Zaštitimo decu od rada u ratnim sukobima  i prirodnim katastrofama

Svetski dan protiv rada dece 12. jun ove 2017. godine  je usredsređen na uticaj koji ratni sukobi i prirodne katastrofe imaju na rad dece. Sukobi i katastrofe imaju razarajući uticaj na živote ljudi. Oni ubijaju, sakate i povređuju, prisiljavaju ljude da napuste domove, uništavaju sredstva za život, guraju u ekstremno siromaštvo i glad i vode ih u situacije koje uništavaju njihova ljudska prava. Ratni sukobi i katastrofe vode milione dece u rad ili u ruke trgovaca ljudima.
Interno raseljena deca i izbeglice su posebno ranjivi. Procena je da 250 miliona dece živi u područjima zahvaćenim oružanim sukobima. Svake godine, skoro 70 miliona dece je u dodiru sa prirodnim katastrofama. Mnoga, od 168 miliona, deca koja su zarobljena dečijim radom žive u ratnim i uslovima prirodnih katastrofa. Više od polovine od 65 miliona raseljenih ljudi zbog rata čine deca.

Na novosadskim ulicama radi 137 dece

Na osnovu istraživanja o rasprostranjenosti fenomena dece ulice u Novom Sadu, koje je prošle godine, od maja do avgusta, sprovela Ekumenska humanitarna organizacija, od 103 intervjuisane porodice, čak 405 dece živi u socijalno ugroženim porodicama, a od toga 137 radi na ulici. Čak 405 mališana živi u socijalno ugroženim porodicama. „ Na Međunarodni dan deteta smo hteli da obuhvatimo dva važna događaja, a to su konferencija i otvaranje izložbe fotografija „Moj život na ulicama Novog Sada”, koju organizujemo 5. juna od 18 časova u dvorcu Eđšeg“, rekla je koordinatorka projekta „Moj život na ulicama Novog Sada” iz Ekumenske humanitarne organizacije Tijana Vidović. „Projekat pokazuje kako deca koja su uključena u život i rad na ulici vide svoj život, grad, svaku ulicu u kojoj se kreću ili deo kutka Novog Sada koji posećuju“, dodala je ona. Ta organizacija, po rečima naše sagovornice, realizuje terenski rad s decom koja su uključena u život i rad na ulici, a projekat traje od 2009. godine.(→Press Clipping)

Šarčević otvorio  Sabor čovekoljublja

Ministar prosvete Mladen Šarčević otvorio je u subotu Sabor čovekoljublja na Čukarici i uručio nagrade “Čari čovekoljublja” zaslužnim humanitarcima, uz poruku da događaji poput današnjeg mogu sve da nas podstaknu na humana dela i učine život boljim. Šarčević, koji je, kaže, i sam nosilac Zlatne značke Crvenog krsta i dobrovoljni davalac krvi, istakao je da je dobro što je Čukarica organizovala Sabor čovekoljublja – događaj koji sve može da nas podstakne na humana dela i učini život boljim. Mnogo je, kaže, institucija i ustanova kojima je potrebna pomoć i važno je da se ovakvim akcijama pridruži što više kompanija.
Šarčević je dodao da je ministarstvo koje vodi ove godine podiglo nivo kad je reč o besplatnim udžbenicima, koje će dobiti više učenika nego pre. On je takođe istakao i pohvalio pirotske gimnazijalce koji su novac, umesto na garderobu za maturu, donirali za lečenje četvoro mališana iz Pirota. “Poslao sam im pismo zahvalnosti i pozvao druge đačke parlamente da slede njihov primer”, rekao je Šarčević.(→Press Clipping)

Šarčević: Plan upisa u korist dece

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je Pančevo i obišao gimnaziju i osnovnu školu Miroslav Mika Antić. Pančevo je sredina koja brine o svojim školama i njihovom razvoju, Šarčević. Razgovoralo i o samim izmenama zakona o obrazovanju. “Jako je dobro što je većina ustanova na teritoriji grada Pančeva visoko eksterno ocenjena, što je za mene važan kriterijum koji govori o tome da se ovde ozbiljno uči i radi”, rekao je Šarčević.
“Zaista je bilo zadovoljstvo podeliti neka naša razmišljanja sa ministrom a takođe obići i dve veoma važne škole, pre svega gimnaziju zato što je uravo na tom mestu razgovarano o izmena u sistemu obrazovanja koji je vezan pre svega za gimnazije. Obišli smo i najveću školu u južnom Banatu – OŠ “Mika Antić” gde je ministar mogao da se upozna sa kvalitetom rada ali isto tako i sa ne malim ulaganjima grada”, rekao je gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov.
Kada je u pitanju dualno obrazovanje napravljen je veliki pomak koji je vidljiv u planu upisa u srednje škole koji će biti u interesu dece, kaže Šarčević “Jedan od vidova dualnog obrazovanja je i u Pančevu našao svoju primenu u pitanju je mašinska škola i mislim da sami privrednici, a i gradonačelnik je rekao da je to pun pogodak i da sama privreda to traži. Mi smo i plan upisa, koji će mnogi kritikovati ne zbog dece jer nijedno dete neće ostati oštećeno, prilagodili jer škole postoje da bi se deca obrazovala za ono što treba da rade. Gledali smo kakva je situacija na birou, gde ima viška a šta privredi treba”, rekao je Šarčević. https://www.youtube.com/watch?v=F565R2lidMo

