Marš za nauku: Lažni doktori važniji od pravih

Nezadovoljstvo svojim položajem prošle subote iskazalo je više stotina naučnika, istraživača, studenata i ljubitelja nauke, koji su protestovali u centru Beograda. – Naučnici su nalik miševima u koturu: stalno u trci za bodovima kojima održavaju svoje ionako male plate, proizvode naučni rad koji kreatori naučne politike obezvređuju, a nemaju dovoljno novca ni podrške da bi ga uistinu predstavili među drugim naučnicima u inostranstvu – navodi se u saopštenju. Oni su, kako se dodaje, maršom želeli da skrenu pažnju i na specifične probleme sa kojima se nauka suočava u Srbiji, ali i da ukažu na ugrožavanje slobode kritičkog mišljenja, instrumentalizaciju nauke, smanjenje javnog finansiranja nauke i neposrednog ugrožavanja njene budućnosti, a samim tim i budućnosti čovečanstva.

Formirati  ministarstvo nauke

Prema oceni učesnika Okruglog stola “Nauka i visoko obrazovanje”, održanog u SANU, neophodno je da se u državnoj upravi uspostavi organ koji će bez odlaganja sagledati stanje i predložiti i uspostaviti održiv način organizacije i finansiranja naučne istraživačke delatnosti i visokog obrazovanja. Kako najavljuju iz SANU, ovaj predlog biće upućen nadležnima, ali ne po prvi put. – Predlog u vezi neophodnosti formiranja ministarstva za nauku i visoko obrazovanje je SANU pre oko godinu i po dana već bila uputila, a i ponoviće ga čim saznamo da je imenovan novi mandatar – ističe akademik Zoran Popović.

Konkurs: Bori se za obrazovanje. Vreme je!

„Globalna nedelja akcije (Global Action Week – GAW) ove godine održana je od 23. do 29. aprila i ona je fokusirana na odgovornosti za realizaciju globalnog Cilja 4. (SDG4) – Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i mogućnost doživotnog obrazovanja za sve.  “Cilj “Obrazovanja 2030”, je  u tome da sve zemlje  realizuju globalni cilj  održivog razvoja br. 4  (SDG4). Kako je  Cilj 4.  ključ za ostvarivanje i on podupire  sve druge razvojne ciljeve, bez realizacije  Cilja 4.  ne može se očekivati  da će biti realizovani i svi preostali globalni ciljevi održivog razvoja” rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač.
Naš sindikat je i ove godine, u sklopu obeležavanja GAW, raspisao konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu Obrazovanja za sve, kao i inkluziju marginalizovanih grupa u obrazovni sistem, sa posebnim naglaskom na decu izbeglice i obrazovanje na jeziku koji deca ne razumeju. Rok za predaju radova je petak 12. maj, a proglašenje pobednika i dodela nagrada 12. juna na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada.
Sva deca imaju pravo na besplatno i  kvalitetno obrazovanje!

Može li se zaustaviti odlazak naučnika i mladih iz Srbije?

Naučnici u Srbiji rade za mizerne plate, nemaju para za istraživanja, u zaostatku su za svetom i, prema sopstvenom mišljenju, osećaju se kao “miševi u koturu”. Zbog svega toga, struka smatra da je potrebno formirati posebno ministarstvo za nauku i visoko obrazovanje. Neprestani odlazak doktoranata i mlađih istraživača, zaostajanje osnovnih istraživanja, nedovoljna povezanost nauke i visokog obrazovanja sa potrebama privrede i sa javnim politikama, samo su neki od problema koji opterećuju razvoj nauke.
– U Srbiji nauka i univerzitetsko obrazovanje, uprkos ogromnom ljudskom potencijalu, ne pružaju rezultate koji doprinose željenom napretku zemlje i društva. Uzroci takvog stanja su arhaični i neefikasni model upravljanja naukom, nedostatak sredstava za naučnoistraživačku delatnost, pokidane veze između naučnih i instituta i fakulteta i pre svega, decenijama urušavana infrastruktura za razvoj nauke – deo je saopštenja sa Okruglog stola “Nauka i visoko obrazovanje”, održanog u SANU, a koji je inicirao Institut društvenih nauka.

