Vesti – 30.05.2017.


Nacrt ZOSOV na javnoj raspravi

Prva tribina u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja održana je 26. maja u Osnovnoj školi ”Svetozar Marković Toza” u Novom Sadu. Novine koje donosi nacrt izložili su državna sekretarka Anamarija Viček, Aleksandar Marković, pomoćnik ministra za pravne poslove i Biljana Lajović, član radne grupe. Predstavnici Ministarstva i radne grupe kao primarni cilj novog zakona istakli su  uspostavljanje mehanizama i insitituta kojima se osigurava kvalitet obrazovanja i vaspitanja. Kao ključne novine naveli su povećanje efikasnosti i efektivnosti obrazovno-vaspitnog sistema i odgovornosti svih učesnika u njemu.
Nacrtom zakona: redefinisani su opšti principi, ciljeva, kompetencija i ishoda, proširena je autonomija ustanova koje su ostvarile kvalitet u radu, jasnije je uređena oblast osiguranja kvaliteta nastavničke profesije, obrazovno-vaspitnog procesa i postignuća učenika, preciznije je uređen način uspostavljanja radnog odnosa kao i uspostavljanje modernog i efikasnog Jedinstvenog informacionog sistema prosvete. Nacrtom krovnog zakona u oblasti obrazovanja uređeno je i pitanje bezbednosti, zaštite i odgovornosti svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa. U tom smislu za zaposlene je predviđena nova disciplinska mera-pismena opomena i nova zabrana- odgovornost za ponašanje kojim se vređa ugled, čast i dostojanstvo.
Sa druge strane, predviđena je i veća uključenost i odgovornost  roditelja za vršenje roditeljske uloge, koja između ostalog sadrži  i odgovornost za kršenje zabrane od strane učenika. Novi zakon disciplinski postupak prema učeniku učiniće efikasnijim, a uvode se i nove vaspitno-disciplinske mere, poput društveno-korisnog i humanitarnog rada. Takođe, propisani su i bliži uslovi za organizaciju ekskurzija i nastava u prirodi.  Javna rasprava završava se 8.juna.

I Nacrt zakona o prosvetnoj inspekciji na raspravi

Prva tribina u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o prosvetnoj inspekciji  održana je u petak 26. maja u Osnovnoj školi ”Svetozar Marković Toza” u Novom Sadu. Novine koje donosi nacrt  prezentovao je pomoćnik ministra za inspekcijske poslove Bogoljub Lazarević. Otvarajući javnu raspravu Lazarević je  rekao da će se novim zakonom obezbediti veća samostalnost u radu prosvetnih inspektora, bolja popunjenost radnih mesta i ravnomernije opterećenje prosvetnih inspektora. Zbog neujednačenosti postupanja i neravnomernu raspoređenost inspektora i činjenice da mnoge opštine nisu imenovale prosvetnog inspektora predviđeno je da  posao prosvetne inspekcije obavlja samo republički inspektor u Prosvetnom inspektoratu, organu u sastavu  Ministarstva. Nacrtom zakona propisano je da na teritoriji AP Vojvodina, inspekcijski nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja povereni posao obavlja prosvetna inspekcija opština i gradova na teritoriji pokrajine,  kao i prosvetna inspekcija nadležnog pokrajinskog sekretarijata. „Norme nacrta zakona usmerene su prvenstveno ka preventivnom delovanju prosvetne inspekcije”, naglasio je Lazarević. Javna rasprava o Nacrtu zakona o inspekcijskom nadzoru završava se 8.juna.

Paunović: O prijemnom na jezicima manjina odlučuju samo fakulteti

Upitana za zahteve da se maturski, odnosno prijemni, na Univerzitetu u Novom Sadu polaže i na mađarskom, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović je rekla da je to odluka samog fakulteta. “Dominantno pravilo je da postoji mogućnost polaganja perijemnog na jezicima manjina, ali to je odluka fakulteta”, zaključila je Paunović.

Smenjeni direktor Centra za promociju nauke tužio saradnike ministra Šarčevića

Direktor Centra za promociju nauke (CPN) Nemanja Đorđević izjavio je u nedelju  da je podneo tužbu protiv članova Upravnog odbora te institucije Bogoljuba Zečevića, Aleksandra Pajića i Marka Popadića zbog “protivzakonite i protivustavne odluke” o njegovom smenjivanju kao i neregularnosti tokom sednice odbora na kojoj je ta procedura pokrenuta.(→Press Clipping)

Proglašeni najbolji na Olimpijadi znanja, prisustvovao Vučić

Na svečanosti u Ruskoj školi u nedelju u Beogradu proglašeni su najbolji na Olimpijadi znanja iz ruskog jezika, fizike, hemije i matematike, a kao roditelj i gost svečanosti je prisustvovao i predsednik Vlade i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nagrađeni su učenici osnovnih i srednjih škola i studenti fakulteta širom Srbije, dok su na Olimpijadi iz ruskog jezika učestvovali i takmičari iz Republike Srpske, Bugarske i Crne Gore. Olimpijadu znanja kroz program „Energija znanja”, čiji pobednici potom predstavljaju Srbiju na međunarodnim takmičenjima širom sveta, podržava kompanija NIS petu godinu za redom.

