu su bili transparenti: “prosvetli prosveto”, “obrazovanje za sve”, “narod radi, elita se klati”, “reci glasno stop neprosvećenom apsolutizmu”, “ovde sam samo zbog para”, “šetam s ponosim jer se stidim vas na vlasti” i drugi. https://www.youtube.com/watch?v=U8p3TAdjCno

Naučnici i demonstranti  zajedno “protiv diktature”

Naučnici i istraživači iz Srbije okupili su se  u subotu u Beogadu ispred zgrade SANU u “Maršu za nauku” u globalnom protestu naučnika i u drugim zemljama da bi se odbranila ključna ulogu koju nauka ima za društvo. U tome su im se pridružili demonstranti protesta “Protiv diktature” i zajedno su krenuli šetnjom kroz centar grada.- Hvala studentima na ovolikoj podršci. Ne želimo da budemo jeftina radna snaga, hoćemo da znamo šta se dešava sa naukom u zemlji, nećemo da studenti idu iz zemlje – obratila se ispred muzeja okupljenima Rapajićeva, istraživač na Filozofskom fakultetu na početku skupa, koja je i predstavnik naučnika. Na to masa joj je uzvratila uglas sa “Nećemo napolje”.

Protest podrške nauci i u Novom Sadu

Četrnaesti  “Protest protiv diktature” održan je u subotu  Novom Sadu, a tom prilikom data je podrška i međunarodnom „Maršu za nauku” koji je održan u 40 zemalja sveta.Više stotina građana sa ponovo je istaklo svoje zahteve ranije upućene vlastima, a organizatori su dali podršku i prosvetarima, za koje kažu da će im se sutra (u nedelju, prim. ured.) pridružiti u protestima.Protestna šetnja krenula je sa Trga republike, kretala ulicama i bulevarima u širem centru grada, a bez incidenata, završila se kod zgrade Banovine.https://www.youtube.com/watch?v=lq-ccQPuFhU

Ministarstvo povlači Obrazovne pakete o seksualnoj edukaciji

Ministarstvo prosvete donelo je odluku  da obrazovne pakete o seksualnoj edukaciji povuče iz upotrebe. “Povodom saopštenja Incest trauma centra da su Obrazovni paketi za učenje o temi seksualnog nasilja svojina tog centra i da se ne mogu revidirati, a da se ne povrede njihova autorska prava, Ministarstvo prosvete donelo je odluku da te obrazovne pakete u potpunosti povuče iz upotrebe”, navodi se u saopštenju ministarstva.Istovremeno, odlučeno je da se u narednom periodu formira tim stručnjaka, dečijih psihologa i pedagoga, koji će izraditi novi pomoćni materijal za nastavnike i vaspitače namenjen prevenciji i sprečavanju seksualnog nasilja nad decom. “Tokom rada novi tim će se u potpunosti pridržavati kriterijuma uzrasta deteta i karakteristika šireg konteksta u kojem dete, odnosno učenik, odrasta, naravno uz uvažavanje principa nulte tolerancije prema bilo kom obliku nasilja”, navodi se u saopštenju.(→Press Clipping)

Nauci i visokom obrazovanju zasebno ministarstvo

Stvoriti održiv model finansiranja i razvoja nauke u Srbiji, formirati samostalno ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku, zaposliti više istraživača – neki su od zaključaka stručnog skupa održanog u SANU.(→Press Clipping)

Model upravljanja naukom arhaičan

Otvoren razgovor na temu „Nauka i visoko obrazovanje” pokrenuo je Institut društvenih nauka, da bi skrenuo pažnju na mnoštvo problema i inicirao stvaranje novog modela upravljanja naukom jer „naš je arhaičan”.
“Mnoštvo je identifikovanih problema u naučnoj zajednici.Možemo napraviti sto okruglih stolova mi nemamo rešenja, o nauci i visokom obrazovanju i njihovom odnosu nećemo odlučivati, nećemo time upravljati. Za njih možemo da imamo predloge rešenja ali neko mora da preuzme ulogu da time kvalitetno upravlja. To je cilj ove rasprave. Naš utisak je da u ovom trenutku ministarstvo nema dovoljno ljudi koji bi odgovorili svim izazovima koje svakodnevno postavljaju naučni i tehnološki razvoj”, objasnio je dr Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka u uvodnom izlaganju.
Problemi koji odavno tište naučnu zajednicu su neizvesnost u vezi sa statusom nauke, instituta, projekata, odlaganje raspisivanja poziva za nove projekte, finansiranje naučnoistraživačke delatnosti, dileme o modelima finansiranja, neiskorišćenost potencijala i primene nauke u društvu.
Dr Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije smatra da nam nedostaje konkretan iskorak koji će da dovede do promene koncepta zasnovanog na zakonima o visokom obrazovanju i nauci, da više nemamo problem da projektno finansiranje ostavlja produktivne istraživače van sistema.

