Vesti – 17.05.2017.

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada
“Zaštitimo decu od rada u ratnim sukobima i prirodnim katastrofama”
Deci je mesto u školi!

 


Nikolić sa učenicima iz Pećinaca

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić sastao se u zgradi Predsedništva, juče sa učenicima Tehničke škole “Milenko Verkić Neša” iz Pećinaca i njihovim veroučiteljem Milošem Jeftićem. Kako je saopštila predsednikova Služba za saradnju s medijima, učenici iz Pećinaca osvojili su treće mesto na Međunarodnom literarnom konkursu u Duinu, u Italiji.

Upisi: Maturanti bi na državne fakultete

Više od 80 odsto maturanata planira da nakon srednje škole upiše fakultet, isti procenat njih želi da svoje školovanje nastavi na državnim fakultetima, dok su najpopularnija zanimanja iz oblasti medicine i IT. Kako pokazuju rezultati istraživanja sajta Prijemni.Infostud.com koje je sprovedeno na uzorku od 1.400 maturanata širom Srbije, oko 80 odsto budućih studenata planira da upiše državni fakultet, što je manje u odnosu na 2016. godinu kada je ovaj procenat iznosio oko 90 odsto. Oko 7,3 odsto ispitanih ni po koju cenu neće upisati privatni fakultet, a između 12 i 13 odsto studenata je potencijalno zainteresovano za privatne fakultete, što je neznatno veći procenat nego prošle godine. Pet odsto ispitanika privatne fakultete vidi kao krajnju opciju, tek ako ne uspeju da se upišu na državni, ni na budžet, ni na samofinansiranje.
Kako je navedeno, najviše anketiranih koji znaju šta će upisati, planira upis na medicinu ili informacione tehnologije – oko 12 odsto, što je bio trend i prošle godine. Na trećem mestu po popularnosti su zanimanja iz oblasti ekonomije, bankarstva i finansija (po osam odsto), a zatim slede inženjerstvo, psihologija i pravo sa po oko pet odsto.

Maturanti se dvoume šta studirati

Maturanti koji se još uvek dvoume šta će studirati, podjednako su zainteresovani za psihologiju, medicinu, ekonomiju i informacione tehnologije, a ovoj kategoriji interesantne su i vojne, bezbedonosne i policijske nauke. Među učenicima koji još uvek ne znaju u kom smeru će nastaviti svoje obrazovanje, 6,7 odsto navelo je visoku školu kao opciju jedino u slučaju da ne uspe da upiše željeni fakultet, a svega 3,4 odsto njih odlučilo se u startu za visoku školu.

Interesovanja nisu u skladu sa ponuđenim poslovima

Kada se želje maturanata uporede s analizom o traženim zanimanjima sa sajta Poslovi.infostud.com, vidi se da interesovanja budućih studenata nisu u potpunosti u skladu s brojem oglasa za posao iz različitih oblasti rada. Za medicinske nauke, iako je ovo više godina unazad najtraženija oblast za studiranje, nema dovoljno ponude poslova na sajtu, dok sa druge strane interesovanje maturanata za IT korelira sa potrebama tržišta.

Odluka na osnovu ličnih interesovanja

Anketirani budući studenti su odluku o budućim studijama u najvećem broju doneli na osnovu ličnih interesovanja, ili u suprotnom, biraju profesije koje su najisplativije. Finansijsko stanje je manje bitan parametar u odnosu na 2016. godinu, što znači da im neće biti presudno prilikom donošenja odluke o izboru fakulteta/visoke škole. Najveći broj anketiranih, oko 68 odsto, odluku o budućim studijama donelo je u višim razredima srednje škole, dok je 18 odsto njih tu odluku donelo u prvom razredu srednje škole, a tek 14 odsto u osnovnoj školi.

Najveći deo ne bi prepisivao!

Kako se navodi u rezultatima istraživanja, najveći deo anketiranih ne bi prepisivao na prijemnom ispitu i smatraju to izuzetno neprihvatljivim. Ipak, oko 13 odsto budućih studenata će na prijemnom prepisivati, ako im se za to ukaže prilika.