Da li su dosadašnje reforme na fakultetima dale željeni rezultat?

U svetu informaciono- komunikacionih tehnologija univerzitete u svetu pa i u Srbiji čeka najveća transformacija do sada, ali je dosadašnja reforme visokog obrazovanja u Srbiji i uvođenje Bolonje nisu dale željene rezultate. To se moglo čuti na okruglom stolu “Univerziteti u Srbiji: stojimo li u mestu ili idemo dalje” koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU Dušan Teodorović upitao se da li je Srbija bila spremna za otvaranje privatnih visokoškolskih ustanova i da li su našoj zemlji potrebno deset privatnih i osam državnih univerziteta? Upitao se i da li našoj zemlji treba toliki broj programa na fakultetima iz ekonomije i menadžmenta, da li treba sedam mašinskih fakulteta i pet medicinskih fakulteta i da li je rešenje u formiranju Univerzitet Srbije sa kampusima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. “Dozvolili smo nepotizam na fakultetima, sinovi i ćerke redovnih profesora se postavljaju za asistente i njihove naslednike. Imamo dosta plagijata, broj nastavnika na našim fakultetima veći je nego na svetskim univerzitetima”, ukazao je Teodorović.(→Press Clipping)

SANU usvojila izmene i dopune Statuta

Skupština Srpske akademije nauka i umetnosti donela je  u četvrtak 25. maja odluku o osnivanju nove jedinice Akademije – Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju i većinom glasova usvojila izmene i dopune Statuta koja se odnose na uvođenje ograničenja broja članova po odeljenjima (numerus clausus) na 25.Izveštaj o radu SANU u 2016. godini podneo je generalni sekretar SANU akademik Marko Anđelković, potpredsednik SANU akademik Zoran Popović govorio je o budžetu i preraspodeli istog, potpredsednik SANU akademik Ljubomir Maksimović u ime Izvršnog odbora se osvrnuo na pojedine probleme, ali i rezultate Akademije, dok su o radu ogranaka u Novom Sadu i Nišu govorili njihovi predsednici akademici Stevan Pilipović i Ninoslav Stojadinović. Donete su i smernice za izbor dopisnih članova SANU i utvrđen program rada za 2017. godinu.

Akademac: “Bolonja”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila “Bolonja”. Emisija ue počwla u 12.10 časova na prvom programu RTV. Iako je prošlo osamnaest godina kako je potpisana Bolonjska deklaracija, cilj samog procesa u našoj zemlji ostao je neusaglašen na svim fakultetima. To ne znači da njen krajnji cilj nije ostvariv a odnosi se na kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave. Studenti sa različitih fakulteta govorili su  o primenljivosti Bolonjskog procesa, bodovanju, mobilnosti o olakšicama ali i o ključnim otežavajućim stvarima koje koče njihovo studiranje. Sa studentima je razgovarala predsednica Odbora za kvalitet UNS, profesorka Zorana Lužanin. U delu rezervisanom za rubriku, predstavljamo studentski pravnički list. Emisija može da se pogleda i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Majić: “Petnica najveći centar te vrste u Evropi”

“Petnica je trenutno najveći centar te vrste u Evropi i ovde dolaze učenici iz više od 500 škola, sa teritorije Srbije, a dolaze i iz mnogih drugih zemalja. Strateški važno za Srbiju je da neguje jedan takav prostor koji radi na način koji je u svetu prepoznat kao najkvalitetniji te vrste i da je zato vrlo značajno da pomognemo i toj deci da iskoriste te mogućnosti”, smatra direktor IS Vigor Majić. Prema njegovim rečima, Petnica “uskače” i radi sa onim učenicima, sa kojima se ne može raditi dovoljno dobro u lokalnim sredinama, jer nema uslova, gde se, kako objašnjava, školi ne isplati da nabavlja opremu koja je skupa i zahtevna, a koristi se jedan nastavni čas u toku školske godine, ili nema učila koja odgovaraju na zahtev učenika koji žele nešto novo i nešto više.
“Onda Petnica može da pomogne, da servisira takve stvari. Mi, u stvari, koristimo jedan metod koji čak i neke veoma razvijene zemlje koriste – zajedničke laboratorije koje servisiraju veći broj škola i ono što mi radimo sa decom, u stvari je servis i podrška školama”, kaže direktor ISP. Petnica je najvećim delom, navodi Majić, usmerena na učenike srednjih škola, na uzrast pre nego što se mladi ljudi opredele šta će studirati i šta će postati profesionalno, kada mogu, kako smatra, da efektivno prošire i prodube znanja i da steknu nova, koja možda nisu deo školskog programa. “Tamo gde je važno racionalno razmišljanje, a i sam naš naziv – Istraživačka stanica Petnica, govori da smatramo da je najbolji način učenja kroz istraživanje. Omogućujemo mladim ljudima da istražuju neki problem, bio on poznat ili ne, rešen ili ne i da kroz proces istraživanja problema, shvate kako se dolazi do odgovora, kakve sve realne teškoće postoje”, rekao je Majić.