Ko želi siguran posao posle srednje treba ovo da uči!

Škola za popravljanje migova i helikoptera najzanimlivija je novina koja prema programu dualnog obrazovanja od 1. septembra startuje u školama u Srbiji.

Ministarstvo renovira 80 škola u Srbiji

Do kraja 2018. godine, prema rečima ministra, biće kompletno renovirano 80 škola u Srbiji sa već obezbeđenim sredstvima iz evropskih fondova.

Nagrađene “zelene” škole u Vojvodini

Za svoje aktivnosti u programu pod nazivom Za čistije i zelenije škole u Vojvodini u petak  2. juna je nagrađeno 19 najboljih škola sa teritorije pokrajine. Tokom prethodne školske godine učenici tih škola bili su najbolji u različitim aktivnostima – ozelenjavanju, recikliranju ili ekološkoj edukaciji. Za osam godina, koliko se ovaj program sprovodi, dodeljeno je preko 200 nagrada. Osnovna škola “Dušan Vukasović Diogen” iz Ašanje, ove godine dobila je najviše bodova za aktivnosti koje je sprovodila u oblasti zaštite životne sredine.
“Učenici su bili vrlo motivisani, učestvovali su u svim aktivostima”, kaže Dragana Jakšić Kostić, profesor razredne nastave. “Moji učenici osmog razreda su na času ekologije izrađivali predmete od recikliranog materijala koji možemo upotrebiti u nastavi, da vidimo kako se recimo prečišćava voda u prirodi”, kaže Vera Jovanović, nastavnica biologije u OŠ Ivo Lola Ribar.(→Press Clipping)
Na program Za čistije i zelenije škole u Vojvodini prijavilo se 84 vaspitno-obrazovne ustanove, a nagrađeno ih je 19. “Cilj nam je da se u ovoj godini na javni poziv za učešće u programu za čistije i zelenije škole u Vojvodini prijavi što veći broj škola”, kaže Brankica Tabak, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. “Da se bavimo onim što najmlađi mogu da prihvate, da shvate, bukvalno od gašenja svetla”, kaže Nenad Grbić, pokrajinski sekretar za energetiku. Najbolji će ove godine otići na jednodnevni izlet u Nacionalni park Fruška gora. U ovom programu do sada je učestvovalo 60 odsto škola sa teritorije Vojvodine.

Pančevo: Senzorna soba u školi “Mara Mandić”

Škola za osnovno i srednje obrazovanje dece s posebnim potrebama “Mara Mandić” u Pančevu, od petka raspolaže senzornom sobom koja će pomoći deci sa poremećajem čula da ublaže taj problem. Ovu sobu vrednu 12.000 evra donirala je Fondacija Njenog kraljevskog visočanstva princeze Katarine Karađorđević. Škola “Mara Mandić” je deseta ustanova tog tipa u Srbiji koja je dobila senzornu sobu. Princeza Katarina Karađorđević je izrazila zadovoljstvo što će donacija pomoći deci, ali i nastavnicima koji rade s ovim mališanima. “Želimo da pomognemo i više, i ja bih želela da dobijem informacije u mojoj fondaciji u Beogradu kako još možemo da pomognemo. To je za mene samo početak, i ja želim da dođem ponovo radi nove pomoći”, rekla je ona.
Senzorna soba neće biti na raspolaganju samo učenicima škole “Mara Mandić”. “Želim da se zahvalim pre svega u ime ove dece na ovako velikom poklonu i pomoći. Naročito što će ovu senzornu sobu osim dece iz naše škole da koriste i deca iz drugih škola, jer naše kolege daju podršku deci kojima je ona potrebna i u redovnim školama”, kaže direktor škole “Mara Mandić” Branko Kurilj.
Soba je namenjena za individualni rad terapeuta s decom koja imaju poremećaj čula. “Pomaže se u boljoj obradi senzornih informacija. Senzorne informacije mogu biti vizuelne, taktilne, mirisne i tako dalje, tako da ova oprema podstiče i obnavlja veze između tih čula i centra za obradu informacija. Neka deca su preosetljiva, neka su povučenija, tako da to deluje u terapeutske svrhe”, kaže defektolog Milena Jelić.
Princeza Kartarina se nakon svečanosti, na svoju inicijativu zadržala u dužem obilasku škole, kao bi saznala na koji još način fondacija koju vodi može da pomogne ovoj ustanovi.
https://www.youtube.com/watch?v=HB0TzyI7Xzg