Orden Akademske palme jača odnose Srbije i Francuske

Ambasadorka Francuske Kristin Moro uručila je 15. maja orden Akademske palme Milici Vinaver-Ković, Radanu Džodiću i Stevanu Jokiću za njihovo akademsko i profesionalno angažovanje i doprinos jačanju odnosa Srbije i Francuske. Oni su doprineli francusko-srpskoj saradnji u oblastima nauke, medicine, zdravstva, francuskog jezika i frankofonije. Moro je na prijemu i svečanoj dodeli u ambasadi Francuske rekla da orden dodeljuje u ime francuskog ministra prosvete, visokog obrazovanja i naučnog istraživanja i da su oni posebno zaslužni zato što svako u svojoj oblasti doprinosi jačanju odnosa dve zemlje. Kako kaže, nagrađeni kroz odgovornost i delatnost koju obavljaju u oblastima obrazovanja, nauke i medicine već godinama doprinose stasavanju novih generacija i razvoju odnosa dve zemlje.
Milica Vinaver, docent Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, direktorka Frankofonog centra za univerzitetsku uspešnost Univerziteta u Beogradu dobila je orden Akademske palme u rangu viteza. Radanu Džodić, profesoru onkološke hirurgije, direktoru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsedniku Republičke stručne komisije za onkologiju, uručen je orden Akademske palme u rangu oficira. Džodić je odlikovan Ordenom Akademske palme 2002. u rangu viteza, a ove godine je unapređen u rang oficira. Stevanu Jokiću, naučnom savetniku u Institutu Vinča, inicijatoru programa “Ruka u testu” u Srbiji, uručen je orden Akademske palme u rangu komandora. Jokić je odlikovan ordenom Akademske palme 1997.u rangu viteza, unapređen je u oficira 2008, a ove godine u najviši rang – komandora.(→Press Clipping)

Majić: Srbija ima dobru naučnu tradiciju

Činjenica da je Srbija objavila najviše naučnih radova, u nesrazmeri sa budžetom koji se odvaja za nauku, mač je sa dve oštrice i nije pohvalno što se taj uspeh meri malim nivoom ulaganja u nauku, izjavio je nedavno direktor Istraživačke stanice Petnica (ISP) Vigor Majić. “Po toj logici, sa duplo manje istraživača, sa duplo manje objavljenih radova i uz duplo manje ulaganja, opet ćemo da budemo tako jednako kotirani”, rekao je Majić za Tanjug.
Ukazuje da Srbija ima dobru naučnu tradiciju, vrlo ambiciozne ljude koji su pokupili sjajna znanja u svetu, ovde ih primenjuju, a takođe, kako kaže, Srbija je ipak locirana u Evropi, gde su mnoga vrata otvorena, ako se želi zatražiti određena spoljna pomoć i podrška. Zato, ističe Majić, postojanje naučne zajednice, naučnih aktivnosti i kvalitetnih naučnika jako je važno, ali ističe da nije pristalica zadržavanja mladih ljudi, već potpuno suprotne teze – da sve mlade ljude koji nameravaju da se bave naukom treba podsticati da odu van zemlje, ali i da se vrate. “Postoje zemlje koje su mnogo naučno snažnije od Srbije i koje imaju pravilo da ne možete da se zaposlite na fakultetu ili naučnom institutu dok niste neki stepen svog naučnog obrazovanja stekli na inostranom univerzitetu, koji je bolje rangiran od sopstvenog”, kaže Majić.
To je zato, objašnjava, jer se u bolje rangiranoj instituciji nauče mnoge nove stvari, upoznaju važni i kvalitetni ljudi, stiču kolege sa kojima se mogu raditi ozbiljni projekti i onda, ako se deo takvih ljudi vrati ovde, ne samo da donose svoja znanja, već i način rada, razmišljanja, organizaciju, projekte, kontakte, mnoge značajne stvari i onda se deo može preliti u sferu ekonomije- pretvoriti u nešto što donosi dohodak, boljitak.

Mladi treba da odlaze, ali i da se deo vrati

“Veliki sam pristalica da mi kao mala zemlja treba da insistiramo na tome da mladi stručnjaci odlaze u inostranstvo, da s njima održavamo veze i kontakte, da stvaramo mogućnosti u različitim oblastima da se deo njih vrati stalno ili privremeno i ne samo oni, nego da sa sobom dovedu kolege iz drugih zemalja, da onda boraveći i radeći u Srbiji stvaraju zapažene rezultate”, smatra Majić. Kako kaže, moraju se otvoriti ta vrata za cirkulaciju i da nikakva šteta ne bi bila, nego samo korist, kada bi na domaćim univerzitetima bilo više stranaca, kvalitetnih stručnjaka, koji žele da dođu u Srbiju i provedu neko vreme radeći na dobrim projektima.

