Vesti – 26.04.2017.

Globalna nedelja akcije:
Podržite obrazovanje. Vreme je!
 

Globalna nedelja akcija za obrazovanje (GAWE) je međunarodna godišnja kampanja predvođena Globalnom kampanja za obrazovanje (GCE) uz podršku UNESCO-a, koja treba  da  podigne svest o važnosti obrazovanja za postizanje održivosti i realizaciju obaveze da se postignu globalni ciljevi Obrazovanja do 2030. godine. Ovogodišnja tema je  “odgovornost za realizaciju SDG 4 i učešće građana” koja treba da  naglasi značaj transparentnog, odgovornog i participativnog upravljanja za ispunjenje u celosti SDG 4 („osigurati inkluzivno kvalitetno obrazovanje za sve i promovisati mogućnost doživotnog  obrazovanja, za sve).
„Od 23. do 29. aprila, GAWE kampanja  promoviše  ključnu ulogu građana u učešću u postupku donošenja obrazovnih  politika i praćenju napretka „Obrazovanja za sve“. Od 2000. do 2015.  godine, došlo je do ogromnog  napretka u postizanju cilja  –  univerzalnog osnovnog obrazovanja. Stopa ukupno upisane dece u zemljama u razvoju dostigla je i do 91 odsto, a broj dece u  svetu koja i dalje ne pohađaju škole je opao za skoro polovinu (sa iznad 100 miliona pao je na nešto ispod 60 miliona). Takođe došlo je do značajnog povećanja stope pismenosti, a broj devojčica u školama je veći  nego ikada. Međutum, napredak koče teški izazovi u nerazvijenim temljama –   visok nivo siromaštva, oružani sukobi i druge vanredne situacije. U zapadnoj Aziji i severnoj Africi,  zbog oružanih sukoba koji su u toku došlo je do dramatičnog  porasta broja dece van škole. To je zabrinjavajući trend“ rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač.
„Kvalitetno i svima dostupno obrazovanje je jedan od 17 globalnih ciljeva koji čine  Agendu 2030. (za održivi razvoj). Integrisani pristup je od ključnog značaja za napredak u ostvarivanju ovih  ciljeva širom sveta“, rekao je prof. Kovač.
Naš sindikat je i ove godine, u sklopu obeležavanja GAWE, raspisao konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu Obrazovanja za sve, kao i inkluziju marginalizovanih grupa u obrazovni sistem, sa posebnim naglaskom na decu izbeglice i obrazovanje na jeziku koji deca ne razumeju.
Deci je mesto u školi! S
va deca imaju pravo na kvalitetno obrazovanje!
Pridruži se!

Studenti iz Zagreba podržali proteste u Srbiji: Muče nas isti problemi

Studentski zbor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu 24. aprila je podržao proteste “Protiv diktature” u Srbiji, navodeći da Hrvatsku i Srbiju muče isti problemi. “Borimo se solidarno pritiv samovolje pojedinaca, cenzure i instrumentalizacije medija, za besplatno i javno dostupno obrazovanje, koje ne može i ne sme služiti tržištu, obrazovanje koje treba da služi društvu i oslobodi se okova profita i kapitala”, stoji u poruci studenata iz Zagreba. Zahvaljujući na podršci, iz Beograda su pozvali na zajedničku borbu da “naši univerziteti i sveučilišta postanu mesta znanja i kritičkog promišljanja, a ne indoktrinacije akademske autonomije, a ne partijske autokratije institucije koje zadovoljavaju društvene i individualne potrebe, a ne potrebe tržišta”. Zajedno sa ostatkom društva izloženi smo posledicama ekonomske krize i nemaštine koja većini uskraćuje materijalna sredstva za sticanje neophodnog obrazovanja osuđujući ih na prerani, nisko plaćeni rad, kako bi izdržavali sebe i svoje porodice. Zato protestujemo ne samo protiv ove vlasti, već se ujedno borimo za sasvim drugačije politike, stoji u saopštenju iz Beograda.(→Press Clipping)