Novi Sad: Pesmom i igrom do nove fasade

Hor vrtića „Detelina sa četiri lista” s Detelinare održali su u petak  humanitarni koncert da bi prikupili novac za obnovu fasade svog zabavišta. Nastupom u dvorištu vrtića, pred okupljenim roditeljima, bakama i dekama, mališani su pevali i igrali sve ono što su proteklu godinu spremali s vođom i osnivačem hora Milom Dumedaš. Hor ima više od 40 mališana od tri do 11 godina. Osim šest pesama koje su dobili na poklon od kompozitora Đorđa Kovačevića, na prekjučerašnjem koncertu mališani su pevali i himnu vrtića, koju je napisala Mila Dumedaš, a svaka od četiri vaspitno-obrazovne grupe izvela je po jednu plesnu tačku, povezujući muziku s motorikom. Mila Dumedaš je angažovana u vrtiću već osam godina, otkako je njen sin krenuo u njega, a prisutna je na gotovo svim manifestacijama ili priredbama. U međuvremenu je napisala i pesmu za vaspitače.(→Press Clipping)

Zrenjanin: “Od kartona cela vasiona” peti put

U subotu  u 11 časova održana je peta radionica drugog ciklusa “Od kartona cela vasiona”. Radionice svake subote vodi glumac-lutkar Jovan Caran u velikoj sali biblioteke. Drugi ciklus radionica posvećen je stvaranju knjige sa pesmama-iskakalicama. Knjiga koja će imati kreativni pečat svojih stvaralaca, dece i roditelja (baka,deka, pratilaca) inspirisana je “Riznicom pesama” Jovana Jovanovića Zmaja, a istovremeno sa nastankom ovih knjiga koje ilustruju i kreiraju deca, nastaje i knjiga velikog formata koju će radioničari i voditelj radionica pokloniti biblioteci. Ulaz je slobodan za decu svih uzrasta u pratnji odraslih, budući da je zamišljeno da se kroz timski rad savladavaju modeli i kreiraju novi svetovi od kartona i papira.

Rumske dečije olimpijske igre

Šeste Rumske dečije olimpijske igre  održane su u subotu  sa početkom u 10.00 časova, u dvorištu srednje tehničke i poljoprivredne škole u Rumi.  Ovo takmičenje se održava već šestu godinu zaredom u organizaciji UPVO “Poletarca” i sportskog udruženja “Most”. Cilj manifestacije je promocija sporta i sportskog duha, druženje i lepe uspomene na vrtić. Želja organizatora je da uključe što veći broj dece, da svako od njih dobije podjednaku šansu za igru i pobedu, da se kroz vaspitne i humane vrednosti sporta razviju kod njih pravilan odnos prema pobedi i porazu. S obzirom da se u svakom sportu podstiče fer play, organizatori ističu da će svako dete, samo svojim učešćem već biti pobednik. Moto manifestacije: “Radost u pobedi; dostojanstvo u porazu!”
Deca su se takmičila u tri sportske discipline pojedinačno (trčanje na 30m, skok u dalj, bacanje vorteksa), a u jednoj disciplini ekipno (nadvlačenje konopca). Učestvovalo je  12 vaspitnih pripremno predškolskih grupa.

“Od kartona cela vasiona” u sredu na  Zmajevim dečjim igrama

U sredu, 7. juna u 17 časova Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” i Jovan Caran gostuju na 60. Zmajevim dečjim igrama. Jovan Caran izvešće radioničarsku predstavu “Od kartona cela vasiona” na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke u Novom Sadu i ispričati okupljenoj deci o svojim iskustvima u druženju sa malim radioničarima u zrenjaninskoj biblioteci.

