Vesti – 28.04.2017.

Globalna nedelja akcije 2017. od 23 do 29. aprila
Podrži obrazovanje. Vreme je!

„Globalna nedelja akcije (Global Action Week – GAW) ove godine održava se od 23. do 29. aprila i fokusirana je na odgovornosti za realizaciju globalnog Cilja 4. (SDG4) – Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i mogućnost doživotnog obrazovanja za sve.
„Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo i svi  treba da imaju mogućnost da ostvare to pravo. Da bi ispunile ovo, zemlje moraju osigurati univerzalni pristup inkluzivnom i jednakog kvaliteta obrazovanju  i učenju, od čega najmanje devet godina školovanja treba da bude besplatno i obavezno, i to za sve” rekao je prof Hadži Zdravko M. Kovač.
“Obrazovanje je javno dobro. Kao nosioci posla, vlade imaju primarnu odgovornost za ostvarivanje  prava na obrazovanje, ali  i centralnu ulogu kao čuvari efikasnog, pravičng  i efikasnog upravljanja i finansiranja javnog obrazovanja” kaže on. “U zajedničkom društvenom poduhvatu,  koji podrazumeva inkluziju  u obrazovanje,  formulisanju javne politike i implementacije u društvo, nastavnici i pedagozi u državnim i privatnim školama, privatni sektor, lokalne zajednice, porodice, mladi i deca, … imaju važnu ulogu u ostvarivanju prava na kvalitetno obrazovanje. To je agenda naroda, od naroda, i za narode” kaže prof Kovač. (→Saopštenja)
Sva deca imaju pravo na kvalitetno obrazovanje!
Pridružite se!

 Šarčević: Osnažiti škole u manjim sredinama

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je u sredu  obrazovne ustanove u Vladimircima i Koceljevi i istakao da škole u malim sredinama treba osnažiti i maksimalno uključiti u sve promene koje slede u sistemu obrazovanja. Šarčević se u Vladimircima sastao sa predstavnicima lokalne samouprave i obišao Posavotamnavsku srednju školu i Osnovnu školu “Žika Popović”. Ministar je ukazao na značaj saradnje opštinskih vlasti i rukovodstva škole na unapređenju obrazovnog sistema, koja je prevashodno vidljiva kroz obrazovne profile koji odgovaraju potrebama lokalne privrede, saopštilo je resorno ministarstvo. Govoreći o uspesima i radu osnovne škola u Vladimircima, direktor Vera Glišić je istakla da su u poslednjih 15 godina u školi realizovani brojni projekti kojima su u kontinuitetu unapređivanje sve oblasti života i rada, od razvojnog planiranja, preko prevencije nasilja do inkluzivnom obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika.  Šarčević je kazao da, s obzirom da je škola digitalno spremna, veruje da će biti “jedna od 200 škola koje će ući u novoj školskoj godini u projekat E-dnevnik”. Ministar je naglasio da je njegov lični interes da se škole u malim sredinama osnaže i da budu maksimalno uključene u sve promene koje slede u sistemu obrazovanja. (→Press Clipping)

Nastavljeni protesti u Beogradu

Protest “Protiv diktature” održan je i u sredu uveče u centru Beograda. Najpre se grupa učesnika protesta okupila ispred Narodne Skupštine, gde je blokirala saobraćaj, a potom je, nešto pre početka Dnevnika otišla ispred zgrade Radio-televizije Srbija, izražavajući protest zbog izveštavanja javnog servisa. Sve vreme trajanja centralne informacione emisije RTS-a, učesnici protesta su glasno negodovali, uzvikujući “hoćemo uživo, hoćemo uživo”. Takođe su održali i svoj svojevrstan “dnevnik”, u kojem su kritikovali izveštavanje RTS-a o protestu i uopšte rad javnog servisa. Ponovo su nosili već poznate parole, istaknutih devet zahteva, a čule su se i pištaljke, trube, dok je muzika puštana sa razglasa. Kako su rekli, od sada će dolaziti ispred određenih institucija koje će “blokirati”.

Ugovori o zapošljavanju mladih na lokalu

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić potpisao je u sredu  ugovore sa 20 jedinica lokalne samouprave koje imaju osnovanu kancelariju za mlade, na osnovu rezultata Konkursa za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou. “Uveren sam da aktivnosti koje će se, uz podršku Ministarstva omladine i sporta, sprovoditi u odabranim gradovima i opštinama, u potpunosti odgovoriti na potrebe mladih iz svake lokalne zajednice ponaosob, a mi ćemo, kao i do sada, nastaviti da pružamo neophodnu finansijsku, stručnu i savetodavnu podršku svim lokalnim kancelarijama za mlade”, rekao je Udovičić.
U 20 gradova i opština širom Srbije, i ove godine biće realizovani projekti namenjeni zapošljavanju mladih i podsticanju omladinskog preduzetništva, stvaranju uslova za kvalitetno provođenje slobodnog vremena, upražnjavanju zdravih stilova života, podsticanju aktivnog učešća mladih u društvenim procesima, procesima donošenja odluka i razvoju servisa u lokalnim sredinama, uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta od 31 milion dinara.

U vrtićima tek svako drugo dete

Ma­da je u pret­hod­noj de­ce­ni­ji u na­šoj ze­mlji na­pra­vljen zna­ča­jan na­pre­dak u obla­sti pred­škol­skog vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja i ob­u­hvat de­ce uz­ra­sta od tri do pet go­di­na je 54 od­sto i da­lje smo  zna­čaj­no is­pod pro­se­ka ze­ma­lja Evrop­ske uni­je, u ko­ji­ma je ovaj ob­u­hvat oko 87 od­sto. Po­red to­ga, ob­u­hvat je po­seb­no ni­zak ka­da su u pi­ta­nju de­ca iz ose­tlji­vih gru­pa. U ru­ral­nim pod­ruč­ji­ma je 29 od­sto, si­ro­ma­šne de­ce u vr­ti­ći­ma je 22 od­sto, one iz ne­for­mal­nih rom­skih na­se­lja tek 8 od­sto, dok o ob­u­hva­tu de­ce sa smet­nja­ma u raz­vo­ju ni ne po­sto­je po­u­zda­ni po­da­ci.Sve ovo ču­lo se na za­vr­šnoj kon­fe­ren­ci­ji pro­jek­ta „Uklju­či­va­nje de­ce iz ose­tlji­vih gru­pa u pred­škol­ski si­stem“ ko­ji su u sa­rad­nji sa de­set pred­škol­skih usta­no­va i je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, uz po­dr­šku Mi­ni­star­stva pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja, re­a­li­zo­va­li Nor­dij­ski po­ve­re­nič­ki fond i kan­ce­la­ri­ja Svet­ske ban­ke u Sr­bi­ji. (→Press Clipping)

Sr­bi­ja pre­po­zna­la zna­čaj pred­škol­skog vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja

„Sr­bi­ja pre­po­zna­je zna­čaj pred­škol­skog vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja kao i neo­p­hod­nost stva­ra­nja uslo­va za ši­ru do­stup­nost kva­li­tet­nog obra­zo­va­nja kao jed­nog od ključ­nih fak­to­ra u obez­be­đi­va­nju de­či­jih pra­va“, re­kla je dr­žav­na se­kre­tar­ka u Mi­ni­star­stvu pro­sve­te Ana­ma­ri­ja Vi­ček. „Pred­škol­sko vas­pi­ta­nje i obra­zo­va­nje u Sr­bi­ji ima du­gu tra­di­ci­ju pu­nu is­ku­sta­va i do­bre i kva­li­tet­ne prak­se kao i ve­li­ki struč­ni po­ten­ci­jal i pro­pi­se ko­ji omo­gu­ća­va­ju pri­me­nu i raz­vi­ja­nje sa­vre­me­nih pri­stu­pa de­tinj­stvu, uče­nju i raz­vo­ju de­ce. Kroz in­te­gri­sa­ni si­stem pred­škol­skog vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja obez­be­đu­je se po­dr­ška raz­vo­ju i do­bro­bi­ti de­ce, ne­ga, pre­ven­tiv­no-zdrav­stve­na i so­ci­jal­na za­šti­ta de­ce, funk­ci­ja pri­pre­me za po­la­zak u ško­lu i po­dr­ška vas­pit­noj funk­ci­ji po­ro­di­ce.
Zna­čaj sa­rad­nje svih uče­sni­ka na po­lju una­pre­đi­va­nja pred­škol­skog vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja is­ta­kao je i di­rek­tor kan­ce­la­ri­je Svet­ske ban­ke u Sr­bi­ji To­ni Ver­he­jien, ko­ji je do­dao da se za­jed­nič­kim sna­ga­ma mo­že omo­gu­ći­ti bo­lje obra­zo­va­nje  za bu­du­će na­ra­šta­je.

OŠ “I vojvođanska brigada“: Do­bro osve­tlje­nje me­ra
bez­bed­no­sti

Po­sta­vlja­nje no­ve ra­sve­te na škol­skom dvo­ri­štu i na sport­skim te­re­ni­ma tre­nut­no je u to­ku u OŠ „Pr­va voj­vo­đan­ska bri­ga­da” na No­vom na­se­lju. Pla­ni­ra­no je da ra­do­vi bu­du go­to­vi na­kon pr­vo­maj­skih pra­zni­ka, na­kon če­ga će ta osmo­let­ka u dvo­ri­štu ima­ti 13 no­vih re­flek­to­ra, vi­so­kih po pet me­ta­ra, i još če­ti­ri na te­re­ni­ma za ko­šar­ku i ru­ko­met, ko­ji će bi­ti vi­so­ki de­set me­ta­ra. “Te­re­ni će bi­ti od­lič­no osve­tlje­ni pa će­mo tu mo­ći da odr­ža­va­mo i tak­mi­če­nja“, ka­že di­rek­tor OŠ „Pr­va voj­vo­đan­ska bri­ga­da” Oli­ver Sto­ja­no­vić. “Svi re­flek­to­ri su s LED di­o­da­ma, a stu­bo­vi su sti­gli iz Fran­cu­ske. Re­kon­struk­ci­ja osve­tlje­nja ra­di se na ini­ci­ja­ti­vu Gra­da i ve­o­ma smo za­hval­ni na to­me. Te­re­ni će ta­ko i uve­če bi­ti do­stup­ni, što je bit­no na­ro­či­to le­ti, ka­da zbog ja­kih tem­pe­ra­tu­ra de­ca sport­ske ak­tiv­no­sti mo­ra­ju da osta­ve za pred­ve­če. Na taj na­čin po­di­ći će­mo i ni­vo bez­bed­no­sti na­ših uče­ni­ka, a po­je­di­ne sta­re stu­bo­ve će­mo sa­ču­va­ti i is­ko­ri­sti­ti da do­dat­no osve­tli­mo ne­ke od ključ­nih ta­ča­ka na te­ri­to­ri­ji ško­le, kao što je ulaz. Na­ša ško­la je ve­li­ka, pro­sti­re se na po­vr­ši­ni od 7.000 kva­drat­nih me­ta­ra, i do­bro osve­tlje­nje nam je ve­o­ma bit­no.”

Ob­no­vi ni­je kraj

Po re­či­ma di­rek­tor OŠ „Pr­va voj­vo­đan­ska bri­ga­da”  Oli­ve­ra Stoj­no­vi­ća, sle­de­ća na re­du u OŠ „Pr­va voj­vo­đan­ska bri­ga­da” je ob­no­va mo­krih čvo­ro­va. Plan je da se to ura­di za vre­me let­njeg ras­pu­sta, kao i re­kon­struk­ci­ja hi­dro­mre­že, ko­ja je tre­nut­no, ka­ko ka­že Sto­ja­no­vić, ne­u­po­tre­blji­va. Osim to­ga, ško­la već ima ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta ko­ji­ma pla­ni­ra da se bla­go­vr­me­no pri­ja­vi na jav­ne kon­kur­se da bi sre­di­li škol­sku ra­ču­nar­sku mre­žu, una­pre­di­li vi­deo-nad­zor, uve­li be­žič­ni in­ter­net…

Dobitnica Ninove u Karlovačkoj gimnaziji

U ponedelak  u 13 časova, gost Karlovačke gimnazije bila je književnica, dramaturg i prevodilac Ivana Dimić. U prepunoj Spomen-biblioteci Karlovačke gimnazije, nakon pozdravne reči direktora Milana Đurišića, otpočeo je književni susret koji su moderirale maturantkinje Milica Dragomirović i Savina Smederevac, i učenica drugog razreda, Olivera Šovljanski. Ivana Dimić je pred prisutnom publikom, koju su činili učenici Gimnazije, njeni profesori i gosti, veoma posvećeno odgovarala na pitanja koja su se odnosila na njene književne početke, ulogu i značaju literature u njenom životu, kao i na sam roman, njegovu formu, temu, podtekst, mogućnosti dramatizacije i recepciju, uz zanimljive reminiscencije iz sfere književnosti i opšte kulture.
Susret sa Ivanom Dimić je deo “Razgovora sa dobitnicima NIN-ove nagrade” čiji je koncept osmislila profesorka književnosti, Ljiljana Maletin Vojvodić, dok je za organizaciju i medijsku podršku bila zadužena profesorka srpskog jezika Merima Aranitović. Do sada su gosti Gimnazije bili Slobodan Tišma i Dragan Velikić, kao i ranijih godina, u okviru Prozefesta, Milorad Pavić, Svetislav Basara i Vladimir Pištalo. Učenici Nađa Dobanović, Momčilo Rosić i Ljubica Blagojević interpretirali su odlomak iz “Arzamasa”, a publika je imala zadovoljstvo da jedan odlomak pročita i sama autorka. Susret je fotografisala učenica Sofija Damnjanović. Više o svemu možete čitati u junskom broju školskog časopisa “Branko”, u kojem će biti objavljen intervju koji je Ivana Dimić dala učenici Milici Dragomirović.