Izdvajanja za nauku mala, veći problem kako se koriste

Pronaći način da se integrišu nauka i visoko obrazovanje, stvoriti održiv model finansiranja i razvoja nauke u Srbiji, formirati samostalno ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku, zaposliti više istraživača jer u Srbiji nema „štancovanja” naučnih radova, naučna zajednica se smanjuje i nedostaje joj podmladak – glavni su zaključci debate predstavnika naučnog i univerzitetskog kora održanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Ukupno 1.501 doktorand sada nije uključen u projektni ciklus, dok je takvih 2011. godine bilo oko 3.000, precizirao je prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. – Sa finansijske strane to izgleda dobro, ali sa strateške nije, jer tih još 1.500 ljudi za 15 ili 20 godina treba da budu naučni savetnici. Izdvajanja za nauku jesu mala, ali je veći problem kako se ta sredstva koriste – kazao je Popović.
Na pitanje koliko je ministarstvo kadro da novca da istraživačima državni sekretar je odgovorio da trenutno u budžetu, u delu nauke kojim on upravlja, ima 16,2 milijarde dinara. Naveo je i da je jedan od načina kojima nadležni razmišljaju da podrže izvrsnost istraživača da za 20 ili 30 najbolje rangiranih projekata u svakoj oblasti materijalne troškove plate dvostruko. – A da smo svi mi u nauci marginalizovani odavno je poznato. Naučna zajednica se smanjuje. Za deset godina nećemo imati kome da podelimo pare za nauku – stav je sekretara Popovića.
Kad je vlada mogla da zaposli 2.000 medicinskih radnika zašto ne bi mogla da zaposli i 1.500 doktoranata van sistema, upitao je prof. dr Momčilo Pavlović, potpredsednik Zajednice instituta za društveno-humanističku oblast. Tim povodom, ali i sa predlogom da se oformi resorno ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku, naučna zajednica planira da uputi pisma ministru prosvete i vladi.

Bumbaširević: Univerzitet – najbolje mesto za obrazovanje i nauku

Univerzitet je najbolje mesto za obrazovanje i nauku, smatra akademik Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Konferencije univerziteta Srbije. “U eri stvaranja digitalnog društva u kojoj nas prati nas izuzetno brz tehnološki razvoj, za deset godina imaćemo 40 odsto novih zanimanja za koja danas ne znamo. Zato edukacija mora biti šira, interdisciplinarne prirode, da diplomirane studente učini adaptibilnim na promene koje nas očekuju”, pojašnjava akademik Bumbaširević.

Probni prijemni na PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu budući studenti testirali su u nedelju  svoje znanje na probnom prijemnom. Više od 250 srednjoškolaca došlo je da razbije tremu i proveri koliko je spremno za upis na fakultet i pravi prijemni. Pravi prijemni ispit se održava krajem juna ili početkom jula, u  zavisnosti od studijskog programa.

Isplata učeničkih stipendija i kredit

Isplata učeničkih stipendija i kredita za april mesec počela je juče 25. aprila , saopšteno je iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mesečni iznos učeničkih stipendija i kredita je 5.400 dinara, i za njihovu isplatu isplatu iz budžeta Ministarstva prosvete izdvojeno je ukupno 65.993.400,00 dinara. 

Novi Sad: Susreti ekoloških vrtića “Radosnog detinjstva”

Susreti ekoloških vrtića Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo” održan je u subotu  od 10 časova na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Ulica Petra Drapšina 8. Primere ekološke prakse koju realizuju u svojim vrtićima prikazaće vaspitači iz četiri ekološka vrtića: „Zvončić” iz Kaća, „Cvrčak” iz Petrovaradina i „Maslačak” i „Bubamara” iz Novog Sada. “Kroz različite aktivnosti tokom cele školske godine trudimo se da razvijamo ekološku svest kod dece”, objašnjava rukovodilac pedagoške jedinice iz vrtića „Zvončić” i „Cvrčak” Tamara Anić. “Ove godine slogan nam je „Svi smo mi povezani” te je naglasak upravo na građenju te svesti kroz različite odnose – s porodicom, s drugom decom, izvan vrtića i u vrtiću, kao i vrtića s lokalnom sredinom, uz istovremeno razvijanje saradnje na svim tim nivoima.” (→Press Clipping)

Poljoprivrednom fakultetu i Institutu nagrade DNV

U amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta  u subotu   je održana godišnja skupština Društva novinara Vojvodine, na kojoj su, pre početka radnog dela uručena priznanja tog najstarijeg strukovnog udruženja medijskih poslenika. Nagrade koje nose imena ovdašnjih preteča novinarsta – Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Dimitrija Frušića i Dušana Šijačkog, kao i uglednog naučnog radnika i utemeljivača naše najstarije visokoškolske ustanove – Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Petra Drezgića, Društvo novinara Vojvodine ustanovilo je 2000. godine i od tada, tradicionalno uručuje svojim članovima za najzapaženija ostvarenja tokom minule godine.
Između ostalih nagrađeni su Poljoprivredni fakultet i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i koji su dobili Povelje Orfelin.