Odliv mozgova: Porazni podaci

Akademik Zoran Popović istakao je da je u Srbiji oko 13.000 istraživača, dok se u proseku objavi oko 6.500 prepoznatljivih radova godišnje, kako i da treba razmišljati kako povećati ovu produkciju.   “Srbija ima kvalitetne istraživače, a kada se rezultati sagledaju sa uloženim sredstvima, ona je znatno više kotirana. Nauku ograničavaju institucije, neophodan je integrativni pristup i veća saradnja. Tu su i finansije koje bi trebalo optimalnije koristiti” – smatra državni sekretar Blagojević.  Da edukacija mora biti šira, u skladu sa brzim tehnološkim razvojem, saglasan je i akademik Bumbaširević.  “Procena je da će za deset godina biti oko 40 odsto zanimanja koja danas i ne znamo da postoje. Edukacija mora biti interdisciplinarna, kako bi studenti bili adaptibilni na promene koje nas očekuju”– istakao je Bumbaširević.
Da su neophodne promene, svedoče i podaci Svetskog ekonomskog foruma prema kojima se Srbija našla na pretposlednjim mestu po kapacitetima da zadrži i privuče talente – 137. mestu od 138 zemalja.

U toku: Pripreme za prijemne ispite

Budući brucoši uveliko su počeli sa pripremama za prijemne ispite. Neki vežbaju na fakultetima, drugi po opštinama ili školama, treći u privatnoj režiji, a neki i onlajn. Filološki fakultet jedan je od retkih koji nudi onlajn materijale, za opšti i intenzivni kurs, koji po jeziku koštaju 12.000 ili 15.000 dinara, dok je za one koji uče dva jezika cena je nešto niža. Fakulteti društvenog usmerenja uglavnom organizuju više ciklusa pripreme, s tim što su na mnogima svi i završeni, dok će je na Fakultetu političkih nauka biti i u junu. Upravo taj termin, između završetka srednje škole i polaganja prijemnog, odabrali su i fakulteti širom Srbije – na Ekonomskom u Nišu priprema se organizuje besplatno, dok je na Pravnom u istom gradu 5.000 dinara za 20 časova po predmetu.
Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu konsultacije u okviru departmana likovnih umetnosti održavaju se svakog vikenda i besplatne su. Letnji semestar pripreme na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu traje od 4. marta do 3.juna, ali postoji i mogućnost uplate pojedinačnog dolaska (3.000 dinara) i mesec dana (9.200 dinara). Pravni i Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu, kao i Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, neće imati pripremnu nastavu, već je budućim brucošima na raspolaganju zbirka zadataka, koji mogu preuzeti sa sajta fakulteta ili u studentskoj službi. Kako je na rang-listi za budžet, ali i upis, važan svaki poen, uporni maturanti se pripremaju na više načina – u školi, opštini, a neretko i sa privatnim profesorima koje plaćaju oko 10 evra po času.

Bili zvezde upisa, sada ih studenti zaobilaze

 Navala na studije informacionih tehnologija i medicine, kao i smanjeno interesovanje za državne ekonomske i pravne fakultete širom Srbije, obeležili su upis 2016/17. godine. Za mesto na FON-u prošle godine borilo se čak tri kandidata – za 690 indeksa, prijavilo se 1.964 brucoša. Međutim, najviše bodova, čak 98,78, bilo je potrebno za upis softverskog inženjerstva na ETF-u.
U Kragujevcu je najviše zainteresovanih bilo za studije medicine, pošto se za 284 mesta prijavilo njih 988. Više kandidata nego mesta bilo je i na Filozofskom i Medicinskom u Nišu, a u Novom Sadu na Medicinskom, Fakultetu tehničkih nauka, Poljoprivrednom…
S druge strane, najviše slobodnih mesta za upis u drugom krugu, nudili su državni ekonomski i pravni fakulteti širom Srbije. Od ukupno 5.662 slobodnih mesta na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu nakon prvog kruga, čak 1.057 bilo je na ekonomskim fakultetima. – Primarni razlog za opadanje broja kandidata od otprilike 2009. godine čine demogafski faktori, a verujemo da će tako biti i naredne tri godine, jer su u pitanju generacije rođenih oko bombardovanja koje broje manje mladih – istakao je tada dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Čak 897 maturanata u drugom krugu moglo je da upiše i neki od državnih pravnih fakulteta. – Najveća navala na državne ekonomske i pravne fakultete bila je krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada se prijavljivalo duplo više kandidata nego što je bilo mesta, a sada postoji i velikih broj privatnih škola gde se budući ekonomisti mogu obrazovati – objašnjenje je dr Branka Kovačevića, redovnog profesora na ETF-u.
U prilog ovim tvrdnjama ide i prošlogodišnje istraživanje portala “Infostud”, koje pokazuje da su među maturantima tradicionalno popularne studije medicine, kao i da je interesovanje za studije IT od 2012. poraslo skoro duplo. Među najpoželjnijim studijama, u istoj anketi, ekonomija je na petom, a pravo na osmom mestu, što je značajan pad u odnosu na godine pre toga.

U igri sve više privatnih fakulteta

Prema zvaničnim podacima u Srbiji trenutno postoji deset akreditovanih privatnih univerziteta koji nude dobre uslove za buduće studente. Međutim, još je veći broj privatnih fakuleta po manjim mestima, a naročito privatnih visokih škola.

Dualno obrazovanje: Četiri nova smera

Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje Aleksandar Pajić izjavio je da je plan upisa u srednje škole u Srbiji završen i da će biti objavljen ovih dana, a ove godine će se u ponudi naći četiri nova obrazovna profila i to po dualnom modelu obrazovanja. “Spisak svih škola s ponudom obrazovnih profila i brojem predviđenih mesta prvo će đacima dostupan u elektronskoj formi – na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i moći će besplatno da se preuzme. Zatim će se naći i u prodaji kao deo ‘Konkursa za upis u srednju školu2017/18’ u štampanom izdanju ‘Prosvetnog pregleda'”, najavio je Pajić u razgovoru za “Politiku”.
Predsednik Komisije za upis u srednje škole je kazao da u četiri nova obrazovna profila, koji će se po prvi put naći u ponudi srednjih škola po dualnom modelu obrazovanja, spadaju: tehničar za logostiku i špediciju, operater za preradu metala, mehaničar motornih vozila i elektrotehničar za obnovljive izvore energije. “Od novih smerova koje sada uvodimo trogodišnji su tehničar za logistiku i špediciju , operater za preradu metala i mehaničar motornih vozila. Četiri godine traje obrazovanje budućih elektrotehničara za obnovljive izvore energije”, naveo je Pajić.
On je objasnio da će “ovi obrazovni profili biti uvedeni u mašinskim, tehničkim i elektrotehničkim školama koje su u saradnji s privredom za njima izrazile želju, ali i uspostavile saradnju s kompanijama spremnim da ih podrže, stipendiraju i omoguće praktičnu nastavu za đake u svojim pogonima”.”Ono (obrazovni profili) će zaživeti svuda gde je postojala spremnost škola i potreba privrede”, rekao je Pajić.(→Press Clipping)

Petnica poziva osnovce u Letnju školu

Počelo je prijavljivanje osnovaca za Letnju naučnu školu u Petnici, koji se u septembru organizuje za učenike osmog razreda osnovne škole.
Rok za prijavljivanje kandidata, za dvonedeljni naučno-obrazovni program, je 15.maj, a izbor učesnika će obaviti stručni tim IS Petnica. Za program u Petnici mogu se prijaviti učenici sedmog razreda, koji će od septembra biti osmaci, a koji pokazuju visoku sklonost i zainteresovanost za nauku i istraživački rad, samostalnost i samoinicijativnost u radu i koji dobro vladaju školskim gradivom. U Letnjoj naučnoj školi zainteresovani učenici uvode se u osnovne metode nauke i istraživačkog rada, saopštila je Istraživačka stanica Petnica. Učenici će moći da se neposredno angažuju u aktivnostima teorijskog, praktičnog i istraživačkog karaktera u oblasti astronomije, biologije, elektronike, fizike, hemije, geografije, geologije, arheologije, matematike, psihologije, računarstva, kao i kroz rad različitih radionica računari, fotografija, novine, muzika. “Cilj ove letnje naučne škole nije da se neke stvari nauče, koliko da polaznici steknu predstavu o različitim važnim oblastima, metodama i zadacima savremene nauke”, kaže programski direktor u Istraživačkoj stanici Petnica Nikola Božić.(→Press Clipping)

Petnica: Programi veoma visoke selektivnosti

Učenici, učesnici Letnje naučne škole ne dobijaju nikakve diplome i učešće ne donosi nikakve formalne olakšice u daljem školovanju. Letnja naučna škola je specijalan program koji Istraživačka stanica Petnica uspešno realizuje vise od trideset godina i koji u sebi kondenzuje neke sadržaje i metode koji se u Petnici primenjuju u programima namenjenim srednjoškolcima i studentima. Zato je to program veoma visoke selektivnosti – za stvarno izuzetne koji mogu pratiti program koji je intenzivan i na višem nivou od uobičajenog rada u školi. Istraživačka stanica Petnica posebna je ustanova koja organizuje programe dodatne nastave za učenike osnovnih i srednjih škola u različitim naučnim oblastima. Programi su kursnog i vežbovnog karaktera i namenjeni su isključivo učenicima koji su veoma zainteresovani za nauku i poseduju kvalitetno predznanje i sklonost za samostalni rad.

Kultura poslednja odbrana

 Gledano unazad dugi niz godina, ne možemo da kažemo da imamo kulturnu politiku, ali postoji svest da je ona potrebna, izjavila je FoNetu novinarka Gordana Predić, čija će emisija “Nešto više” od 13. maja jednom nedeljno biti prikazivana na Radiotelviziji Vojvodine (RTV). Sa dugogodišnjim novinarskim i iskustvom državne sekretarke u ministarstvima kulture i informisanja i prosvete, Predić objašnjava da će emisija biti o ljudima iz raznih oblasti društvenog života, poput kulture, zdravstva i obrazovanja, često nedovoljno prisutnim u javnom životu, ali iza kojih stoje veliki rezultati. Ona nije želela da se osvrće na to što je nedavno bez zvaničnog obrazloženja razrešena funkcije u Ministarstvu prosvete, ali je istakla da je za nju rad u državnoj upravi bio izuzetno iskustvo, jer je videla kako sistem funkcioniše iznutra. Ono što se dešava spolja samo je odjek onoga što se uradi u sistemu. Bitno je da postoji veza između ljudi koji se bave kulturom i obrazovanjem i države koja donosi zakone, ocenila je Predić.

Škola mentalne aritmetike u Rumi

Rumljani su zainteresovani da svoju decu upišu u novootvorenu školu u njihovom gradu.  Reč je o školi mentalne aritmetike gde deca posebnim metodama uče da računaju koristeći umesto digitrona i olovke samo svoj um. Kako kažu nastavnici u školi “Malac genijalac” stečenu sposobnost dete zadržava za ceo život, a naučene veštine će mu pomoći kako u vrtiću, školi tako i u životu. https://www.youtube.com/watch?v=I0Mtuulfovw

Kako rešiti deficit IT stručnjaka?

Domaći IT sektor mogao bi odmah da zaposli između 10 hiljada i 15 hiljada stručnjaka. S obzirom na to da se godišnje edukuje oko 1.500 novih stručnjaka, u Dnevniku istražujemo da li je na pomolu trajno rešenje za problem deficita IT stručnjaka? https://www.youtube.com/watch?v=i58pSB3Wnb8

Novosadski osnovci kod vršnjaka na KiM

Učenici osnovnih škola “Dušan Radović” i “Žarko Zrenjanin” iz Novog Sada, u poseti su osnovnoj školi “Braća Jakšić” u mestu Lipljan na Kosovu i Metohiji, jedinoj srpskoj školi u tom delu centralnog Kosmeta.  Ovo je druga godina za redom kako novosadski učenici posećuju svoje drugare u Lipljanu, stvarajući nova, trajna prijateljstva. https://www.youtube.com/watch?v=f-KGz59Qdpw

Master klas ruske škole za mlade Zrenjanince

Muzičari iz Rusije i Belorusije posetili su zrenjaninsku Muzičku školu “Josif Marinković” u okviru projekta “Muzika za mir”. Eminentni umetnici i pedagozi, pijanistkinja Marija Nemcova, saksofonista Vitali Vatulja, violončelista Jevgeni Rumjancev i violinista Atrjom Šiškov, održali su master klas radionice, a potom i koncert u svečanoj sali Muzičke škole. Radionice su bile otvorenog tipa i izuzetno su posećene od strane učenika i kolega.
Odabrani učenici osnovne i srednje muzičke škole, koji iza sebe već imaju nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima, imali su privilegiju da rade sa pomenutim profesorima, ističe pomoćnica direktora Muzičke škole “Josif Marinković” Vera Varga. Kako je dalje kazala, rezultati zajedničkog rada bili su vidljivi na licu mesta, na obostrano zadovoljstvo. Ubeđeni smo da će, obogaćeni novim iskustvom, nešto drugačijim pristupom od onoga na šta su navikli i sa proširenim vidicima, naši učenici nastaviti da nižu uspehe na nastupima koji im predstoje, zaključila je Varga. Na završnom koncertu učenici i profesori su imali priliku da uživaju u veoma atraktivnom repertoaru.(→Press Clipping)

Novosadski mališani u Velikoj Hoči

“Svim srcem za osmeh deteta”, akcija koju udruženje građana Novi Sad realizuje sa Gradom Novim Sadom, spojila je decu sa severa i juga Srbije. Novosađani su u poseti deci iz Lipljana, a sa njima je i  ekipa RTV. https://www.youtube.com/watch?v=IHe_NgFTn-I

“Majski susreti”: Festival dramskog stvaralaštva dece Vojvodine

  1. Festival dramskog stvaralaštva dece Vojvodine “Majski susreti” održaće se ove godine u Temerinu u periodu od 9. do 11. maja. Neprekidnih 60 godina kontinuiteta ove jedinstvene manifestacije u Vojvodini govori najviše o samoj manifestaciji i njenoj održivosti. Uspostavljeni piramidalni i edukativni karakter manifestacije u funkciji je razvoja dečjeg pozorišnog stvaralaštva. Manifestacija ima neprocenjiv značaj u uslovima kada su deca beznadežno uvučena u estradne, najčešće primitivne, forme raznih manifestacija i manipulacija decom. Ova manifestacija se razlikuje od drugih i po tome što sve predstave koje se pojave u određenoj opštini podležu selekciji i kritičkom sudu i korisnim sugetijama stručnjaka koji gledaju predstavu. Najbolje predstave plasiraju se u sledeću krug konkurencije: na pet zonskih smotri, gde opet podležu analizi i sugestijama za unapređenje. 10 – 14 najboljih predstava iz svih pet zona plasiraju se na pokrajinski festival u Temerinu. Tročlani žiri dodeljuje zlatna, srebrna i bronzana odličja i specijalne nagrade za pojedine istaknute elemente predstave. Tri najbolje predstave plasiraju se na odgovarajući republički festival.
    Ovakav način selektiranja doprineo je da se podignu izvođački standardi dečjeg pozorišnog stvaralaštva, tako da je sve manje diletantizma koje je bilo prisutno u nekim ranijim godinama. Savezi amatera, kulturno-prosvetne zajednice, domovi kulture, kulturni centri, opštine, biblioteke, turističke organizacije, pozorišne grupe, Pozorišni muzej učestvuju u suorganizaciji smotri, pripremama grupa za smotre, obezbeđuju uslove za nastupe, organizuju izložbe, tribine, promocije. Temerin kao grad domaćin ulaže velike napore da manifestacija bude na visokom tehničkom i organizacionom nivou. Posebno treba istaći i to da Temerin organizovano dovodi decu iz raznih seoskih škola iz opštine Temerin, tako da i ta deca iz malih sredina imaju mogućnost da vide predstave svojih vršnjaka i da se na taj način “zaraze” pozorištem, što je od neprocenjivog značaja za kulturu Vojvodine.

Užice:  Predlozi iz školskih uskoro na odborničkim klupama

Nedugo posle formiranja Užičke akademske parlamentarne unije, rukovodstvo grada omogućilo je pred predsednicima đačkih i studentskih parlamenata da se, donekle, uključe u politički život Užica. – Užice ima kvalitetne đake i studente, uspešne u mnogim oblastima, nagrađivane na takmičenjima, koji do sada nisu imali prostor da promovišu svoja znanja i doplome, i za koje se, na žalost, vrlo malo zna. Svakog ili svakog drugog četvrtka promosivaćemo dostignuća tih učenika i studenata, takođe i ogranizovati tribine iz raznih društvenih sfera na koje ćemo dovoditi predavači iz oblasti književnosti, umetnosti, privrede, religije, humanosti, filozofije, sociologije IT tehnologije, – objašnjava Branislav Mitrović.(→Press Clipping)

Prvomajsko druženje u Studenjaku

Tek poneki student, sumoran zbog kraja prazničnog vikenda povremeno promakne kroz širom otvorenu Plavu kapiju Studentskog doma „Studentski grad” tegleći glomazne putne torbe. Predavanja im uskoro počinju, a bliži se i vreme kada će morati da se dohvate knjige i pripreme se za ocene znanja, pa su požurili u svoje sobe kako bi što pre zagrejali stolicu. Najveći broj studenata, ipak, još nije stigao u Beograd jer nema tako gust raspored, a mnogo je i akademaca koji 6. maja slave Đurđevdan, pa će obaveze na fakultetu morati da ih sačekaju bar do ponedeljka. Umesto uobičajene graje uz zvuke poneke gitare, na čuvenim klupicama u Studenjaku, na kojima je gotovo uvek teško pronaći slobodno mesto, sinoć smo zatekli samo nekoliko grupica studenata. Pomalo su umorni i neispavani, ali imaju dovoljno energije da do kraja iskoriste poslednji slobodan dan na najbolji mogući način – u druženju s prijateljima.(→Press Clipping)

Vremeplov: Leonardo

U utorak je obeležen dan na koji je 2. maja 1519. godine umro  italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse. U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije “Mona Liza”, “Bogorodica u pećini”, “Sveta Ana”, “Tajna večera”. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u “Tajnoj večeri” metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je “Traktat o slikarstvu”.

Vremeplov: Marin Držić

Dubrovački pisac Marin Držić, tipičan predstavnik renesansne književnosti. Njegova dela obiluju bogatstvom duha, veselim scenama i uopste humorom umro je  2. maja 1567. godine. Počeo je kao poeta, ali do literarnog vrhunca dospeo je komedijama. Njegovo najpoznatije delo “Dundo Maroje” za temu ima oca tvrdicu i sina rasipnika, i svojevrsna je poruga vlastelinskih porodica Držićevog rodnog Dubrovnika. Komedije “Pomet”, “Pijerin” i “Đuho Krpeta” izgubljene su ili sačuvane u fragmentima. Ostala dela: komedije “Skup”, “Mande”, “Arkulin”, alegorična pastoralno-muzička komedija “Plakir”, rustikalna komedija “Novela od stanca”, pastorale “Tirena”, “Venera i Adon”.

Vremeplov: Meklejn Spok

Američki pedijatar Bendžamin Meklejn Spok, čija je knjiga “Saveti zdravog razuma o odgajanju beba i dece”, objavljena 1946. postala bestseler, umnogome izmenivši predstavu o pravilnom odgajanju dece rođen je 2. maja 1903.  godine. Tokom Vijetnamskog rata žestoko je osporavao vojnu avanturu SAD u jugoistočnoj Aziji.

Vremeplov: Makijaveli

Na jučerašnji dan 3. maja 1469. godine rođen je italijanski političar, diplomata, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg “Saveta desetorice”. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države (prvi je uveo koncept države u savremenom smislu). U glavnom delu “Vladalac”, u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira da li će cilj postići zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države. Zalažući se za ujedinjenje Italije, isticao je da za otadžbinu ne treba štedeti niti birati sredstva, otuda je iz njegove političke filozofije docnije izveden pojam “makijavelizam”. Rimokatolička crkva je 1559. njegova dela stavila na “Indeks zabranjenih knjiga”. Ostala dela: “Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija”, “Istorija Firence”, “O ratnoj veštini”, komedija “Mandragola”.

Vremeplov: Svetislav Vulović

Na jučerašnji dan 3. maja 1898 godine umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Svetislav Vulović, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najuticajnijih srpskih književnih kritičara u 19. veku. Napisao je kritičke studije trajnije vrednosti o srpskim pesnicima romantičarima, Petru II Petroviću Njegošu, Simi Milutinoviću Sarajliji, Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću.

Nacionalna mreža škola i vrtića protiv seksualnog nasilja

Direktorka Incest trauma centra Beograd Dušica Popadić objasnila je tada da su predviđeni i mehanizmi kojima će se kontrolisati sprovođenje planiranog obrazovnog programa. “Pokrenućemo Nacionalnu mrežu škola i vrtića protiv seksualnog nasilja koju će organizovati Incest trauma centar s Ministarstvom prosvete. To je mehanizam kako će nastavnici, ne samo obučavati, već i vraćati na stručne konsultacije kako da izvode obrazovne pakete i, kada se kroz prevenciju obelodani slučaj seksualnog nasilja, kako da postupaju”, najavila je Popadić prošlog novembra.
Ovi obrazovni paketi izrađeni su u direktnoj saradnji s Ministarstvom prosvete u periodu mart–novembar 2016. Kako je navedeno, pakete su napisale tri predstavnice Ministarstva, 18 nastavnika i nastavnica, sedmoro stručnjaka aktivnih van sfere obrazovanja, sa dugogodišnjim iskustvom u radu na polju nasillja nad decom i ženama. No, javnost je ove pakete sasvim drugačije doživela.
Prethodnih dana Ministarstvo prosvete prvo je najavilo da će revidirati sadržaj obrazovnih paketa za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom, da bi posle saopštenja Incest trauma centar Beograd da nije moguće revidirati sadržaj ovih obrazovnih paketa a da se ne izvrši povreda autorskih prava Centra, opdustao od promena u obrazovnom programu. Ministarstvo prosvete, posle odluke o povlačenju obrazovnog paketa iz upotrebe, u saopštenju je navelo da je odlučeno da se u narednom periodu formira tim stručnjaka, dečjih psihologa i pedagoga, koji će izraditi novi pomoćni materijal za nastavnike i vaspitače, namenjen prevenciji i sprečavanju seksualnog nasilja nad decom.

Podaci o zdravlju zuba uznemiravajući

Istraživanje Instituta “Batut” pokazuje da više od 700.000 građana Srbije, odnosno svaki deseti, nema nijedan svoj zub u vilici. Istraživanja i u svetu i kod nas pokazuju da nijedan sistem zdravstvene zaštite ne može da obezbedi dobro opšte zdravlje i zdravlje usta i zuba bez aktivnog učešća društva u celini. Ne samo stariji, već i veliki broj osoba u srednjim godinama, pa i mlađi ljudi, imaju malo svojih zuba. – Pogotovo preventiva po domovima zdravlja i školama nije onakva kakva bi trebalo da bude i kakva je nekada bila, tako da se sve veći broj problema javlja – istakao je Lazić i dodao da se zbog toga kasnije otkrivaju karijesi. Krezubost može da se javi u ranom životnom dobu. Razlozi su uglavnom loša oralna higijena i neodlasci kod zubara.

Nijedan roditelj nije kažnjen zbog nevakcinisanja dece

Nijedan roditelj do sada nije kažnjen zbog nevakcinisanja deca u gradovima gde je zabeležen najmanji odziv na imunizaciju – Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu. Inspekcija ministarstva zdravlja od početka godine podnela je 46 prekršajnih prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu, a tokom prošle godine 198 prijava.  U Prekršajnom sudu u Beogradu rečeno je Tanjugu da je od početka ove i tokom prošle godine formirano 208 predmeta, od kojih je do sada deset rešeno. U dva slučaja je zahtev odbačen jer, kako kažu, nisu ispunjeni uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, dok je u osam predmeta izrečena prekršajna sankcija opomena.  “Nijedan roditelj nije kažnjen. U ostalim postupcima je dokazni postupak u toku”, rečeno je Tanjugu u Prekršajnom sudu u Beogradu. U Prekršajnom sudu u Kragujevcu kažu da je tokom prošle godine podneto devet prekršajnih prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a da od početka ove godine nije podnet ni jedan prekršajni zahtev. “Donete su tri presude po ovim predmetima: izrečene dve opomene i doneta jedna oslobadajuća odluka”, rečeno je Tanjugu u tom sudu.
Prekršajnim sudovima u Novom Sadu i Nišu u 2016. godini i u 2017. godini nije stigao nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je usvojen februara prošle godine, predviđene su kazne za roditelje koji ne vakcinišu svoju decu od 30.000 dinara do 150.000 dinara. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u najvećem padu je vakcinacije dece MMR vakcinom (protiv malih boginja, rubeola i zauški), a najmanji obuhvat je u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. U Nišu je obuhvat MMR-om svega 51 odsto, dok je u Beogradu 65 odsto. Zbog sniženog obuhvata vakcinacijom u toku je epidemija malih boginja u Rumuniji gde je do sada obolelo više od 4.800 ljudi i umrla 21 osoba. Da bi se postigao i sačuvao kolektivni imunitet obuhvat vakcinacijom mora biti najmanje 95 odsto. To znači da su od zaraznih bolesti zaštićena i deca koja su vakcinisana i ona koja iz zdravstvenih razloga nisu mogla da prime vakcinu.

Posekotine nožem uznemirile Kanarevo brdo

Vest da je oko deset časova nepoznati muškarac napao i isekao četrnaestogodišnju učenicu u parkiću na Kanarevom brdu u Vukasovićevoj ulici uznemirila je roditelje, đake OŠ „Ivo Andrić” koju pohađa, ali i žitelje ovog dela grada. Nekoliko sati kasnije, čula se malo drugačija verzija ovog događaja, po kojoj sedmakinju nije napao nikakav muškarac, već se ona navodno povredila sama, ali nije precizirano da li je to bilo slučajno ili namerno. Sigurno jeste da je devojčica iz ovog dela Rakovice zbog posekotina po rukama prevezena u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Šta se tačno dogodilo biće utvrđeno posle istrage nadležnih organa.
Pre dve godine u zgradama u blizini škole „Ivo Andrić”  dogodio se incident, kada je jedan od učenika ove osmoletke napao drugog u hodniku višespratnice i isekao ga nožem po ruci. Zbog ovog napada povređenom dečaku ukazana je pomoć u bolnici.(→Press Clipping)

Putin zakonom zabranio da se deci daju ova imena

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se zabranjuje upotreba psovki, brojeva, znakova interpunkcija, kao i naziva zanimanja prilikom davanja imena deci. Pored toga, zakon će uređivati i kako će se dete prezivati, odnosno da li će, prema dogovoru oca i majke, dete nositi očevo ili majčino prezime, ili i jedno i drugo spojeno crticom, prenosi “Sputnjik”. Mediji u Rusiji navode da pre ovog zakona nije postojalo nijedno ograničenje prilikom davanja imena deci, a državne institucije su bile u obavezi da u registar upišu ime koje su roditelji svom detetu dali, kako god ono glasilo.
Inače, razlog zbog čega je ovaj zakon uopšte i donet bio je slučaj sa jednim detetom kojeg su roditelji nameravali da nazovu BOČirVF — Biološki objekat čoveka iz porodice Voronovih—Frolovih. Naime, dete se rodilo 26. juna 2002. godine, a zbog spora koji se vodio oko imena dokumenti ni dan-danas tom detetu nisu izdati. Najviše čudnih imena deci su davali građani ruske prestonice, izdvajamo samo nekoliko: Nikolaj-Nikita-Nil, Hristamrirados, Delfin, April, Princeza Danijela, Okeana, Sofija-Sunašce itd.

U Gradiški medicinari stiču teoriju, a praksu uz mesečni džeparac od 500 evra u Nemačkoj

Stotinjak budućih medicinskih tehničara i negovatelja iz Gradiške (RSp) koji se školuju u Visokoj školi „Primus“ će tokom maja otići na praktičnu nastavu u Nemačku. U ovoj obrazovnoj ustanovi istuču da su praksu obezbedili posredstvom agencije „Alumna“ i da za odlazak u Nemačku vlada veliko interesovanje. – Praktična nastava organizovana je u nemačkim bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama u trajanju od 3 meseca. Za to vreme naši učenici koji su ovde u fazi prekvalifikacije, imaju obezbeđenu hranu i smeštaj plus džeparac od 500 eura mesečno – rekao nam je Žarko Šurkalović, direktor Srednje škole „Primus“. On napominje da je interesovanje veliko, pogotovo zbog mogućnosti da najbolji učenici obezbede zaposlenje u Nemačkoj nakon okončana školovanja. Jedan od neophodnih uslova za odlazak je poznavanje osnova nemačkog jezika.

Britanski fizičar tvrdi: Putovanje kroz vreme je moguće!

Ben Tipet, matematičar i fizičar sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, stvorio je novi model prema kojem je, kako on tvrdi, putovanje kroz vreme matematematički moguće. – Ljudi vide putovanje kroz vreme isključivo kao deo naučne fantastike. Mislimo da to nije moguće jer niko do sada to nije učinio. Ipak, to sa matematičke tačke gledišta jeste moguće – kaže naučnik. Tipet u najnovijoj studiji navodi da ne bi trebalo vršiti klasičnu podelu prostora u tri dimenzije, sa vremenom kao zasebnom dimenzijom. Umesto toga, sve četiri dimenzije trebalo bi zamisliti simultano, u jedinstvenom prostorno-vremenskom kontinuumu, prenosi “Daily Mail”. (→Press Clipping)

By admin

Leave a Reply