Slepom osmogodišnjaku školska oprema na dar

Na inicijativu učiteljice Milje Marković i uz razumevanje predsednika opštine Bečej Dragana Tošića, nabavljena je dodatna školska oprema za nastavu matematike, namenjena Nemanji Keljačkom, učeniku drugog razreda OŠ „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu, koji je slep od rođenja, ali se hrabro nosi s tim hendikepom. U akciji „Čepom do osmeha“, Nemanja je dobio prenosivi računar za slepe, a ovih dana i školsku opremu u vidu specijalne table i geometrijskog pribora, pa će asistivnom tehnologijom matematičke zadatke lakše razumeti i rešavati. “Raduje nas incijativa učiteljice Milje Marković, jer to je doprinelo da se čuje za problem njenog učenika. Mali su to izdaci za opštinsku kasu, a velika korist za Nemanju, koji će sada nesmetano moći da uči i radi kao brat blizanac Nikola i ostali vršnjaci.
To je samo primer više da je inicijativa škole, učiteljice, učeničkog parlamenta ili pojedinca od izuzetne važnosti za rešavanje određenih problema”, rekao je predsednik opštine Dragan Tošić. Učiteljica Milja, pored redovnog posla, povremeno odlazi u Novi Sad na edukaciju u Specijalnu školu za decu sa smetnjama u razvoju „Milan Petrović“, koju Nemanja jednom nedeljno pohađa. “Ako je Namanja do sad, primera radi, zahvaljujući čiodama i stiroporu određivao milimetre i santimetre, onda sam sigurna da će ubuduće moći da izmeri, premeri i nacrta trougao, kvadrat, kocku…
Nemanja je inteligentno dete, brzo shvata i povezuje stvari, izuzetno brzo napreduje. Sada je dobio opemu koja će mu poslužiti za nova saznanja “, sigurna je njegova učiteljica. Sam Nemanja rekao nam je da voli geometriju, jako mu se sviđaju pribor i tabla koje je dobio, a u priboru, kaže, ima i jedan lenjir sa Brajovim brojevima. (→Press Clipping)

Uspeh Stefana Sremčeva na republičkom takmičenju

Učenik sedmog razreda Osnovne škole „Vasa Stajić” u Mokrunu, Stefan Sremčev pobedio je na nedavno održanom republičkom takmičenju iz fizike u Šapcu, u konkurenciji 123 takmičara. Za darovitog Stefana fizika ne predstavlja bauk, a za njegov uspeh zaslužan je i nastavnik Dragan Vasić. O Stefanovoj posvećenosti fizici najbolje svedoči podatak da je u višemesečnim pripremama za takmičenje rešio čak 500 zadataka. “Imao sam veliku tremu pred takmičenje“, priznaje Stefan Sremčev . “Ali, kada sam pogledao zadatke, trema je popustila. Zadaci nisu bile teški, jer da fiziča postane moj omiljen predmet zaslužan je nastavnik Dragan Vasić. Imam petice iz svih predmeta, ali mi je fizika najdraža. Voleo bih da se okušam i na takmičenju najboljih mladih fizičara balkanskih zemalja.”
Povodom ovog uspeha gradonačelnik Kikinde Pavle Markov je priredio prijem za Stefana Sremčeva, kome su prisustvovali njegov nastavnik Dragan Vasić i direktor mokrinske škole Nenad Kihas, naglasivši da je Stefanov uspeh velika stvar za grad i ovu sredinu koja je prethodno pre deceniju i po imala pobednika na republičkom takmičenju.  “Iako još mlad, Stefan već sada zna šta hoće. Veoma je ambiciozan i fizikom se ozbiljno bavi, na čemu mu čestitam“, rekao je Markov, koji je Sremčevu uručio tablet računar. Markov je naglasio da će lokalna samouprava nastaviti da na sličan način vrednuje uspeh i znanje učenika osnovnih i srednjih škola., jer je želja da se olakša napredovanje mladim talentima u oblastima koje su odabrali. Nastavnik Dragan Vasić kaže da je šest godina čekao na ovako darovitog učenika. (→Press Clipping)

Karnevalski pozdrav proleću u Kikindi

 Na trgu u centru Kikinde priređena je 18. put manifestacija „Pozdrav proleću“, u organizaciji Kulturnog centra. Uz različite kulturno-zabavne sadržaje, gradom je prošetala karnevalska povorka mališana svih vrtića Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki. Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine priključio se „Ekološkim časom“ koji je prošle nedelje odložen zbog lošeg vremena.

Iz klupe – u fabriku

U okviru  saradnje italijanskih preduzetnika i obrazovnih ustanova Zrenjanina biće organizovan “Dan otvorenih vrata italijanske privrede 2017”, koji će učenicima i studentima omogućiti da se upoznaju sa radnim ambijentom i potrebama italijanskih poslodavaca u gradu na Begeju. Tim povodom, potpisan je memorandum o saradnji između udruženja za unapređenje ekonomsko-socijalnih odnosa Italije i Srbije “Konfindustrija Srbija” i Grada Zrenjanina. Matična centrala “Konfindustrije” u Rimu ima tradiciju dužu od jednog veka. U našoj zemlji deluje od 2012. godine, a memorandum predviđa da se kroz novi projekat promovišu preduzetništvo i dualni sistem obrazovanja.
U Zrenjaninu posluju četiri italijanske kompanije koje zapošljavaju više od 600 radnika, uz tendenciju da se taj broj uveća. Najbolji primer je “Fulgar”, koji proizvodi sintetička prediva za tekstilnu industriju. Dosad je četiri puta širio kapacitete u ovdašnjoj industrijskoj zoni i povećavao broj zaposlenih. Tesno sarađuje sa zemljačkom fabrikom “Pompeja”, u komšiluku, koju snabdeva sirovinama za izradu donjeg veša i čarapa. – U dosadašnjoj praksi primetili smo da naše obrazovanje ne prati u potpunosti potrebe privrede i tržišta, pa se deca školuju za profile koji nemaju perspektivu, niti nude mogućnost za zaposlenje. Nakon inicijative Vlade Srbije o dualnom obrazovanju, pristupamo u sve većoj meri školovanju za profile koji su potrebni. Saradnja sa italijanskim privrednicima omogući će da se deca u okviru obrazovanja osposobljavaju za rad u njihovim kompanijama koje imaju potrebu za takvom radnom snagom – naglašava Saša Santovac, zamenik gradonačelnika. (→Press Clipping)

Inicijativa u pravi čas

Svaka saradnja sa kompanijama je važna, smatraju u Srednjoj elektrotehničkoj i građevinskoj školi “Nikola Tesla” u Zrenjaninu. Ne samo što učenici odrađuju praksu u njima, ističe direktorka dr Marija Servo, nego će se kasnije lakše prilagoditi radu i pronaći zaposlenje. Inicijativa italijanskih preduzetnika došla je u pravi čas.

Donacija RTV-a za uređenje novosadskih vrtića

Na osnovu Sporazuma o saradnji Udruženja “Zeleni maslačak” i JMU “Radio-televizije Vojvodine”, zaposleni u našoj kući donirali su otpadni papir koji su sakupili i time podržali akciju Udruženja za uređenje novosadskih vrtića. “Zeleni maslačak” je mlado udruženje koje su osnovali roditelji i vaspitači novosadskog vrtića “Maslačak”, najstarijeg ekološkog vrtića, kako bi radilo na podizanju svesti o zaštiti životne sredine kako kod dece i mladih tako i kod odraslih. Oni prikupljaju sekundarne sirovine koje nastaju u domovima dece koja pohađaju vrtić Maslačak, a novac od prodaje koriste za popravke ili uređenje vrtića. Od novca sakupljenog prodajom sekundarnih sirovina popravili su i tapacirali 80 dečijih stolica u vrtiću “Maslačk”.
Akciju “Zelenog maslačka” podržala je i RTV, koja kroz svoje programe informiše i radi na podizanju ekološke svesti građana a svoju društvenu odgovornost pokazuje i kroz konkretne akcije. Zaposleni u Radio Novom Sadu već sedam godina odvajaju papir, započeli su sakupljanje čepova, a zajedno sa “Zelenim maslačkom” započinju i sakupljanje pet ambalaže. “Ovo je jako lep gest RTV i to je odličan pokazatelj da postoje oni koji razumeju da moramo svi zajedno da radimo kako bismo očistili svoje okruženje od smeća ali i učinili nešto dobro i za najmlađe. Akcija se širi i sve je više onih koji nas podržavaju”, kaže predsednik udruženja Dejan Cvrkalj. Udruženje “Zeleni maslačak” svake poslednje subote u mesecu organizuje akciju čišćenja pojedinih delova grada u kojima sakuplja pet ambalažu, papir i limenke. U subotu, 29. aprila, organizuju čišćenje desne obale Dunava, ispod Kameničkog parka. Okupljanje je u 11 časova kod Dečijeg sela.