Prijem u Gradskoj kući za učesnike festivala lutkarstva

Učesnici 23. festivala lutkarstva osnovnih škola (FLUOŠ), deca-glumci i njihovi učitelji, posetili su u petak  novosadsku Gradsku kuću. Na tu republičku smotru plasirano je sedam najboljih predstava, od ukupno 26, i sve su izvedene na sceni Pozorišta mladih  Takmičarske ekipe su došle iz Požege, Kragujevca, Batočine, Sombora i grada domaćina. “Kao centar lutkarstva Srbije, Novi Sad već dugi niz godina prepoznaje značaj tog festivala koji doprinosi širenju lutkarske kulture, i nastaviće da ga podržava i u budućnosti, finansijski i organizaciono”, rekao je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović. “Želim da deca ovih nekoliko dana provedu lepe i nezaboravne trenutke u našem gradu, da se međusobno upoznaju, druže, da odavde ponesu pregršt lepih i nezaboravnih uspomena i budu naši gosti i na narednoj smotri lutkarstva.
Osim lutkarskih predstava, nastavnici iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine takmičili su se i u kategorijima za najbolji autorski tekst i pozorišnu lutku. Predsednica Udruženja vojvođanskih učitelja, koji organizuju FLUOŠ, i direktorka Festivala Vera Stojšić Gašparovski pomenula je da je ta obrazovna manifestacija jedinstvena u regionu, a da Udruženje daje veliki doprinos afirmaciji lutkarske kulture u Srbiji. “Svake godine naši nastavnici su sve obučeniji za celokupnu pripremu i izvođenje lutkarske predstave, koje su još uspešnije”, rekla je Vera Stojšić Gašparovski. “To podstiče našu decu da obrazuju svoj pozorišni ukus na pravi način.(→Press Clipping)

“Noć biologije”  prerasta u tradiciju

Sedma po redu „Noć biologije”, manifestacija u organizaciji Departmana za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, definitivno je potvrdila opšte mišljenje o tome da je ta sjajna ideja, uz mnogo napora, truda, motivacije i nadahnuća prerasla u tradiciju sa sve naglašenijim značajem. Brojni posetioci, mahom osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, ispunili su spratove Departmana, tiskajući se da posete svih 60 stanica koje su im ponudile raznovrsne sadržaje. Ukratko, posetiocima se pružila prilika da za nekoliko sati bogatog programa na jednom mestu upoznaju svu lepotu, bogatstvo i šarolikost prirode, kako je u govoru dobrodišlice predočio direktor Departmana prof. dr Goran Anačkov.
Retko ko od brojnih posetilaca iz cele Vojvodine je obišao sve ponuđene stanice, ali, kako je istakla dekanikaa PMF-a prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, ponuđeni program prilagođen je svih uzrastima. Tako je zvaničan program obuhvatio: eko-maskenbal, stručno predavanje o biološkom pristupu suzbijanja komaraca dr Bosiljke Krtinić iz „Ciklonizacije”, dok su predstavnici beogradskog Prirodnjačkog muzeja obrazložili „zašto je muzej potreban nama, a zašto mi njemu”. Iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije govorili su o svetu u nastajanju, a sve je začinjeno debatom o nuklearnoj energiji.(→Press Clipping)

Mala Novosađanka na velikom jezičkom takmičenju

Da je „čovek toliko vredniji koliko jezika govori” potvrdila je i naša dvanaestogodišnja sugrađanka Lea Ajzenberger koja se plasirala u finale međunarodnog takmičenja iz engleskog jezika „HIPPO Competition”. Njen uspeh potvrđuje i činjenica da je ta učenica šestog razreda OŠ „Svetozar Marković Toza” jedno od samo troje dece iz Srbije koja će putovati na to finale 13. maja u Italiji, a jedina iz Novog Sada. – Sve je to naglo i neobično za mene pa ne znam ni kako da se osećam – iskrena je Lea. – Jedino je pitanje koliko se direktno, a koliko indirektno pripremam za takmičenje. Čitam englesku literaturu i svakodnevno pokušavam da što više razmišljam na tom jeziku, što je veoma bitno. Jer, ko zna da razmišlja na stranom jeziku, zna i da se izražava na njemu.
Iako skromna u svojim očekivanjima, naša mlada sugrađanka nada se pozitivnom rezultatu. Kako kaže, ide bez ikakvih opterećenja, a i sam plasman u finale, priznaje, predstavlja uspeh. Do svega toga Lea je došla tako što je sa sedam godina sasvim sama počela da uči taj jezik, uz pomoć interneta i knjiga. Danas ona govori i slovački, a trenutno sama uči nemački, kojem je toliko posvećena da ga sluša i kada radi kućne poslove. U vrtiću je, kaže, učila i francuski, pa se, nakon pauze od nekoliko godina, ponovo prihvatila i tog jezika. O svemu tome pak govori prilično jednostavno i bez velike hvale.(→Press Clipping)