Proverite kvalitet fakulteta besplatno pre odluke o upisu

“Svake godine na DOBA Fakultetu organizujemo jedinu virtuelnu letnju školu u Srbiji koja je i besplatna, sa ciljem upoznavanja rada na našem fakultetu, upoznavanjem naših kvalitetnih i u praksu usmerenih profesora i načina online studiranja” kaže se u sapštenju ovog fakulteta. Kreativci programa su i ove godine pripremili za vas zanimljive besplatne online vebinare domaćih i inostranih stručnjaka, online modul i tradicionalnu interkulturalnu nedelju. “Sve zapisano je besplatno za sve vas koji želite da dobijete nova znanja. Pošto očekujemo i učesnike iz drugih država i kontinenata, biće puno prilike za razmenu dobrih praksi i stvaranje novih kontakata.
DOBA Fakultet je privatni evropski fakultet sa sedištem u Sloveniji. Možemo se pohvaliti tradicijom, međunarodnom akreditacijom kvaliteta, evropskim standardima, akreditovanim i ekskluzivnim programima i 18-godišnjim iskustvom u online obrazovanju. U tim godinama smo do diplome zajedno doveli 3.596 diplomaca. Sa fakultetom  sarađuje 217 profesora, online mentora i menadžera iz prakse” kaže se u saopštenju.  DOBA Fakultet je deo Poslovne grupe DOBA, najveće privatne institucije za obrazovanje u Sloveniji. U Srbiji studije izvodimo već od 2008. godine, a do diplome smo doveli 297 srpskih diplomaca od kojih 64% napreduje posle diplome. Više od polovine naših studenata studira iz inostranstva jer su im online studije jedina mogućnost studija na svom jeziku.(→Press Clipping)

Sajam srednjoškolskog preduzetništva: Prva nagrada Poljoprivrednoj školi

Prvu nagradu na Sajmu srednjoškolskog preduzetništva u Sremskim Karlovcima osvojila je vinarija “Kotek” Poljoprivredne škole iz Futoga, čijem timu su pripala dva teblet računara kao nagrada. Za najinovativniji proizvod nagrađen je Školski centar “Nikola Tesla” iz Vršca, dok je Hemijsko-medicinska škola iz istog grada dobila nagradu za “NajEko” dostignuće. Najbolji biznis plan imala je Hemijsko-medicinske škola iz Vršca, najbolji štand Poljoprivredna škola iz Futoga, najbolji nastup Srednja saobraćajna škola “Heroj Pinki” iz Novog Sada, a za lokalnu tradiciju nagrada je pripala Karlovačkoj gimnaziji.

“Dositej: Ministarstvo preispituje reprezentativnost sindikata!

Nesuglasice na relaciji sindikati – Ministarstvo prosvete traju i dalje. Sporni su podaci o članovima sindikata i njihova eventualna zloupotreba. Kako je “Dositej”, novi sistem koji evidentira zaposlene u prosveti podelio prosvetne sindikate i Ministarstvo? Četiri reprezentativna sindikata strahuju da bi u njemu mogao da se nađe spisak svih sindikalaca i njihovi lični podaci i da ti podaci služe u svrhu utvrđivanbja brojnosti sindikata. Međutim, iz Ministarstva prosvete stiglo je nešto drugačije obrazloženje:  “Ministarstvo je tražilo da se unese samo informacija o tome ko je predstavnik reprezentativnog sindikata, jer u račun za budžet ustanove ulazi i funkcijski dodatak za tog predstavnika sindikata. Da bi se izračunao taj drugi procenat, treba da se zna koliki broj učlanjenih ima reprezentativni sindikat i zato smo tražili broj članova sindikata da se unese po ustanovi, ali i ne ko su te osobe”, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Za sindikate, obrazloženje Ministarstva je nedovoljno. Tvrde da je, čak i javno imenovanje predsednika sindikata, problematično. Sumnjaju da se iza toga krije druga namera. “Unošenje podataka pod izgovorom da se traži samo broj članova, ne bi li se predstavniku sindikalne organizacije, odnosno tog sindikata, odredila visina plate, to je perfidan način da se uđe u sistem sindikalnog rada. To su vrlo osetljivi podaci i Ministarstvo prosvete ulazi u ingerencije slobodnog opredeljenja svakog zaposlenog kom će sindikatu pripadati”, kaže Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.
Reaguje i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti – u pismu ministru prosvete ukazao je na to da su podaci o sindikalnom članstvu “naročito osetljivi”, te da se mogu obrađivati samo uz pristanak radnika, ali sve to ipak neće sprečiti vlast od nauma da preispita ko je ko na sindikalnoj sceni i baravno da li su svi koji su to bili i dalje reprezentativni.

Majić: U naučnoj zajednici mnogo “ostrva” visokog kvaliteta

Direktor ISP Vigor Majić naglašava da u domaćoj naučnoj zajednici postoji mnogo “ostrva” izuzetno visokog kvaliteta i objašnjava da tu misli na projekte, institute, timove, katedre koje rade “potpuno svetski”, sarađuju sa najboljim kolegama u svetu, te godinama uživaju visok ugled i čije se mišljenje ceni daleko van granica Srbije. S druge strane, kako navodi, postoji i druga strana – “mrtve zone” gde je produkcija veoma slaba, gde se izbegava konkurencija i poređenje sa rezultatima iz drugih zemalja, ili izuzetno niska stopa produktivnosti, tako da je situacija – šarolika. “Mi treba da se borimo da ono što je kvalitetno i dalje bude kvalitetno, da povećavamo broj tih “ostrva” koje dobro rade, da pokušamo da smanjimo, ili eliminišemo te “mrtve zone” i zamenimo ih timovima, projektima, institutima ili uopšte katedrama ili fakultetima, koji su produktivni i mogu da se nose sa svetom. Mislim da je to moguće”, smatra Majić.