Jubilej ekologa iz Subotice

Društvo ekologa “Rihard Čornai” iz Subotice, koje je osnovano pre tri decenije kao drugo u Srbiji, a treće na području bivše Jugoslavije, značajno je doprinelo očuvanju prirodnih staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta na severu Bačke. “Na naš predlog stavljena je pod zaštitu pustara i Selevenjska šuma, a od nas je potekla i inicijativa za zaštitu subotičke šume. Smatram da prednjačimo u Srbiji po zaštiti životne sredine, što može da potvrdi i podatak da je 12 odsto teritorije grada Subotice zaštićeno kao prirodno dobro”, kaže Ištvan Benčik, predsednik Društva ekologa „Rihard Čornai” iz Subotice.
Kao jedan od svojih najvećih uspeha, Društvo ekologa „Čihard Čornai” ističe doprinos očuvanju Selevenjske šume. “Naša organizacija je najviše doprinela da se sačuva Selevenjska šuma. Da nije bilo naše akcije, kroz nju bi sada prolazio autoput”, kaže biolog Ištvan Hulo, član Društva ekologa „Rihard Čornai”. Pored Selevenjske šume, Društvo ekologa „Rihard Čornai” doprinelo je zaštiti jezera Palić i Rezervata prirode Ludaš, koji je stanište retkih ptica i biljnih vrsta. “Mi danas s pravom možemo da kažemo da smo postigli zaista značajne rezultate na zaštiti jezera Ludaš, na otkrivanju i zaštiti živog sveta u ovom rezervatu prirode, kao i na očuvanju Selevenjske šume. Pored toga, naši članovi učestvuju i na zaštiti drugih rezervata prirode na teritoriji Vojvodine”, kaže biolog Jožef Agardi, član Društva ekologa „Rihard Čornai” iz Subotice. Društvo ekologa „Rihard Čornai” organizuje i kampove u prirodi u kojima je boravilo više od 2.000 mladih sa pet kontinenata sa ciljem da bolje upoznaju prirodna bogatstva i steknu znanja koja će doprineti njihovom očuvanju i zaštiti.

Đaci izabrali najbolje nastavnike

Šestoro kragujevačkih prosvetara dobilo je priznanje za najboljeg nastavnika. Na to priznanje su najviše ponosni, kažu, jer su im ga dodelili đaci. U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji juče je šestoro prosvetnih radnika ponelo plakete “Profesor Kosta Vujić”. Njih su izabrala deca iz osnovnih škola u kojim predaju. Prvi dobitnici ovog priznanja su Zorica Mihajlović iz OŠ “Mirko Jovanović”, Bojana Tubić iz OŠ “Dragiša Luković Španac”, Marina Andrić iz OŠ “19. oktobar”, Jelena Jevtović iz OŠ “Sveti Sava”, Jasmina Popović iz OŠ “Treći kragujevački bataljon” i Goran Zuber iz OŠ “Prota Stevan Popović”. Nagrađeno je i 12 đaka čiji su radovi odabrani na literarnom konkursu “Kako zamišljam idealnog nastavnika”.
Bojana Tubić, nastavnica srpskog jezika i književnosti, u OŠ “Dragiša Luković Španac” radi tek od septembra, ali je po izboru dece najomiljenija. – Deca znaju šta je pravednost. Poštuju i kada se nekada zaseče, ali i kada se popusti… Njihov sud je nepogrešiv. Kad vide da su svi isti i da važe ista pravila, oni vas cene, poštuju – kaže ona. Priznanja od srca, koje se dodeljuju prvi put, dobila su tri nastavnika srpskog jezika i po jedan nastavnik informatike, istorije i engleskog. Petar Stefanović, profesor u penziji i idejni tvorac ovog priznanja, kaže da “ovakvim projektom učenici razvijaju sposobnosti za prepoznavanje pravih životnih vrednosti”. – Svi koji su uključeni u ovu akciju brane sistem vrednosti našeg društva i ugled prosvetnih radnika. Učenici su najbitniji, i mi smo ti koji ih, pored porodice, vaspitavamo, učimo životu i prenosimo svoje ličnosti na njih. Zato je važno da im, pored znanja, prenesemo i ono što nas čini ljudima – kaže Stefanović. Počasni gost na svečanosti, koju je podržalo i Ministarstvo prosvete, bio je Mihajlo Ćulum, profesor u penziji. (→Press Clipping)

Savić: Uslovi za studiranje na KiM izuzetno dobri

Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Milan Savić, izjavio je u sredu  da su uslovi studiranja na fakultetima Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici izuzetno dobri. Savić je u izjavi za Tanjug rekao da se na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici uslovi studiranja ne razlikuju mnogo od uslova studiranja na drugim univerzitetima širom Srbije. “Šta više, mi imamo nove studentske domove, tako da naš Studentski centar ima veći kapacitet nego što je to slučaj sa studentskim centrima u Kragujevcu i Nišu zajedno. Bezbednosna situacija je na zadovoljavajućem nivou i samo apelujemo na medije da ne interpretiraju pogrešno kada kažemo da je otežana sloboda kretanja”, rekao je Savić. Kada govorimo o otežanoj slobodi kretanja, pre svega mislimo na kolege i koleginice koje žive južno od reke Ibra pa imaju otežane uslove za dolazak na sever Kosova, a što se ostalih stvari tiče naše studente jedino more brige oko polaganja ispita, oko broja ispitnih rokova, apsolventskih rokova i slično, rekao je on.

Vremeplov: Morze

Na jučerašnji dan  27. aprila 1791. godine  rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Prvi telegraf pušten je u rad 1844. na liniji Vašington-Baltimor. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu Morzeova azbuka.

Vremeplov: Herbert Spenser

Na jučerašnji dan  27. aprila 1820. godine  rođen je engleski filozof i sociolog Herbert Spenser, koji je nastojao da sistematizuje sfere humanističkih nauka na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao je da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti važeće za oblasti socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je da razvija evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke društvene teorije. Poznat je po organskoj teoriji društva i biologizovanju društvenih pojava. On je začetnik teorije organicizma. Dela: “Sistem sintetičke filozofije”, “Uvod u studije sociologije”, “Faktori organske evolucije”, “Klasifikacija nauka”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Kirilo Savić

Na jučerašnji dan  27. aprila 1957. godine umro je Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjerski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut “Kirilo Savić”.

Sve manje dece prima MMR vakcinu

U Srbiji u poslednjih nekoliko godina opada broj dece vakcinisane MMR vakcinom protiv malih boginja, rubeoala i zauški, a najniži obuhvat je u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Da bi se postigao kolektivni imunitete neophodno je da vakcinacijom bude obuhvaćeno najmanje 95 odsto mališana, a u Nišu je taj obuhvat 51 odsto, dok je u Beogradu 65 odsto, rečeno je u sredu  na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje “Batut” povodom nedelje imunizacije koji se obeležava od 24. do 30. aprila. Epidemiolog Goranka Lončarević pojasnila je da se MMR vakcina daje u drugoj života deteta i pred polazak u školu, te da je na nivou Srbije u drugoj godini života deteta obuhvat 81 odsto, dok je u sedmoj godini 91 odsto. Ona je naglasila da je vakcinacija važna za kolektivni imunitet, jer se visokim obuhvatom zapravo štite i svi koji iz zdravstvenih razloga nisu mogli biti vakcinisani. “Pravo deteta da bude vakcinisano je iznad prava roditelja da bira za svoje dete”, rekla je Lončarević i podsetila na aktuelnu epidemiološku situaciju u Rumuniji gde je u toku epidemija malih boginja, u kojoj je više hiljada obolelo, a više od 20 umrlo.

Od 1. oktobra vakcinacija dece protiv pneumokoke

Vakcina protiv bakterije streptokokus pneumonija ili pneumokoke od 1. oktobra biće besplatna i obavezna za svu decu u Srbiji, najavio je u sredu  u izjavi Tanjugu pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove Zoran Panajotović. Ta vakcina štiti decu od upale srednjeg uha, bronihtisa, meningitisa, sepse, upale pluća. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je usvojen u februaru prošle godine, osim uvođenja obavezne vakcine protiv pneumokoke, predvideo i uvođenje neobavezne vakcine protiv humanog papiloma virusa (HPV). Za uvođenje tih vakcina u redovan kalendar vakcinacije neophodno je da se uradi Pravilnik o imunizaciji koji je u završnoj fazi, a Panajotović očekuje da će polovinom maja stupiti na snagu. “Međutim, pojedine njegove odredbe počeće da se primenjuju od 1. oktobra, kao što je vakcinacija vakcinom protiv pneumokoke. Moramo da napravimo finansijski proračun, koliko nam je novca potrebno za kupovinu, kao i koje količine vakcine su nam potrebne”, rekao je Panajotović Tanjugu.

Od početka godine 49 prijava zbog nevakcinacije dece

Od početka godine inspekcija Ministarstva zdravlja podnela je 49 prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu, ali nema podataka koliko je do sada njih kažnjeno.  Prošle godine inspekcija je podnela 198 prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu.
Epidemiolog Milena Kanazir iz Instituta za javno zdravlje Batut kaže je važno održavanje kolektivnog imuniteta, a da bi se on postigao neophodno je da 95 odsto mališana budu vakcinisani prema kalendaru imunizacije. “Samo kada je visok procenat vakcinasanih, moguće je sprečiti širenje bolesti i nastanak epidemije”, rekla je Kanazir gostujući na RTS.