Znanjem i kreativnošću povezuju satelite s njivama

Matematička strategija primenjena za optimizaciju selekcije semena soje u različitim vremenskim uslovima tima novosadskog Instituta Biosens, osvojila je na takmičenju u Las Vegasu prvo mesto, ne samo zato što je u konkurenciji čak 600 timova iz celog sveta bila najkreativnija i lako primenljiva u praksi, nego je jedina dataljno definisala koje seme na kojoj njivi treba posejati. “Na ovogodišnjem takmičenju učesnici su imali zadatak da, koristeći analizu podataka, predvide koja vrsta semena soje ili asortiman različitih semena predstavlja najbolji izbor za različite poljoprivredne regione, imajući u vidu da je upravo izbor semena jedna od najvažnijih odluka koju farmeri donose svake sezone”,  kaže vođa tima Oskar Marko.
Oskar kaže da su imali bazu podataka od 100.000 unosa o zemljištu, usevu, prinosu, klimi i sve je to trebalo ukrstiti da bi se dobili podaci o tome kojoj njivi koja sorta soje najviše odgovara. “Pored toga, izračunali smo i u kom delu Amerike koje seme će se najbolje prodavati i postoji velika verovatnoća da će ovaj naš sistem tamo i zaživeti”. kaže Oskar. Pobednički tim u Las Vegasu, pored Oskara Marka, činili su i Sanja Brdar, Marko Panić, Isidora Šašić, Milivoje Knežević, Danica Despotović i Vladimir Crnojević. Nagrada od 5.000 američkih dolara, koju su osvojili, još je jedan dokaz da su u ovom institutu na dobrom putu da na najbolji mogući način ukrste dva najperspektivnija sektora današnjice – informaciono komunikacione tehnologije i poljoprivredu. (→Press Clipping)

Kviz “Koliko se poznajemo” u S. Mitrovici

Sremska Mitrovica jedan je od sedam vojvođanskih gradova u kome se održava kvalifikaciono takmičenje kviza “Koliko se poznajemo”. U tom gradu takmičilo se ukupno osam škola. Kviz je pokrenut pre 11 godina u okviru projekta Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine “Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini”.     https://www.youtube.com/watch?v=MyGpwBTrbIE

Saradnja između Muzeja Vojvodine i Srpskog instituta u Budimpešti

U utorak  u 12.00 časova, u kabinetu v. d. direktora Muzeja Vojvodine dr Drage Njegovana, je potpisan protokol o saradnji između Muzeja Vojvodine i Srpskog instituta u Budimpešti. Ovim protokolom će se unaprediti kvalitet rada u oblasti sakupljanja, evidentiranja, dokumentovanja, stručne obrade, zaštite i prezentacije pokretnih kulturnih dobara vezanih za Srbe u Mađarskoj, kroz zajedničko delovanje. U protokolu je istaknuto: “Muzej Vojvodine i Srpski institut u Budimpešti će zajednički realizovati aktivnosti koje su u skladu sa njihovim delatnostima, a za koje utvrde da predstavljaju njihov obostrani interes, kao što su postavljanje i razmena izložbi, razmena stručnjaka i ekspertska pomoć, razmena izdanja, učešće na naučnim skupovima, zajednički istraživački projekti, prezentacije.”

Ponovo oživela farma vršačke škole

Nekada je Poljoprivredna škola u Vršcu bila poznata po svom stočnom fondu, a onda je sve zamrlo da bi sada škola počela da revitalizuje stočarstvo i pravo je zadovoljstvo doći na mini farmu ove škole. U školi su razmišljali da li da krenu sa nabavkom stoke pa da počnu sa sređivanjem objekata, ili da srede objekte pa da nabavljaju stoku. “Ipak smo se odlučili za prvu varijantu jer kada je stoka tu, onda o njoj moramo brinuti i stvarati uslove, jer su nas i one same terale da uradimo sve što je potrebno da bi mogli da ih gajimo,” kaže direktor škole Srđan Kliska. Počeli su sa kokoškama, zatim su stigle svinje rase mangulice i jorkšir, a od pre mesec dana ovde su i ovce rase vitenberg koje su umatičene i od njih se u maju očekuju prinove. Tu su i koze koje su u školu stigle kao donacija bivših ili sadašnjih učenika
I đaci su zadovoljni što deo praktične nastave mogu da provedu na farmi. Profesor stočarske proizvodnje i pčelarstva Uroš Božanić kaže da bez određenog stočnog fonda ne bi mogla da se izvodi nastava predviđena planom i programom za poljoprivredne škole i morali bi više da se oslanjaju na eksterne prijatelja kod kojih bi đaci odlazili na praksu. Ovih dana Poljoprivrednu školu, pa i školsku farmu će posetiti budući srednjoškolci. Pokazaće im đaci škole šta sve ovde mogu da nauče. A pored stočarstva tu je i povrtarstvo. Tri plastenika su obnovljena i u njima već niču paradajz, paprike i krastavci. https://www.youtube.com/watch?v=SnM-3pW8Un0
Pored postojećeg, zasađen je i novi voćnjak na jednom hektaru i to po svim savremenim standardima. Uz vinograd i njivu za ratarenje, škola omogućava đacima da mnogo toga nauče praktično jer dosta njih živi na selu i na imanjima svojih roditelja žele i da ostanu.(→Press Clipping)

