Vesti – 27.04.2017.

Globalna nedelja akcije 2017. od 23 do 29. aprila
Podrži obrazovanje. Vreme je!

„Globalna nedelja akcije (Global Action Week – GAW) ove godine održava se od 23. do 29. aprila i ona je fokusirana na odgovornosti za realizaciju globalnog Cilja 4. (SDG4) – Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i mogućnost doživotnog obrazovanja za sve.  “Cilj “Obrazovanja 2030”, je  u tome da sve zemlje  realizuju globalni cilj  održivog razvoja br. 4  (SDG4). Kako je  Cilj 4.  ključ za ostvarivanje i on podupire  sve druge razvojne ciljeve, bez realizacije  Cilja 4.  ne može se očekivati  da će biti realizovani i svi preostali globalni ciljevi održivog razvoja” rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač.
“Aktivisti “Obrazovanja 2030” upozoravaju da je ispunjenje svih obaveza koje se odnose prema zvaničnom Fondu pomoći za razvoj (ODA) od ključnog značaja, i  da to podrazumeva  obaveze razvijenih i bogatih zemalja da izdvoje  0,7 odsto  svoga bruto društvenog  proizvoda (BDP)  u ODA, a da  do 2020. godine, izdvoje  najmanje 15-20% svih ODA sredstava za obrazovanje (od toga polovinu za osnovno obrazovanje) i da dodele još najmanje 4% humanitarne pomoći za  razvoj obrazovanja u siromašnim i nerazvijenim zemljama”,  rekao je prof. Kovač. (→Saopštenja)
Sva deca imaju pravo na kvalitetno obrazovanje!
Pridružite se!

Brnabić: Poboljšanja u sektoru obrazovanja

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, govoreći o naporima države da unaprede uslove za preduzetništvo, rekla je da se akcioni plan za 2017. i 2018. bavi pre svega poboljšanjem u sektoru obrazovanja. Kada je reč o formalnom delu, Ministarski savet za inovativno preduzetništvo i informacione tehnologije počeo je od toga da se povećaju kvote na tehničkim fakultetima, ali da je za to potrebno da se pojača baza, odnosno kvalitet znanja u osnovnoj i srednjoj školi.
“Zato smo u osnovno i srednje obrazovanje odlučili da uvedemo informacione tehnologije kao obavezan predmet od 5. razreda, na način da on decu ne uči samo programiranju, kodiranju i robotici, već i algoritamskom načinu razmišljanja, odnosno tehnici rešavanja problema. To će im dati preduslove i za preduzetništvo, da budu ljudi koji neće samo da reprodukuju znanje, već će stvarno moći da rešavaju probleme”, rekla je  ex ministarka, a sada direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički. Kako je dodala, radiće se i sa srednjim tehničkim školama kako da se bliže povežu sa privredom, jer je cilj, objasnila je, da se kroz sistem dualnog obrazovanja naprave ljudi koji će posle škole imati primenjeno znanje i veštine da odmah počnu da rade.

Šarčević: Reforma obrazovanja temeljna i potpuna

Ministar prosvete Mladen Šarčević razgovarao je u prošli četvrtak  u Kovinu sa direktorima obrazovnih ustanova i tom prilikom naglasio da će predstojeća reforma obrazovanja biti temeljna i potpuna.On je direktore osnovnih i srednjih škola i predškolskih ustanova upoznao sa izmenama u obrazovnom sistemu, reformama koje slede i zakonskim rešenjima. Kako je rekao, razgovarali su i o novinama oko izmena nastavnog plana i programa, odnosno, izmena nastavnog plana i programa za peti razred, kao i o obukama nastavnika.
Obilazeći Srednju stručnu školu “Vasa Pelagić”, ministar je rekao da je ona dobar primer. “Ovde nemate dominantnu granu privrede tako da je važno deci ponuditi one profile koje mogu da iskoriste za zaposlenje”, rekao je Šarčević. Ministar je pohvalio učenike da su vaspitani i da postoji red u toj obrazovnoj ustanovi naglasivši da nam “ništa neće pomoći da ih obrazujemo za 21 vek ako ne radimo na tome da budu civilizovani i dobri ljudi”.