 Novi Sad: U školsko dvorište samo sa ID karticom

Uvođenje identifikacionih kartica, koji je iniciralo Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama, zaživelo je u oko 16 osnovnoškolskih i sedam srednjoškolskih ustanova u gradu. Nastavljeno je pilot-projektom izgradnje fizičkih barijera za ulazak u školska dvorišta, a bezbedonosno adaptirane kapije, prvo će dobiti Osnovna škola “Žarko Zrenjanin”. Bezbednost dece se ni u kom slučaju ne bi smela dovoditi u pitanje, posebno ne tokom boravka u školi. Međutim, kako su nam rekli sugrađani, postavljanje fizičkih barijera za ulazak u školska dvorišta, jeste mera, ali ne i način da se poveća sigurnost đaka.
“Mislim da bi trebalo taj ulaz da bude malo drugačije odrađen, jer me ovo podseća kao na neki zatvor za decu, mislim da mala deca će se toga uplašiti, ovi odrasli to već znaju, ali mislim da za decu koja kreću u prvi razred, da će to kod njih izazvati neki strah”, kažu naši sugrađani. Zahvaljujući uvođenju identifikacionih kartica i kamera visoke rezolucije, razrešeno je nekoliko incidenata, a broj slučajeva nasilja u protekle dve godine, smanjen je za 25 odsto, navode nadležni.
Fizičke barijere za ulazak u dvorište škole “Žarko Zrenjanin”, biće puštene u rad početkom maja. https://www.youtube.com/watch?v=7rz4sFWLn0Y  (→Press Clipping)

Kozje mleko najveći zaštitnik vašeg zdravlja

Kozje mleko, koje je mnogo sličnije majčinom mleku nego kravljem, spada u najzdravije namirnice na svetu sa brojnim lekovitim svojstvima. Godinama se osim u ishrani, ovo mleko koristi kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća… Istraživanja su pokazala kako ovo mleko ima bolju probavljivost i otpornost od kravljeg mlijeka. Kozje mleko sadrži nizak nivo alergena, odličan je alkalni izvor, brzo se probavlja i poptuno apsorbira. Istraživanje koje je sproveo magazin International Journal of Food Science Nutrition otkrilo je kako kozje mleko u osnovi DNA ima sličnost s DNK strukturom ljudskog mleka, zbog čega bi se moglo uključiti u formule koje bi poboljšale ishranu dojenčadi.
S kozjim mlekom postignuti su dobri rezultati u lečenju raznih poremećaja kod ljudi koji pate od hiperlipoproteinemije, srčanih bolesti, dečje epilepsije, fibroznih cista, bolesti žuči i žučnih kamenaca. Kozje mleko obiluje kalcijumom i fosforom, koji su važni za čvrstoću kostiju, kao i cinkom i selenom, snažnim antioksidansima koji održavaju telesni imunitet. Brojni naučnici preporučuju kozje mleko ljudima koji pate od anemije izazvane manjkom gvožđa u krvi. Ovo mleko je bogat izvor biorazgradivog kalcijuma, gvožđe, fosfora i magnezijuma i sadrži ih u većim koncentracijama u odnosu na kravlje mleko. Kozje mleko sadrži oko 40 posto manje citrata u odnosu na kravlje mleko.
S obzirom na to da koze jedu koru biljaka, njihovo mleko je bogato silicijumom, a to je mineral koji pozitivno utiče na kožu, kosu, nokte i nervni sistem. U sebi sadrži mnoštvo proteina bogatih važnim aminokiselinama, široku lepezu vitamina i nema teško svarljivih masti. Ne samo da je lakše za varenje od kravljeg mleka, već kozje mleko sadrži manje laktoze, pa ga lakše mogu podnositi osobe osetljive na laktozu. Kod dece koja su hranjena kozjim mlekom zabeležen je brži rast, veća telesna masa i bolja mineralizacija kostiju u odnosu na decu hranjenu kravljim mlekom. Surutka, kozji sir i jogurt najmoćnija su prirodna sredstva koja podižu imunitet kod djece. Značajni su za obnovu i izgradnju kostiju, pospešuju rast digestivnog trakta, preporučuju se u prevenciji i terapiji oboljenja jetre, osteoporoze, povišenog holesterola i krvnog pritiska, upalnih procesa te za poboljšanje rada bubrega.

Amal ne da Kluniju da decu nazove po tekili

Osim Bijonse i Džejsona Statama blizance očekuje i poznati glumac Džordž Kluni. On i supruga Amal su u februaru objavili da očekuju devojčicu i dečaka, a sad su počeli da razmišljaju o imenima. Glumac je nedavno otkrio da je u razgovoru o imenima došlo do nekih nesuglasica među njima, prenosi Huffington post. “Moja žena kaže da ih ne mogu nazvati Casa i Amigos”, rekao je on, kojem kao da nije bilo jasno da imena prema nazivu tekile možda nisu najbolji izbor. Amal se navodno prilično uzrujala oko tog predloga. “To je jedina stvar koju mi brani. No, ionako je to bila samo ideja”, pomirljivo je zaključio. Glumac se veseli rođenju blizanaca koji stižu u junu ove godine. U jednom je intervjuu spomenuo da je uzbuđen i da misli da će uloga oca biti zabavna. Ovo će i Džordžu i Amal biti prvo roditeljsko iskustvo. Par se venčao 2014. u Veneciji.

About the Author

admin

Leave a Reply