“Akademac” kod najstarijeg studenta u Srbiji

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu  je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj će tema biti Selektivnost. Emisija je počela u 12.10 časova na prvom programu RTV. U savremenom svetu , jedna od najvažnijih veština je selektivnost. Bitna je u svim sferama života jednog mladog čoveka. Prof. dr Božidar Nikolić, sa Fizičkog fakulteta BU i studenti UNS , pokušali su da kroz vrlo kreativnu diskusiju dođu do zaključaka; kako se razvija selektivnost, kada je treba javno pokazati a kada ne, da li se ona apriori stiče samo ako studirate…
Za ovu priliku, novinari RTV su posetil u Somboru najstarijeg studenta u Srbiji, osamdesetogodišnjaka koji je od nedavno master ali i neko ko se priprema za doktora nauka. Emisija se može pogledati  i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Najveća ocena za Predškolsku ustanovu u Bečeju

U Bečeju tokom eksterne evaluacije, komisija je vredovala Predškolsku Ustanovu Labud Pejović, koju je ocenila sa najvećom ocenom.  Ovo je u Bečeju peta ustanova koja je dobila najveću ocenu tokom eksterne evaluacije. Tokom eksterne evaluacije predškolska ustanova Labud Pejović u Bečeju od maksimalnih 100 bodova, osvojila je 97. Roditelje ova odluka komisije nije začudila. U ustanovi se održava engleski jezik, kao i dečiji hor, a vaspitači i radnici vrtića redovno posećuju obuke i seminare. Pored ostalih eksterna komisija je i to vrednovala. Pored najveće ocene eksterne komisije Savez Udruženja Medicinskih sestara Predškolskih Ustanova Srbije je nagradila Šaroltu Bobanivić, medicinsku sestru vrtića, kao najbolju medicinsku sestru u 2016 godinu.

Subotica: Probali dualno obrazovanje, iskustva pozitivna

Dvoumim se još uvek da li da upišem studije na Višoj tehničkoj školi, dok mi kompanija kod koje sam bio na praksi nudi stalno zaposlenje – priča Daniel Brzovan, sada već bivši učenik Tehničke škole “Ivan Sarić” u Subotici, koji je profil bravar-zavarivač upisao po dualnom modelu obrazovanja. Kako kaže, ovaj smer upisao je upravo zbog mogućnosti zaposlenja. – U međuvremenu me je zanat zaista privukao i zainteresovao, tako da sam nedavno u Lazarevcu osvojio drugo mesto na takmičenju mašinskih škola u zavarivanju – pohvalio se Daniel. Školovanje sa naglaskom na praksu, lakša i brža zapošljivost nakon završetka srednje škole, neke su od prednosti modela dualnog obrazovanja, dok mu se najviše zamera mali obim opšteobrazovnog programa, kao i pretvaranje đaka u jeftinu radnu snagu. Školu je upravo završila i druga generacija učenika koji se obrazuju po tom modelu. Iako im kompanije kod kojih su bili na praksi većinom nude posao, mnogi đaci planiraju i da nastave školovanje.
Osim Daniela, o studijama razmišlja i njegov drug iz odeljenja, Tomica Kovač, koji će godinu završiti sa odličnim uspehom. – Najverovatnije ću nastaviti školovanje, ali i raditi u firmi u kojoj sam bio na praksi. Privlačio me je zanat, mogućnost prakse, alat, ali je neophodan i trud i volja kako bi se sve savladalo, a kompanija zainteresovala za vas – priča Tomica.
To potvrđuje i njihov razredni, Grgo Stantić, koji dodaje da su ovaj profil upisali i đaci koji nisu mogli da upišu druge škole. – U prvoj godini odeljenje je imalo 30 učenika, ali ih je ostalo 16, a glavni uzroci su slab uspeh i nezainteresovanost. Iako bih voleo da su đaci malo više zainteresovani, ja sam zadovoljan, jer je u pitanju profil sa kojim po završetku škole oni mogu da dobiju priliku da se zaposle i da za to dobiju pristojnu zaradu – kaže on.(→Press Clipping)

Dom u Veterniku ubuduće bez dece

Ministarstvo za rad, zajedno sa zaposlenima u sistemu socijalne zaštite i stručnom javnošću, pokrenulo je sveobuhvatnu akciju reforme sistema ustanova koje se, na prvom mestu, bave decom, izjavio je u subotu resorni ministar Aleksandar Vulin prilikom posete Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Podsetivši da su korisnici doma u Veterniku deca i odrasli, Vulin je rekao da će taj dom zadržati samo odrasle korisnike, uz dalje smanjivanje njihovog broja kako bi se u sistemu socijalne zaštite ravnomerno raspodelio broj korisnika, ispunili odgovarajući standardi, a korisnici približili njihovoj biološkoj porodici.
“Dom u Veterniku je važna, ugledna i stara institucija u kojoj su bili na istom mestu i deca i odrasli korisnici. Mi smatramo da to nije u najboljem interesu dece i zato smo pokrenuli čitavu akciju kako bi obezbedili da u Veterniku ne bude više maloletnih korisnika”, rekao je Vulin. Prema njegovim rečima, u domu je trenutno 31 maloletni korisnik, a očekuje se da će do kraja godine moći da se svakom od njih nađe odgovarajući smeštaj. “Da li je to povratak u biološku porodicu, što je idealno, ali veoma teško i veoma retko, smeštaj u hraniteljsku porodicu ili smeštaj u neku od ustanova koje su bliže mestu porekla naših korisnika. I naravno, ono što je jedna od najboljih opcija, to je stanovanje uz podršku, odnosno stanovanje u malim domskim zajednicama”, objasnio je Vulin.(→Press Clipping)