Dvojezična nastava za bogatstvo znanja

Od 2009. godine sprovodi se dvojezična nastava u pojedinim vojvođanskim školama. Bilingvalna odnosno dvojezična nastava, podrazumeva učenje uz upotrebu maternjeg i stranog jezika i predstavlja značajnu novinu u savremenoj nastavi. Kako se đaci snalaze sa učenjem biologije, matematike i drugih prirodnih predmeta na engleskom jeziku? Strani jezici zaista su prozor u svet, u svakom smislu i neprocenjivo znanje. Kako kaže stara kineska poslovica, znanje je bogatstvo koje svog vlasnika prati svuda. https://www.youtube.com/watch?v=G5OxKnB2s08
Koliko je bilingvalna nastava značajna i u koliko škola u Vojvodini se realizuje, za RTV je govorila Biljana Kašerić iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine.(→Press Clipping)

Jovina gimnazija prva u Vojvodini dobila dvojezična odeljenja

Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” je prva škola u Vojvodini, koja je dobila dvojezična odeljenja. U toj srednjoj školi na prirodnom smeru se nastava sluša na maternjem i engleskom jeziku. Đaci kažu da im je to znanje najkorisnije u slučaju nastavka školovanja u inostranstvu. “Ukoliko odaberemo da se školujemo u inostranstvu ili da se bavimo nekim od tih predmeta koje učimo na engleskom jeziku, svakako će nam pomoći da poznajemo tu terminologiju na drugim jezicima”, kaže Jelena Gvozdenović.
“Nije teško koliko sam očekivala, da li sam se nadala da će biti teže lakše ne znam, ali možda je najteži deo kod matematike i biologije, tih nekoliko stručnih predmeta koje treba zapamtiti, ali to uz vežbu se sve lako popamti i nauči”, kaže Andrea Ćaleta.
Dvojezična odeljenja se formiraju od petnaestak đaka, kako bi rad sa njima bio kvalitetniji. A oni su svoje znanje iz engleskog jezika dokazali već na prijemnom ispitu, koji se sastoji isključivo od provere znanja tog stranog jezika. “Nesumnjivo je da je podignut nivo znanja stranog jezika, da li je to engleski, nemački, ruski, francuski, u svakom slučaju nivo znanja, sposobnosti, pisanja i komunikacije su na daleko višem nivou”, kaže Radivoje Stojković, direktor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”.

Ivana Dimić u Karlovačkoj gimnaziji

Nakon Ninovih laureata Milorada Pavića, Slobodana Tišme, Vladimira Pištala i Dragana Velikića, gost Gimnazije bila je Ivana Dimić. Gostovanje je održano juče u 13 časova u Spomen-biblioteci Karlovačke gimnazije. Ciklus Razgovori sa savremenim srpskim piscima – dobitnicima Ninove nagrade se nastavlja. Moderatori susreta bile su  maturantkinje Karlovačke gimnazije, Milica Dragomirović i Savina Smederevac. Odlomak romana čitali su učenici drugog razreda: Dobanović Nađa, Blagojević LJubica i Rosić Momčilo. Priprema i koncept projekta: Ljiljana Maletin Vojvodić. Organizacija: Merima Aranitović.

Izložba učenika iz škole “Milan Petrović”

U sredu, 26. aprila od 10 časova u Izbi (Železnička 4) biće otvorena izložba pod nazivom “Umetnost u nama”. Ovom prilikom biće izloženi radovi učenika iz dnevnog boravka škole “Milan Petrović”. Dnevni boravak je organizaciona jedinica škole za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” u Novom Sadu, koja obezbeđuje podršku i brine o potrebama osoba sa smetnjama u razvoju, osoba sa invaliditetom koje su intelektualno i višestruko ometene. U Dnevnom boravku sprovode se različite radno-okupacione aktivnosti u okviru sledećih radionica: kulinarska, grnčarska, kreativna, voskarska, krojačka, tkačka i radionica za izradu proizvoda od pruća. Korisnici Dnevnog boravka su u saradnji i uz podršku Nezavisne umetničke asocijacije Izba pripremili izložbu pod nazivom “Umetnost u nama”.