Više od 100 Roma prošlo obuke u okviru projekta EU

Više od 100 Roma i Romkinja u četiri grada u Srbiji prošlo je obuke u okviru projekta EU čiji je cilj unapređenje socio-ekonomskog razvoja i socijalnog uključivanja romske zajednice sa posebnim fokusom na Romkinje. Kako je navedeno u saopštenju, glavna aktivnost projekta je bila rad na podizanju zapošljivosti Roma i Romkinja kroz pohađanje kurseva i sticanje novih veština za razna zanimanja, a rezultati su da je 94 Romknja i 15 Roma završilo kurseve različitih profila i dobilo sertifikate škole Akademija Edukativa. Sertifikate je dobilo 34 frizera, 28 manikira, sedam šminkera, pet kuvara, dva viljuškarista, po jedan konobar, autolimar, pekar, zavarivač, cvećarka i maserka. Osim toga, 16 polaznika prošlo je kurs engleskog, a 12 nemačkog jezika.
Projekat je finansirala Evropska unija, a realizovala ga BIBIJA Romski ženski centar u saradnji sa partnerskim organizacijama – Udruženje Roma Novi Bečej i Ženski romski centar Veliki Crljeni Lazarevac. Ukupna vrednost projekta bila je 90.090 evra, a BIBIJA i partnerske organizacije su tokom 18-mesečnog projekta realizovale više od 100 radionica i terenskih poseta za 16 romskih naselja u Beogradu, Lazarevcu, Novom Bečeju i Pančevu. Aktivnost su deo projekta ”Podrška Evropske unije inkluzivnom društvu” koji EU finansira sa 5,4 miliona evra, a koji sprovodi Delegacija Evropske unije u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kako je navedeno, aktivnosti su podstakle Romkinje i Rome na prijavu na tržište rada, na dostupne programe Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalne službe, kao i na potrebne profile na tržištu rada.
Projekat ”Evropska podrška inkluzivnom društvu” ima za cilj da obezbedi veću društvenu uključenost ugroženih grupa u Srbiji kao što su starija lica, deca, pripadnici manjina uključujući Rome i Romkinje i drugi. EU je kroz projekat bespovratno dodelila 4,3 miliona evra u vidu 28 grantova, koji će se realizovati u 36 gradova i opština u Srbiji do kraja 2017.

Izložba o Tesli pred Moskovljanima

Teslin trasnformator i modeli dva njegova indukciona motora, kao i fotografije i naučnikove beleške i proračuni deo su izložbe “Nikola Tesla – duh, delo, vizija”, koja je 26. maja otvorena u Moskvi, u okviru manifestacije Dani Beograda u ruskoj prestonici. Reč je o postavci Muzeja “Nikola Tesla” iz Beograda specijalno osmišljenoj za ovu priliku, na ruskom jeziku, kako bi Moskvovljani naučili sve o životu i radu našeg slavnog naučnika. Izložbu u Kulturnom centru “Zil”, kojom je započeo drugi dan manifestacije koji je posvećen kulturi i tradiciji, otvorili su gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić i zamenik šefa Departmana za međunarodne odnose u Vladi Moskve Ilja Kuzmin Nikolajevič.
“Ovo je jedinstvena prilika da Moskovljani pogledaju brojne izume, predmete i dokumentaciju Nikole Tesle, koja je zaista nesvakidašnja”, poručila je Jevtić otvarajući izložbu, kojoj je prisustvovao i ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić. Kako je rekla, velika je privilegija što se Muzej Nikole Tesle i celokupna njegova zaostavština nalaze baš u Beogradu i što možemo da je predstavimo celom svetu. “Čitava njegova zaostavština je praktično u Krunskoj ulici u Beogradu i jedinstvena je prilika da je pokažemo danas ovde u Moskvi”, rekla je Jevtić. Ona je istakla da je čast Beograda što danas kroz izložbu predstavlja život i rad jednog naučnika za kojeg se može reći da je među onima koji su kreirali modreni svet. “Ovde ćete, kroz četiri celine, videti životni put i prelomne trenutke u njegovom ličnom životu, ali i istorijskom trenutku u kojem je živeo, kao i njegove izume kojima je doprineo napretku čovečanstva”, rekla je Jevtić.
Predstavnik Vlade Moskve Ilja Kuzmin kazao je da je Tesla jedan od najvećih naučnika i pronalazača 20. veka i zahvalio gradu Beogradu što je omogućio da i Moskovljani pogledaju izložbu posvećenu upravo njemu i upoznaju se sa njegovim životom i radom.(→Press Clipping)