Obnova ulica univerzitetskog kampusa

U univerzitetskom kampusu u Novom Sadu u toku je uređenje saoraćajnica. Kako je planirano, rekonstruisaće se kolovoz, parkinzi i trotoari Ulice Sime Miloševića, Ilije Đuričića, Zorana Đinđića, Vladimira Perića, Vase Savića i Jiričekove. U ovom ulicima rekonstruisaće se kolovoz u postojećoj širini, a urediće se i površine namenjene pešacima. „Sve pešačke komunikacije i parkinzi u delovima ulica u kojima postoje biće rekonstruisani u postojećim gabaritima, uz određene korekcije koje se odnose samo na oblik i potrebnu dimenziju parking mesta“, rekla je Zorica Ninić Stupar, pomoćnica načelnika za investicije u Upravi za građevinsko zemljište i investicije.
U okviru ovih radova planirana je izgradnja kružnog toka na raskrsnici ulica Ilije Đuričića i Sime Miloševića. U Ulici Sime Miloševića planirana je rekonstrukcija jednog autobuskog stajališta. „Taj deo radova predstavlja prvu fazu, a naredne godine planirano je uređenje centralnog dela kampusa, dela oko fontane“, kaže rektor Novosadskog univerziteta Dušan Nikolić, koji je istakao da je izuzetno zadovoljan što počinje uređenje kampusa, posle dugoga niza godina. „To je prva kapitalna investicija takve vrste za poslednjih 25 ili možda čak i 30 godina. Mislimo da je bilo krajnje vreme da nešto učinimo u tom smislu, jer nekako nam je vreme stalo u kampusu“, kaže rektor Univerziteta u Novom Sadu. Ugovorena vrednost tih radova je 78 miliona dinara, a rok za izvođenje je 210 kalendarskih dana. Izvođač je “Put-invest” iz Bačkog Petrovca, a rekonstrukciju će finansirati Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Grad Novi Sad.

Šid: “Rastimo uz ples”

Predškolska ustanova “Jelica Stanivuković Šilja” u Šidu učestvovala u manifestaciji “Rastimo uz ples – Ples na trgovima 2017”. U zvuke poznatih pesama na platou ispred Sportske hale plesalo je skoro 450 mališana sa svojim roditeljima. “Rastimo uz ples”, dečja manifestacija međunarodnog karaktera, u Šidu je na radost najmlađih na jednom mestu okupila polaznike srednjih i starijih grupa Predškolske ustanove “Jelica Stanivuković Šilja” sa područja čitave opštine. Uz poznate hitove plesalo je oko 450 mališana. Svesrdnu podršku u nastupu deci su pružili njihovi roditelji. Predhodno pripremljene koreografije deca su uvežbala uz pomoć vaspitačica koje su ujedno bile i koordinatori manifestacije “Rastimo uz ples”. Predškolskoj ustanovi “Jelica Stanivuković Šilja” priključili su se I učenici nižih razreda osnovnih škola. Manifestacija “Rastimo uz ples” povezuje zemlje regiona kroz pesmu i igru, na radost najmlađih čije se umetničko i sportsko obrazovanje zaokružuje plesom.
https://www.youtube.com/watch?v=miRgHcs7mH8

Istorijski upeh za novosadski školski sport

Mladi košarkaši Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, koji su kao državni prvaci učestvovali na Svetskom prvenstvu srednjih škola u Poreču, zauzeli su šesto mesto u konačnom plasmanu. Odlaskom na to takmičenje, oni su ostvarili najveće dosadašnje sportsko dostignuće neke škole iz novosadske opštine. Po povratku u Novi Sad, tim „Jovinih” košarkaša i njihovu trenerku Tatjanu Mitrović primio je u Gradskoj kući član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin.(→Press Clipping)