Veliki novac za naučno-tehnološke parkove

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić je istakla da država namerava da uloži i veliki novac u infrastrukturu, odnosno naučno-tehnološke parkove, navodeći razlog zašto je to dobro. “Na Zvezdari ima 47 kompanija koje zapošljvaju oko 400 inženjera. Samo u 2016. prihod za državu od poreza i doprinosa tih startap inovativnih kompanija, koje su uglavnom otvarali naši mladi ljudi, bio je oko 3,11 miliona evra, dok je u 2015. on bio 2,45 miliona evra”, rekla je Brnabić i najavila za 2018. završetak gradnje naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i osnivanje biznis inkubatora na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prekogranična saradnja Srbije i Hrvatske

Ideja o pograničnoj interkulturalnoj saradnji veoma je važna za Srbiju i Hrvatsku, istaknuto je u utorak  u razgovoru ministra prosvete Mladena Šarčevića i pomoćnika ministra nauke i obrazovanja Hrvatske Momira Karina. Šarčević, Karin i predstavnici Nensen dijalog centra Osijek i Nensen dijalog centra Srbija razgovarali su u Beogradu u projektu “Prekogranična interkulturalna saradnja obrazovnih institucija iz Srbije i Hrvatske”, saopšteno je iz Ministarstva. Srpski ministar je rekao da je, uz sve važne obrazovne i vaspitne aspekte, obaveza ministarstva da u školama radimo i u oblasti obrazovanja za mir, prevencije nasilja, razumevanja drugih, razvijanja odgovornosti prema vršnjacima i prema društvu. Ministar je dodao da je jedan od važnih zadataka obrazovnog sistema razvijanje interkulturalnog dijaloga i konstruktivnog rešavanja sukoba, za koji potporu nalazimo u evropskim vrednostima, kao i u zvaničnim dokumentima EU i UN-a koji se odnose na ostvarivanje i zaštitu prava deteta.
Ideja o pograničnoj interkulturalnoj saradnji su je i za Hrvatsku jako važna, rekao je Karin na sastanku, i istakao uverenje da će dva ministarstva biti dobri saradnici. On je rekao i da je u Hrvatskoj u toku formiranje posebne službe za nacionalne manjine u okviru Ministarstva znanosti i obrazovanja, i da će ta služba biti odgovorna direktno ministru.
Cilj projekta je povezivanja i ostvarivanje saradnje između obrazovnih institucija dve države iz oblasti intekulturalnog dijaloga, konstruktivnog rešavanja sukoba i prevencije nasilja. Planirano je da projekat bude realizovan u saradnji sa Nansen dijalog centrom Srbija.

Prosvetni savet opet pred blokadom!

Rad Nacionalnog prosvetnog saveta, tela koje usvaja nastavne planove i programe, daje mišljenja o udžbenicima i donosi druge važne prosvetne odluke, mogao bi opet da bude blokiran. Polovini članova u maju ističe mandat, a rok je isuviše kratak da bi Skupština Srbije izabrala nove predstavnike. Prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS, smatra da bi rešenje bilo da se članovima produži mandat za još devet meseci, koliko je pre dve godine bio blokiran rad ovog tela. On kaže da će ovakav zahtev uputiti skupštinskom Odboru za obrazovanje. – Pošto polovina članova nije dobila nadoknade za rad tokom devet meseci, kada je NPS bio blokiran, može se smatrati da im je mandat bio zamrznut devet meseci, pa ima osnova da se za toliko i produži – smatra prof. Lipkovski. – Mandat 22 člana ističe 25. maja, a ako bi bio produžen do februara 2018. godine, mnogo je izvesnije da će Skupština Srbije u tom periodu stići da izabere nove članove, te da naš rad ne bude ugrožen. Sa polovinom članstva mi možemo da radimo, razmatramo razna pitanja, ali ne bismo imali kvorum i mogućnost da donosimo odluke.
Spornih devet meseci bilo je od marta do decembra 2015. godine, kada se takođe čekao izbor 21 člana kojem je istekao mandat, ali i predsednika NPS. Izbor je bio zakočen u Skupštini Srbije. Iako Lipkovski tvrdi da je mandat članovima bio zamrznut tokom tih devet meseci, prof. dr Julijana Vučo, članica NPS, smatra da je važno naglasiti da su mnogi članovi ipak radili za to vreme, iako nije održana nijedna sednica. Oni su učestvovali u mnogim komisijama, tumačili materijale. – Rad članova NPS nije samo učešće na sednicama, već mnogo više od toga – naglasila je prof. Vučo.
Tokom perioda od devet meseci članovi NPS nisu dobijali nadoknadu za rad, koja mesečno iznosi prosečnu platu u prosveti. Kada su se konstituisali, predsednik je zatražio retroaktivno ovaj iznos, ali im on nije isplaćen. To im je sada argument više da od odbora na čijem čelu je Muamer Zukorlić zatraže produženje mandata.

Blokada Prosvetnog saveta neće kočiti prosvetu

Male šanse da Skupština Srbije izabere nove članove NPS u predviđenom roku. Oni usvajaju nastavne planove i programe, daju mišljenja o udžbenicima… pa su mnogi zabrinuti po posledice na obrazovni  sistem. U slučaju kada bi NPS bio blokiran, ministar prosvete mogao bi bez njegovog mišljenja da donosi najvažnije prosvetne odluke. Važeći Zakon o osnovama sistema obrazovanja kaže da, ako Nacionalni prosvetni savet u roku od 90 dana ne donese neku odluku, ministar ima pravo da to uradi bez njegove saglasnosti.