Vukosavljević: Ćirilicu moramo (sa)čuvati

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je poručio na Đačkom Vukovom  saboru da ćirilicu moramo čuvati od svog nemara, pre svega. “Savremeni život i veze sa drugim narodima i globalnim svetom upućuju nas i na latinično pismo i na druge jezike i to je razumljivo i potrebno. Što više stranih jezika znamo, to više vredimo, time smo uspešniji u komunikaciji. Važno je znati strane jezike i tuđa pisma, ali nikada ne smemo zaboraviti i staviti u drugi plan naše”, istakao je on. Vukosavljević je podvukao da “naš lep jezik i naše lepo pismo moramo čuvati kao nešto što nas povezuje i sa našim precima”. “Naši preci su i naš jezik i naše pismo sačuvali i preneli do nas, često u mnogo težim prilikama nego što su prilike u kojima smo mi danas”, naglasio je Vukosavljević.

Nauka oplemenjuje vinovu lozu

Vinogradi se u Vojvodini prostiru na površini od oko 4.700 hekatara. Prirodni potencijali daju ogromonu mogućnost za razvoj vinogradarsko- vinskog sektora, naročito na obroncima Fruške Gore. Kakva je uloga nauke i koliko oplemenjivački rad može doprineti razvoju te poljoprivredne grane? Proces stvaranja novih sorti vinove loze ima kako ekonomski tako i ekološki i zdravstveni značaj. Krajnji cilj tako kompleksnih i dugotrajnih istraživanja sadržan je u nameri da se u vinogradarstvu smanji upotreba pesticida, odnosno da se broj hemijskih tretmana svede na najmanju moguću meru, rekao je za RTV jedan od vodećih italijanskih stručnjaka u toj oblasti Gabriele di Gaspero sa Instituta za primenjenu genomiku iz Udina. “Ključni izazov u ovoj oblasti jeste ubediti vinogradare da inovacije nisu u suprotnosti sa tradicijom, te da smo u oplemenjivačkim programima oslonjeni na stare – izvorne sorte, a novi varijeteti otvaraju nove mogućnosti. Sada su u trendu takozvana biloška vina koja se proizvode uz minimum hemijskih tretmana. Mi smo 2007. godine otpočeli veliki istraživački projekat koji ima globalni značaj jer smo stvorili deset novih sorti koje su svetski priznate i imaju odličnu otpornost na bolesti.”
Oplemenjivački rad i na Departmanu za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kroz 70 godina dugu tradiciju iznedrio je dvadesetak priznatih sorti koje su dobro pozicionirane i u internacionalnim okvirima. Poljoprivredni fakultet je prepoznavši značaj vinsko – vinogradarskog sektora u domaćem ekonomskom bilansu doneo odluku da otvori novi master smer koji će po prvi put spojiti vinogradarstvo i vinarstvo u jednu obrazovnu celinu.
https://www.youtube.com/watch?v=HTkeEhdI6xc

Vojka: Žele da obnove romski folklor

Romski folklor u staropazovačkom delu Srema postojao je pre 40 godina. Slične inicijative su pokretane pre dve decenije, ali sama društva nisu dugo trajala. Desetak mladih Roma i Romkinja iz nekoliko naselja staropazovačke opštine koji su završili osnovne i srednje škole od nedavno svake nedelje i po tri puna dnevno okupljaju se u Vojki i vežbaju kako bi napokon zaživela ideja oko osnivanja romskog folklora. Iako još uvek nemaju adekvatan prostor za vežbanje, jer se okupljaju u prostorijima vojačkog Crvenog krsta, nestrpljivo se spremaju za prvi nastup koji će biti obogaćen romskom nošnjom. Ideju da romski folklor zaživi u opštini Stara Pazova ali i šire, podržala je i lokalna Kancelarija za inkluziju Roma koja se u velikoj meri trudi da, pored čuvanja tradicije i kulture Roma, u saradnji sa lokalnom samoupravom podstakne mlade da se obrazuju. Posle toliko godina, ovi mladi ljudi imaju želju da sačuvaju svoje korene kada je u pitanju romska tradicija i kultura i tako budu deo kulturnog života u svojoj opštini.