Novi Sad: Pokrajinsko takmičenje Crvenog krsta

Pokrajinsko takmičenje Crvenog krsta u pružanju pomoći za učenike osnovnih i srednjih škola održano je u subotu  na Petrovaradinskoj tvrđavi. Veliki broj učesnika pokazatelj je da ideja volonterizma i humanosti u Srbiji ima budućnost. Više od 600 učenika iz cele Vojvodine, najboljih u svojim opštinama, demonstrirali su znanje iz oblasti pružanja prve pomoći koje su usavršavali uz pomoć instruktora Crvenog krsta. Među njima su i najmlađi, predškolskog uzrasta tzv “petlići”. Ali i stariji, kojima je ovo ko zna koje takmičenje i koji su svoje znanje već imali priliku da upotrebe. Na 13 punktova razmeštenim po Tvrđavi, volonteri su demonstrirali svoje umeće, zabavljali se i učestvovali u rekonstrukcijama realnih situacija u kojima je prva pomoć neophodna. Takmičenje sa tradicijom od skoro 5 decenija, novčano pomažu Pokrajina i Grad Novi Sad. Nova zgrada Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu, imaće i 3 učionice za obuku za prvu pomoć, a Crveni krst Vojvodine, od ove godine počinje sa obukama studenata prve godine fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Najbolji sa ovog takmičenja plasiraće se na Državno prvenstvo koje se održava u septembru. (→Press Clipping)

Robotičari FTN-a drugi u Evropi

Studenti Fakulteta tehničkih nauka osvojili su drugo mesto na takmičenju „Eurobot 2017”, koje je od 24. do 28. maja održano u francuskom gradu La-Roš-sir-Jon. Osim tima „M-41+”, koji je na takmičenju briljirao, učestvovao je i tim MCM-PB, koji je osvojio šesto mesto, i „Memristor”, koji je zauzeo devetu poziciju. Sva tri tima s FTN-a pobedila su najpre na ovogodišnjem takmičenju „Eurobot Srbija 2017” i tako se kvalifikovala za predstavnike na evropskom takmičenju. Timovi s FTN-a na tom takmičenju učestvovali su već 16 puta i uvek imali zapažen uspeh. Na prošlogodišnjem takmičenju u Parizu osvojili su 2. i 3. mesto, čime su srpski timovi svrstani u red veoma uspešnih.

Vremeplov: Milan Milićević

Na jučerašnji dan 4. juna 1831 godine rođen je (Ripanj kod Beograda) Milan Milićević, srpski književnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, istoričar, etnograf, folklorista, pedagog, prevodilac. Bio je član Srpske kraljevske akademije od njenog osnivanja i njen predsednik od 1896. do 1899. Po osnovnom obrazovanju bogoslov, decenijama je bio visoki činovnik Ministarstva prosvete, bibliotekar Narodne biblioteke i državni savetnik. Napisao je niz etnografsko-geografsko-istorijskih radova. Glavna dela: “Kneževina Srbija”, “Kraljevina Srbija”, “Knez Miloš u pričama”, “Karađorđe u govoru i tvoru”, “Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba”, “Život Srba seljaka”, “Uspomene”. Literarna dela: “Zimnje večeri”, “Letnje večeri”, “Međudnevnica”.

Vremeplov: Pavle Popović

Na jučerašnji dan 4. juna 1939 godine umro je srpski književni istoričar i kritičar Pavle Popović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je niz književno-istorijskih studija i više istorija književnosti. Dela: “Jugoslovenska književnost”, “Pregled srpske književnosti”, “Iz književnosti” (četiri knjige eseja i studija), “O Gorskom vijencu”, “Srpska drama u XIX veku”, “Francuski moralisti”.

Vremeplov: Đerđ Lukač

Na jučerašnji dan 4. juna 1971 godine umro je i mađarski filozof Đerđ Lukač, protagonista “zapadnog marksizma”. U mladosti je u “nemarksističkom periodu” napisao “Istoriju razvoja moderne drame” i eseje “Duša i oblici”. Član Komunističke partije Mađarske postao je 1918, a u vreme Sovjetske Republike Mađarske 1919. komesar za prosvetu. Iz tog perioda potiču ogledi sabrani pod naslovom “Istorija i klasna svest”, koji su znatno uticali na obnovu marksističke misli u zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Posle poraza mađarske revolucije emigrirao je u Austriju, a 1929. u Sovjetski Savez, gde je do 1931. radio u Institutu Marks-Engels. Do 1933. u Nemačkoj je predvodio književnu grupu pisaca-komunista, posle čega je do 1945. ponovo bio u Moskvi, gde je napisao studiju “Mladi Hegel”. Po povratku u otadžbinu bio je profesor Budimpeštanskog univerziteta, a 1956. ministar u vladi Imre Nađa, posle čijeg pada je lišen profesije, uklonjen iz Akademije nauka i interniran. Od 1957. do smrti 1971. povukao se iz javnog života. Ostala dela: “Teorija romana”, “Razaranje uma”, “Egzistencijalizam ili marksizam”, “Estetika”, “Ontologija društvenog bića”.

Vremeplov: Studentske demonstracije 1968.

U Beogradu su  3. juna 1968. godine izbile masovne studentske demonstracije, započete nemirima prethodne noći. Bili su to najveći protesti u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva bio je u velikom raskoraku između – sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvanične propagande o “socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase”. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje).
Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.