Akademija umetnosti proslavlja 43 godine postojanja

Akademija umetnosti u Novom Sadu proslavlja 43 godine postojanja i rada. Zahvaljujući umetničkoj produkciji Akademije, ta ustanova se našla na drugom mestu u Evropi. https://www.youtube.com/watch?v=RrzYmeWDcps

Humanitarni turnir za Vukašina i Mihajla

 Dečiji humanitarni turnir u malom fudbalu „Za našu decu“ održan je u subotu  u Begeču na terenu FK „Begeč“. Na turniru je učestvovalo više od 25 ekipa dece uzrasta od 7 do 12 godina. Deca su se takmičila u tri grupe uzrasta 2005/6, 2007/8, 2009/10 godište. Turnir je humanitarnog karaktera i organizovan je za dva dečaka Vukašina Matijaševića, kome je neophodan odlazak u Tursku  i Mihajla Kačavendu, koji mora da ide u Rusiju na lečenje. „Svi koji nisu učestvovali na ovom turniru, a mogu da pomognu ovim dečacima, više informacija mogu pronaći na društvenim mrežama“, rekao je Kačavenda i dodaje da je adresa njihove Fejsbuk stranice.https://www.facebook.com/turnirzanasudecu/.   (→Press Clipping)

Lončarević o značaju vakcinacije, zabludama, posledicama

Vakcinacija je najefikasnija mera zaštite od zaraznih bolesti, a kad je na taj način zaštićeno 95 odsto stanovništva to garantuje kolektivni imunitet, odnosno zaštitu i pojedinaca i cele populacije, kaže epidemiolog Instituta za javno zdravlje Batut, Goranka Lončarević. Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, napominje ona, i obrazlaže to činjenicom da sve manje viđamo obolele, zbog čega mislimo da su i te bolesti isčezle. A poenta je u tome da su ljudi ili vakcinisani ili jednostavno nisu bili u kontaktu s obolelima.
Tekuća nedelja se obeležava kao Nedelja imunizacije (od 24. aprila do 30. aprila), kako bi se ukazalo na značaj vakcinacije u borbi protiv zaraznih bolesti. “Obuhvat vakcinacijom bi trebalo da bude oko 95 odsto, jer je to značajno sa aspekta kolektivnog imuniteta kojim štitimo pojedinca ali i populaciju u celini, a pogotovo lica koja nisu mogla biti vakcinisana zbog bolesti”, pojašnjava Lončarević.
Lončarević je pozvala roditelje da se o vakcinaciji ne informišu na internetu, već da sve nedomice koje imaju reše sa izabranim pedijatrom, te poručila da je naučno dokazano da vakcinacija MMR-om (male boginje, zauške, rubeole) nema nikakve veze s pojavom autizma kod dece, o čemu se u poslednje vreme sve više govori. Ona kaže da, imajući u vidu da se vakcina daje zdravim osobama, ona prethodno prolazi najrigorozniju kontrolu nacionalnih agencija za lekove.(→Press Clipping)

Vremeplov: Celzijus

Na jučerašnji dan  25. aprila 1744. godine umro je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, tvorac skale za merenje toplote nazvane njegovim imenom, na kojoj je tačka ključanja vode označena sa 100, a otapanja leda s nula stepeni. Osim Celzijusove skale u upotrebi su i Farenhajtova skala – sa 180 kao i Reomirova sa 80 stepeni. Bavio se i fenomenom severne svetlosti i efektima magnetnih smetnji, obavljao je svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i Jupiterove satelite, a sopstvenim sredstvima podigao je opservatoriju u rodnoj Upsali.

Vremeplov: Markoni

Na jučerašnji dan  25. aprila 1874  rođen je italijanski elektroinženjer i pronalazač Guljermo Markoni, jedan od pionira bežične telegrafije, koji je 1909. podelio Nobelovu nagradu za fiziku s nemačkim fizičarem Karlom Ferdinandom Braunom. Uspeo je 1901. da prvi pošalje bežični signal preko Atlantskog okeana i uspešno je usavršavao i primenjivao sopstvene i tuđe pronalaske. Podizao je radio stanice i eksperimentisao u bežičnoj telegrafiji, ali posle eksperimenata srpskog naučnika Nikole Tesle i ruskog fizičara Aleksandra Popova. Jedno vreme je smatran pronalazačem radija, ali mu je presudom Vrhovnog suda SAD oduzet patent, jer je Tesla već registrovao pronalazak u Federalnom uredu SAD za patente.