Spomen-biblioteka Karlovačke gimnazije

Karlovačka gimnazija, najstarija srpska građanska gimnazija, tokom školske 2016/2017. obeležava 225 godina postojanja. Njeno centralno mesto svakako čini takozvana spomen-biblioteka, o kojoj smo priču započeli još prošle nedelje, tokom otkrivanja Volnijevog herbarijuma. Da je Spomen biblioteka Karlovačke gimnazije čarobno mesto svakako zvuči preromantizovano – ali su sa tim ipak mnogi saglasni. Gimnazijski profesor istorije, Dejan Đurđev, je, recimo, u prostoriji ove biblioteke živeo sa roditeljima od rođenja do punoletstva, a danas je neformalno zadužen za brigu o njoj – i verovatno najbolje poznaje tajne biblioteke čija najmlađa knjiga datira iz 1935. a najstarije, gotovo izvesno, pre rođenja Šekspira.
Počasna biblioteka ove filološke gimnazije, koja dostojanstveno i sa punim pravom nosi svoj stručni atribut, nastala je zahvaljujući njenim profesorima i učenicima, koji su joj poklanjali svoje lične biblioteke ili primerke knjige. Istovremeno je bogaćena prvim izdanjima Getea, Šilera i drugih aktuelnih književnika, koje, kako profesor ističe pomažu naučnom praćenju razvoja najpoznatijeg karlovačkog đaka, Branka Radičevića, čija se prva izdanja dela takođe nalaze na ovim policama, kao i Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića, ali i brojne druge retke i vredne knjige. Današnji izgled ovog pravog malog raja za društvenjake i naučnike iz oblasti kulture nastao je 60-ih godina prošlog veka, tokom prvog pokušaja njegove stručne katalogizacije. Tada su brigu o književnom fondu biblioteke preuzeli najbolji bibliotekari tadašnje Jugoslavije – bibliotekari Matice srpske, koji su između 1986. i 1991. sredili, očistili i zaštitili svaku njenu knjigu. Biblioteka je svakodnevno otvorena za stručnu javnost i neizbrojive posete turista i đačkih eksurzija.

“Dualno obrazovanje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji”

Okrugli sto na temu “Dualno obrazovanje u sektoru poljoprivrede i prehrambenoj industriji – izazovi i mogućnosti” održan je u petak 26. maja u Privrednoj komori Vojvodine. Direktorka Sektora za edukacije u Privrednoj komori Srbije Mirjana Kovačević navela je tom prilikom  da je saradnja privrede i obrazovnog sektora izuzetno važna, kako bi se kadrovi obrazovali u skladu sa potrebama razvoja privrede. “Cilj je da se već tokom formalnog obrazovanja, steknu funkcionalna, praktična i primenljiva znanja i razviju veštine koje bi im omogućile da se odmah po završetku školovanja, u što kraćem vremenskom roku, uključe u realni proces rada, da praktično već tokom školovanja nauče da primenjuju teoretsko znanje koje stiču i da možda po završetku školovanja, i sami osnivaju sopstvene biznise”, istakla je Kovačević.

Takmičenja u programiranju robota u 18 gradova

Takmičenje u programiranju mBot robota održano je u subotu, od 11 do 14 časova u OŠ “Petefi Šandor” u Novom Sadu. Na takmičenju u Novom Sadu učestvovalo je osam takmičarskih ekipa iz Bačke Palanke, Starih Banovaca, Pivnica, Novog Sada, Srbobrana, Kucure, Sremske Kamenice i Selenče. Takmičarska liga pod nazivom “KODigranje” organizuje se u sklopu  programa “Bitka za znanje”, u okviru kojeg su do sada 344 škole u Srbiji dobile po 5 mBot robota uz pomoć kojih osnovci uzrasta od 5. do 8. razreda u svojim školama, uz mentorsku podršku svojih nastavnika koji su prethodno prošli obuku za korišćenje mBot-a u nastavi, uče osnove programiranja i kodiranja.
Takmičenje se u subotu 27. maja istovremeno je organizovano  u 18 gradova: Beogradu, Jagodini, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Smederevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Užicu, Valjevu, Zaječaru i Kikindi.
Naredna faza takmičenja je finale na kome će učestvovati 30 najboljih ekipa iz prethodno održanog online kola lige, kao i ovog fizičkog kola. Finale će biti organizovano u subotu, 24. juna u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Program “Bitka za znanje” podržan je od strane nekoliko desetina kompanija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Poljoprivredne škole odavno akteri dualnog obrazovanja

Da poljoprivredne škole kod nas već odavno imaju neki vid dualnog obrazovanja, potvrdio je Milan Gajić, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika „Valjevo” koji je kazao da se to uglavnom ogleda kroz izvođenje vežbi i praktične nastave na imanjima i radionicama školske ekonomije, kao i na radionicama za praktičnu obuku učenika poljoprivredne, prehrambene struke i veterinarske struke. Pomenuo je da škole sklapaju ugovore sa privrednim subjektima iz onih struka za koje škola ne može da obezbedi praksu, kao što su pekar, mesar, mlekar, veterinarski tehničar. “Bitno je istaći da se sa tim privrednim subjektima ne sklapaju ugovori za zapošljavanje učenika nakon završene srednje škole, ali ti učenici svakako odmah i ostaju u tim preduzećima, ili ogromna većina njih. Neretko je da poslodavci daju i određene nadoknade u trećem i četvrtom razredu onim učenicima koje žele da zadrže u svom privrednom subjektu”, rekao je Gajić.
U diskusiji u okviru okruglog stola učestvovali su i zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Milan Kovačević, šef Odseka za obrazovanje u resornom pokrajinskom sekretarijatu Sonja Ćato, profesor Radovan Pejanović sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, zamenik generalnog sekretara PKV Bojana Miljuš, koordinator i sekretari Udruženja PKV, predsednik ZSV Radislav Jovanov, predstavnici Unije poslodavaca Vojvodine, privrednici, direktori i nastavno osoblje 20 srednjih poljoprivrednih, odnosno srednjih stručnih škola sa teritorije AP Vojvodine i Republike Srbije.

