Svetski dan borbe protiv dečijeg rada
“Zaštitimo decu od rada u ratnim sukobima i prirodnim katastrofama”
 Deci je mesto u školi!

 


Univerzitet u Novom Sadu: Za brucoše više mesta nego lane

Ukoliko predlog upisnih kvota bude usvojen, UNS će raspisati konkurs za popunu 8.651 budžetskog i 7.433 samofinansirajuća mesta, to jest za ukupno 16.084 brucoša Mada se još uvek čeka odluka države, odnosno pokrajine, o upisnim kvotama za buyetske studente, na Univerzitetu u Novom Sadu sve je spremno za upis nove generacije brucoša, a minulog vikenda u okviru Festivala nauke i obrazovanja predstavljena je i celokupna ovogodišnja ponuda više od 400 studijskih programa na 14 fakulteta UNS-a. Univerzitet u Novom Sadu predložio je da ove godine na osnovnim i intergisanim studijama bude mesta za 5.584 budžetska brucoša, što je za 324 više nego lane i za 4.162 samofinansirajuća, što je za 33 više nego lane. Za master studije predložena su 2.823 budžetska mesta, što je za 134 mesta više nego lane i 2.726 samofinansirajućih mesta, što je sedam mesta više nego prošle godine. Na doktorskim studijama planirana su 244 budžetska mesta, to jest 16 mesta više nego lane i 545 samofinansirajućih mesta, što je jedino planirano smanjenje u odnosu na prošlu godinu, i to za 35 mesta.
Ukoliko ovaj predlog bude usvojen, UNS će raspisati konkurs za popunu 8.651 budžetskog i 7.433 samofinansirajuća mesta, to jest za ukupno 16.084 brucoša.

Prijave potencijalnih brucoša od 21. do 25. juna

Prema ustaljenom upisnom kalendaru, na svim univerzitetima u Srbiji, prijave potencijalnih brucoša primaće se od 21. do 25. juna, prijemni ispiti održaće se od 26.juna do 2.jula, preliminarne rang liste biće objavljene najkasnije od 3. jula, a konačne do 10. jula, tako da će upis biti završen do 14. jula. I ove godine prijemnog ispita će biti oslobođeni maturanti koji su u trećem ili četvrtom razredu srednje škole osvojili iz predmeta koji se polaže na prijemnom jednu od prve tri nagrade na međunarodnom ili  republičkom takmičenju sa spiska Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovim učenicima biće upisan maksimalan broj bodova koji može da se osvoji na prijemnom ispitu. Studenti s invaliditetom imaju pravo na polaganje prijemnog ispita prilagođenog njihovim potrebama, a u skladu s mogućnostima fakulteta. O tome koja vrsta prilagođavanja prijemnog im je neophodna trebalo bi pismeno da obaveste fakultet kada se budu prijavljivali za polaganje prijemnog.
I ove godine pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja imaju pravo da se u Srbiji školuju pod istim uslovima kao i njeni državljani, to jest ukoliko ispune uslove i o trošku buyeta. Međutim, svima, osim onima iz Republike Srpske, potrebna su nostrifikovana svedočanstva iz srednje škole ili potvrda da je nostrifikacija započeta.

Najniža školarina 50 hiljada dinara

Ni u narednoj školskoj godini na UNS-u neće povećavati školarine ni za jedan studijski program na srpskom jeziku, tako da će i dalje najniža školarina od 50.000 dinara biti na Pedagoškom i Učiteljskom fakultetu na mađarskom jeziku, a najviša od 125.000 dinara na Akademiji umetnosti. Školarine će biti povećane na master akademskim studijama forenzike za strane studente i iznosiće 3.000 evra, kao i na integrisanim studijama medicine i stomatologije na engleskom jeziku, gde će školarina biti 5.500 evra.

Međunarodni sajam tehnike i tehnoloških dostignuća

Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, 61. po redu, otvoren je 16. maja u Beogradu i trajaće do 19. maja, a na njemu će učestvovati 550 domaćih i stranih izlagača iz 28 zemalja. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je da je Sajam tehnike idealno mesto gde Srbija može da promoviše četvrtu industrijsku revoluciju. „Kada se vide svi alati i robotizovane mašine jasno je zašto je Sajam tehnike – sajam svih sajmova“, rekao je Ljajić. Dodao je da je Srbija na 65 mestu po indeksu tehnološkog razvoja od 128 zemalja sveta. „Nismo na boljem mestu jer su izdvajanja iz budžeta za nauku i tehnološki razvoj 0,4 odsto a ukupno se za istraživanja troši 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u EU su ukupna izdvajanja dva odsto“, rekao je Ljajić. Dodao je da je cilj Vlade Srbije da iz budžeta izdvaja 0,6 odsto, a ukupno 1,5 odsto.“U EU prema njegovim rečima radi 5.000 istraživača na milion stanovnika a u Srbiji 2.800, a u inostranstvo je otišlo njih 5.000″, rekao je Ljajić.
U Srbiji je problem i što je veliki jaz između naučnih dostignuća i njihove primene u praksi. Najveću vitalnost, prema njegovim rečima, pokzuje IT sektor, svake godine se registruje po 200 firmi više, a mala i srednja preduzeća iz te oblasti povećala su izvoz softverskih rešenja za 30 odsto i zaradila 160 miliona evra. Otvaranju sajma prisustvovali su državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović i pomoćnik ministra za nauku Nikola Tanić. Posle svečanog ovtaranja Popović i Tanić su obišli štandove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i naučno-istraživačkih organizacija.

Peking: Sporazum o partnerstvu sa kompanijom Huawei

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević potpisao je 14. maja u Pekingu, u prisustvu premijera Aleksandra Vučića, sa predstavnicima kompanije Huawei Sporazum o strateškom partnerstvu za razvoj informacione i komunikacione infrastrukture u obrazovnim institucijama. U eri digitalizacije naša saradnja znači mnogo za Srbiju, a kompanija Huawei se pokazala kao relevantan partner Vladi Srbije, rekao je tim povodom premijer Vučić. Kompanija Huawei ima 180.000 zaposlenih i godišnje ulaže 11 milijardi dolara u centar za razvoj.

Pokrajina regresira troškove prevoza učenika

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prisustvovao je u sredu 17. maja potpisivanju ugovora sa predstavnicima svih 45 gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine, koje su, putem konkursa, dobile sredstva za regresiranje prevoza učenika srednjih škola. Za ovu namenu iz pokrajinskog budžeta je izdvojeno 183 miliona dinara. Na konkurs pokrajinskog sekretarijata nadležnog za obrazovanje prijavile su se sve lokalne samouprave i ovaj iznos je raspoređen na sve opštine i gradove u Vojvodini. U školskoj 2016/2017. godini učenika-putnika na teritoriji AP Vojvodine ima više od 21.000, što je više od trećine od svih srednjoškolaca u Vojvodini.
Mirović je rekao da je ovo samo jedna od aktivnosti koje su pokrajinska vlada i resorni sekretarijat za kratko vreme uspeli da uradi za oblast obrazovanja. Osvrnuvši se na te aktivnosti, Mirović je istakao da se iz njih može videti da je pokrajinska vlada uspela u nameri koju je javno promovisala prilikom izbora pre nešto manje od godinu dana, da će raditi na poboljšanju stanja u oblasti obrazovanja, sa novim konceptom bolje organizovanog pristupa, koji podrazumeva timski i zajednički rad svih nivoa vlasti. “A već 15. juna imaćemo dodatnih 250 miliona dinara, verujem već u julu i konkurs za adaptaciju i sanaciju objekata predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Takođe, u proteklih nekoliko meseci obezbedili smo hitnih 133 miliona dinara za sanaciju ovih zgrada”, naveo je predsednik pokrajinske vlade. https://www.youtube.com/watch?v=2ODZ9_pUjfQ

Maturanti danas u podne igraju kadril

Maturanti cele Srbije u petak će ponovo zaplesati čuveni maturantski ples kadril, tačno u podne na Trgu slobode, istovremeno s brojnim vršnjacima širom Evrope. Organizatori su pozvali sve zainteresovane gradove, škole i maturante da se pridruže tom događaju i obaranju Ginisovog rekorda za najeći simultani ples u svetu, na manifesaciji koja traje 13 godina. Trenutni rekord je 33.202 plesača, a postavljen je 2011. godine.  Manifestacija „European Quadrille Dance Festival” ili „Maturantski ples” podrazumeva da učenici završnih razreda, simultano u svim evropskim gradovima koji učestvuju, plešu istu koreografiju, uz kompoziciju „Slepi miš” Johana Štrausa. Muzika će se emitovati putem satelitskog radija Slovenije, a pre plesa svaka država učesnica će biti pozdravljena.  Kraljevo je prvi grad iz Srbije koji se 2005. godine priključio tom projektu Plesnog saveza Slovnije, nakon čega su se pridruživali i ostali gradovi, među kojima i Novi Sad. U plesu najčešće učestvuju maturanti srednjih škola, dok u nekim gradovima plešu i „mali maturanti” – osmaci. U projektu su, do sada, učestvovali i maturanti iz Češke, Slovačke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Austrije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Estonije… Plesni klub „La Luna” iz Jagodine glavni je predstavnik Plesnog saveza Slovenije za izvođenje tog programa u Srbiji.

Škola velikog srca obeležila 50 godina postojanja

Škola za osnovno i srednje obrazovanje dece s posebnim potrebama “Mara Mandić” iz Pančeva svečano je u sredu  obeležila 50 godina postojanja. Nastavnici i profesori ove ustanove za prethodna pola veka obrazovali su generacije učenika i pomogli im da se nakon toga uključe u društvo. Pet decenija škole “Mara Mandić” obeleženo je svečanošću u kojoj su učestvovali isključivo njeni učenici i profesori. Osvajačima nagrada na različitim takmičenjima u proktičnoj nastavi dodeljene su diplome, a poseban ponos škole predstavljaju njeni sportisi koji su vrlo uspešni državni reprezentativci na specijalnim olimpijadama. Bila je ovo i prilika da se nekadašnji nastavnici podsete školskih dana. “Sa takvim žarom sam radila i volela sam tu decu i ona su volela mene. Svaki mali uspeh koji sam postigla s njima ja sam otplakala zajedno s tom decom”, rekla je Vesna Glavič, nastavnica tehničkog u penziji.
Danas je škola “Mara Mandić” mnogo bolje opremljena za nastavu, ali se jedno nije promenilo, a to je ljubav nastavnika prema poslu i učenicima koji su neretko štićenici doma za decu bez roditelja. “Mi smo škola posebnog duha, jer imamo veliko srce za decu koju obrazujemo, a opet poseban duh i odnos, jer često puta ta deca dolalze iz hraniteljskih podrodica i domova. Nedostaje im sopstvena porodica, pa na neki način njihovi predavači, nastavnici i profesori im je zamenjuju”, izjavio je Branko Kurilj, direktor škole “Mara Mandić”. Školu za decu s posebnim potrebama pohađaju deca svih uzrasta od predškolskog do maturanata i tu stiču znanja koja će im pomoći da se kasnije zaposle i uključe u zajednicu.

Bačka Palanka: “Šta znaš o Crvenom krstu?”

“Šta znaš o Crvenom krstu?” naziv je aktivnosti, koju je povodom obeležavanja Nedelje Crvenog krsta, u odmaralištu “Bagremara” u Bačkoj Palanci,u subotu  sproveo Crveni krst Vojvodine. Mladi volonteri imali su priliku da kroz praktičnu demonstraciju, osete problematiku očuvanja i pravilnog sprovođenja Međunarodnog humanitarnog prava i poštovanja Ženevske konvencije. Volonteri iz 25 vojvođanskih organizacija Crvenog krsta, u odmaralištu “Bagremara” , igrali su uloge zatvorenika, civila, vojnika, humanitarnih radnika i na taj način, iz različitih uglova, sagledali životne teškoće ljudi, tokom oružanih sukoba, kao i pravila koja su na snazi u takvim ekstremnim situacijama.
“Iz raznih uloga, volonteri mogu da vide koje su to teškoće u kojima se nalaze civili, humanitarni radnici, a mogu da nauče i pravila Ženevske konvencije i da znaju da ih upotrebe. Važno je da shvate da bez diskriminacije i pristrasnosti mogu da dođu do svih kojima je pomoć potrebna”, rekla je za RTV Lidija Ric Rihter iz Crvenog krsta Vojvodine. “Humanitarni radnici svakodnevno stradaju, ugroženim ljudima ne stiže pomoć i adekvatna nega. Od velike je važnosti da mladi ljudi u situacijama mira, nauče šta znači pomoć nekome ko je ugrožen, da mu se zaštiti dostojanstvo, život”, kaže predstavnica Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu Gordana Milenković. Aktivnost “Šta znaš o Crvenom krstu?” nastala je po ugledu na Raid Cross, aktivnost razvijenu od strane francuskog i belgijskog Crvenog krsta, a u cilju promocije značaja poznavanja i poštovanja Međunarodnog humanitarnog prаva.

Đaci iz Jarka najbolji poznavaoci Sirmijuma

Pobednici kviza “Sirmijum – carski grad” u Sremskoj Mitrovici su đaci Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” iz Jarka. Takmičenje je organizovano sa ciljem da se deca od najmlađih uzrasta upoznaju sa bogatom istorijom svog grada, a inicijatori istog bili su Turistička organizacija grada, Ustanova za negovanje kulture “Srem”, kao i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Grad je podržao ovo takmičenje, koje je održano u prostorijama gradske biblioteke.
U kvizu učestvovalo je ukupno 11 osnovnih škola, a u samom finalu šest. Najbolji su bili učenici iz Jarka, a pored njih svoje znanje o istoriji Sirmijuma pokazali su i đaci mitrovačke Zmajeve škole, zatim osnovci škola “Triva Vitasović Lebarnik” iz Laćarka, “Boško Palkovljević Pink”i iz Mitrovice, kao i “Jovan Popović”. Zajedno u timu nastupili su đaci iz Divoša i Čalme. Cilj ovakve vrste nadmetanja u znanju jeste da se deca bolje upoznaju sa istorijskim činjenicama i bogatom kulturom drevnog Sirmijuma. Literatura koju su đaci koristili je knjiga sa ilustracijama “Sirmijum kroz slike i reči” autora Jelene Nedić i Gorane Lemajić.

Somborski i apatinski maturanti vežbali bezbednu vožnju

Povodom Četvrte svetske nedelje bezbednosti saobraćaja na putevima koja je trajala do 14. maja, Apatinska pivara je, uz podršku Opštine Apatin i Grada Sombora, organizovala treninge bezbedne vožnje za sto apatinskih i somborskih maturanata. Ova akcija koji ima za cilj da što više punoletnih srednjoškolaca koji poseduju vozačku dozvolu prođe kroz treninge bezbedne vožnje i pri tome nauči da prepozna i reaguje na opasnosti tokom vožnje i stekne realno vozačko iskustvo. Realizacijom ovih treninga na stazama i poligonima centra Nacionalne vozačke akademije (NAVAK) Apatinska pivara je podržala akciju „Matura“, koju republičko Ministarstvo unutrašnjih poslova provodi uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a čiji je cilj veća bezbednost učenika završnih razreda srednjih škola. Stručnjaci iz oblasti bezbednosti u saobraćaju smatraju da je najveći uzrok saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju mladi vozači preveliko samopouzdanje sa jedne strane i manjak iskustva sa druge strane. Koncept jednodnevnog treninga podrazumeva da polaznici prođu kroz niz teoretskih, ali pre svega praktičnih, vrlo realističnih situacija za upravljačem automobila. Takođe, ovaj trening je bio jedinstvena prilika da se mladim vozačima skrene pažnja da bezbednom vožnjom ne poštuju samo zakonske norme, već čuvaju sopstveni i životi drugih učesnika u saobraćaju.
Somborski i apatinski maturanti koji su imali priliku da učestvuju u ovom projektu su bili jednoglasni da im je ovo iskustvo dragoceno, pošto su rizične situacije koje bi bile mnogo dramatičnije da su se desile u realnoj vožnji, tokom treninga iskusili u bezbednim uslovima, pa su daleko pripremljeniji za upravo ovakve izazove u saobraćaju.(→Press Clipping)

U Titelu održan vaskršnji kviz

Ove godine, kao i godinama unazad, održan je tradicionalni Vaskršnji kviz za učenike petih razreda iz devet škola sa područja  Arhijerejskog namesništava žabaljskog. Kviz je održan u holu OŠ „Svetozar Miletić“ u Titelu, a domaćini su bili direktor škole mr Petar Kojić, sveštenik Miloš Jevrosimov i veroučitelji Željan Subić i Predrag Hrubik. Veroučitelji su imali odgovoran zadatak da osmisle kviz i organizuju takmičenje. Takmičili su se učenici iz Titela, Čuruga, Šajkaša, Loka, Gardinovaca, Gospođinaca, Mošorina, Đurđeva i Žablja. Kviz se održava svake godine u jednom od navedenih mesta. Ove godine kviz se sastojao od četiri segmenta: Pitalice, premetaljke, Strasna sedmica i asocijacije. Sve je bilo u znaku Vaskrsa. Posle prva tri dela, znanjem i dovitljivošću  izdvojili su se učenici iz Titela, Mošorina, Čuruga i Šajkaša. Asocijacije kao polednji deo kviza, bile su odlučujuće za konačan poredak. Posle asocijacija poredak je bio sledeći: Prvo mesto-OŠ „Isidora Sekulić” Mošorin, drugo mesto OŠ „Svetozar Miletić” Titel, treće mesto OŠ „Đura Jakšić” Čurug, a četvrta je OŠ „Isidora Sekulić” Šajkaš. Posle dodele nagrada-diploma i osveštanih ikona, svi učesnici su se družili u parohijskom domu uz sokove i slatkiše.

Poni konjići na Sajmu radost za najmlaće

Životinje su ono što na svakom sajmu najviše privlači najmlađe. Kad odrasli pogledaju ono što ih zanima, a i ako ne stignu sve da obiđu, susret sa životinjama menja sve. Počev od mogućih kućnih ljubimaca, pa do onih koje mališani nemaju priliku često da vide, emocijama dece teško je odoleti. Najmlađi tradicionalno mogu da se oprobaju u jahanju poni konja, a za to zadovoljstvo portrebno je izdvojiti 200 dinara.

Nagrađeni pećinački učenici u SANU

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić razgovarao je u utorak  sa učenicima Tehničke škole iz Pećinaca koji su osvajali nagrade na Međunarodnom literarnom konkursu u Duinu, kao injihovog veroučitelja Miloša Jeftića. Među učenicima je bila i Kristina Arsenijević, ovogodišnja dobitnica tog priznanja za poeziju. Kroz ovu kuću je prošlo 1.400 akademika, a mnogi od njih su menjali našu zemlju. Za vas je, u godinama kada vas hvataju brojne sumnje, važno da vidite da u ovoj zemlji nije sve opustelo, da nije tačno da nema ljudi koji se nečim vrednim bave i da nije sve politika, rekao je Kostić. Saradnica SANU Milena Ivanović povela je učenike u obilazak Palate SANU i goste upoznala sa ulogom i istorijatom Akademije, dodaje se u saopštenju

Gonkurova nagrada: Studenti izabrali “Malu zemlju”