Vremeplov: Čedomir Mirković

Na jučerašnji dan  25. aprila 2005  umro je srpski književnik, književni kritičar, esejista, kulturni i javni radnik Čedomir Mirković. U književni život Beograda uključio se kao član redakcije “Književnih novina”, a profesionalnu karijeru započeo je na televiziji, gde se nalazio na funkcijama glavnog urednika Školskog i Kulturno obrazovnog programa.

Vremeplov: Jovan Palavestra

Na jučerašnji dan  25. aprila 1893. godine rođen je srpski pisac Jovan Palavestra, kritičar i novinar. Pisao je pripovetke i drame, pozorišnu i književnu kritiku. Pevodio je Pšibiševskog, Flobera, Bodlera. Dela: drame “Savesti na vetru”, “Čovjek koji se snašao”, “Veliki skandal”, zbirke pripovedaka “Sivi vidici”, “Na belom hlebu”.

Fizičke barijere čuvaju učenike od napadača

U OŠ „Žarko Zrenjanin” na Limanu III u toku je postavljanje prvih automatizovanih fizičkih barijera za ulazak u školska dvorišta, čime bi se sprečio ulazak trećih lica na teritoriju škole, koja će time biti na raspolaganju samo učenicima i zaposlenima. Reč je o pilot-projektu koji se nastavlja na projekat uvođenja identifikacionih (ID) kartica u novosadske škole, a koji je u februaru najavljen na sednici Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u novosadskim osnovnim i srednjim školama. Škola „Žarko Zrenjanin” prva je osmoletka koja dobija takve bezbedosne mere, a svojevremeno je bila i prva u koju su bile uvedene ID kartice.
“To je još jedna od preventivnih mera kojima pokušavamo da povećamo i sačuvamo bezbednost dece, a vreme će pokazati rezultate“, kaže direktor OŠ„Žarko Zrenjanin” Žarko Mušicki. Dodaje da če na obe strane dvorišta bitipo jedan ulaz u školu, manji i veći, koje će da pokriva kamera, a softver će beležiti svaki ulazak i izlazak. Tu, kao i sve prethodne mere, odobrio je Savet roditelja. Ulazak u dvorište, nakon postavljanja barijera, neće biti moguć bez ID kartica, koje su, kako kaže Mušicki, šifrovane i štite lične podatke dece. Nakon što je škola prebrojala učenike, odlučeno je da veći ulaz bude napravljen na istočnoj strani dvorišta, gde je veći protok učenika, gde će biti postavljena i čekaonica za roditelje koji dođu po mlađe đake. Oba ulaza u dvorište biće pokrivena kamerama visoke rezolucije koje će pratiti svako očitavanje ID kartice, a deca s fizičkim smetnjama ulaziće na glavni ulaz škole. (→Press Clipping)

Pedijatri: Veći rizik od nevakcinacije, nego od imunizacije

Sve više se spekuliše o dobrim i lošim stranama vakcinacije dece i mišljenja su veoma podeljena. Pedijatri kažu da treba razboto predrasude o imunizaciji, kao i o nedoumicama o sigurnosti, korisnosti i ispravnost davanja vakcina i promenu svesti o njima.  “Vakcina je naš razumom stvoreni odgovor protiv bolesti. Posmatrajući šta se događa u bolesnom organizmu, pronašavši vakcinu, u stvari smo imitirali to što priroda radi, s tim što ne dolazi do oboljenja i ne stvaramo komplikacije”, kaže rekla je načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja „Novi Sad” i pedijatar dr Vesna Vuleković. Dodaje da mladi roditelji, kojima su danas informacije dostupnije nego ranije, znaju sve o vakcinama, ali je bitno da treba da se menja sam način gledanja na to koji su njeni benefiti i da se na vakcine gleda na mnogo širem i višem nivou nego samo iz lične pozicije.
“Koristi vakcinacije su nemogućnost dobijanja bolesti i zaraze i sprečavanje epidemije zarazne bolesti, a posledice su malobrojne i javljaju se kod određenog broja ljudi kao i za svaki drugi biološki lek”, kaže dr Vuleković.Po rečima naše sagovornice, apsolutno se može ukloniti sumnja roditelja da je bilo koja vakcina uzročnik pojave bilo koje bolesti. Oko 20 do 30 odsto naše populacije odbija da primi vakcinu, a rizici koje sa sobom nosi nevakcinacija su pojava zaraznih bolesti, oboljevanje, širenje bolesti na višem nivou i stvaranje mogućih komplikacija nakon preležane bolesti. Zato je bitno da se na zagovaranje dobrobiti i važnosti vakcinacije gleda na mnogo širem nivou, a ne na nivou pojedinačnog deteta. (→Press Clipping)