Isplata studentskih kredita i stipendija

Isplata studentskih kredita i stipendija za mesec april za školsku 2016/2017 godinu počela je u sredu  26.aprila, saopštilo je ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mesečni iznos studentskih kredita i stipendija iznosi 8.400 dinara. Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvojeno je ukupno 165.698.400 dinara.

Kovin: Lokalna samouprava budemo veliki oslonac školama

Predsednica opštine Kovin Sanja Petrović rekla je da ta opština ima 10 osnovnih i dve srednje škole sa ukupno 3.157 učenika. “Taj broj je prilično obavezujući tako da se trudimo da kao lokalna samouprava budemo veliki oslonac školama da mogu nesmetano da funkcionišu”, rekla je Petrović. Tako je, prema njenim rečima, iz budžeta za ovu godinu izdvojeno blizu 15 odsto za školstvo. “Za 10 osnovnih škola dali smo oko 93 miliona dinara za ovu godinu, međutim, ne smemo da se oslonimo samo na svoj budžet jer je školama mnogo više potrebno”, rekla je Petrović. Kako kaže, iskoristili su mogućnost konkurisanja kod Kancelarije za javna ulaganja pri Vladi Srbije. “U toku prošle godine konkurisali smo sa pet projekata za obnovu pet škola i radosna vest je da su nam odobrena sredstva za obnovu najpre dve škole – u Dubovcu i Bavaništu”, rekla je Petrović. Prema njenim rečima, početkom godine data je mogućnost i da daju sugestiju koje dve škole još mogu ući u proceduru.

Osnovci na saobraćajnom poligonu

Obukom učenika prvog i drugog razreda Osnovne škole “Prva Vojvođanska brigada” završena je realizacija projekta edukativno-kreativnih radionica na saobraćajnom poligonu, za učenike osnovnih škola na teritoriji Novog Sada. Projekat je realizovala kompanija “Andzor engeneering”, u saradnji sa Savetom za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada Novog Sada, a sve u cilju unapređenja znanja, stavova i veština učenika prvih i drugih razreda osnovnih škola o najvažnijim aspektima bezbednog učešća u saobraćaju, saopšteno je iz ove kompanije. Tokom projekta, stručnjaci iz oblasti bezbednosti saobraćaja obišli su svih 36 škola u Novom Sadu i prigradskim naseljima.
Učenicima su, na posebno prilagođenom poligonu opremljenom pešačkim prelazima, saobraćajnim znacima i semaforima objašnjavane osnovne situacije u kojima se mogu naći na putu od kuće do škole “Namera je bila da se kroz rad sa decom na saobraćajnom poligonu u različitim saobraćajnim situacijama, naši najmlađi sugrađani pripreme za izazove koji ih očekuju na putu od kuće do škole, kao i u saobraćajnim situacijama koje im postavljaju nove izazove, a sve u cilju da se smanje stradanja ove kategorije učesnika u saobraćaju”, navodi se u saopštenju. Ove edukacije su logičan nastavak seminara koji su tokom februara meseca organizovani za učitelje i nastavnike osnovnih škola u Novom Sadu, takođe u saradnji sa Savetom za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na teritoriji Grada Novog Sada, na kojima su im preneta znanja i iskustva u radu sa decom na temu saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja.

U OŠ “Petefi Šandor” uče biologiju i matematiku  na engleskom jeziku

Jedna od osnovnih škola u kojoj se sprovodi nastava na engleskom jeziku jeste  novosadska OŠ “Petefi Šandor”. Tamo đaci imaju priliku da uče biologiju i matematiku na engleskom jeziku od 2011. godine. “Širimo znanje što se tiče engleskog jezika. Šta je teže, biologija ili matematika na engleskom? Biologija, zato što su kod matematike više brojevi pa je to malo lakše”, kaže Dušan Mišić. “Matematika je malo teža zbog zadataka, ali snalazimo se. Evo već dve godine pohađamo na engleskom”, kaže Aleksandra Prcović.  “Oni vrlo rado koriste nove usvojene termine, moraju malo više da uče kod kuće, svesni su toga, ali opet zadovoljni su kad znaju to da primene”, kaže Dora Skendžić, nastavnica biologije. “Sada se uradilo jedno veliko istraživanje, gde su ispitivali jezičke kompetencije učenika, jezičke kompetencije na engleskom, i vidi se kod onih učenika koji pohađaju bilingvalnu nastavu da su slobodniji u izražavanju, tako da smo zadovoljni”, kaže Zoltan Arđelan, direktor OŠ “Petefi Šandor”.
Učenici izučavaju gradivo u istom obimu i prema istim kriterijumima kao i ostali koji te predmete slušaju samo na srpskom jeziku. Glavni cilj dvojezičke nastave jeste ovladavanje stručnom terminologijom i sticanje komunikacijskih veština.(→Press Clipping)