Jaz između nauke i visokog obrazovanja

“Veza nauke i visokog obrazovanja toliko je loša da je – nema. I prostorno i institucionalno su odvojeni” – taj komentar iz redova naučne elite na skupu u SANU niko se nije javio da ospori. Akademici, univerzitetski profesori, naučni savetnici nametnuli su i pitanje – kako napraviti kvalitetniji i efikasniji način saradnje i školovanja kadrova za razvoj nauke i upravljanje naukom.
Produktivnost i kvalitet naučnih radova su konstantno prisutni problemi, isticao je prof. dr Zoran Popović, akademik i potpredsednik SANU.– Naročito iritira kad pročitam ili čujem kako se u Srbiji štancuju naučni radovi. Napravio sam pregled kako to izgleda i gde smo u odnosu na region i svet.Mi nemamo veliku produkciju.Imamo u proseku oko 6.500 objavljenih prepoznatljivih naučnih radova godišnje.Treba da razmišljamo kako da je povećamo.Jedini način je da se poveća broj istraživača, a prosečna starost naših je oko 45 godina – ukazuje akademik Popović.

Šarčević: Promene počele, slede izmene planova i programa

Govoreći o dualnim obrazovnim profilima, Šarčević je ponovio da je zajednički rad na planu upisa u srednje škole Ministarstva, privrede i lokalnih samouprava upravo najbolji put do obrazovanja za tržište rada. Ministar je u petak u  Zaječaru razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave, obišao Tehničku školu i Osnovnu školu “Ljubica Radosavljević Nada” i održao Aktiv direktora predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola Zaječarskog okruga. Tokom tog sastanka, Šarčević je istakao da su promene u obrazovanju već počele i da su sada neophodne izmene nastavnih planova i programa, ali i više od 900 pravilnika.(→Press Clipping)

Univerzitet u Novom Sadu spreman za upis brucoša

Na Uni­ver­zi­te­tu u No­vom Sa­du sve je sprem­no za upis no­ve ge­ne­ra­ci­je bru­co­ša, sa­mo se če­ka od­lu­ka o bro­ju stu­de­na­ta ko­ji će se fi­nan­si­ra­ti iz budžeta, a ko­jih bi, ako dr­žav­na i po­kra­ji­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja usvo­je pred­log Uni­ver­zi­te­ta, tre­ba­lo da bu­de vi­še ne­go la­ne. “Uni­ver­zi­tet je pred­lo­žio da ove go­di­ne ras­pi­še­mo kon­kurs za pri­jem na osnov­ne i in­ter­gi­sa­ne stu­di­je 5.584 budžet­ska bru­co­ša, što je za 324 vi­še ne­go la­ne i za 4.162 sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ća, što je za 33 vi­še ne­go la­ne“, ka­že pro­rek­tor­ka za na­sta­vu UNS-a pro­fe­sor­ka dr Bi­lja­na Abra­mo­vić. “Za ma­ster stu­di­je pred­lo­ži­li smo 2.823 buyet­ska me­sta, što je za 134 me­sta vi­še ne­go la­ne i 2.726 sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ćih me­sta, što je se­dam me­sta vi­še ne­go la­ne. Na dok­tor­skim stu­di­ja­ma pla­ni­ra­li smo 244 buyet­ska me­sta, to jest 16 me­sta vi­še ne­go la­ne i 545 sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ćih me­sta, gde smo je­di­no i pla­ni­ra­li sma­nje­nje u od­no­su na pro­šlu go­di­nu, i to za 35 me­sta“.Uko­li­ko ovaj pred­log bu­de usvo­jen, UNS će ras­pi­sa­ti kon­kurs za po­pu­nu 8.651 budžet­skog i 7.433 sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ćeg me­sta, to jest za ukup­no 16.084 bru­co­ša na vi­še od 400 stu­dij­skih pro­gra­ma na svo­jih 14 fa­kul­te­ta.

Jezik društvene sredine vraćen u škole

Višegodišnje zalaganje i insistiranje Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) da se u škole vrati učenje jezika društvene sredine urodilo je plodom, saopštila je u nedelju 23.aprila LSV.Nacionalni prosvetni savet doneo je odluku da se maternji jezik sa elementima nacionalne kulture od septembra ove godine izučava kao obavezni izborni predmet za učenike osnovnih škola u Republici Srbiji.”Novi nastavni plan za učenike viših razreda osnovnih škola rezultat je i snažnog insistiranja Lige socijaldemokrata Vojvodine za vraćanje izučavanja jezika društvene sredine u obrazovni sistem u našoj državi.Kao što je poznato, ovaj predmet se pre 25 i više godina izučavao u našim školama i za rezultat je imao jačanje svesti o važnosti multikulturalnosti u Vojvodini među osnovcima.Nažalost, ova dobra praksa prekinuta je devedesetih godina, kada su nacionalizam i netolerancija dominirali našom scenom.Liga socijaldemokrata Vojvodine se nada da je ovo samo prvi korak koji naša država čini u pravcu jačanja svesti o važnosti toleracije i dobrosusedskih odnosa.
Republika Srbija je pre devet meseci otvorila pregovaračko poglavlje 23 za pristup Evropskoj uniji. Ovo poglavlje tiče se temeljnih sloboda i poštovanja ljudskih prava i smatra se jednim od najbitnijih na putu ka porodici evropskih naroda.Liga socijaldemorkata Vojvodine očekuje da vlasti Srbije pokažu mnogo veći aktivizam u ovom pregovaračkom procesu i da primerima dobre prakse, mrtva slova, zapisana u Ustavu i zakonima naše države, počnu da primenjuju i u praksi”, navedeno je u saopštenju.

Novi Sad: U Matici o intelektualcima i budućnosti

 “Ko je danas intelektualac i kakva je njegova uloga, po čemu se on razlikuje od eksperta, koja su to krupna društvena pitanja na koja bi morao da odgovori i u kakvom je odnosu sa politikom – samo su neke od tema na koje je razgovarano u Matici srpskoj, na okruglom stolu „Imaju li intelektualci budućnost?” u organizaciji Matičinog „Letopisa”.
Profesor emeritus novosadskog univerziteta dr Slavko Gordić kaže da ekspert, predavač i organizator nije nužno i intelektualac, kao što ni obrnuto to nije slučaj. Intelektualac je, dodaje, možda najbliži filozofu, i čini ga, između ostalog, i etika angažovanosti.„Odmah nam padaju na um Rasel, Čomski, Handke, koji ne drže stranu jačeg nego boljeg, ali i njihov antipod Bernard Anri Levi iz vatrenog intelektualnog šou-biznisa i zagovornik vojnih intervencija.”U Srbiji, kaže Gordić, intelektualci moraju da se ponesu sa nizom pitanja, a jedno, ističe, možda još nije rešeno: „Kako preživeti olujno nevreme razbojničkog, ideološkog kapitalizma, kad, recimo, državi nije dovoljno ni 11 godina sudskih procesa da utvrdi kako su propala neka od najvećih srpskih preduzeća.” Izdvojio je i demografske probleme i splet identitetskih pitanja, kao što su ona o srpskom narodu u Crnoj Gori i o bosanskom jeziku.
„Moram iskazati bojazan da se i u vremenu budućem, u rastućem medijskom i institucionalnom žagoru, glas odgovornih i autentičnih intelektualaca neće bolje čuti i razaznavati. Možda smo za to i sami krivi”, kaže Gordić.(→Press Clipping)

Despotović: Uloga intelektualca obesmišljena

Ukazujući na sistem finansiranja nauke i obrazovanja u svetu, u kome primećuje koruptivni način delovanja, sociolog prof. dr Ljubiša Despotović ističe da je kritička uloga intelektualca obesmišljena.„Čak i elitni američki univerziteti od visokih članarina koju naplaćuju studentima mogu da pokriju samo trećinu troškova, a sve ostalo se finansira iz tzv. donacija transnacionalnih kompanija, industrija”, kaže.Problem je, smatra, i u samoj suštini obrazovne delatnosti. Podseća na knjigu „Sumrak američkog uma” Alena Bluma, gde je  autor krajem osamdesetih godina analizirao stanje u obrazovanju i zaključio da je na američkim univerzitetima obrazovanje postalo „obična propaganda”.„Bojim se da smo i mi, kao loši epigoni svega onoga što nam je stiglo od procesa globalizacije, a posebno intelektualci, stavljeni u položaj da ili reprodukujemo tu propagandu, koja nam se nameće kroz razne oblike političke korektnosti, ili da ukoliko se suprotstavite tim tendencijama budete izloženi podsmehu, medijskoj blokadi – ili, još gore, stopiranju vaše intelektualne, naučne karijere i mogućnosti da završite na ulici”, kaže Despotović.

Proslava Dana Akademije umetnosti u Novom Sadu

Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu nizom manifestacija obeležava ove godine 43 godine postojanja i aktivnog rada.Tradicionalno, na Danu Akademije, koji je biti upriličen u ponedeljak 24. aprila sa početkom u 12 časova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, zvanicama sa Univerziteta u Novom Sadu, kao i sa srodnih institucija u zemlji i regionu obratio se profesor Siniša Bokan, dekan Akademije umetnosti.Kroz video prezentaciju prisutni su  imali priliku da vide koji su to ključni događaji obeležili prethodnih godinu dana. Program ćsu upotpunili Hor Akademije umetnosti, studentkinja klavira Milica Marković koja će izvesti kompoziciju “Alborada del gracioso” iz ciklusa “Ogledala” Morisa Ravela kao i pozorište “Promena” izvođenjem nekoliko scena iz predstave realizovane povodom drugog rođendana “Promene”.
Danas, 25.aprila, u svečanoj sali Akademije umetnosti na Petrovaradinskoj tvrđavi sa početkom u 12 časova biće dodeljene nagrade Fondacije “Mali Princ” koja već četrnaestu godinu za redom nagrađuje po jednog studenata Departmana muzičke, likovnih i dramskih umetnosti za ostvarene vrhunske rezultate u tim umetničkim oblastima.(→Press Clipping)

Radionica za zaposlene u pokrajinskoj administraciji

Us­po­sta­vlja­nje di­ja­lo­ga iz­me­đu dr­ža­ve i za­po­sle­nih u dr­žav­noj upra­vi je­dan je od ci­lje­va mo­du­la Žan Mo­ne, pro­gra­ma Evrop­ske ko­mi­si­je.“Je­dan od tih di­ja­lo­ga tre­ba da po­dig­ne kva­li­tet sa­mog dr­žav­nog apa­ra­ta, jer se i od na­še dr­ža­ve zah­te­va da po­se­du­je od­re­đe­ni prav­ni ka­pa­ci­tet. Na pu­tu za pri­stu­pa­nje Evrop­skoj uni­ji od Sr­bi­je se, iz­me­đu osta­log, oče­ku­je, ne sa­mo da for­mal­no uskla­di pro­pi­se, već i da u mo­men­tu pri­stu­pa­nja bu­de sprem­na da bla­go­vre­me­no i pra­vil­no pri­me­ni te pro­pi­se“, re­kao je član Ti­ma Evro­pa, van­red­ni pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za eko­no­mi­ju i in­že­njer­ski me­nadžment u No­vom Sa­du dr Vla­di­mir Me­do­vić, ko­ji je u petak  na Pri­vred­noj aka­de­mi­ji odr­žao ra­di­o­ni­cu za pred­stav­ni­ke po­kra­jin­ske ad­mi­ni­stra­ci­je.
Te­ma ra­di­o­ni­ce, ko­joj je pri­su­stvo­va­lo pet­na­e­sto­ro za­po­sle­nih iz Skup­šti­ne i Vla­de Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Voj­vo­di­ne, bi­la je „Uskla­đi­va­nje srp­skog za­ko­no­dav­stva sa prav­nim te­ko­vi­na­ma Evrop­ske uni­je“.Pro­fe­sor Me­do­vić je upo­znao uče­sni­ke ra­di­o­ni­ce s oba­ve­za­ma ko­je je Sr­bi­ja pre­u­ze­la Spo­ra­zu­mom o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju od apri­la 2008. u po­gle­du uskla­đi­va­nja za­ko­no­dav­stva s prav­nim te­ko­vi­na­ma EU, ro­ko­vi­ma i re­le­vant­nim pro­pi­si­ma EU i nji­ho­vim tu­ma­če­njem i pri­me­nom u EU. U okvi­ru ra­di­o­ni­ce bi­lo je re­či o in­sti­tu­ci­o­nal­nom okvi­ru EU i pro­ce­su do­no­še­nja pro­pi­sa, iz­vo­ri­ma pra­va EU, od­red­ba­ma Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, kao i pre­go­vo­ri­ma o pri­stu­pa­nju Sr­bi­je Evrop­skoj uni­ji.

Akademac: Formula interdisciplinarnosti

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu  je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj su poznati beogradski glumac, muzičar i profesor Ivan Jevtović i studenti UNS pokušali da pronađu formulu akademske, ali i životne interdisciplinarnosti.Iako je interdisciplinarnost praktično reč koja se koristi u akademskim saradnjama u kojim stručnjaci različitih disciplina rade usmereno na zajedničkom cilju, sve češće, reč , interdisciplinaran- podrazumeva i reč šireg značenja.Poznati beogradski glumac, muzičar i profesor Ivan Jevtović i studenti UNS pokušali su da pronađu formulu akademske ali i životne interdisciplinarnosti.
Kako je ova emisija i jubilarna, petu godišnjicu, emisija Akademac obeležila je uz čestitke rektora i dekana UNS. Emisija može da se pogleda i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Pokrajinska smotra recitatora u Sečnju

U Sečnju je ovog vikenda održana 48. Pokrajinska smotra recitatora “Pesniče naroda mog”, na kojoj su učestvovali  najbolji recitatori Vojvodine. Najuspešniji će recitovati na republičkoj smotri.https://www.youtube.com/watch?v=47UuOBiQd7I

Šarčević: Naporima lokalnih vlasti škole izašle iz blokade

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je u petak  Zaječar gde je pohvalio napore gradskih vlasti kako bi brojne škole izašle iz blokade u kojoj su se našle “usled neodgovornosti prethodne vlasti”.”Škole u Zaječaru su godinama zapostavljane do te mere da znam da i sada ima problema sa isplatom prevoza i jubilarnih nagrada, ali lokalni budžet je do sada izmirio na milione dugova, rešiće se i preostali problemi samo treba malo vremena i razumnog dogovora. Važno je da lokalna samouprava odgovorno posluje”, rekao je ministar, a saopštava Ministarstvo prosvete.

“Zmajevci” iz cele Srbije na Voždovcu

Učenici škola koje nose naziv pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, okupili su se upetak  po 46. put na Susretu Zmajevih osnovnih škola.Domaćini ovogodišnjeg Susreta su đaci i nastavnici OŠ “Zmaj Jova Jovanović” sa Voždovca, koji su ugostili učenike i nastavnike škola iz Brusa, Sremske Kamenice, Pančeva, Novog Kneževca, Rume, Đurđeva, Obrenovca, Svilajnca, Subotice, Sremske Mitrovice, Hajdučice, Banja Luke i Kosovske Kamenice.U ime Gradske opštine Voždovac, manifestaciju je otvorio član Veća zadužen za školske i predškolske ustanove Miloš Stojanović.”Voždovac ima veliko srce i želim da se osećate kao kod svoje kuće”, rekao je Stojanović pozvavši sve da uživaju u programu i takmičenju.Kako je navela služba za informisanje Opštine Voždovac, dobrodošlicu je poželela i direktorka škole “Zmaj Jova Jovanović” Vesna Životić, koja je izrazila nadu da će se ova druženja nastaviti uspešno, kao i dosada.
Na Susretu Zmajevih škola, učenici su izveli raznovrstan program.Plesali su, pevali, svirali, recitovali i igrali, a tokom popodneva nadmetali su se u sportskim veštinama i kvizu znanja o Čika Jovi Zmaju. Program je završen mini koncertom i zajedničkom žurkom učenika i nastavnika.(→Press Clipping)

Radila kao profesor za male pare, a sada obišla ceo svet

Marija Milošević (35) godinama je radila u Srbiji kao profesor italijanskog i latinskog u privatnim školama, i kako kaže, držala “silne” privatne časove od kojih nije bilo mnogo novca, a ni sigurnosti, jer nigde nije bila prijavljena za stalno. Onda je po savetu koleginica s fakulteta, i u drugaricinoj, pozajmljenoj suknji, i maminim cipelama, otišla da preda biografiju i – život joj se potpuno promenio.Nabolje.- Poslom stjuardese sam počela da se bavim sasvim slučajno, ukoliko slučajnosti postoje. Dok sam radila kao profesor italijanskog i latinskog jezika, sasvim slučajno mi je pala na pamet ideja da bih možda mogla da se prijavim za posao stjuardese u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). Budući da sam već imala koleginice sa fakukteta koja su isti korak povukle pre mene, od njih sam se informisala šta mogu otprilike da očekujem na Open Day-u, kako se inače zove sam dan regrutacije. Sa pozajmljenom suknjom od drugarice I cipelama od mame bez mnogo razmisljanja predala sam i ja svoj CV- priča Marija za sajt Klik do posla.(→Press Clipping)

Nađa pobedila opaku bolest

 Nađa Novaković (14) koju je javnost zapamtila po teškoj borbi sa bolešću matičnih ćelija koja je iziskivala papreno skupu transplantaciju koštane srži, danas živi skoro normalnim životom, a trudi se i da ima sve petice!- Sada sam super, nemam problema zbog bolesti koja mi se desila. Imam sve petice u školi, a volela bih da počnem da treniram odbojku – skromno, ali i pomalo stidljivo nam za “Blic” otkriva Nađa.Ovoj mladoj heroini je usled teške bolesti morala biti urađena transplantacija koštane srži, a tri godine kasnije može se reći da živi normalnim životom, ide u školu, čak je prošle godine počela da koristi i gradski prevoz.
Kako za “Blic” otkriva Aleksandar Novaković, Nađin otac, ona u ponedeljak ide na kontrolu u Frajburg, gde će primiti poslednju vakcinu, a nakon toga moraće da ide na kontrole svakih šest meseci.- Prošlo je tri godine od tada i može se reći da nam je trebalo dve godine da se naviknemo na poseban način života koji je Nađina bolest zahtevala. Jasno je da naši životi nikad neće biti isti, ali ona je sada dobro i to je najvažnije. Ostaje nam da pratimo njeno stanje i to kako zračenje utiče na nju. Hormonalne terapije koje ima su sada obavezne, jer je ona u pubertetu.(→Press Clipping)

 Nedelja imunizacije

Nedelja imunizacije u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 12.po redu, počela je juče 24. aprila i trajaće do 30. aprila.Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostići i održati 95 odsto i viši obuhvat programom obavezne imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema Kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika) radi sprečavanja oboljevanja, mogućih komplikacija koje zahtevaju bolničko lečenje, od kojih neke ostavljaju trajna oštećenja, i od smrtnih ishoda.
Imunizacija je jedna od najuspešnijih javno-zdravstvenih inicijativa, koja je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize. Dramatičan pad oboljevanja od vakcinama preventabilnih bolesti učinilo je da se u Evropi neke zarazne bolesti smatraju delom prošlosti.(→Press Clipping)

Deca migranti na maratonu: Zaman (16) među prvih 15 na cilju

Učesnicima na30. Beogradskom martonu pridružili su se i tinejdžeri iz kampa za azilante u Krnjači, a šesnaestogodišnji Zaman Safi čak je stigao na cilj Trke zadovoljstva među prvih 15.Petnaestak momaka pripremalo se za nešto vedriju trku posle teškog puta koji su prevalili sa Bilskog istoka bežići od rata. U pratnji dvoje radnika iz Centra za kriznu politiku i reagovanje, momci su stigli na start i dali sve od sebe da ulepšaju beogradsku manifestaciju. Naročito Zaman Safi(16), koji se potrudio da bude među prvih 15 na cilju.- Uzbuđen sam, bilo mi je veoma vruće u jednom trenutku, ali sam izdržao. Inače, trčim svaki dan od kampa do škole “Branko Pešić” u Zemunu koju sada pohađam i veoma mi je prijalo takmičenje – podelio je utiske Zaman.Ipak, u planu je bilo da nastupa još dečaka iz kampa, ali kako su nam otkrili njihovi vršnjaci – uspavali su se.

Đurić čestitao Dan studenata Prištinskog univerziteta

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića čestitao je u nedelju 23. april – Dan studenata Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.”U ime Kancelarije za Kosovo i Metohiju i svoje ime, svim studentima Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici čestitam Dan studenata”, ističe se u čestitki.Đurić je istakao da je Prištinski univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici jedna je od ključnih nacionalnih institucija i simbol prisustva Republike Srbije na Kosovu i Metohiji.(→Press Clipping)

Vremeplov: Marko Miljanov

Na jučerašnji dan 24.aprila 1833. godine rođen je srpski pisac Marko Miljanov Popović. Iako se opismenio tek na pragu šeste decenije života, stvorio je delo velike vrednosti. Učestvovao je u borbama protiv Turaka, u hajdučkim akcijama, zatim i na čelu svog plemena Kuči. Opismenio se nakon povlačenja, u 50.godini, iz javnog života zbog neslaganja s politikom kneza Nikole Petrovića. Beležio je narodna predanja, lična iskustva i zapažanja i uspomene iz svog života i života drugih ratnika. Dela: “Primeri čojstva i junaštva”, “Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi”, “Život i običaji Arbanasa”.

Seksualno obrazovanje: Obrazovni paketi biće korigovani

Ministarstvo prosvete je 19.aprila saopštilo da će ovi Obrazovni paketi biti korigovani i prilagođeni uzrastu dece, kulturi i tradiciji naroda koji žive u Srbiji. Dan kasnije, resorni ministar Mladen Šarčević je gostujući na televiziji Hepi precizirao da će „delovi Obrazovnih paketa biti preuređeni, a neki u potpunosti povučeni”.Upravo takva revizija, kako je naglašeno u obraćanju javnosti Incest trauma centra, „nije moguća, a da se ne povrede autorska prava”.U saopštenju ove nevladine organizacije detaljno i dokumentovano se obrazlaže geneza nastanka Obrazovnih paketa, koji su izrađeni u direktnoj saradnji s Ministarstvom prosvete u periodu mart–novembar 2016.godine. Kako je navedeno, ukupan sadržaj su napisale tri predstavnice ministarstva, 18 nastavnika i nastavnica, sedmoro stručnjaka aktivnih van sfere obrazovanja, sa dugogodišnjim iskustvom u radu na polju nasilja nad decom i ženama. I pre nego što su zvanično objavljeni, šezdeset odsto sadržaja u vidu pilot-projekta testirano je u vrtićima, osnovnim i srednjim školama.Obrazovne pakete su javnosti zajednički predstavili Ministarstvo prosvete i Incest trauma centar u Beogradu 18.novembra prošle godine, kada je i zvanično predat na korišćenje ministarstvu.Pozitivno mišljenje o sadržaju dali su Odeljenje za prava deteta Zaštitnika građana, predstavnici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za prava deteta i Ženske parlamentarne mreže.U pomenutom gostovanju na televiziji Hepi ministar Šarčević je istakao da su „stručnjaci u ministarstvu prosvete odmah ukazali da neke stvari u Obrazovnim paketima ne mogu da idu u izvornom obliku i obimu”.

Đurković: “Obrazovnim paketima” se propagira pornografija

Autor Miša Đurković, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, ukazao je da se tim Obrazovnim paketima, namenjenim vrtićima, osnovnim i srednjim školama, zapravo propagira pornografija i da se deca podstiču da eksperimentišu na polju seksualnosti. Iz stručnih krugova su usledile i kritike delova sadržaja koji nisu primerni našoj kulturi i tradiciji. Ukazano je i na krajnje problematične stavove, poput onog da je „porodica najopasnije mesto u modernom društvu”…

Sve više dece ima krive zube –  ne žvaću, već gutajuhranu

Sve više dece poslednjih godina ima anomalije zuba, više je dece koji treba da nose protezu, a stručnjaci upozoravaju da deca sve manje žvaću hranu, zbog čega ih je sve više s krivim zubima.Načelnik stomatološke službe Doma zdravlja Zvezdara Predrag Krdžalić kaže da je pre 20 godina oko 35 odsto dece bilo indikovano za protezu, a danas je to više od 85 odsto. Pored genetskog faktora, deca danas, kako navodi Krdžalić, sve češće gutaju hranu umesto da žvaću, jer jedu poluprerađenu hranu. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, u 2015. godini u Srbiji je 38 odsto sedmogodišnjaka imalo sve zdrave zube, a najviše mališana sa zdravim zubima bilo je u Svrljigu, Jagodini, Topoli, Paliluli, Kuršumliji, Kučevu i Medveđi. Nasuprot tome, najmanje sedmogodišnjaka sa zdravim zubima registrovano je u domovima zdravlja Bosilegrad, Petrovac, Sjenica, Vranje i Kosjerić.Krdžalić objašnjava da je za zdravlje zuba bitna sedma godina jer tada rastu šestice kao prvi stalni zubi.  Upravo ti zubi, dodaje, najviše su izloženi lošoj oralnoj higijeni i nečistoći, a najduže treba da se zadrže u ustima i nosioci su postavljanja svih ostalih zuba.

Najbitnija je oralna higijena

Kaže i da je pogrešno što roditelji misle da na mlečne zube ne treba obraćati pažnju. “Najbitnija je oralna higijena, svi počinjemo od toga, jer možemo popravaljati zube… jedan popravimo, dva se pokvare, uvek se nešto radi, a efekat je nikakav, mučimo sebe i decu, bez efekta. Znači, prvo moramo ukloniti uzrok. Obično je uzrok nečistoća na zubima i neadekvatno pranje zuba”, navodi Krdžalić.
Roditelji, dodaje, obično kažu da dete pere zube, možda to i čini, ali ne pere ih pravilno. Navodeći da stomatolozi iz Doma zdravlja Zvezdara odlaze u škole gde se obavljaju preventivni i sistematski pregledi, Krdžalić upozorava da zdravlje zuba najviše narušavaju slatkiši, ali dodaje da ih ne treba zato uskraćivati deci. “Obično kažemo da deci treba zabraniti slatkiše, ali ne, slatkiši su za decu, s tim što ne treba da se uzimaju od ujutru do uveče. Detetu treba dati slatkiš posle glavnog obroka, posle toga ne. Uveče posle pranja zuba, ništa više. Dakle, nipošto zaslađeno mleko ili sok – samo voda”, upozorava Krdžalić.
Zube, podseća, treba prati najmanje dva puta dnevno, ujutru i uveče, s tim da je najbitnije večernje pranje, jer se u toku sna smanjuje lučenje pljuvačke i zubi su tada izloženi nečistoći i taloženju zubnog plaka.

Amerika besna: Policajac studentkinji uradio neoprostivo

Studentkinja Mihaela Surat (22) zadobila je povrede brade i javno poniženje nakon što je snimak njenog hapšenja dospeo na društvene mreže. Ona se bunila što je policija izbacila njenog dečka iz bara zbog tuče i iznervirani policajac ju je brutalno oborio na zemlju.Incident se dogodio prošle nedelje u Koloradu, ali snimak njenog hapšenja je postao viralan, toliko da je zatvorila profile na društvenim mrežama zbog raznih pretnji.Ona je sada prvi put stala pred kamere i za emisiju “Good morning, America” ispričala svoju stranu priče. Ono što je očigledno, jeste ogromna modrica ispod brade na koju je i pala.- Sve kosti lica su mi nabijene. Bila sam tako ponižena, svi su gledali u mene. Ne mogu da idem na fakultet, a da ne mislim da će me neko napasti i povrediti. Dobijala sam i pretnje smrću – u suzama je govorila Mihaela.Devojka je bila u baru sa dečkom, koji je isteran zbog tuče i, po njenim rečima, izašla je da ga traži, a da je policija rekla da se obrati obezbeđenju na vratima.- Videla sam da je moj dečko izbačen i htela sam da vidim šta se dešava. Došlo je do prepirke i jedna stvar je dovela do eskalacije – kaže Mihaela.Ona je optužena za napad trećeg stepena i opiranje prilikom hapšenja, pa će sledećeg meseca na sud.

Poklonila matursku haljinu i pokrenula lavinu sličnih akcija

Maturska proslava je kruna školovanja. Iako skoro svi učenici maštaju o tom danu i nadaju se da će izgledati najlepše ikada, novac je taj koji diktira celu situacija.U BiH nažalost većina roditelja ne može pružiti svojim ćerkama i sinovima matursko veče iz snova.Banjalučanka Tamara Dobraš oduševila je sugrađane kada je objavila status na Fejsbuku kako želi pokloniti svoju matursku haljinu i štikle devojci koja nije imala tu sreću i mogućnost da ih kupi.U razgovoru za Klix.ba Tamara kaže kako je na ovu ideju došla tokom razgovora s majkom o bratovoj maturi i tome koliko novca je potrebno izdvojiti danas u te svrhe.- Danas je jako teško vreme i većina roditelja radi za neku minimalnu platu, a uz to sve mora da spremi svoje dete za matursko veče. Pitala sam majku šta misli o tome da svoju matursku haljinu poklonim nekome kome je potrebna, podržala me je naravno. Objavila sam sliku sa Fejsbuku i polako se priča počela širiti, ljudi su me počeli podržavati i priključivati se akciji – kazala je Tamara.Među prvima se akciji priključio frizer Dimitrije Vokić koji je odučio napraviti i frizuru devojci koja dobije haljinu, a potom su se uključili i ostali.(→Press Clipping)

Univerzitet u Juti uvodi stipendije za igrače takmičarskih video igara

Univerzitet Jute, stacioniran u Solt Lejk Sitiju, postaće prvi veliki tradicionalno “sportski” univerzitet u SAD koji će davati zvanične stipendije za igrače kompetitivnih video-igara.To je deo novog programa ministarstva zabave, umetnosti i inženjerstva Jute, koje želi da otvori prilike i za studente koji imaju veštine i talenta za ovaj moderni oblik takmičenja, pogotovo u eri kada on sve više uzima maha.Ovo je posebno značajno kada se zna da Univerzitet Jute spada u “veliku petorku” bogatih sportskih koledža, pa je ovo svakako veliko priznanje i korak u pravom pravcu za esport.Prvi esport stipendisti Univerziteta Jute biće “League of Legends” igrači koji će činiti tim Jute u koledž LoL ligi koju organizuje Riot Games, ali su planovi univerziteta da se vremenom proširi na čak 35 takmičarskih video-igara. Zasada se ne zna kolike su planirane finansije za podršku esport programu, ali recimo koledž u Juti godišnje izdvoji preko 70 miliona dolara za stipendiranje i podršku sportista i sportskih programa.

About the Author

admin

Leave a Reply