Srpska: Nastavnici sve teže izlaze na kraj sa agresivnim učenicima

Nastavnici i profesori sve teže izlaze na kraj s agresivnim učenicima, koji su nasilni prema drugim učenicima, ali i prema njima. Nedolično ponašanje učenika koje počne tokom osnovne škole nastavlja se u srednjoj, gde prelazi u pravo huliganstvo. “Učenici sebi daju za pravo da budu drčni i bezobrazni, da galame na času, napuste sami čas, koriste mobilni telefon tokom nastave i slično. Kada ih udaljimo sa časa, damo im lošu ocenu ili preduzemo druge disciplinske mere protiv njih, neretko se nađemo pred udarom roditelja, koji uglavnom nas krive za neuspeh svoje dece”, žale se profesori.
U Srbiji planiraju da uvedu novčane kazne za roditelje čije dete maltretira vršnjake u školi, te narušava ugled i čast nastavnika. U Srpskoj se o tome još ne razmišlja, osim što se nedolično ponašanje prema drugom učeniku ili nastavniku ubraja u težu povredu obaveza, za koju je zakonom o osnovnom i srednjom obrazovanju predviđeno isključivanje iz škole.ustracija:freeimages.com “Novčana kazna za prekršaj postoji ako roditelj ne upiše dete u osnovnu školu ili ako dete neopravdano izostaje uz škole”, kažu u Ministarstvu prosvete i kulture. Zbog lošeg vladanja prošle školske godine u drugu školu je premešteno 16 osnovaca, dok je iz škole isključeno 58 problematičnih srednjoškolaca. “Nekada su nastavnici bili odlika autoriteta, a učenici su prema njima pokazivali više poštovanja. Danas je autoritet nastavnika potpuno srozan i većina njih se plaše i da povise ton u učionici, a kada to učine roditelji će prebaciti svu krivicu i odgovornost na njih”, kaže Žarko Kovačević, dugogodišnji prosvetni radnik pred penzijom.
Miljana Špirić, magistar pedagogije, ističe da je agresivnost u školi izražena kod dece koja su kod kuće izložena fizičkim kaznama, pridikama, zabranama… “Ne može se zanemariti ni uticaj savremene tehnologije i igranje igrica agresivnog sadržaja na agresivno ponašanje dece. Ono što je važno je da na agresivno ponašanje dece treba reagovati, pri čemu su postupci roditelja od presudnog značaja uz saradnju sa nastavnicima”, ističe Špirićeva.

Da li nas određena vrsta muzike čini pametnijim?

Zbog uverenja da klasična muzika utiče na inteligenciju, trudnice često odlaze na koncerte, a učitelji u školama rado deci sviraju Mocartova dela, ali stručnjaci ocenjuju da stvari ipak nisu tako jednostavne. “Ranih devedeseth godina u Sjedinjenim Državama bila je objavljena studija koja je sugerisala da slušanje Mocartovih kompozicija čini ljude pametnijim”, kaže Majkl Oler, predsednik Nemačkog društva za muzičku psihologiju. Međutim, rezultati te studije nisu nikada bili ponovljeni, kaže Oler i ocenjuje: “To je urbani mit”.
Prema oceni stručnjaka, sviranje pozitivno deluje na kognitivne funkcije, ali to se događa bez obzira na to koji muzički instrument svirate i nezavisno od muzičkog žanra. “Postoje jasni dokazi da sviranje muzike menja mozak”, kaže Oler. Muzika ne čini ljude pametnijim, ali ona razvija senzorimotoričke veštine, poboljšava interakciju između čulnih organa i motoričkih funkcija. Muzičari su tako sposobni da obavljaju uporedo više radnji, čitaju note, oblikuju ih svirajući i proveravaju jesu li odsvirali ispravnu ili ‘falš’ notu. Razvijanje takvih veština takođe menja određena područja mozga.

Naučnici napravili prvi pomak u brisanju neželjenih sećanja

Brisanje neželjenih sećanja iz mozga je još uvek u domenu naučne fantastike, ali naučnici sa instituta Vizman su uspeli da izbrišu jednu vrstu memorije kod miša. U studiji objavljenoj u “Nature Neuroscience” se vidi da su uspeli da “ugase” neuronski mehanizam straha koji se formira u mozgu miša. Nakon izvedenog eksperimenta, miševi su nastavili sa “neustrašivim” ponašanjem, zaboravivši čega su se prethodno plašili, prenosi Science Daily. “Naše istraživanje se fokusiralo na fundamentalno pitanje neurologije: Kako mozak integriše sećanja u memoriju? Ali jednog dana, naša otkrića mogu da pomognu u razvijanju boljih terapija u smanjivanju simptoma anksioznosti i straha”, objasnio je Ofer Jizhar, glavni istraživač.

About the Author

admin

Leave a Reply