U septembru 40 mladih Rumljana putuje u Berzenbrik

Čelni ljudi rumske opštine i nemačkog rada Berezenbrika održali su u Gradskoj kući sastnak na kojem su utvrdili naredne korake u procesu bratimljenja ova dva grada. Po oceni Hari Kindita, potpredsednika organizacije “ Gradimo mostove”, zadužene za saradnju Berzenbrika i Rume, ova saradnja bi mogla da bude primer i drugim gradovima u Evropi. “Želimo da naša i vaša deca žive u mirnoj, prijateljskoj Evropi. Ime organizacije “Gradimo mostove”, koja je osnovana u Rumi, je simbolično jer želimo da gradimo mostove prijateljstva, pre svega među mladima, kako bi se naši narodi bolje upoznali, poštovali i uvažavali. Moramo znati da nas mnogo više toga povezuje nego što nas razdvaja”, rekao je Kindt pozivajući Rumljane u novu uzvratnu posetu ovom nemačkom gradu.
Predsednik organizacije “ Gradimo mostove” u Nemačkoj i jedan od inicijatora bratimljena dva grada Željko Dragić podsetio je da je prošle godine 40 mladih Rumljana posetilo Berzenbrik, dodajući da će isti broj tinejyera i ove godine otputovati u taj grad. “Od 13. do 25.septembra ćemo ponovo u Nemačkoj ugostiti 40 mladih Rumljana, a sve troškove će snositi organizacija “Gradimo mostove”. Kada budemo imali povelju o bratimljenju, verujem da ćemo saradnju dodatno unaprediti. Takođe, laše ćemo partnerski nastupati na konkursima EU i siguran sam da ćemo zajednički uspeti da uradimo značajne stvari za naše gradove”, istakao je Dragić. Na sastanku predsednik opštine Ruma Slađan Mančić uručio je gradonačelniku Berzenbrika Horstu Bajeru knjigu “ Istorija Srbije”, a poklonima je uzvatila i nemačka delagacija. Gradonačelnik Bajer predsedniku Mančiću poklonio je prizmu sa ugraviranim datumom posete gostiju nemačke savezne države Donje Saksonije.

Sanacija bečejske škole odložena za raspust

Sanacija zgrade Osnovne škole „Zdravko Gložanski“ ipak će biti izvedena u vreme školskog raspusta, iako to nije bio prvobitni plan. Naime, Ministarstvo privrede je odobrilo sredstva za projekat, lokalna samouprava participirala u sufinansiranju, škola, mada nerado, napravila plan iseljenja iz zgrade i odvijanje nastave u objektima drugih škola, jer se nije prihvatio njihov predlog da se radovi obave u vreme školskog raspusta. A onda je u postupku javne nabavke stigla žalba jednog od ponuđača posla. Ministarstvo pravde je moralo da odloži radove planirane za jesenas do okončanja žalbenog postupka. Na zadovoljstvo „zdravkovaca“, jer neće morati da se sele u vreme radova.
“Posao je poveren grupi izvođača na čelu s firmom „Anigor“ iz Kragujevca. Vrednost radova je oko 30 miliona dinara. Ministarstvo obezbeđuje polovinu sredstava, druga polovina stiže iz opštinske kase, uz napomenu da lokalna samouprava snosi celokupan iznos PDV-a. Majstori će ući u naš objekat kad deca izađu iz njega krajem juna. Pošto je rok izvođenja radova 60 kalendarskih dana, učenici naše škole u Bečeju i izdvojenim odeljenjima u Radičeviću, već prvog školskog dana nove školske godine provešće u potpuno novim uslovima, očito zadovoljna razvojem situacije”, izjavila je za „Dnevnik“ Suzana Đukić, direktorka škole sa najvećim brojem đaka u Bečeju. “Obaviće se potpuna rekonstrukcija, od krova do poda. Krov će se potpuno pretresti, uz zamenu svih letava, promeniće se oluci i opšivci, u prizemlju će se mašinski izvesti presecanje zidova i uvlačiti visokokvalitetni izolacioni materijal. Obiće se sav vlažni i dotrajali malter sa zidova, u prizemlju će se zameniti podne obloge, kompletna stolarija će se ampasovati, a pojedina i zameniti. Na kraju će se obavito bojenje stolarije, unutrašnjih zidova i fasade. Biće nam školica „kao bombonica“”, zadovoljna je direktorka Suzana Đukić.

Prijem za đake Muzičke škole “Isidor Bajić”

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i član Gradskog veća za obrazovanje Vladimir Jelić primili su 15. maja članove simfonijskog orkestra Muzičke škole ”Isidor Bajić”, dirigenta i direktora te škole, a povodom prve nagrade koju su osvojili na Evropskom omladinskom muzičkom festivalu održanom u Nerpeltu (Belgija), od 29. aprila do 2. maja ove godine. “Izgleda da Belgija postaje ”talična” država za nas. Posle dobijanja titule Evropske prestonice kulture za 2021. godinu, simfonijski orkestar naše MŠ ”Isidor Bajić” na prestižnom Festivalu koji ima tradiciju dugu 61 godinu, ubedljivo je pobedio i dobio najveće pohvale. Grad će se potruditi da njima i svim kulturnim poslenicima obezbedi još bolje uslove za rad, izgradnjom novog objekta Muzičko-baletske škole sa koncertnom dvoranom, prvom u Novom Sadu. Možemo biti ponosni na to kako su predstavljali sebe, svoju školu, ali i Grad i državu”,  istakao je gradonačelnik i dodao da je potrebno da društvo što više skreće pažnju na uspehe škola, njihovih učenika i mladih ljudi koji radeći vredno postižu najbolje rezultate.
Orkestar, koji čine 61 učenik i student, dirigentkinja Tamara Adamov-Petijević, pomoćnica direktora Danijela Kličković i profesori u pratnji Stefan Stanečić, Ivan Burka i Iva Stanković, ocenjen je kao najuspešniji od strane međunarodnog žirija i dodeljena mu je prva nagrada “Summa cum laude”. “Takmičilo se preko 80 orkestara iz 22 zemlje sveta, i velika je čast samo nastupiti na takvom Festivalu, pa je ova nagrada zaista nešto posebno. Naš boravak tamo bio je i diplomatska misija. https://www.youtube.com/watch?v=DrFBHv-jnWY

Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite iz Kikinde, po prvi put je organizovao Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Na festivalu je učestvovalo više od 200 stvaralaca iz nekoliko gradova u Vojvodini. Povodom festivala ”Sunčan dan”, za čiji nastanak su zaslužni literarni radovi Nikole Vlahovića iz Novog Miloševa, organizatori su raspisali konkurs za najbolja likovna i literarna dela osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Dodeljene su nagrade, otvorena je izložba radova pristiglih na konkurs, nastupili su nagrađeni autori, a održan je i umetnički program osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Festival je prvi put organizovan i prijavilo se više od 200 stvaralaca iz Kikinde, Bečeja, Subotice, Novog Sada, Čoke i manjih mesta u Vojvodini. ”Ovim projektom želja nam je da podstaknemo sve one koji imaju smetnje u razvoju ili invaliditet, a koji imaju potrebu da se izraze na umetnički način i da prenesu određenu poruku svom okruženju i publici, ili da izraze svoje mišljenje, da na taj način budu ravnopravni građani našeg društva”, rekla je Senka Vlahović Filipov, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo. Pored Banatskog kulturnog centra, Festival je održan u saradnji sa Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite u Kikindi.        https://www.youtube.com/watch?v=7I2sgmVhb44

Svet srednjovekovnih vitezova i princeza

U utorak  u 18 sati, u Dunavskoj 37, pedagoška služba Muzeja Vojvodine je organizovala muzejsku igraonicu “Upoznajte svet srednjovekovnih vitezova i princeza”. Igraonica je organizovana za decu uzrasta od 5 do 10 godina, povodom izložbe “Kupinik pslednja prestonica srpskih despota” u okviru manifestacije ” Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10″. U okviru igraonice deca su “posetila” jedno srednjovekovno utvrđenje, u iščezli svet viteških nadmetanja i gozbi, opsada i kavaljera. Svet princeza – svet pesništva i muzike, slikanja, lepog oblačenja i ponašanja. Deca su upoznala Zakonik viteške časti, videti viteške oklope i još mnogo mnogo toga. Dečaci su pravili štitove, a devojčice lepeze i nakit. Igraonicu je vodio Vladimira Stanisavljević, muzejski savetnik – pedagog.

Mališani iz Dečjeg sela u Moroviću

Udruženje žena Morovićanke iz Morovića ugostilo je decu iz Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici. Tom prilikom uručena im je i humanitarna pomoć koju su obezbedile žene iz ovog udruženja. Udruženje žena Morovićanke iz Morovića već nekoliko godina nesebično pomaže decu iz Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici. Mališani su bili gosti Udruženja i nisu krili zadovoljstvo zbog dolaska u Morović. Povod dolaska bila je donacija koju je posredstvom Udruženja žena Morovićanke obezbedila porodica Ćirić iz Salzbugra. Pokloni, auto sedišta, dečja kolica I poklon paketi,  ovoga puta namenjeni su mlađoj deci. Osim pomoći stanovnicima Dečjeg sela uvek prija toplina koju pružaju nesebični ljudi.
Udruženje žena Morovićanke sa puno ljubavi pripremilo se za dolazak dece iz Dečjeg sela, koju inače redovno obilaze. Naredni susret sa mališanima Morovićanke su zakazale za prvi vikend u avgustu u Moroviću. https://www.youtube.com/watch?v=0hdhHd7JmpQ

Mladi uče japanski

Japanske mange i anime povećavaju interesovanje mladih za učenje japanskog jezika, a japanska pop kultura dobro je poznata srpskom narodu, izjavio je danas ambasador Japana u Srbiji, Đuići Takahara. U ambasadi Japana održano je 8. takmičenje u besedništvu na japanskom jeziku, koje se održava od 2009. godine. “Do sada nije bilo mnogo srednjoškolaca među takmičarima, ali se pre tri godine, zahvaljujući proširenju interesovanja za učenje japanskog jezika na još pet osnovnih i devet srednjih škola, broj takmičara povećao”, rekao je Takahara Tanjugu.  On je kazao da je zadovoljan interesovanjem srpskih đaka za japanski jezik i smatra da je to interesovanje povezano sa interesovanjem za japansku pop kulturu.
“Mnogo mladih Srba je kroz čitanje mange, poželelo da nauči japanski i zaista cenim interesovanje za našu kulturu i jezik. Takođe je impresivno što mnogo ljudi u Srbiji trenira japanske borilačke veštine poput karatea, aikida i kendoa”, rekao je japanski ambasador. Takahara je istakao da je interesovanje za kulturu druge zemlje ključno za međusobno razumevanje između zemalja i da u tom kontekstu ovo takmičenje predstavlja dobru praksu. Na takmičenju su učestvovali učenici Filološke gimnazije u Beogradu, Zemunske gimnazije i Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj iz Novog Sada.

“Čepom do osmeha” konačno dobilo svoju prostoriju

Udruženje “Čepom do osmeha” nakon pet godina humanitarnog rada, konačno je dobilo prostoriju koju su  svečano otvorili u Ćirpanovoj 25, a koju im je obezbedio Grad Novi Sad. Do sada su, zajedno sa građanima Srbije, skupili 85 tona čepova i time pomogli 16 mališana sa invaliditetom nabavljajući im prilagođena pomagala.  “Ovo je još jedan veliki korak u našem radu Udruženja, sve postaje mnogo ozbiljnije i zahvaljujem se Gradu koji nam je, nakon nemilog događaja krađe čepova u staroj kući, omogućio ovaj prostor u kojem ćemo zajedno da držimo radionice, edukujemo decu o ekologiji i zašiti životne sredine, zašto nam je značajan taj čep ali i cela reciklaža, šta bi se desilo kad ne bismo reciklirali”, rekla je predsednica Udruženja dipl. ekolog Vanja Petković, navodeći da će u tom prostoru širiti i ljubav i osmehe. “Svaki uspeh sa decom je mnogo značajan, svaka je priča za sebe i ima mnogo emocija. Velika smo porodica i drago mi je što postižemo ovako sjajne rezultate“. Grad Novi Sad je ponosan na Udruženje “Čepom do osmeha” jer su uspeli da spoje korisno i humano i tako podignu svest svojih sugrađana o važnosti ekologije, rekla je članica Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine Mira Radenović. Međutim, akcija sakupljanja čepova ne bi bila ovoliko uspešna da što više ljudi nije uzelo učešće. Tome su naročito doprineli i drugi humanitarci, ali i prijatelji Udruženja “Čepom do osmeha”, među kojima su dobitnik Novembarske povelje Goran Crnojević, svetski šampion u savate boksu Goran Bajšanski, čuveni stolar Milorad Mile Jurković i drugi. “Humanost nam je na sve većem nivou i ima sve više ljudi koji žele nešto da urade, a “Čepom do osmeha” se lavovski bori da ostvari dosta toga, dok smo mi sitne ribe i pomažemo koliko možemo”, rekao je stolar Mile, dodajući da je svaka vrsta pomoći dobrodošla, pa i u vidu podrške ili saveta.

Povedite računa o koži deteta

S lepšim vremenom, kako vodimo računa o svojoj koži, neophodno je voditi računa i o koži naše dece. Njihova koža veoma je nežna i osetljiva, te roditelji moraju biti na oprezu. O tome kako na najbolji način zaštiti kožu svog deteta, u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine juče je govorio pedijatar Slobodan Maričić. https://www.youtube.com/watch?v=hqnEiEdLqVk

Vremeplov: Rastko Petrović

Na jučerašnji dan 16. maja 1898 godine rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao preko vrleti današnje Albanije, potom je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. Od 1923. je u diplomatskoj službi. Radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama “Otkrovenje” smatra se jednom od ključnih u srpskoj poeziji između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu “Dan šesti”. Ostala dela: roman “Burleska gospodina Peruna boga groma”, lirska proza “Ljudi govore”, putopis “Afrika”.

Vremeplov: Desanka Maksimović

Na jučerašnji dan 16. maja 1898. godine rođena je i srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama “Pesme”, “Zeleni vitez”, “Pesnik i zavičaj”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Tražim pomilovanje”, “Nemam više vremena”, “Pesme iz Norveške”, “Letopis Perunovih potomaka”, “Ničija zemlja”, “Slovo o ljubavi”, priče “Ludilo srca”, romani “Otvoren prozor”, “Ne zaboraviti”, dečji roman “Pradevojčica”, zbirka bajki i proze u stihu “Oraščići palčići”, putopis “Snimci iz Švajcarske”.

Vremeplov: Irvin Šo

Na jučerašnji dan 16. maja 1984 godine umro je američki pisac Irvin Šo, čija se proza odlikuje snaznom dramatičnošću, društvenom svešću i živim dijalogom. Borio se u Drugom svetskom ratu kao američki vojnik u Evropi i Africi. Dela: romani “Mladi lavovi”, “Lusi Kraun”, “Dve sedmice u drugom gradu”, “Glasovi letnjeg dana”, “Prosjak i lopov”, “Bogataš i siromah”, “Hleb na vodama”, “Veče u Vizantiji”, “Vrh brda”, zbirke pripovedaka “Mornar sa Bremena”, “Dobrodošli u grad”, “Mešovito društvo”, “Ljubav u mračnoj ulici”, “Pet decenija”, “Bog je bio ovde, ali je otišao ranije”, “Šaputanja u Bedlamu”, drame “Sahraniti mrtve”, “Opsada”, “Ljubazni ljudi”, “Povlačenje u zadovoljstvo”, “Sinovi i vojnici”, “Ubica”, putopis “U društvu delfina”.

Vremeplov: Frederik Hopkins

Na jučerašnji dan 16. maja 1947. godine umro je i engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima, koji je s holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom 1929. podelio Nobelovu nagradu za medicinu. Izučavao je značaj vitamina u ishrani laboratorijskih životinja i zaključio da su oni neophodni za normalan rast i razvoj organizma. Takođe je izolovao glutation i pokazao njegov veliki značaj u ćelijskoj okcidaciji i aminokiselinu triptofan. Dokazao je i da je pigment krila nekih leptira derivat mokraćne kiseline i da neke ekskretorne supstance služe kao boje u životinjskom carstvu.

  Škola – tvrđava u koju  roditelji ne znaju da uđu!

Tanja Azanjac iz Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika kaže da je njihov utisak da roditelji školu doživljavaju kao tvrđavu u kojoj ne znaju na koja vrata da uđu, jer ne znaju kako taj sistem funkcioniše.”Oni pokazuju izuzetnu zainteresovanost i motivisanost da se uključe u rad škole. Što je dete mlađe to je roditelj zainteresovaniji. Međutim, nemogućnost da znaju jasno kako u školi mogu da deluju, čini ih da imaju doživljaj da su u školi njihova deca ugrožena”, kaže Azanjac. Kreirana je, pojašnjava, mreža Klubova roditelja i nastavnika u 11 gradova, gde su roditelji izneli šta je to što im se u školi ne sviđa i šta zajedno mogu da promene.”Roditelji su resurs, profesionalci, koji mogu da pomognu, da volontiraju povremeno i da donese nekakva znanja koja našoj deci nedostaju”, pojasnila je Azanjac. Kako kaže roditelji se uključuju i u problem nasilja u školama, a kao pozitivan primer navela je Suboticu i Novi Pazar gde su roditelji i nastavnici kreirali zajednički program prevencije nasilja. “Nasilje i bezbednost je nešto što roditelje zanima”, zaključila je ona.(→Press Clipping)

Migrant zlostavljao dečaka

Jedan migrant uhapšen je u Obrenovcu zbog sumnje da je seksualno zlostavljao trinaestogodišnjeg dečaka. Kako “Blic” saznaje, incident se dogodio u ponedeljak, a Avganistanac koji je napao dečaka je brzo uhapšen i izveden pred tužioca, i određeno mu je 30 dana zatvora. U MUP-u su potvrdi da je u Obrenovcu uhapšen državljanin Avganistana S.H. (28) zbog sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljene polne radnje nad trinaestogodišnjim dečakom. – Postoji osnovana sumnja da je S.H. prvo prišao dečaku, dodirnuo mu rukom polni organ, a potom okrenuo leđa, skinuo farmerke i donji veš i pokazao dečaku zadnjicu – saopštili su iz MUP-a. Kako je saopšteno, osumnjičeni je priveden nadležnom tužilaštvu, a sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana.

ECJ: Roditelji državljana EU imaju pravo boravka

Evropski sud pravde (ECJ) doneo je 10. maja odluku da roditelji čija su deca državljani članica Evropske unije imaju pravo da borave u državama EU i ukoliko oni sami nemaju državljanstvo neke od država članica. Evropski sud pravde saopštio je da nacionalni sudovi moraju da se fokusiraju na dobrobit dece i na “rizik koji bi odvajanje deteta (od roditelja koji nisu državljani EU) moglo da izazove na razvoj tog deteta”, prenosi AFP.
Kako navodi agencija, sud je radio na slučaju žene iz Venecuele, Čavez-Vilčez, koja je u Holandiji boravila kao posetilac, ali je kasnije zatrudnela sa Holanđaninom Oni su se kasnije preselili u Nemačku, nakon čega su se razveli, a žena je postala, kako je navela, u potpunosti odgovorna za dobrobit i podizanje deteta. Međutim, kako nije imala pravo boravišta u Holandiji, vlasti su odbile njen zahtev za dobijanje socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Kako se navodi, odluku o “zasluženom pravu boravišta” trebalo je da donese holandski sud, ali da je sud odlučio da ona to pravo nema, onda bi “njena i situacija njenog deteta morala da bude ispitana u svetlu člana 20” sporazuma EU. Član 20 “isključuje nacionalne mere, među kojima je i odbijanje prava boravka članovima porodice državljana EU”.
Da su Čavez-Vilčez i druge majke u sličnoj poziciji bile primorane da napuste EU, “to bi njihovu decu lišilo mogućnosti da uživaju prava koja imaju kao građani EU, zato što bi ih primoralo da je napuste”. Kako je evropski sud pravde saopštio, čak i kada bi roditelj bez državljanstva EU bio u mogućnosti i voljan da odgaja dete, to nije bila “sama po sebi dovoljno dobra osnova” za verovanje da dete ne bi bilo primorano da napusti EU ako bi roditelj imao zabranu boravka, prenosi agencija.

Radni dan od 6 sati?
Zbog čega bi to to bilo dobro, a zbog čega loše?

U vreme kada se veštačka inteligencija i automatizacija razvijaju tolikom brzinom da se ne zna koliko će i kakvih zanimanja kroz deceniju, dve preostati za ljude, a koliko i koja će preuzeti automati, sve češće se spominju dva nova koncepta u organizaciji rada: zagarantovani osnovni prihod i skraćivanje radnog vremena. Neke razvijene zemlje već su počele da istražuju mogućnosti uvođenja ovih novina kao i njihove moguće efekte. Svako ko danas radi puno osmočasovno radno vreme ili čak više, pet dana u nedelji ili možda šest, najverovatnije će reći da je siguran da bi skraćenje radnog vremena na šest sati ili radne nedelje na četiri radna dana bilo odlično kako za radnike, tako i za poslodavce. Tako se bar čini na osnovu ličnog doživljaja i u teoriji. No, budući da takav sistem još uvek nije uveden u širokim razmerama i za duže vreme, teško je reći bi li to stvarno dobro funkcionisalo. Zato se ovo pitanje još istražuje, najviše u Švedskoj koja je predvodnik u nastojanju da pronađe i osigura optimalno humane, a ipak moguće uslove rada za svoje stanovništvo. Na tu temu je prošle nedelje objavljena jedna zanimljiva analiza u “Nju sajentistu”.
Naravno, rezultat ne mora nužno biti isti za sva zanimanja. Za medicinske sestre i negovateljice od ključne je važnosti da uvek budu na raspolaganju ljudima o kojima brinu. Ako kraj njih nije jedna osoba, mora je zameniti druga. Neko ko radi na programiranju ili na dizajniranju automobila ne mora raditi na takav način.
Iz svega navedenog moguće je zaključiti da je skraćivanje radnog vremena za istorijski trend i budućnost, ali čini se da će se ono dešavati sporije nego što je predviđeno, da će morati da se uskladi sa zanimanjima i da će u skorijoj budućnosti možda biti važnije omogućiti fleksibilnost u kreiranju radnog vremena nego ga drastično skraćivati.
S druge strane sa sve raširenijom automatizacijom možemo očekivati porast druge vrste stresa – sve manjeg repertoara stalnih i sigurnih poslova. Konačno, treba imati na umu da su mnogi zaposleni danas, uz svu savremenu tehnologiju, često dostupni i nakon službenog radnog vremena pa je njegovo trajanje teško precizno odrediti. Uz telefone i mejlove mnogi posao sa sobom nose kući, piše sajt Index. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply