Vesti – 22.05.2017.

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada
“Zaštitimo decu od rada u ratnim sukobima i prirodnim katastrofama”

Deci je mesto u školi!

 


Šarčević (od ranije) nezadovoljan radom CNP

Ministar prosvete nauke i tehnike Mladen Šarčević naveo je u petak 19. maja u pisanoj izjavi medijima o razlozima za smenu direktora Centra za promociju nauke Nemanje Đorđevića a mu je još prošle godine rekao da je “lično nezadovoljan radom Centra, kadrovskim rešenjima i načinom na koji se troši novac”. – Dva meseca sam tražio da mi dostave sistematizaciju radnih mesta, iz koje sam kada je napokon stigla, video da se promocijom nauke bavi jako malo naučnika, i da veliki deo kadra nema nikakve veze sa naukom – naveo je Šarčević i dodao da je Ministarstvo dobilo brojne pritužbe mladih doktora nauka da nemaju pristup Centru. On je dodao i da lično nema problema ni s Nemanjom Đorđevićem, a “još manje s Darvinom”, ali da smatra da Đorđević nije smeo da svoj lični stav povodom revizije izučavanja Darvinove teorije postavi na sajt Centra, kao zvaničan stav te ustanove.(→Press Clipping)

Đorđević: Smenjuju me zbog Darvinove teorije

Director Centra za promociju nauke Nemanja Đorđević je u odgovoru Šarčeviću naveo da nijedan od argumenata koje je ministar naveo nije deo zvaničnog obrazloženja za njegovu smenu za koju su predstavnici Ministarstva  glasali i dodao da je povod za njegovu smenu “odbrana Darvina”. – Ministartsvo nijednom pre objavljivanja pisma u “Politici” nije Centru ili meni lično uputilo bilo kakvu kritiku rada Centra. Nikada nije stigao nijedan prigovor. Naprotiv, ministar je neprekidno podržavao inicijative Centra sve dok se nije otvorilo pitanje Darvinove teorije – naveo je Đorđević.

Šarčević: Deca u Srbiji veoma talentovana

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević otvorio je u petak  3. Nacionalnu geografsku olimpijadu, na kojoj učestvuje 614 učenika iz 80 škola iz cele Srbije. Ministar, koji je poželeo veliku sreću takmičarima, istakao je da je ta olimpijada odlična prilika da se pokaže koliko su u Srbiji deca veoma talentovana, te da ima dosta razloga za optimizam.
Dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović rekao je da među takmičarima vidi buduće studente, buduće kadrove, da im želi svu sreću, da se provedu u Beogradu i pokažu maksimum znanja. – „Vrata Geografskog fakulteta sa pet studentskih grupa su vam otvorena” – rekao je Filipović.
Nacionalna geografska olimpijada održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda i obrazovnog sistema Ruđer Bošković, TOB-a, TOS-a, Univerziteta Singidunum i Geografskog fakulteta.

Postao ministar da popravi kvalitet obrazovanja!

U njegovoj novoj ulozi, kako kaže ministar Mladen Šarčević, koju je prihvatio zarad podizanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji, jer se celog života time bavio, osnovni cilj je da se napravi bolji obrazovni sistem, od nivoa predškolskog, do visokog. – “To svakako moramo, a nadam se da smo sada na veoma dobrom putu, ali, jako je važno reći da, određena tela u Ministarstvu ne funkcionišu baš najbolje. Moja zamisao je da ove godine osnažimo centre za talente, napravimo ozbiljna mesta, da sa centrima za stručno usavršavanje nastavnika, klubovima nauke, sredstva koja imamo u budžetu za promociju nauke, bolje preraspodelimo- kaže Šarčević.

Šarčević: Nastavnici moraju da promene način rada!

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ističe da je neophodno veoma ozbiljno obučiti oko 78.000 ljudi, da se promeni način rada, da deca rade projekte, primenjuju stečena znanja. “Nisam samo došao da budem političar, to ni ne znam da budem, ali hoćemo da napravimo bolji obrazovni sistem, da deca imaju potpuno drugačiji pristup od one reprodukcije učenja napamet i svega onoga za šta se, nažalost u Srbiji držimo još veoma čvrsto” – rekao je ministar. U suštini, kako kaže, on skoro završava karijeru kao menadžer u obrazovanju, te da, ako Srbija usvoji zakone, a to je, ocenjuje, skoro pri kraju, ako usvoji platformu Nacionalnog programa kurikuluma, što je takođe kraju, te ako se usvoje izmene nastavnog plana i programa, to će biti ozbiljni, „tektonski“ poduhvati i to je posao od godinu dana, za 2018. “Kada govorimo o daljim postupcima, nama će tek tada biti dostupne značajne evropske pare za obuku nastavnika. Kada sve to uradimo, centri za talente mogu da dobiju veoma ozbiljnu ulogu, da postanu centri i za obuku nastavnika, tako da je pred njima lepa budućnost, a manifestacije kao što je ova olimpijada, mogu samo da budu biseri na toj kruni i da se još neke vaše ideje još bolje plasiraju”- rekao je Šarčević.

Šarčević: Ministarstvo je tu da obezbedi potrebna sredstva!!

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je Ministarstvo prosvete tu da obezbedi potrebna sredstva, kao što smatra i da jeste ove godine značajno obezbedilo sredstva za samu olimpijadu, a podvlači da je jako bitno da se u tome u velikom broju javljaju i kompanije. “Nikoga nismo vukli za rukav, ni moljakali za sredstva, ali smo postavili čitav tim za elektronsku prosvetu, ne samo portal Dositej, već digitalizacija sistema je jako važna i uključilo nam se tu više od 20 kompanija sa ozbiljnim novcem. I sa kompanijom Huavej potpisali smo vrlo ozbiljan sporazum o strateškom partnerstvu koji će imati za ilj da za dve godine sve škole budu na optičkim vezama, da imamo intenzivnu digitalizaciju sistema obrazovanja i to je nova era koja nas čeka”- smatra ministar.

Visokoobrazovnim ustanovama u Vojvodini 48 miliona

Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović uručio je u četvrtak  ugovore vredne 48 miliona dinara za održavanje objekata predstavnicima fakulteta, visokih škola i studentskih centara iz Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Sombora, Sremske Mitrovice i Kikinde. Ta sredstva opredelio je putem tri konkursa u 2017. godini pokrajinski Sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, a novac je dobila 21 ustanova.  Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević izjavio je da je dodelom ugovora zaokružen veoma važan proces koji treba da doprinese unapređenju rada visokoškolskih ustanova i studentskog standarda. – Mi smo partneri i ubuduće i verujem da ćemo pre svega, ako ostvarimo uštede u ovom segmentu, omogućiti kvalitetniju i kreativniju politiku trudeći se ne samo da očuvamo kvalitet naših nastavnika, nego i poziciju najvažnijeg subjekta obrazovnog procesa – studenta – rekao je Milošević.

Upisna groznica: Osmaci tek sad počeli da uče

– Pre podne škola, popravljanje ocena, po podne učenje. Privatne časove uzimam po potrebi, a vikendom vežbamo i u opštini – opisuje svoje pripreme za polaganje male mature Staša Isen, učenica osmog razreda OŠ “Skadarlija”. Una Lukić kaže da su pripreme prilično teške Do kraja školske godine za skoro 69.000 osmaka ostalo je tek desetak dana, a učenici se uveliko spremaju za polaganje završnog ispita krajem juna, od kojeg im zavisi upis u srednje škole. Mali maturanti koje smo zatekli u beogradskoj osmoletki „Skadarlija“ ističu da im je ovaj period udarni i nadaju se da će se učenje isplatiti.  Una priznaje da je malo neozbiljno shvatala malu maturu, ali da je sada odlučila da sve nadoknadi. – Tek nedavno sam počela baš da se spremam i prilično je teško. Prvo škola, pa domaći, onda pauza, pa učenje, a forsiraju me i roditelji jer žele da upišem što bolju školu. Jedina uteha u tome što izlazaka gotovo i da nema je to što i drugi uče – kaže Una sa osmehom.
“U ovo vreme prošle godine jurili smo da popravljamo ocene i prosek, a sada je tu i učenje za završni ispit. Dosta je teže, poslednjih mesec i po dana skoro uopšte ne izlazim, smanjio sam i korišćenje telefona i kompjutera. Tenziju nam dodatno nabija to što svi pričaju da nam izbor srednje škole određuje budućnost – priča za “Blic” Damir Esadović, koji vrednim radom nastoji da osigura mesto u Zubotehničkoj školi.
Iako jedva čekaju raspust, učenici vide i dobru stvar u tome što moraju da uče više nego ranije. – Slabije se čujem sa društvom, baš dosta ima da se uči, ali bar ćemo se dobro pripremiti za srednju školu – zaključuje Aleksandar Rogulić.(→Press Clipping)

Osmaci pod stresom zbog  “male mature”!

Do kraja školske godine za oko 69.000 osmaka ostalo je još desetak dana, a onda ih čeka polaganje završnog ispita – male mature. Da li su spremni i ima li stresa odgovarali su roditelji osmaka u anketi Blica;
*Blic anketa

Kako do poena neophodnih za upis?

Đaci uveliko kalkulišu koliko im je poena neophodno za upis i smišljaju taktiku kako da te poene i osiguraju. – Doskora je bilo dovoljno dva sata dnevno za učenje, ali sada moram znatno više. Ostalo mi je da popravim još dve-tri ocene, a potrebno mi je bar još 20 poena. Moji me ne opterećuju, ali samu sebe pritiskam – priča nam Jovana Luković. Proba male mature učenicima je bila dobar pokazatelj koje oblasti im slabije idu da bi do završnog ispita uspeli da isprave nedostatke. – Više učim i u školi, učim i u opštini koja je organizovala pripreme vikendom, te kod kuće… Najgore sam uradila probni kombinovani test, ali se nadam da ću to ispraviti i upisati gimnaziju ili medicinsku školu – kaže Aleksandra Anastasijević. Osmaci kažu da su dobra organizacija i manje stresa recepti za dobru pripremu.

Kalendar polaganja i upisa

14. jun završni test iz srpskog jezika
15. jun završni test iz matematike
16. jun završni kombinovani test (biologija, geografija, istorija, fizika i hemija)
18. jun preliminarni rezultati
19. jun podnošenje žalbi
23. jun konačni rezultati
24. i 25. jun podnošenje liste želja
3. jul zvanični rezultati raspodele kandidata po srednjim školama i gimnazijama

Posebne pripreme za umetničke škole

Talentovani đaci koji žele da upišu neku od umetničkih srednjih škola ili specifične gimnazije, poput Sportske, Filološke i Matematičke, spremaju se i za proveru posebnih sposobnosti.
– Najviše se pripremam za Dizajnersku školu, crtam, vežbam iz zbirki od prethodnih godina. Slabo se družim, ali me teši to što će sve uskoro biti gotovo. Drugari iz benda u kome sviram razumeju što sam ih zapostavio, svi su oni stariji, pa su sve to već prošli – priča uz osmeh Marko Živanović.

Maturanti igrali kadril na Trgu slobode

U petak 19. maja je Trg slobode bio prepun maturanata koji su odigrali čuveni maturantski ples kadril tačno u podne, zajedno sa njihovim vršnjacima širom Evrope. Mnogobrojni gradovi, škole i maturanti pridružili su se tom događaju i obaranju Ginisovog rekorda za najeći simultani ples u svetu, na manifestaciji koja traje 13 godina. Trenutni rekord je 33.202 plesača, a postavljen je 2011. godine. Još uvek čekamo rezultate ovogodišnjeg kadrila. Manifestacija „European Quadrille Dance Festival” ili „Maturantski ples” podrazumeva da učenici završnih razreda, u isto vreme u svim evropskim gradovima koji učestvuju, plešu istu koreografiju, uz kompoziciju „Slepi miš” Johana Štrausa. Muzika je emitovana putem satelitskog radija Slovenije, a pre plesa svaka država učesnica bila je pozdravljena.  Kraljevo je prvi grad iz Srbije koji se 2005. godine priključio tom projektu Plesnog saveza Slovnije, nakon čega su se pridruživali i ostali gradovi, među kojima i Novi Sad. U plesu najčešće učestvuju maturanti srednjih škola, dok u nekim gradovima plešu i „mali maturanti” – osmaci.(→Press Clipping)

Novosadski studenti briljirali

Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke Marine Milić Radović – Miljana Nikolić, Kaja Mandić Plavšić, Milorad Ćirić i Lazar Lazarević – osvojili su maksimum bodova – 100 na nedavnom 20. međunarodnom takmičenju klavirskih dua, održanom u Vrnjačkoj banji. Miljana Nikolić i Lazar Lazarević briljirali su u IV A kategoriji, a Kaja Mandić Plavšić i Milorad Ćirić u V A. Po rečima profesorke Marine Milić Radović, na takmičenju je pokazan visoki umetnički nivo izvođenja, što potvrđuje i činjenica da je prvi put u istoriji tog nadmetanja tri puta dodeljena maksimalna ocena.
„Miljana Nikolić i Lazar Lazarević, koji su na prvoj godini studija, iznenadili su i izborom ozbiljne Šubertove „Fantazije”, koju su pri tom izveli napamet, besprekorno, sa čvrstom strukturom i istančanim osećajem za Šubertove fine promene raspoloženja“, kaže njihova profesorka.  „Kaja Mandić Plavšić i Milorad Ćirić su s potpuno drugačijim programom poletnih i neverovatno uzbudljivih komada iz Baletske svite Valerija Gavrilina opčinili vrcavim izvođenjem Valcera, Malog sata i Marša, kao i stavova iz svite „Per Gint” Edvarda Griga“.
Osim novosadskih studenata, maksimalan broj bodova osvojile su u mlađoj kategoriji Anja Kijanović i Anja Milanović iz Prijepolja. Na takmičenju je učestvovalo 16 klavirskih dua i dva šestoručna sastava s akadmija u Istočnom Sarajevu, Nišu, Novom Sadu, kao i muzičkih škola iz Prokuplja, Požarevca, Trstenika i Prijedora.

FTN obeležio 57 godina postojanja

Svečanom akademijom i dodelom priznanja za najbolje postignute rezultate u 2016. profesorima, studentima i stručnoj službi, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu obeležio je 19. maja 57 godina postojanja.

I Prirodno matematički proslavio svoj dan

I Prirodno matematički fakultet proslavio je svoj dan, dodelom priznanja najboljima. Osnovan 1969. godine, Prirodno matematički fakultet izvodi nastavu na osnovnim i posledimplomskim studijama iz oblasti biologije, ekologije i zaštite životne sredine, fizike, astronomije, geografije, turizma, hotelijerstva, hemije, biohemije, matematike i informatike.

Slavio je i Ekonomski fakultet

Ekonomski fakultet u Subotici obeležio je 57. rođendan svečanom akademijom, kojoj su prisustvovali brojni domaći i strani gosti, profesori, saradnici i studenti. Dekan Ekonomskog fakulteta Aleksandar Grubor izrazio je zadovoljstvo što je ova visokoškolska institucija tokom šest decenija postojanja i rada izrasla u poznatu i afirmisanu visokoškolsku ustanovu i van zemlje, kao i deo evropskog obrazovnog prostora, gde je obrazovano na desetine hiljada diplomiranih i master ekonomista, magistara i doktora ekonomskih nauka.

Žestoka svađa u SPC zbog Darvina

Darvin ili Gospod, tema je koja je potresla i Sabor SPC. Zasedanje je otpočelo žučnim napadom na episkopa Maksima i profesore Bogoslovskog fakulteta, potpisnike apela protiv peticije za ukidanje Darvinove teorije, saznaje “Blic”. Umesto sabornosti – netrpeljivost i nerazumevanje, najkraći je opis još jednog dana Sabora koji zaseda od ponedeljka u Beogradskoj patrijaršiji. Ovog puta meta je vladika zapadnoamerički Maksim (Vasiljević), koji je sa grupom kolega profesora sa Bogoslovskog fakulteta na peticiju kojom se traži ukidanje Darvinove teorije iz školskog sistema odgovorio javnim apelom. Suštinu i poruku apela grupe eminentnih profesora na čelu sa episkopom osudili su pojedini sektaški sajtovi, te slabije obrazovano sveštenstvo, koji su apel razumeli kao verovanje potpisnika iz Crkve u Darvinovu teoriju postanka i razvoja života. Međutim, iznenađenje je, sudeći po dešavanjima u Saboru, da ga nisu razumele ni vladike među kojima ima izuzetno obrazovanih ili su, kako sumnjaju pojedine vladike, samo pronašli povod za napad na jednog od episkopa koji ne učestvuje u zakulisnim radnjama.
Šta to vladike koje su osudile profesore i episkopa nisu videle ili nisu želele da vide u apelu svoje sabraće? Činjenica da nijednom rečju niti porukom nije doveden u pitanje stav da je Bog tvorac svega. Profesori Bogoslovskog fakuleta potpisnicima peticije da se ukine Darvin prvenstveno su pojasnili da su se svojim zahtevom obratili na pogrešne adrese. Takođe, da je Darvinova teorija, što joj samo ime kaže, samo teorija. A naučna teorija ne može da se opovrgne peticijom, već samo drugom naučnom teorijom.(→Press Clipping)

Subotički osnovci dobili robote za učenje programiranja

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić uručila je predstavnicima subotičkih škola „Ivan Goran Kovačić“ i „Kizur Ištvan“ setove robota za učenje programiranja, a za učenike je održana i interaktivna prezentacija o bezbednosti na internetu i radionica robotike.

UNS napredovao na Lajdenovoj listi najboljih na svetu

Od ukupno 26.000 akreditovanih univerziteta u svetu Novosadski univerzitet našao se na 721. mestu Lajdenove liste najboljih visokoobrazovnih institucija tog tipa. To je za 35 mesta bolji rezultat u odnosu na prošlogodišnju listu koju tradicionalno objavljuje Univerzitet u Lajdenu (Holandija), kome je osnovni kriterijum za rangiranje broj radova indeksiranih u ’’Web of Science’’. Potreban je minimum od 1.100 naučnih publikacija da bi se Univerzitet uopšte našao u konkurenciji onih univerziteta koji će biti rangirani a ove godine bilo ih je samo 902. Vrednovanje se vrši na osnovu nekoliko kriterijuma među kojima su uticaj univerziteta u svetu nauke, broj naučnih publikacija koje u određenoj oblasti spadaju u najcitiranije i uključenost univerziteta u naučnu saradnju čiji su najvažniji indikatori broj radova koji su objavljeni u koautorstvu s autorima s drugih univerziteta, kao i s autorima iz drugih zemalja.
Rangiranje univerziteta poslednjih decenija zauzima važno mesto u procesu evaluacije naučnog i nastavnog rada. Među najvažnijim svetskim rang listama univerziteta su Šangajska lista, Lajden lista, Webometrics, QS i U-Multirank a za svaku od njih je razvijen niz indikatora na osnovu kojih se procenjuje naučni i nastavni doprinos, kao i uticaj koji naučne publikacije istraživača određenog univerziteta imaju na razvoj nauke u savremenom društvu. Svrstavanje univerziteta među najbolje u svetu na Lajden listi je pitanje prestiža jer se rangiranje vrši na osnovu rigoroznih, egzaktnih i složenih kriterijuma, koji svedoče o kvalitetu institucije.

Deca se uče saobraćajnoj kulturi na vreme

Dan saobraćajnih aktivnosti, osmišljen s namerom da mališani stiču znanja o pravilima ponašanja u saobraćaju, održan je 17. maja u vrtiću „Mrvica” na Limanu. Kao i prošle godine, predstavnik Instituta za bezbednost u saobraćaju i član Saveta roditelja vrtića Slaven Manović organizovao je susret dece sa saobraćajnim policajcima, gradskim vatrogascima i predstavnicima Doma zdravlja „Novi Sad”, koji su demonstrirali svoj rad deci i davali im korisne savete iz svojih domena.

Tribina o holokaustu u Belocrkvanskoj gimnaziji

Tribina pod nazivom „Da se nikad ne zaboravi, holokaust, da se nikad ne ponovi“ pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke i prosvete, Ambasade Nemačke i Jevrejskog humanitarnog fonda održana je u svečanoj sali Belocrkvanske gimnazije i ekonomske škole. Čas istorije, psihologije i muzičkog dočarali su prošlost, probleme i rešenja, a za tribinu su bili zainteresovani kako učenici i profesori, tako i građanstvo.

Stvaralaštvo mladih sa smetnjama u razvoju u Muzeju šibica

Izložba radova dece i mladih sa smetnjama u razvoju – korisnika Dnevnog boravka u Sremskim Karlovcima, „Naš šareni svet”, otvorena je u petak  u tamošnjem Muzeju šibica. Izloženi radovi – suveniri, crteži, mozaici, fraktali, dekupažirani upotrebni predmeti, nastali su u proteklu godinu i po u sklopu radionica art-terapije, koju vodi akademska slikarka, art-terapeut i vlasnica Muzeja šibica Jovana Popović Benišek. Izložba će moći da se pogleda do 29. maja.

OEBS: Mladi – faktor izgradnje sigurnije budućnosti

Direktor Kancelarije za pitanja zajednica Ivan Tomić predstavio je 18. maja godišnji izveštaj šefu misije OEBS-a Janu Bratuu, koji je ocenio da je Kancelarija podjednako pomagala sve zajednice. Tomić je istakao da je najviše novca investirano u sredine koje su bile zapostavljene u prethodnom periodu. Kao direktor nisam forsirao projekte u Gračanici, već smo najviše novca investirali u sredine koje su tokom prethodnih 17 godina zapostavljene. Tu se ističu projekti u Velikoj Hoči, Prilužju, Plemetini i Gornjem Kuscu, rekao je on. Tomić je u razgovoru sa Bratuom posebno naglasio da se u narednom periodu društvo mora fokusirati na potencijal mladih, koji kako je rekao, i te kako postoji. Prema njegovim rečima mladim ljudima se treba pružiti šansa ne samo da se dokažu u radu, već i da aktivno učestvuju u procesima donošenja odluka. Sagledavajući teme bezbednosti, opasnu retoriku, nepoštovanje Zakona o zajednicama, neprimenjivanje sporazuma u Briselu kao i generalni animozitet među zajednicama može se zaključiti da nam je potrebna nova, mlada snaga koja će izaći iz stereotipa i raditi za dobrobit čitavog društva. Potencijal koji postoji moramo iskoristiti”, rekao je Tomić, navodi se u saopštenju Informativne službe Kabinet zamenika kosovskog premijera.
Šef misije OEBS-a Jan Bratu je izrazio veliko zadovoljstvo postignutim rezultatima u Kancelariji za pitanja zajednica i rekao da je Tomić primer mladog i obrazovanog čoveka koji se zbog svojih ideala vratio na Kosovo kako bi pomagao ne samo svoju, već i sve druge zajednice. Verujem da će Tomić i dalje biti prisutan u politici i da će zajedno sa drugim mladim ljudima graditi prosperitetno, demokratsko i pravno društvo koje zaslužuju. Treba nam još ljudi kao što je Tomić da bi ovo društvo napredovalo, rekao je Bratu.
Direktor Kancelarije za pitanja zajednica se ambasadoru OEBS-a zahvalio na saradnji koja je postojala kako dok je Bratu bio ambasador Norveške na Kosovu, tako i sada kada obavlja funkciju šefa misije OEBS-a.

Deca iz Leskovca progovorila na engleskom: Roditelji i u šoku

Dvogodišnji Dimitrije i trogodišnja Maja iz Leskovca svoje prve reči izgovorili su na čistom engleskom jeziku, a tek nekoliko meseci iz njihovih usta čule su se reči “mama i tata”. Šest meseci kasnije zabrinuti roditelji zatražili su pomoć stručnjaka zbog nemogućnosti sporazumevanja sa decom na maternjem jeziku. – Osim mama, tata, daj i neću ništa drugo nije znala da izgovori na srpskom jeziku, ali je zato na engleskom počela i da sklapa rečenice – priča za “Blic” majka male Maje. Kako kaže, nakon meseci agonije, nerviranja i stresa, sada je malo opuštenija jer njeno dete pod nadzorom stručnjaka obogaćuje fond reči srpskog jezika. Slična situacija je bila i sa Dimitrijem, koji je permutovao slogove u izgovoru najjednostavnijih reči. Oba deteta se nisu odvajala od igrica na engleskom jeziku na televizoru i mobilnom telefonu. – Nije se odvajao od bebi-kanala koji emituju crtaće na engleskom jeziku. Ma koliko da smo u početku smatrali da nam je dete napredno i inteligentno pa je naučilo strani jezik tako rano, shvatili smo da se suočavamo sa velikim problemom jer sa svojim vršnjacima odbija da komunicira na srpskom, babe i dede, kada ga čuvaju, ne razumeju ni jednu jedinu reč koju izgovori, a mi smo u čudu i strahu da će imati ozbiljnih problema u komunikaciji ako to ne sprečimo na vreme – priča dvadesetšestogodišnja majka ovog mališana iz Leskovca.
Stručnjaci kažu da prva dečja reč izgovorena na stranom jeziku predstavlja signal za promenu navika dece, a u ozbiljnim situacijama, tvrde, neophodno je zatražiti medcinsku pomoć budući da su takve pojave i simptom ozbiljnijih razvojnih poremećaja.(→Press Clipping)

Vremeplov: Tomazo Kampanela

U nedelju je obeležen dan na koji je  21. maja 1639 godine umro  italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, jedan od rodonačelnika utopijske filozofije, koji je 27 godina proveo u tamnici. U delu “Država sunca”, napisanom po uzoru na Platona i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom društvu kao nekoj vrsti ostvarenja Platonovog ideala.

Vremeplov: Direr

U nedelju je obeležen dan na koji je  21. maja  1471. godine rođen nemački slikar i bakrorezac Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Minuciozan u radu, bio je obdaren i velikom maštom. Realizam i misticizam kod njega ponekad idu uporedo. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, u kojima je posebno izražen precizan crtež (“Apokalipsa”, “Velika muka”, “Bogorodičin život”). Rado je crtao prirodu, a radio je i akverele. Putovao je po Italiji i Holandiji, ali je najviše živeo u Nirnbergu. Dela: “Četiri apostola”, “Sveta Trojica”, “Bogorodica u ružičnjaku”, “Portret Holcšuera”.

Vremeplov: Saharov

Ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975,  rođen je 21. maja 1921 godine. Kao nepomirljivi protivnik režima Leonida Brežnjeva, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986. Tvorac je sovjetske hidrogenske bombe, ali se kasnije žestoko protivio nuklearnom naoružavanju.

Vremeplov: Hugo de Fris

Na jučerašnji dan 21. maja 1935. godine umro je holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike. Prema njegovoj mutacionoj teoriji evolucije – nasuprot učenju Čarlsa Darvina – nove vrste nastaju naglom genetičkom promenom – mutacijom. Dela: “Teorija mutacije”, “Vrste i varijeteti, njihovo mutaciono poreklo”.

Debeo svaki peti stanovnik Srbije

Procene su da je u Evropi gojazno 20 odsto muškaraca i 23 odsto žena, zbog čega godišnje prevremeno umre 337.000 ljudi. Evropski dan gojaznosti obeležen 19. maja, nizom manifestacija širom Evrope koje treba da skrenu pažnju na epidemijske razmere ove bolesti i posledice koje ona ima U Srbiji je 35,1 odsto ljudi predgojazno, odnosno s viškom kilograma, a gojazno je 21,2 odsto stanovnika, što znači da više od polovine stanovnika, odnosno 56,3 odsto, ima problema s prekomernom težinom. Procenjuje se da će do 2025. godine 15,8 odsto svetske populacije u školskom dobu da bude predgojazno, a 5,4 odsto gojazno. Sada je od troje jedanaestogodišnjaka, jedno predgojazno ili gojazno.
“Broj gojazne dece povećan je od 2006. godine sa 8,5 odsto, na 12,3 u 2013. godini. Drastično se povećava broj preterano uhranjenih mališana, a svako peto dete ima problem sa kilažom“,  kazala je dr Stokić.U Americi jedan od tri dečaka će zbog gojaznosti razviti dijabetes tipa dva, kao i dve od pet devojčica.
Klinički centar Vojvodine pridružuje se obeležavanju Evropskog dana gojaznosti skretanjem pažnje na problem gojaznosti u našoj sredini, ali i prikazom aktivnosti koje su sprovedene kako bi se, posebno u dečjem uzrastu, prevenirao nastanak i razvoj gojaznosti.

Smenjuju i savetnika za školski, univerzitetski i rekreativni sport

Protiv Duška Petrovića, savetnika za školski, univerzitetski i rekreativni sport u Ministarstvu omladine i sporta, pokrenut je disciplinski postupak za smenu. Ipak, Petrović za “Blic” tvrdi da je sve inicirano falsifikovanim potpisom. Posle afere o javnoj nabavci mobilnih telefona, koja je sprovedena u tom ministarstvu, takođe uz falsifikovan potpis Aleksandra Lenca, “Blic” je došao do informacije da se praksa krivotvorenja potpisa u različite svrhe nastavlja. Duško Petrović ispričao je za naš list da su njegove muke počele kada je rukovodiocima prijavio nenamensko trošenje novca pojedinih granskih saveza. – Kao savetnik sam zadužen da pratim stanje, priređujem analize, dajem predloge. Moj zadatak je da ukažem na nepravilnosti i određene neregularne situacije koje treba rešiti. Poslao sam dopis mojim nadležnim rukovodiocima o brojnim finansijskim nepravilnostima i nenamenskom trošenju budžeta granskih saveza, za koje sam nadležan. Umesto da odreaguju ili da mi odgovore, oni pokreću inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka protiv mene – navodi Petrović.
On je, tvrdi, izradio analizu spornih trošenja i priredio zahtev za vraćanje finansijskih sredstava u republički budžet. – Savez za školski sport tako je vratio u budžet 3,5 miliona dinara. Auto i karting savez nije vratio 4,5 miliona dinara. Isto tako u budžet Srbije nije vraćeno 90. 000 evra koji su uzeti za tekvondo disciplinu, koja nije olimpijska. To je novac građana Srbije i zato treba da se vrati u budžet. Nije mi namera da se uzme sportistima nego da svi imaju isti tretman, a ne po tome da li vam je neko drag ili drug” – navodi Petrović.
Međutim, on tvrdi da te zahteve rukovodioci nikada nisu potpisali i poslali na ekspediciju. Umesto toga, protiv Petrovića pokrenut je disciplinski postupak. Kako se disciplinska komisija može oformiti samo ako postoji inicijativa pretpostavljenih, morao je da se nađe “dobrovoljac” koji će staviti svoj potpis na inicijativu. Pošto je nekoliko njih, prema saznanjima “Blica”, odbilo, to je na kraju učinio Uroš Zeković, pomoćnik ministra Vanje Udovičića, koji je ubrzo posle toga iz Ministarstva sporta prešao u Fudbalski savez Srbije.(→Press Clipping)

Prva “žrtva”  “Plavog kita” u Srbiji

“Kada nam je stigla poruka od druga našeg sina da je u opasnosti zbog igrice koju igra prestravili smo se” – kaže za “Blic” Zlatko V. iz mesta u blizini Velike Plane čiji je sin J.V. (11) umalo postao prva žrtva brutalne igrice “Plavi kit” koja tera decu da izvrše samoubistvo. Samo zahvaljujući brzoj reakciji roditelja i prijatelja dečak se  izvukao iz kandži ove igrice koja tinejdžere širom sveta navodi na samopovređivanje, a na kraju i na samoubistvo. Kako priča Zlatko, on i njegova supruga, nisu ni pomislili da bi njihov sin mogao da igra igricu koja je prouzrokovala veliki broj samoubistava širom Rusije. – U subotu je na broj moje supruge stigla poruka od drugara od mog sina da mi je sin u opasnosti i da mu prete jer je počeo da igra tu opasnu igricu. U porukama je napisao i da se moj sin jako promenio – priča Zlatko. Kako kaže, tada je na vestima video i koliko je igrica koju igra njegov sin opasna, te je pre nego što je otišao u policiju, pokušao da razgovara sa sinom. – On je bio preplašen. Negirao je tvrdnje njegovog druga. Međutim, kada je zadigao rukave video sam mu rane na rukama. Tada smo shvatili šta se zapravo dešava… – priča Zlatko. On objašnjava da je samo dan ranije zatekao sina kako igra igricu na telefonu, koja mu se činila kao i svaka druga.
“On je igrao u prvom licu. Na ekranu mu je bilo prikazano more, kojim je on trebalo da roni i da u dubinama traži neki “čip”, blago. Kada to nađe, onda je dobijao zadatke koje je trebalo da obavi. Igrica je izgledala na prvi pogled kao i sve druge – naglašava on. Međutim, on nije znao kakva se strašna priča krije iza ronjenja. – Tek pošto smo otišli u policiju sin je priznao da je igrao ovu igricu. Objasnio mi je da je čuo od nekog u školi da se pojavila nova igrica i on ju je skinuo sa “Gugl plej prodavnice”. Međutim, posle nekog vremena, kada je pronašao prvi “čip”, stigao mu je i prvi zahtev” – priča Zlatko. Prvi zahtev bio je da njegov sin ustane u 4 i 20 ujutru, a odmah zatim i da sam sebe iseče po rukama. “On je mirno dete i sportista koji uopšte nije zavisnik od igrica. Već na početku se uplašio i probao je da je izbriše, ali nije mogao. Igrica se konstantno vraćala, a stizale su mu i pretnje da će mu pobiti porodicu. Tek kada je telefon vratio na fabrička podešavanja, igrica je nestala sa njegovog telefona” – priča zabrinuti otac i dodaje da mu je sin u policijskoj stanici rekao da je igricu instalirala i jedna njegova drugarica.(→Press Clipping)

Zakonom o modernom ropstvu u borbi protiv trafikinga

Trgovina ljudima je globalni problem i zahteva širok i organizovani odgovor koji podrazumeva regionalnu i međunarodnu saradnju, izjavio je 18. maja predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović. On je na Međunarodnoj radionici “Saradnja evropskih parlamentaraca u borbi protiv trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu” izrazio uverenje da će taj skup na kome učestvuju parlamentarci iz Velike Britanije, Rumunije, Hrvatske, Crne Gore, Srbije, BIH otvoriti vrata te saradnje. Navodeći da se radionica realizuje na predlog i inicijativu Hjuman trafiking fondacije iz Velike Britanije u cilju interparlamentarne saradnje, Omerović je rekao da će učesnici iskoristiti nadležnosti i kapacitete kako bi dali lični doprinos u rešavanju problema koji predstavlja teško kršenje ljudskih prava.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif kaže da rad fondacije “Hjuman trafiking” može da posluži kao model, pošto je njihov rad doprineo da se u Britaniji donese jedan važan krovni zakon – Zakon o modernom ropstvu. Prema njegovim rečima, taj zakon je omogućio britanskim vlastima da se bore protiv modernog ropstva, da počinioci budu strogo kažnjavani i da se pruži podrška žrtvama. “Poslanici imaju ključnu ulogu kada neku temu treba predstaviti javnosti i započeti javnu debate – to je jedini način da motivišete vlade da krenu da rešavaju ovaj problem modernog doba”, poručio je Kif parlamentarcima iz regiona. (→Press Clipping)

Hjuman trafiking: Godišnje se “proda” više od 20 miliona ljudi

Predsednik Hjuman trafiking fondacije Antoni Stin izneo je podatak da se godišnje u svetu “proda” više od 20 miliona ljudi. Pre desetak godina, u Britaniji je, kaže, postojalo mišljenje da nema trafikinga, a danas se zna da se “proda” od 10.000 do 12.000 ljudi. Navodi da mnogi u različitim zemljama smatraju da nema trgovine ljudima samo zato što nisu pronađene žrtve, navodeći je potrebna velika veština da se one identifikuju.
Napominjući da su u 18. i 19. veku postojali robovi jer je to bilo zakonito, Stin kaže da danas 200 godina kasnije to još uvek postoji. Zbog toga se, kaže, slaže sa britanskom premijerom Terezom Mej da je izuzetno važno da se borimo za ljudska prava u svetu.

About the Author

admin

Leave a Reply