Vremeplov: Kafka

Češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka umro je 3. juna1924 godine. Pošto za života gotovo i nije objavljivao svoje radove bio je do 1945. nepoznat. Glavninu spisa, uključujući pisma i “Dnevnike”, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kom je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani “Proces”, “Zamak”, “Amerika”, pripovetke “Presuda”, “Preobražaj”, “U kažnjeničkoj koloniji”, “Seoski lekar”, “Umetnik u gladovanju”.

Vremeplov: Johan Štraus Mlađi

Austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan Štraus Mlađi, tvorac bečke operete umro je 3. juna1899. godine. Komponovao je i valcere, polke, mazurke, marševe. Sa svojim zabavnim orkestrom nastupao je širom sveta, uključujući Beograd. Štraus je pokazivao interesovanje za srpsku muzičku baštinu i po srpskim motivima je napisao operetu “Jabuka” čijim koncertnim izvođenjem je veliki kompozitor 1894. u Beču obeležio pola veka umetničkog rada. Dela: operete “Slepi miš”, “Ciganin baron”, “Noć u Veneciji”, “Jabuka”, valceri “Na lepom plavom Dunavu”, “Priče iz bečke šume”, “Bečka krv”, “Beč, žene i pesme”.
  1. Banovci: Roditelji ne dovode decu u školu

Roditelji učenika II – 2 odeljenja OŠ “Slobodan Savković” u Starim Banovcima, od srede ne dovode svoju decu u školu, zbog kako kažu, torture od strane majke jedne od učenica. Naime, pored raznih, po njima, neopravdanih, besmislenih zahteva, ona je, kako kažu, počela da imenom i prezimenom optužuje decu iz razreda da uznemiravaju njeno dete, a učiteljicu za vršenje nasilja nad decom. Roditelji zahtevaju da se ta devojčica, koja inače nije problematična, premesti u drugo odeljenje, zbog problema koje pravi njenja majka, kako bi njihova deca mogla neomatetano da završe školsku godinu.
Direktor škole Boško Milojević kaže da je premeštanje moguće, ali od naredne školske godine. O ovom slučaju upoznate su sve relevantne institucije, roditelji su odlučni u svom zahtevu.Dok je ta devojčica u odeljenju, njihova deca neće dolaziti u školu.  https://www.youtube.com/watch?v=PnbMknCN1-E

Oprezno u virtuelnom svetu, kao i u realnom

Čak 11 odsto roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta dolazila u kontakt sa nepoznatim ljudima, a 30 odsto njih reklo da su njihova deca bila izložena nekim neprimerenim sadržajima na internetu, rezultati su kampanje “IT karavan 02” Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Takođe, 11 odsto dece bilo je žrtva vršnjačkog nasilja, a samo 17 odsto roditelja smatra da poseduje digitalne kompetencije koje im omogućuju da na neki način zaštite svoje dete, ili primene mere zaštite.  Najvažnija poruka tokom “IT karavana” bila je da deca treba da se ponašaju u virtuelnom svetu isto onako oprezno, koliko bi se ponašali u realnom životu i kao što ne bi na ulici verovatno razgovarali sa nepoznatima, tako ne treba da razmenjuju informacije i fotografije sa nepoznatima na društvenim mrežama.

Potrebna kontinuirana edukacija za digitalne kompetencije

Kako je naglasila državni sekretar Ministarstva trgovine Tatjana Matić, prezentujući rezultate kampanje “IT karavan 02”  njenog ministarstva, potrebna je kontinuirana edukacija dece, sa stalnim ukazivanjem na opasnosti kojima su izloženi, ali, takođe, neophodna je i edukacija i roditelja i nastavnika, kako bi mogli da ih kontrolišu, jer, vrlo često, deca su informatički mnogo pismenija od roditelja i nastavnika. “Ove godine IT karavan bio je u 13 gradova, veliki broj dece je prošao, skoro 6.000, u 17 osnovnih škola koje su bile uključene u kampanju, a 90 nastavnika imali su prilike da učestvuju”, rekla je Matić, navodeći da je ideja o bezbednosti dece na internetu i neophodnosti edukacije nastala 2010. od kampanje “Klikni bezbedno”.
U međuvremenu, smatra Matić, mnogo toga se promenilo, opasnosti na internetu postale su brojne i svakodnevne, tako da je država resila da se na institucionalni način izbori sa tim problemom. Najavljujući novi IT karavan za sledeću godinu, Matić kaže da je do sada prvenstveno taj karavan bio usmeren na decu, kojima je želja pokazati da opasnosti postoje, a da će novi karavan, pored dece, biti posvećen i roditeljima, koji, kako ističe, imaju ogromnu potrebu da se informišu i da saznaju na koje načine mogu da zaštite dete od opasnosti.

Opasnost vreba sa društvenih mrež

Glavni policijski inspektor Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Tatjana Đurašković naglasila je da su, tokom IT karavana, policijski službenici prezentovali deci opasnosti kojima su izloženi prilikom korišćenja interneta, društvenih mreža, a da je akcenat stavljen na način komuniciranja posebno preko “fejsbuka” i “instagrama”, koje su, kako kaže, najzastupljenije mreže među našom decom. “Deci su dati korisni saveti kako da bezbedno koriste internet, društvene mreže, kao i na koji način, ukoliko dođe do problema, kako ga prepoznati i kome se obratiti, a predočeno im je do kakvih problema može doći ako objave svoje fotografije, kada komuniciraju sa nepoznatim ljudima i kroz praktične primere iz svakodnevne policijske prakse, pokazano im je kako mogu postati žrtve”, rekla je Đurašković. Upravo ti primeri iz policijske prakse, navodi Đurašković, deci su bili najinteresantniji, a ona su pokazala da znaju potencijalne opasnosti, ali i da nisu bila svesna realnih opasnosti kojima su bili izloženi u komunikaciji sa nepoznatim ljudima na internetu. “Potrebna je kontinuirana edukacija dece, sa stalnim ukazivanjem na opasnosti kojima su izloženi. Ali, potrebno je edukovati i roditelje i nastavnike, kako bi mogli da ih kontrolišu, jer, vrlo često, deca su informatički mnogo pismenija od roditelja i nastavnika”, rekla je Đurašković.

Nagrada iz zelene hemije za Maju Stanisavljević

Ovogodišnju nagradu za mlade naučnike za istraživanje u oblasti “zelene hemije” uručena je 2. juna, na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF), a među dobitnicima je i Maja Stanisavljević iz Banjaluke. Nagradu dodeljuju svake godine UNESKO, IUPAK i ruski PhosAgro, a nagrada iznosi 30.000 dolara za svakog dobitnika, a bilo ih je sedam iz više delova sveta. Stručni žiri primio je ove godine 180 aplikacija iz celog sveta, a nagrađene su one koje, kako je objašnjeno, predstavljaju inovaciju i koje je moguće primeniti u realnom životu. Međutim ističe se da mnoge aplikacije koje nisu dobile nagradu zasigurno zaslužuju da dobiju mesto u nacionalnim programima. Ovogodišnji laureati su Ariel Marselo Serati iz Argentine, Maria Ventura Sančez-Honero iz Španije, Marija Stanisavljević iz Bosne i Hercegovine, Šamelija Kiran iz Pakistana, Muhamed Neifar iz Tunisa, Damijan Debeker iz Belgije i Abasaida Alfonso Abeida iz Nigerije.
UNESKO je 29. marta 2013.doneo odluku da usvoji projekat “Zelena hemija za život”, program čiji je cilj da podrži mlade i talentovane naučnike koji istražuju tu oblast kako bi rešili kritične probleme vezano za razvoj civilizacije, promociju održivog razvoja čovečanstva, dok u isto vreme se teži očuvanju prirodnih resursa. Cilj je da se primeni energetska efikasnost i zelene tehnologije zasnovane na inovativnim rešenjima. Program je jedinstven zato što je prvi put u istoriji UNESKO-a i ukupnog sistema UN da se primenjuje ovakva inicijativa na bazi ekstrafinansiranja od ruske biznis zajednice.
Generani direktor UNESKO Irina Bokeva kazala je da je hemija potrebna kako bi se Agenda HYPERLINK “http://2030.za” 2030.za održiv razvoj pokrenula, a ta Agenda znači smanjivanje siromaštva, ublaženje uticaja klimatskih promena, unapređenje ljudskih prava i dostojanstva. “Tu postoji potreba za inovativnim rešenjima na svim nivoima, i u svim povezanim procesima”, istakla je ona.
Dobitnica nagrade Maja Stanisavljević za Tanjug je kazala da joj puno znači što je dobila ovo priznanje, posebno što su finansijska sredstva za nauku mala.  “Ovo je odlična prilika za sve naučnike iz naše zemlje i okruženja. Pozvala bih naučnike, ukoliko imaju ideje koje se uklapaju u zelenu hemiju da se jave na konkurs”, objasnila je ona. Naučnica iz Banjaluke, koja radi na Univerzitetu Prirodno-matematičkog fakulteta, a koja je završila doktorske studije u Brnu, osvojila je nagradu za rad u vezi ekstrakcije nano čestica iz otpadnih voda rudnika.

By admin

Leave a Reply