Novi vizuelni identitet “OPENS-a 2019”

Član Gradskog vеća za sport i omladinu Ognjеn Cvjеtićanin zajеdno jе sa prеdsеdnikom Skupštinе grada Novog Sada Zdravkom Jеlušićеm prisustvovao prеdstavljanju novog vizuеlnog idеntitеta Omladinskе prеstonicе Evropе Novi Sad 2019, kojе jе održano u Omladinskom klubu “OPENS”. Tom prilikom prikazan jе kratak film u kojеm su prеdstavljеnе tе novinе, a cilj promеnе jе skrеtanjе pažnjе na titulu, odnosno vеća vidljivost i prеpoznatljivost “OPENS-a” kod Novosađana i širе javnosti.
“Klub OPENS” jе primеr kako sе voli grad, odnosno kako izglеda ljubav mladih prеma svom gradu organizovana i prеtočеna u vеliki rad i trud. Kada nеko mnogo ulažе, uspеh nе možе izostati, pa tako nas ni ovog puta naši mladi nisu ostavili ravnodušnim. Porеd svеga što su za manjе od godinu dana postigli, oni vodе računa i o budućnosti i držе vrata širom otvorеna za svе organizacijе mladih. Pozdravljam idеju o promеni vizuеlnog idеntitеta, jеr jе to odličan način modеrnizovanja, akcijе, stalnog krеtanja, ali i način za skrеtanjе pažnjе nеkih novih omladinaca i svеukupnе javnosti na rad „OPENS”-a. Žеlim im da istraju na svom putu, da svojom еnеrgijom stvaraju nova dеla i da ostanu tako produktivni, a povеzani prijatеljstvom”, rеkao jе Cvjеtićanin i dodao da ćе mladi uvеk imati podršku Grada Novog Sada, koji jе zahvaljujući njihovoj prеdanosti prеpoznat kao еvropski grad mladih za 2019. godinu.
Program jе počеo u popodnеvnim časovima iscrtavanjеm murala u Klubu, a prisutnima su sе na promociji obratilе i programska koordinatorka organizacija kojе su podržalе “OPENS” Alеksandra Ilijin i omladinska radnica zadužеna za Omladinski klub Gordana Novaković. Onе su govorilе o radu sa organizacijama i o radu u Klubu koji jе otvorеn u oktobru prošlе godinе u kojеm jе od tada održano višе od 400 radionica i događaja za mladе iz Novog Sada.

Republičko  takmičenje “Šta znaš o saobraćaju”

Republičko takmičenje za osnovce “Šta znaš o saobraćaju” nastavljeno je u subotu 27. maja u Beogradu, a najuspešniji će predstavljati Srbiju početkom septembra na evropskom šampionatu u Albaniji. Predsednica Društva obrazovanja Srbije Aleksandra Grujić Jankuloski je rekla Tanjugu da se sabiraju poeni sa testova dva poligona i da će tako biti proglašeni najbolji. “Učesnici su sve bolji svake godine i sve spremniji i veštiji u vožnji. Takođe, sve više obraćaju pažnju da upozoravaju i roditelje i druge učesnike u saobraćaju na neke osnove bezbednosti”, istakla je ona.
Auto-moto savez Srbije je za najuspešnije na republičkom takmičenju pripremio vredne nagrade koje će prilikom proglašenja dodeliti najuspešnijima. Takmičenje “Šta znaš o saobraćju” je zvanično takmičenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ima podršku Društva nastavnika tehničkog obrazovanja Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, škola i sponzora. Učenici su, prema pravilniku, podeljeni u tri starosne grupe: A (do devet godina starosti), B (uzrast 10-12 godina) i C (uzrasta 13 i 14. godina).

Nenajavljeno testiranje učenika suzbilo prisustvo narkotika

Predsednica Saveta roditelja svih novosadskih škola Jelena Desnica kazala je da je nenajavljeno testiranje učenika privatnih škola, uglavnom nakon vikenda, u potpunosti suzbilo prisustvo narkotika, te da su roditelji zbog toga predložili kontrolu sve dece, koja bi bila obavljana uz saglasnost roditelja i dece. Međutim, kod ovog predloga bilo je više problema, pošto bi u slučaju dolazaka stručnjaka i testiranja u školama privatne laboratorije mogle imati rezultate testova za 25.000 đaka. Bilo je reči o pravu dece starije od 15 godina za zaključaju svoj medicinski karton, pa da se ne sazna da su upotrebljavali drogu. Na sednici je iznet i predlog da se ne testiraju sva deca, već pojedina odeljenja koja bi bila odabrana bez znanja dece, dok bi i za to bila potrebna saglasnost roditelja i da se testiranje ne vrši samo na početku školske godine. Odlučeno je da ove godine testiranje sprovode roditelji, a da se praksa eventualno menja i usavršava narednih godina.

Astra: Naučiti decu da ne pričaju sa nepoznatim osobama

Ivana Radović iz organizacije Astra za N1 kaže da najveći broj dece čiji je nestanak prijavljen u Srbiji, čine oni koji su pobegli od kuće, zatim slede tzv. roditeljske otmice, dok su otmice od strane nepoznatih osoba veoma retke. Ona ipak savetuje roditeljima da nauče decu da ne pričaju sa nepoznatim osobama. U četvrtak, 25. maja, širom sveta je obeležen Međunarodni dan nestale dece. Jedan od najvećih roditeljskih strahova je nestanak deteta. To će potvrditi svaki roditelj na planeti. Postoje mehanizmi da se takvi slučajevi preduprede, policije širom sveta neprestano rade na poboljšanju mehanizama pokrete, vlade se trude da poboljšaju zakone, međutim, to i dalje nije dovoljno da bi se sprečile otmice i dečiji trafiking.
Prema podacima MUP-a Srbije za 2016, u prvih šest meseci prošle godine prijavljen je nestanak 550 dece. Ivana Radović kaže da se od početka migrantske krize, najveći broj prijave nestanaka odnosi na decu migranata koja su se razdvojila od roditelja ili pratilaca tokom puta kroz Srbiju. Kada se izuzmu ti slučajevi, najveći broj nestale dece čine oni koji su pobegli od kuća, objašnjava sagovornica N1 i dodaje da zatim slede tzv. roditeljske otmice (u slučaju razvoda i sl), dok su otmice od strane nepoznatih osoba veoma retke. Radović podseća da trgovci ljudima imaju mnogo suptilnije metode da namame žrtve. Zato upozorava da su deca koja pobegnu od kuće u velikom riziku od trgovine ljudima i od različitih oblika eksploatacije. “Deca u velikom nepoznatom svetu gde razni ljudi mogu svašta da im ponude”, ističe ona.
Izmene zakona omogućile su i da policija više ne čeka, već se u portagu za nestalim detetom kreće odmah i Ivana Radović navodi da se policija uglavnom drži te prakse, ali ne u svim slučajevima. “Kod dece koja imaju istoriju bežanja, u potragu se kreće kasnije jer se pretpostavlja da će se dete vratiti. Deca koja često beže su najugroženija, ako stalno bežite, pitanje je od čega bežite. Najveći broj bekstava su deca iz institucija i hraniteljskih porodica. Ta deca su najmanje bezbedna”, upozorava ona.

116 000: Međunarodni broj telefona  za slučajeve nestanka dece

Iz Astre podsećaju i da postoji međunarodni broj telefona 116 000 na koji se prijavljuju slučajevi nestanka deca. Radović objašnjava da uloga Astre nije da zemenjuje policiju, već da doprinosi tako što će informacije proslediti nadležnim institucijama u zemlji, ali i sličnim službama u inostranstvu. “To povezivanje, i brza i neformalizovana razmena informacija je jako važna. Ti prvi sati (posle nestanka) su najvažniji”, objašnjava ona. Radović podseća i da je Astra prošle godine, povodom Međunarodnog dana nestale dece, sprovela socijalni eksperiment u beogradskom parku Tašmajdan gde je, uz prethodnu saglasnost roditelja, nepoznata devojka prilazila deci i pitala ih da pođu s njom da vide njene kučiće. “Velike broj dece prvo nije htelo, i rekli su da prvo moraju da pitaju mamu, ali posle dve-tri rečenice hteli su da krenu. Važno je da deca znaju, da ih naučite da ne pričaju sa nepoznatima”, poručuje ona.
Sagovornica N1 je dodala i da se Astra već godinama zalaže za uvođenje tzv. “Child Alert” sistema za hitne potrage u slučaju nasilnih nestanaka dece. “Tada se alarmira cela javnost, informacija se šalje medijima i kompanijama koje upravljaju elektronskim bilbordima, zaustavlja se program i ide slika deteta. To naravno nije sistem koji bi se koristio svaki dan”, objašnjava Ivana Radović. (→Press Clipping)

Ugroženo 24 miliona dece

Nasilje i sukobi na Bliskom Istoku i u severnoj Africi prete životima 24 miliona dece, uglavnom u Jemenu, Iraku i Siriji, saopštio je Fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci (UNICEF). Od kolere u Jemenu, preko napada na bolnice u Siriji, do desetina hiljada dece zarobljenih u iračkom gradu Mosulu, nasilje sprečava da se najmlađima pruži osnovna lekarska nega, naveo je UNICEF. Nasilje onesposobljava zdravstvene sisteme i ugrožava opstanak dece. Uz bombe, metke i eksplozije, bezbrojna deca umiru u tišini od bolesti koje bi se mogle lako sprečiti i lečiti, izjavio je regionalni direktor UNICEF Gert Kapeler. U izveštaju UNICEF se tvrdi da je u Jemenu ugroženo 9,6 miliona dece, a slede Sirija, Irak, Sudan, Pojas Gaze i Libija, javlja AP.

Hejli podržala turske škole za sirijske izbeglice

Američki ambasador pri UN Niki Hejli izjavila je 24. maja da je američki narod zahvalan Turskoj zbog prihvata velikog broja sirijskih izbeglica. Ona je to rekla na otvaranju nove američke škole u Adani, namenjene deci iz Sirije, koju su zajednički izgradili Turska vlada i Unicef, prenosi AP. U školi će u dve smene biti školovano 1.400 dece, uzrasta od 10 do 14 godina, u dvadesetak učionica. Kako se navodi, prilikom ceremonije presecanja crvene vrpce, bio je prisutan veliki broj pripadnika obezbeđenja, kao i snajperisti koji su se nalazili na krovovima okolnih zgrada.

Instagram i Fejsbuk povećavaju broj obolelih od raka kože

Društvene mreže poput Instagrama i Fejsbuka dolivaju ulje na vatru kada je u pitanju broj obolelih od raka kože, tvrdi ekspert Kristofer Roland Pejn. Kako pišu britanski mediji, mladi koji su zavisni od selfija ignorišu upozorenja o dugoročnoj šteti zbog trenutnog lajka svojih prijatelja. “Možete dobiti tamnu boju kože za tri ili četiri dana, ali posledice dolaze mnogo kasnije. To je kratkoročna nagrada i trenutno zadovoljstvo, ali cena je dugoročna”, rekao je dr Pejn. On smatra da je sve to povezano sa ludilom zvani selfi na društvenim mrežama, te da ljudi zbog toga žele imati tamnu kožu. “Prema anketi koju smo uradili, veliki broj ljudi smatra da je taman ten privlačan. Javne zdravstvene kampanje nisu uspele da promene navike i dovoljno ukažu na opasnosti izlaganja suncu kao što su to učinili za rak pluća i okrenuli ljude protiv cigareta”, rekao je Pejn.
“Pušenje se sada smatra ‘fuj’, ali tamnjenje ne. Žene sve rade kako bi bile tamne, a muškarci se dive ženama sa takvim tenom”, upozorio je on. Pejn je istakao da ljudi vole tamniju kožu jer, svaki put kada tamne, imaju osećaj sličan onom koji imaju konzumenti kada uzmu drogu. Problem je što je rak kože vrlo česta bolest, najbrže rastuća u svetu. Tokom 2015. godine od melanoma je obolelo 3,1 miliona ljudi, od kojih je 59.800 preminulo, preneo je Klix.ba. Najvišu stopu oboljelih od melanoma imaju Australija i Novi Zeland.

Pjongjang: Doček za “heroje” – naučnike koji razvijaju rakete

Hiljade muškaraca u svečanim odelima i žena u tradicionalnim haljinama jarkih boja okupilo se duž ulica u Pjongjangu kako bi naučnicima i radnicima koji stoje iza najnovije raketne probe Severne Koreje dočekali kao heroje, javili su 19. maja državni mediji. “Narodni doček pun entuzijazma za naučnike-ratnike”, objavio je na naslovnoj strani list “Rodong Sinmun”, zvanično glasilo vladajuće Radničke partije, uz fotografije ljudi koji su razvili severnokorejsku balističku raketu najvećeg dometa do sada, prenosi AFP. List pozdravlja one koji su zaslužni za izradu balističke rakete “Hvasong-12” srednjeg dometa, jer su pokazali svetu “snagu moćne nuklearne države koja se oslanja na samu sebe”.
Na fotografijama se vide stotine naučnika i radnika u vojnim uniformama kako pozdravljaju ogromne statue bivših predsednika Kim Il-Sunga i Kim Džong-Ila u centru prestonice. Na drugim fotografijama vide se građani kako mašu crvenim zastavama i veštačkim cvećem dok pozdravljaju kolonu autobusa u kojima se nalaze naučnici. “Ulice glavnog grada bile su pune svečane atmosfere u kojoj su pozdravljeni naučnici nacionalne odbrane”, javila je zvanična agencija KCNA. Severnokorejska agencija dodaje da su “stotine hiljada ljudi svih generacija, uključujući decu, čekale zaslužne na ulicama”. Severna Koreja je u  prošlu nedelju testirala ono za šta analitičari kažu da je to bila njena najdugometnija raketa do sada, u trenutku kada pojačava napore kako bi razvila interkontinentalnu balističku raketu (ICBM) koja može da dobaci nuklearnu bojevu glavu do kontinentalnog dela SAD.

Festival puštanja zmajeva

Puštanje zmajeva jedno je od najzanimljivijih aktivnosti za decu. Zato su toj aktivnosti posvećeni festivali širom sveta, a po prvi put takav događaj organizovan je i u Ukrajini. https://www.youtube.com/watch?v=3cKH9529yo8

About the Author

admin

Leave a Reply