Gonkurova nagrada studenata Srbije ove godine pripala je romanu “Mala zemlja” Gaela Faja, a dobitnik nagrade pozvan je sledeće godine kao gost Molijerovih dana u Srbiji, pošto knjiga bude prevedena na srpski jezik. Tokom Molijerovih dana, književnih susreta Francuskog instituta, u Ambasadi Francuske u Beogradu proglašen je roman dobitnik nagrade. Šezdeset studenata je, u svojstvu članova žirija, biralo između četiri knjige koje su bile u konkurenciji za nagradu. Ove godine studenti su birali između romana “Onaj drugi kojeg smo obožavali” Katrin Kise, “Ljudožderi” Režisa Žofrea, “Nežna pesma” Lejle Simani i “Male zemlje” Gaela Faja Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro rekla je da je postala tradicija da se svakog proleća francuski autori pozivaju kako bi se upoznali sa čitaocima. Član Akademije Gonkur Filip Klodel rekao je da mu je zadovoljstvo da bude gost Molijerovih dana, manifestacije koja slavi književnost i čitaoce.
Gonkurova nagrada studenata Srbije je inicijativa Francuskog instituta u Srbiji i cilj joj je da motiviše studente francuskog jezika i književnosti da upoznaju nove autore. Nagrada se dodeljuje šesti put, a Akademija Gonkur je pokrovitelj nagrade od 2012. godine.

Devet gimnazija prima osnovce u sedmi razred

Svakog juna učenici šestog razreda osnovne škole, talentovani za matematiku, upisuju se u specijalizovana odeljenja za osnovce u gimnazijama, gde završavaju sedmi i osmi razred. Ova godina četrnaesta je zaredom otkako deca za upis u sedmi razred polažu prijemni u Matematičkoj gimnaziji, gde su u školskoj 2004/2005. godini prvi put oformljena odeljenja za osnovce obdarene za matematiku. Danas takva odeljenja postoje u devet gimnazija u Srbiji, a i dalje se o školovanju osnovaca pod gimnazijskim krovom nedovoljno zna.

Upis na fakultete Univerziteta u Beogradu od 21. juna

Buduće brucoše dočekaće veće školarine na tri fakulteta Univerziteta u Beogardu – FPN, Učiteljski i Fakultet za fizičku hemiju, dok su ostali fakulteti zadržali školarine na prošlogodišnjem nivou. Upis počinje predajom dokumenata koji traje od 21. juna do 25. juna. Od 26. juna do 2. jula biće organizovani prijemni ispiti, a 10. jula objavljena konačna rang lista. Upis na fakultete predvidjen je od 10. do 14. jula. Drugi upisni rok počinje 1. septembra predajom dokumenata, koja traje do 5. septembra, a 6. i 7. septembar rezervisani su za prijemne ispite.Konacna rang lista bice objavljena 13. septembra, a upis mora biti završen najkasnije do 16. septembra.

Može li Srbija da iznedri nekog novog Teslu?

Da li će “pametne specijalizacije” omogućiti značajniju podršku države velikom broju inovativnih ljudi u Srbiji da naprave neku od onih inovacija, koje su, poput pronalaska automobila ili televizora, menjale način života? Nadležni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja veruju da je to tako i najavljuju donošenje strategije “pametnih specijalizacija”, kao razvojne strategije države, bazirane na tome da istraživački i inovacioni potencijal bude pokretač unutar društva.
U Zavodu za intelektualnu svojinu kažu da radikalne inovacije imaju mogućnost i snagu da promene tržište i naprave nagle zaokrete u tehnologiji ili grani industrije u kojoj se pojave. Nikola Radovanović iz tog zavoda rekao je za Tanjug da se inovatori mogu smatrati vizionarima, jer su na neki način predvideli kako će se tehnološki proces dalje odvijati.(→Press Clipping)

Pronalazači ne mogu sami

“Teško je”, navodi Nikola Radovanović iz Zavoda za intelektualnu svojinu, “da pronalazači iz Srbije krenu u neke takve poduhvate sami, jer održavanje patenta i traženje patentne zaštite košta”. “Međutim, ukoliko postoji takva namera vizionara koji bi hteli da zaštite neko radikalno otkriće, onda bismo morali da govorimo o potrebi za traženjem partnera, nekih finansijskih olakšica koje bi mogle da pomognu u tom prvom koraku kada se mora plaćati održavanje i zaštita održavanja patenta, a nemate već lansiran proizvod na tržištu” – kaže Radovanović.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da bi strategija pametnih specijalizacija, na kojoj se radi, trebalo da identifikuje oblasti komparativnih prednosti u onim oblastima u kojima može najbrže da se napravi prodor. – Formirali smo međuvladino radno telo krajem prošle godine. Donošenje same strategije ušlo je u akcioni plan Vlade i taj period je oročen na dve godine – rekao je za Tanjug pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović. Govoreći o vezi strategije pametnih specijalizacija i radikalnih inovacija, Nedović kaže da je počeo proces analize potencijala koji treba da prepozna oblasti koje, uz brzo investiranje, mogu da doprinesu velikom skoku i otvore radna mesta.

Podrška rastu države

“Suština je u tome da ta strategija može jako da pomogne rastu države, odnosno da identifikuje ono polje u koje treba investirati – navodi Nedović. Navodi da je direktor Direktorata za istraživanje i inovacije pri Evropskoj komisiji Robert Jan Smits prilikom nedavne posete Srbiji napomenuo da Evropska komisija pokušava da napravi brz način i prepoznavanja i podrške onim inovacijama koje mogu da naprave jako brz prodor i iskorak i unaprede ekonomiju zemalja EU i time otvore nova radna mesta. – Evropska komisija u delu koji se tiče inovacija planira da formira jedno posebno telo i poseban Savet za inovacije koji će se baviti aspektom radikalnih inovacija, dakle onih inovacija koje mogu brzo da daju korist u kratkom periodu – navodi Nedović.

Kristina Jevtović muzikom savladava i životne prepreke

Iz učionice broj 1 u prizemlju Muzičke škole Isidor Bajić u Novom Sadu čuje se muziku Šopena, Mocarata i Baha. Teče jedan od redovnih časova klavira koji Kristina Jevtović ima kod profesorke Biljane Dabić. U toku su pripreme za Kristinin nastup 21. juna na Svetski dan muzike, kada će na zajedničkom koncertu svirati s učenicima škole, nagrađenim na ovogodišnjim takmičenjima. Posebnost dopunjava činjenica da je Kristina osoba s teškom progresivnom bolešću i da od ove školske godine uspešno radi sa profesorkom Dabić, članicom inkluzivnog profesorsko – pedagoškog tima škole. “Trenutno mi se u programu koji pripremam najviše sviđa Bah, Francuska svita u d–molu“, kaže Kristina i ističe da joj bavljenje muzikom mnogo znači. “Kroz sviranje stičem, na prvom mestu, samopouzdanje. Muzika je u meni, deo je mene i bez nje bih se osećala prazno. Ona mi pomaže da upotpunim sebe i svoju ličnost.” Kaže nam i da su sva deca u njenom razredu divna i da se njima lepo uklopila „Razred nam je jako složan. Najbolji smo u školi, i pojedinačno i kolektivno smo jako uspešni. Naš orkestar pre neku nedelju u Belgiji osvojio je prvu nagradu, laureat je na takmičenju. Zbog toga smo svi jako ponosni.” Na svetskom danu muzike 21. juna Kristina će svirati Šopenovu kompoziciju Souvenir de Paganini. Ipak, kaže da joj je početak u srednjoj školi bio baš težak.(→Press Clipping)

Gak: Neće se izbacivati deca iz vrtića zbog kašnjenja uplate

Vršilac dužnosti sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda Slavko Gak izjavio je  da ni pod kakvim pritiscima neće promeniti mišljenje da je nemoralno izbacivati decu iz vrtića ukoliko roditelji ne plate samo jedan račun. Gak je, u pisanoj izjavi, naveo da, uprkos daljem insistiranju Zaštitnika građana, smatra da se roditeljima u Srbiji moraju ponuditi uslovi ugovora koji odgovaraju njihovom materijalnom stanju.  “Dok sam na čelu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu uvek ću se voditi interesima dece i roditelja, a budalaštine ću kategorički odbijati”, naveo je Gak. Gak je pre nekoliko dana takođe istakao da deca neće biti izbacivana iz vrtića zbog jednog neplaćenog računa, naglasivši da je Sekretarijat odbio inicijativu koja je potekla od Zaštitnika građana, na šta je ombudsman reagovao, rekavši da tako nešto nije predložio.

Prihvatilište za decu obeležilo Međunarodni dan porodice

Prihvatilište za decu obeležilo je Međunarodni dan porodice, a deca su učestvovala u raznim sportskim aktivnostima, poput Igre bez granica i Lova na blago, kao i u kreativnim radionicama i karaokama, saopšteno je iz Gradske uprave. Vršilac dužnosti sekretara za socijalnu zaštitu, Nataša Stanisavljević rekla je da je važno baviti se ovim pitanjem ne samo danas, već tokom cele godine. “Deci na ovaj način ukazujemo na vrednosti porodice, a čak i kada su ovde, pružimo im pomoć na koju imaju pravo. Samo tokom prošle godine i do maja ove godine bezmalo šest stotina dece našlo je ovde svoju zaštitu i utočište, a sa njima se radilo na najbolji mogući način”, rekla je Stanisavljević. (→Press Clipping)

Vremeplov: Dobrica Ćosić

Na jučerašnji dan 18. maja  2014. godine preminuo je Dobrica Ćosić, srpski književnik, član SANU, prvi predsednik Savezne republike Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bio je politički komesar Resavskog partizanskog odreda, a u NOB-u je učestvovao od 1941. Prvi roman, s temom iz Drugog svetskog rata “Daleko je sunce” objavio je 1951. a roman “Deobe” 1961. Njegovi “Koreni”, objavljeni 1954. smatraju se jednim od prvih modernih srpskih romana. Višetomno delo “Vreme smrti” publikovao je od 1972. do 1975. Čitava njegova javna, književna i publicistička delatnost bila je posvećena egzistencijalnim problemima srpskog naroda. Još šezdesetih ukazivao je na egzodus Srba sa Kosova i Metohije zbog čega je godinama bio politički anatemisan i isključen iz javnog života, a potom je decenijama bio neka vrsta političkog disidenta. Ostala dela:”Vreme zla” (“Vernik”,”Grešnik”, “Otpadnik”), “Bajka”, “Vreme vlasti”, “Piščevi zapisi”, “Srpsko pitanje”, “Pisci moga veka”, “Kosovo”, “Prijatelji”, “Vreme zmija”, “U tuđem veku”.

Vremeplov: Ruđer Bošković

Na jučerašnji dan 18. maja 1711 godine rođen je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik, univerzitetski profesor. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije, pored Milana, i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte. Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije ispljoštenosti Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, “Opera partientia ad opticam et astronomiam”, “Elementorum universae matheseos”, “O morskoj plimi”, “O zakonu sila u prirodi”, “O svetlu”, “Teorija konusnih preseka”, “Elementi matematike”.

Vremeplov: Bertrand Rasel

Na jučerašnji dan 18. maja 1872 godine rođen je i engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, rodonačelnik analitičke filozofije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. Posvetio se i borbi za mir, žestoko se protivio intervenciji SAD u Vijetnamu i nuklearnom naoružanju i osnovao je međunarodnu porotu nazvanu “Raselov sud”.Dela: “Principi matematike” (s Alfredom Nortom Vajthedom), “Kritičko izlaganje Lajbnicove filozofije”, “Istorija zapadne filozofije”, “Logički atomizam”, “Analiza materije”, “Skeptički eseji”, “Naše saznanje spoljnog sveta”, “Ljudsko znanje”, “Principi socijalne rekonstrukcije”, “Putevi ka slobodi”, “Praksa i teorija boljševizma”, “Sloboda i organizacija”, “Osvajanje sreće”, “Ljudsko društvo u etici i politici”, “Zašto nisam hrišćanin”.

O trošku Budžetskog fonda u inostranstvu lečeno 55 dece

O trošku Budžetskog fonda do sada je lečeno 55 dece u inostranstvu i poslato 118 uzoraka na ispitivanje i uspostavljanje dijagnoze, rekao je u sredu  ministar zdravlja Zlatibor Lončar. On je naveo da je od 2010. godine do 2014. godine za lečenje dece u inostranstvu ukupno potrošeno 13,230 miliona evra, a da je od 2014. do 2017. godine u iste svrhe potrošeno 34 miliona evra – sredstva RFZO, Budžetski fond i sredstva namenjena za lečenje obolelih od retkih bolesti. “Usvojen je Zojin zakon nakon kojeg je 691 uzorak poslat na genetsko ili metaboličko ispitivanje, zahvaljujući kome je 700 mališana dobilo dijagnozu na vreme”, rekao je Lončar. Zahvaljujući radu Fonda, kako kaže, u Srbiju dolaze lekari iz inostranstva koji osim što leče bolesnu decu, edukuju i srpske lekare.
Predsednik Nadzornog odbora Budžetskog fonda Veran Matić kaže da fond u ovom trenutku raspolaže sa 246 miliona dinara. “Budžetski fond od kada postoji nadzorni odbor nije dobio nijednu žalbu od onih koji su se javljali i tražili pomoć”, rekao je Matić i dodao da Fond funkcioniše normalno i da više od 40 lekara u razlicitim komisijama odlučuje o zahtevima za lečenje dece u inostranstvu. U ovom trenutku se odlučuje o dva zahteva za slanje dece na lečenje u inostranstvo i pet zahteva za slanje uzoraka. Planiran je u junu dolazak ortopeda iz Rusije za lečenje pacijenata sa složenom ortopedskom patologijom u Univerzitetskoj dečjoj klinici. Matić kaže da institicije u kojima se leče deca vraćaju novac koji nije utrošen, te da se svaki potrošeni dinar ili evro strogo kontroliše.
Najčešća obolenja zbog kojih su deca odlazila u inostranstvo na lečenje su neurološke bolesti, bolesti loko-motornog sistema, hemato-onkološka oboljenja, stečena oboljenja očiju. Za lečenje obolelih od retkih bolesti u budžetu za 2017. godinu planirana su sredstva od 1,1 milijardu dinara. Retke bolesti su u budžetu tek od 2012. godine, kada je izdvojeno 130 miliona dinara, 2013. godine je bila obezbeđena ista suma, 2014. godine 260 miliona, 2015. godine 335 miliona, a 2016. godine 600 miliona. Dakle, do 2012. godine oboleli od retkih bolesti u Srbiji nisu bili uopšte prepoznati od sistema, pa su bili primorani na razne akcije u javnosti kako bi skrenuli pažnju na probleme s kojima se susreću.

Pozivi na dečjoj liniji zbog Plavog kita”

Mladi u Srbiji sve češće zovu nacionalnu dečju liniju kako bi se raspitali o onlajn video-igrici “Plavi kit” koja je javnosti postala poznata po brutalnim zadacima i pozivima učesnika na suicid. Savetnica na dečjoj liniji Jovana Grbić kaže da se uglavnom javljaju deca od 10-11 godina, a najčešće pitaju kako je nastala ta igrica, da li to može njima da se dogodi, šta ako dobiju poruku na Fejsbuku ili ih neko natera da izvrše suicid? Prema njenim rečima, do sada nije bilo poziva onih koji su počeli da igraju tu onlajn igru. “Pre dva dana imali smo poziv jednog momka od 16 godina koji je bio vidno uznemiren. Pitao je, šta ako dobijem poruku na fejsu, kako da reagujem? Pošto smo svi prošli obuku kako da razgovaramo sa decom, rešili smo situaciju i uspeli da ga smirimo”, rekla je ona Tanjugu na obeležavanju Svetskog dana telekomunikacija i dečje linije. Grbićeva navodi da mladi zovu za različite stvari, pitaju kako da kažu roditeljima za loše ocene, kome da se obrate u slučaju neželjene trudnoće ili neke bolesti, a tu su i teme i poput zaljubljivanja. “Linija postoji već 12 godina, imamo 42 savetnika, svi smo aktivni 365 dana godišnje. Tu rade obučeni ljudi, defektolozi, socijalni radnici, pedagozi, svi su iz humanističkih nauka koji rade dugo sa decom”, rekla je ona.

Politika štednje MMF i posledice po zdravlje dece

Politika štednje koju nameće Međunarodni monetarni fond (MMF) može nagristi sposobnosti roditelja da se staraju o zdravlju dece, navodi se u studiji američke Nacionalne akademije nauka, koja je upravo objavljena. Preveliko rezanje socijalnih davanja, koje MMF često zahteva, može smanjiti dostupnost školovanju i učiniti da roditelji budu siromašniji, da se teže zapošljavaju i da postanu ranjiviji na ekonomske promene, pokazuje istraživanje objavljeno u Zborniku Nacionalne akademije nauke SAD, prenosi agencija AFP.
Kad se ne sprovodi program štednje (MMF-a), deca koja žive u obrazovanom domaćinstvu su za 38 odsto manje izložena mogućnosti da budu neuhranjena u odnosu na decu u neobrazovanim porodicama, pišu autori studije. Nasuprot tome, sprovođenje programa MMF-a erodira “preventivni efekat obrazovanja protiv neuhranjenosti dece za ne manje od 17 odsto u ruralnim uslovima”, dodaje se dalje. Portparolka MMF-a je izjavila da Fond još nije pogledao novi izveštaj i da ne može da ga komentariše, ali je dodala da je jedno ranije istraživanje pokazalo da se potrošnja na zdravstvo povećava u okviru programa MMF-a.
Studija koju su uradili istraživači univerziteta u Kembridžu i Oksfordu, kao i univerziteta u Amsterdamu i Vaikato univerziteta na Novom Zelandu, prikupili su podatke na uzorku koji obuhvata 2,8 milijardi ljudi tokom petogodišnjeg istraživanja sprovedenog od 2000-te godine u 67 siromašnih i zemalja sa srednjim nivoom dohotka. “Ono što primećujemo u našem istraživanju je jedna vrsta indirektnog efekta”, izjavila je za AFP Adel Daud, jedna od autora izveštaja sa Poslovne škole Džadž pri Univerzitetu Kembridž. “Istraživanje pokazuje da u zemljama sa programom MMF-a roditelji u ruralnim područjima imaju malo više problema sa pravilnim odgojem dece. U tim sredinama su nivoi zdravlja deteta zaista nešto niži nego u istim takvim sredinama gde nema programa MMF-a”, kaže Daudova.
Autori su naveli da nisu utvrdili nikakvu direktnu vezu između programa MMF-a i pokazatelja zdravlja deteta, već samo vezu između roditeljskog obrazovanja i zdravlja deteta. Rezultati su mešoviti kod urbane populacije, gde postoje izvesne prednosti za decu obrazovanih roditelja. Ekonomisti MMF-a su prošle godine utvrdili da stroge mere štednje ponekad utiču na pogoršanje jaza u prihodima, i nanose štetu rastu i stabilnosti. Međutim, Fond sa sedištem u Vašingtonu ističe da ostaje posvećen otvorenim i konkurentnim tržištima i finansijskoj stabilnosti, dodaje francuska agencija.

By admin

Leave a Reply