Počinju upisi na fakultete

Počinje upisni rok na fakultetima u Srbiji za školsku 2017/2018. godinu. Dobra vest je da su fakulteti dobili veće upisne kvote na IT smerovima, a loša da nekoliko njih traži više školarine. Pojedine visokoškolske ustanove takođe nude i nove studijske programe. Ukratko, to su tri najveće promene koje ove godine očekuju brucoše širom Srbije.
Maturante koji bi da upišu studije u Novom Sadu očekuje 357 mesta više, od čega 324 na budžetu. Osim za IT studije, ona su opredeljena i za nove smerove. Studijski programi Šumarstvo, Socijalni rad, Radiološka tehnologija, samo su neki od noviteta na osnovnim studijama UNS, dok su školarine više samo za dva studijska programa na engleskom jeziku.(→Press Clipping)

Veće upisne kvote na IT smerovima

Više od 32.000 maturanata moći će da upiše studije na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu ukoliko se predlozi fakulteta i senata usvoje. Na Univerzitetu u Beogradu, za upis je opredeljeno 14.850 mesta, od čega 9.511 o trošku države. Dok će najveći broj fakulteta zadržati prošlogodišnje cenovnike, na kojima školarina iznosi od 50.000 do čak 243.500 dinara, povećanje su tražile tri ustanove. Fakultet za političke nauke bi da poveća školarinu sa sadašnjih od 91.700 do 99.700 na 100.000 do 110.000 dinara, Učiteljski sa 96.000 na 99.000 dinara, a Fakultet fizičke hemije sa 64. 800 na 69.900 dinara. Na radost studenata koji bi u IT stručnjake, ali i u okviru plana Vlade Srbije, na Elektrotehničkom, Matematičkom i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu biće podeljeno ukupno 170 indeksa više.
Na Univerzitetu u Kragujevcu, povećanje broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, predložila su tri fakulteta. – Fakultet inženjerskih nauka, za smer Računarska tehnika i softversko inženjerstvo, za 20 mesta, a Prirodno-matematički fakultet za 30 mesta za studijski program Informatika. Na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku predviđeno je 60 mesta više za studije Informacionih tehnologija – kažu sa ovog univerziteta.
Novi programi i stare školarine, slika je upisa i na Univerzitetu u Nišu. – Planirano je da se upiše 4.947 studenata. Filozofski fakultet je u procesu akreditacije studijskog programa Nemački jezik i književnost na osnovnim studijama, za koji se predviđa 30 mesta, dok su u sektoru za IT tehnologije predviđena 74 budžetska mesta više – najavljuje prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu prof. dr Vlastimir Nikolić.

Univerzitet u Novom Pazaru: Veći broj budžetskih mesta u IT sektoru

Državni univerzitet u Novom Pazaru upisaće ove godine 1.100 studenata, od kojih 755 na budžetu i 345 samofinansirajućih, saopšteno je danas sa te visokoškolske ustanove. – Ministarstvo prosvete je odobrilo da se budžetske kvote na studijskim programima “računarska tehnika” i “matematika i informatika”, povećaju za 34, odnosno 21. Osim toga, uvodimo i dva nova studijska programa – “poslovnu informatiku”, koja je već akreditovana i “softversko inženjerstvo”, koje u postupku akreditacije – rekao je rektor Miladin Kostić. Prema njegovim rečima, na dva nova studijska programa biće upisano po 40 budžetskih studenata. Predlog kvota tog univerziteta prosleđen je Ministarstvu prosvete, koje treba da utvrdi konačne kvote da bi bio raspisan konkurs za upis.

Univerzitet u Mitrovici ostaje u sistemu Srbije

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Ljubomir Marić izjavio je u utorak  da Prištinski univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici ostaje srpski i da ostaje u visokoškolskom sistemu Republike Srbije. Marić je, govoreći na svečanosti povodom Dana studenata u Kosovskoj Mitrovici, istakao da je univerzitet u ovom gradu bio i ostao jedna od ključnih nacionalnih ustanova i svedok institucionalnog prisustva Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Kao takav će nastaviti da uživa otvorenu podršku i zaštitu Republike Srbije, dodao je Marić i istakao da je obrazovanje i interes i pravo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. On se osvrnuo na poruke iz Prištine da Prištinski univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici mora da bude stavljen pod ingerenciju kosovskog Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije.(→Press Clipping)

SKONUS ostaje sa studentima na KiM

Predsednik SKONUS-a Milan Savić izjavio je da krovna organizacija studenata u Srbiji ostaje sa studentima na Kosovu i Metohiji poručivši da osnovna vrednost društva treba da bude znanje. Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ima status državnog univerziteta, osnivač je Narodna skupština Republike Srbije. U sastavu Univerziteta nalazi se 10 fakulteta od kojih sedam u Kosovskoj Mitrovici, dva u Leposaviću i jedan u Lešku. Na ovoj visokoobrazovnoj naučnoj instituciji zaposleno je oko 750 nastavnika i saradnika i oko 350 nenastavnog osoblja. Na fakultetima ovog univerziteta obrazuje se više od 10.000 studenata. Povodom Dana studenata predsednik Studentskog parlamenta Ivan Virijević uručio je zahvalnice za najbolje studente. A među najboljima bili su: Stefan Bojović, Dušica Radosavljević, Nikola Miljković, Katarina Dulović, Đorđe Anđelković, Tamara Milovanović, Ina Marković, Nikola Dabižljević, Ana Pribaković i Lazar Jovanović.

Izložba “9×3” u Poklon zbirci Rajka Mamuzića

U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, sinoć je  u 19 časova otvorena izložba pod nazivom “9×3: izložba grafika nastavnika i saradnika Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu”.  Ova izložba je prateća izložba Trećeg međunarodnog trijenala grafike koje se održava u Beogradu. Na izložbi u Poklon zbirci Rajka Mamuzića predstaviće se publici devet umetnika sa po tri dela: Zvonko Tilić, Zoran Todović, Radovan Jandrić, Anica Radošević, Aleksandar Botić, Zoran Grmaš, Jelena Sredanović, Miloš Stanojev i Sanja Žigić. Zoran T. Todović, šef Katedre za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu u uvodnom tekstu kataloga izložbe zaključuje: “Slobodni smo da verujemo da su umetnici sa Katedre za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu, svaki na svoj način sopstvenim delovanjem, ukazali na složenost i lepotu vremena u kojem živimo. Onako, kako je to u umetnosti očekivano, Moja istina je Naša istina. Posmatrajmo njihova dela kao dijalog nastavnika i studenata, sposobnih da sopstveno ja prepoznaju u drugome, da podele tegobni teret nedaća i trenutke opojne sreće i zadovoljstva nektara života.” Izložba se može pogledati do 18. maja 2017. godine.

Radionice štrikanja i heklanja u CK13

Da li vas je štrikanje i heklanje interesovalo a niste imali od koga da naučite? Naša ekipa posetila je besplatne radionice štrikanja i heklanja u novosadskom Omladinskom centru CK13. Šarena vunica, igla, dobra volja i široki osmeh – su stvari koje su vam potrebne za ovu radionicu. Inicijatorka radionice Ivana Mitrović taj zanat naučila je od majke, a posle je poželela da znanje prenese na druge, a samim tim da oko sebe stvori jednu pozitivnu atmosferu. Kaže, od malena su je privlačile niti, pa je tako klot-frket postao njena strast. “Prva moja ideja je bila da pronađem ljude koji se bave istim stvarima kao i ja da bih mogla sa njima da se družim i da zajedno razgovaramo o tome i da razmenjujemo ideje a sem toga sam shvatila da je to super prilika da delimo znanja da učimo jedni od drugih i zato što smatram da znanje nije roba i da ga treba deliti”, kaže Ivana Mitrović. Dodaje da postoji mnogo stilova u heklanju i štrikanju. I da koliko postoji ljudi, toliko postoji i načina za oblikovanje vunice. Još dodaje da su radionice sigurno mesto i beg od svakodnevnih obaveza. Još pre oko 5.000 godina otrkivena je tajna štrikanja i heklanja, a pretpostavlja se da su za tu veštinu znali i drevne inke. S toga, ukoliko poželite da sebi ili svojoj deci podarite novi džemper, šal ili kapu, ne oklevajte, nego se pridružite besplatnim radionicama štrikanja i heklanja svakog utorka od 17 sati u CK13.     https://www.youtube.com/watch?v=HRFtX2l8EKM

Fotomonografija o Tesli

Veliki naučnik Nikola Tesla inspirisao je Milovana Matića da mu posveti 14 svojih knjiga. Reč je o novoj, prvoj fotomonografiji u svetu u kojoj se nalazi 200 do sada neobjavljenih fotografija Nikole Tesle. Čovek koji je osvetlio planetu bio je počasni građanin Novog Sada godine 1936. a Novosađanin inženjer Slavko Bokšan dopisivao se svojevremeno sa našim najvećim vizionarom. Istorijske činjenice govore da je baš Bokšan stvorio kult Nikole Tesle, braneći ga od nasrtaja žute štampe koja se tada prvi put pojavila. Zanimljivo je da je Nikola Tesla želeo u mladosti da postane novinar ali kako je urednik njegove najbolje tekstove bacao u koš a objavljivao najgore, kako je sam govorio, odustao je od novinarstva. Ipak novinari su ga voleli, Njujork Tajms je objavio preko 700. članaka o njemu, i njegovim revolucinarnim pronalascima. Knjiga je interaktvina, i prva takva u Srbiji. Preko aplikacije za mobilne telefone moguće je pogledati i kratki film. Pored magije uvećane realnosti, knjiga ima i multimedijalni CD koji sadrži sve što se nalazi u knjizi o Nikoli Tesli. https://www.youtube.com/watch?v=BYTu8RbsZC8

Najbolji studenti postali savetnici gradonačelnika Šapca

Najbolji šabački studenti, stipendisti grada Šapca, postali su savetnici gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića. Zelenović je najboljim studentima dodelio ovo počasno zvanje i vizitkarte na svečanoj akademiji povodom Dana grada. Gradonačelnik je rekao da Šabac “ne bi bio to što jeste da ne poseduje stvaralačku energiju mladih ljudi”, te dodao da “nije dovoljan kvalitet biti najbolji, već je vrhunac pomoći drugima da budu bolji”. – Verujem da i vi i mi u javnoj upravi imamo zajedničku odgovornost da ovaj grad učinimo boljim mestom za život. A ko će to uraditi bolje nego vi, najbolji studenti našeg grada.
Zato imam posebnu čast da vas u ime Gradske uprave imenujem svojim savetnicima. Tako drage kolege, koji danas postajete savetnici gradonačelnika Šapca, imate priliku da svojim idejama, inicijativama i energijom, pokrenete ovaj grad. Za to ćete imati moju punu podršku i otvorena vrata svih gradskih struktura. Šabac ovim pokazuje da mladi ljudi nisu “babaroge” već stvaraoci naše budućnosti. Oni će jednog dana oblikovati ekonomiju, politiku i kulturu ovoga grada. Onaj ko se njih plaši i od njih skriva, direktno radi i protiv sebe, a i protiv onih koji su ga izabrali. Zato idemo svi zajedno napred kao jedinstveni tim – rekao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Aspirator za Nikolu poklon od Udruženja “Čepom do osmeha”

Udruženje „Čepom do osmeha” iz Novog Sada odnelo je u Pančevo električni aspirator namenjen Nikoli Vukeliću. On je šesnaesto dete kome su svi zajedno – pojednici, kompanije, prijatelji akcije, koordinatori pomogli da dobije ono što mu je neophodno. Aspirator će dečaku koji boluje od cerebralne paralize i epilepsije, olakšati astmatične tegobe i konstantnu zapušenost respiratornih puteva. Bilo je potrebno dve tone čepova da se ovo pomagalo obezbedi, a Nikoli će mnogo značiti.
Udruženje je zahvalno „Roda megamarketu” koji je obezbedio za porodicu Vukelić robu u vrednosti oko 20.000 dinara. Pridružile su se i žene iz Etno kutka Kačarevo i donele tortu „Čepom do osmeha”. Uz zahvalnost drugim prartnerima i prijateljima akcije, Udruženje podseća da pomoć usmerava preko godišnjeg konkursa. Za tekuću godinu već je uručena pomoć za petoro dece, a do kraja godine pomagala će dobiti još šestoro. „Do sada smo sakupili već oko 80 tona plastičnih čepova, skoro jedna planina koja bi se godinama razlagala u zemljištu i zagađivala ga. Idući grad koji ćemo posetiti je Subotica, gde ćemo predati pomagalo Emeši Vargi”, poručuju iz Udruženja „Čepom do osmeha”.

Sremski Karlovci: Dodeljen “zeleni” i “crni” list

Ra­dio Be­o­grad 2 i Po­kret go­ra­na Voj­vo­di­ne su u Sve­ča­noj sa­li Kar­lo­vač­ke gim­na­zi­je do­de­li­li de­set pri­zna­nja „Ze­le­ni list”, kao i tri spe­ci­jal­na, naj­ve­ćim za­štit­ni­ci­ma ži­vot­ne sre­di­ne i jed­no „pri­zna­nje” „Cr­ni list” naj­ve­ćem za­ga­đi­va­ču. „Ze­le­ni list” za po­di­za­nje eko­lo­ške sve­sti, ak­ci­je či­šće­nja i oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne, bilj­nog i ži­vo­tinj­skog sve­ta do­bi­li su: Vje­ko­slav Jok­si­mo­vić Ve­ka iz Pri­je­po­lja, Deč­ja te­le­vi­zij­ska se­ri­ja „Upri­ro­di se”, Iz­vi­đač­ki od­red „Za­vi­čaj” iz Vra­nja, Kan­ce­la­ri­ja za ener­get­ski me­nayment Vr­bas, Nje­na ek­se­len­ci­ja am­ba­sa­dor­ka Fran­cu­ske Kri­sti­na Mo­ro, dr Lji­lja­na Đu­ro­vić, Mi­čel Roh­man, dr Sa­ša Ma­rin­ko­vić, udru­že­nja „Gea” iz Pi­ro­ta i „Zoo-pla­net” iz Ni­ša. Spe­ci­jal­no pri­zna­nje „Ze­le­ni list” do­bi­li su Po­ro­di­ca Bi­strih po­to­ka i Mla­di is­tra­ži­va­či Sr­bi­je za 40 go­di­na po­sto­ja­nja i Po­kra­jin­ski za­vod za za­šti­tu pri­ro­de za po­la ve­ka de­la­nja. „Cr­ni list” za ne­pro­pi­sno od­la­ga­nje opa­snog ot­pa­da pri­pao je kom­pa­ni­ji „Eko 21” iz Do­bri­ce.
Ak­ci­ju je po­dr­ža­la i šved­ska me­đu­na­rod­na agen­ci­ja za raz­voj i sa­rad­nju (SIDA) kroz pro­gram „CSOnnect”, ko­ji re­a­li­zu­je Re­gi­o­nal­ni cen­tar za ži­vot­nu sre­di­nu (REC).”(→Press Clipping)

Pančevo: Ukazivati na pozitivne efekte imunizacije

Centar za prevenciju i kontrolu bolesti Zavoda za javno zdravlje u Pančevu u saradnji sa osam domova zdravlja, dve opšte i tri specijalne bolnice sprovodi razne aktivnosti koje imaju za cilj da ukažu na značaj imunizacije. U vremenu kada sve više roditelja odbija da vakciniše decu neophodno je ukazivati na pozitivne efekte imunizacije u prevenciji bolesti i njihovom iskorenjivanju.  Imunizacija je jedno od najvećih dostignuća u medicini i zahvaljujući njoj mnogi životi su spašeni smatraju zdravstveni radnici. “Što se bezbednosti vakcina tiče, one su apsolutno bezbedne. Oko MMR vakcine je bilo najviše polemike, međutim, ne postoje naučni dokazi koji povezuju MMR vakcinu sa pojavom nekih oboljenja, kao što je autizam. Iz prakse u Južnobanatskom okrugu mi nismo imali nijedan takav slučaj”, kaže dr Olivera Stanišić iz ZZJZ Pančevo. Svake godine u svetu kod nevakcinisanih se registruje oko tri miliona smrtnih ishoda od difterije, tetanusa, velikog kašlja i boginja, a najviše kod dece uzrasta do pet godina. “Za sada je obuhvat vakcinacije u našem Domu zdravlja još uvek dobar, procenat je od 95 do 97 odsto. Inače, u generaciji imamo oko 1.000 do 1.100 dece…”, kaže Ljiljana Lazarević, koordinator za imunizaciju u DZ Pančevo I pored sve češćih priča o štetnosti vakcina, u Pančevu većina roditelja smatra da bi decu trebalo vakcinisati . Imunizacija je na našim prostorima iskorenila velike boginje i značajno doprinela suzbijanju dečije paralize. U Južnobanatskom okrugu eliminisana je difterija, a zadnji slučaj oboljenja novorođenčadi od tetanusa zabeležen je pre više od četiri decenije.  (→Press Clipping)

Od početka godine 49 prijava zbog nevakcinacije dece

Od početka godine inspekcija Ministarstva zdravlja podnela je 49 prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu, ali nema podataka koliko je do sada njih kažnjeno. Prošle godine inspekcija je podnela 198 prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu.
Epidemiolog Milena Kanazir iz Instituta za javno zdravlje Batut kaže je važno održavanje kolektivnog imuniteta, a da bi se on postigao neophodno je da 95 odsto mališana budu vakcinisani prema kalendaru imunizacije. “Samo kada je visok procenat vakcinisanih, moguće je sprečiti širenje bolesti i nastanak epidemije”, rekla je Kanazir gostujući na RTS. Nedelja imunizacije počela je 24. aprila i trajaće do 30 aprila, a cilj je da se skrene pažnja na važnost kontinuiteta vakcinacije.
Kanazir kaže da je Srbija ranije dostizala željeni cilj obuhvata od 95 odsto, ali da u poslednjih nekoliko godina ne dostiže taj cilj, posebno ne MMR vakcinom(protiv malih boginja, zauški i rubeola). “Vakcinacija je postala žrtva svog uspeha, jer mnogi roditelji, pa i lekari nisu videli zarazne bolesti koje ostavljaju teške posledice”, naglasila je ona. Kanazir je upozorila na epidemiju malih boginja u susednoj Rumuniji, gde je do sada registrovano 5.000 obolelih sa 22 smrtna ishoda.

Od 1. oktobra sva deca će morati da prime još jednu vakcinu

Vakcina protiv bakterije streptokokus pneumonija ili pneumokoke, koju su roditelji u Srbiji do sada morali da kupuju, od 1. oktobra biće besplatna, ali i obavezna za svu decu, saznaje “Blic”. Ovo cepivo štiti od upale srednjeg uha, bronihtisa, meningitisa, sepse, upale pluća i u svetu je obavezna već desetak godina. Odluka o uvođenju 11. obavezne vakcine u kalendar vakcinacije doneta je još pre nekoliko godina na sastanku predstavnika Srpskog lekarskog društva, a za njeno uvođenje jednoglasni su bili i pedijatri, epidemiolozi, infektolozi, mikrobiolozi i imunolozi. Početkom februara 2016. ova vakcina je dodata na spisak obaveznih po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, što znači da će trošak za vakcinu spasti na zdravstveno osiguranje. Međutim, na uvođenje ove vakcine u redovan kalendar sačekaće se još malo, tačnije dok ne bude gotov Pravilnik o imunizaciji, koji je u završnoj fazi.(→Press Clipping)

Kako do zdrave užine: “Super ručak” pomaže roditeljima

Svako  treće dete u Srbiji je gojazno, a prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” taj procenat se povećava. U poslednjih 20 godina procenat gojaznosti porastao je za 60 procenata, što je posebno alarmantno kod dece školskog uzrasta. – Nažalost, 49 odsto dece nedovoljno ili nikada ne konzumira voće. Moramo da delujemo zajedno kako bi deca stekla pravilne, zdrave navike – kaže Zorica Jovanovski, načelnica Centra za higijenu, hranu i ishranu “Dr Milan Jovanović Batut”, koja je na okruglom stolu u organizaciji “Delez Srbije”, istakla da je za šest godina moguće zaustaviti negativne trendove.
Ana Todorović, specijalista nutricionista dijetetičar, kaže da roditelji greše jer potežu za praktičnijim rešenjima, a kad dete oseti slast, uslovno rečeno nezdrave hrane, teško prihvata da pojede brokoli ili jabuku. “Delez Srbije” razvila je uz pomoć stručnjaka i u saradnji sa institutom “Batut” novi koncept obroka za užinu školske dece, “super ručak”. – U ponudi su četiri kombinacije ovog nutritivno izbalansiranog obroka koji zadovoljava osnovne potrebe i koji će roditeljima pomoći kada je reč o ishrani dece van kuće – istakla je Katarina Bošković, direktorka za kvalitet i bezbednost proizvoda u kompaniji “Delez Srbija”.

Grbić: Dijabetes sve češći kod dece

“Moramo da budemo svesni da se u poslednjih 20 godina, kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane, povećao broj dece sa dijabetesom. Suština je da nemamo kulturu ishrane, ali ni redovne fizičke aktivnosti” – upozorio je Vanja Grbić, naš olimpijski šampion.

Sa 94 godine radi na otkriću veka

Džon Gudnou postao je jedan od najcenjenijih naučnika na svetu kad je 1980. usavršio litijum-jonsku bateriju koja je postala jedan od temelja digitalne revolucije i danas se nalazi skoro u svemu, od pametnih telefona do laptopa. Sada, gotovo 40 godina kasnije, sa svojim timom na Univerzitetu Teksas, u SAD, radi na novom izumu, super-bateriji! Gudnou je mislio da ima sve moguće kvalifikacije kada je na leto 1946. godine na Univerzitetu u Čikagu birao koja će predavanja da sluša na postdiplomskim studijama fizike. Već je diplomirao matematiku na čuvenom Jejlu, bio je među najboljim studentima generacije, a prethodnih godinu dana je bio na Azorskim ostrvima, kao mornarički oficir u Drugom svetskom ratu. Ali kada je video sve te reference, jedan od profesora je tokom upisa pokušao da ga spusti na zemlju: – Zar ti ne shvataš da je svako ko je napravio nešto značajno na polju fizike to postigao kad je imao manje godina nego što ti imaš sada?
Gudnou je slegnuo ramenima i nastavio da ispunjava formular, u koji je upisao i koliko tačno godina ima – 23. Bio je to prvi put da se tema godina spomenula u vezi sa karijerom Džona Gudnoua, jer će ga to pratiti sve do današnjeg dana, kada ima 94. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply