Vesti – 07.06.2017.


Ne dečijem radu u ratom i prirodnim katastofama zahvaćenim područjima

Sukobi i katastrofe uzrokuju masovna raseljavanja. Deca koja se sele su naročito podložna radu, jer ih raseljavanje odvaja od roditeljske zaštite i ometa njihovo školovanje. Suočavaju se sa izazovima vezanim za dostupnost škola na novim lokacijama. Čak i kada se upišu, deca se suočavaju sa velikim teškoćama u prilagođavanju planu i programu i jeziku zemlje domaćina.
Deca izbeglice se suočavaju sa direktnim problemom uključivanja u trište rada. Zabrane koje su nametnule vlade domaćina štite ili ometaju odrasle izbeglice da pristupe tržištu rada. U većini zemalja nemaju pristup punoj socijalnoj zaštiti. U tako teškim okolnostima, roditelji se mogu pouzdati da će deca upotpuniti rupe u njihovim porodičnim prihodima. Deca bez pratnje su posebno ranjiva, jer često idu da rade u želji za preživljavanjem.
Integrisan i efikasan sistem zaštite dece štiti decu od toga da budu uhvaćena u dečiji rad. Na nesreću, sukobi i katastrofe imaju nameru da oslabe ili uruše zakonodavstvo (pravnu državu). Inspektori rada, kao i drugi autoriteti rada i službenici socijalne zaštite su preopterećeni i ne poseduju potrebna sredstva da prate i da se bore efikasno sa radom dece.

Deca ulice: “Moj život na ulicama Novog Sada”

Pomoćnica gradonačеlnika Novog Sada Ljiljana Koković prisustvovala jе 5. juna otvaranju izložbе fotografija “Moj život na ulicama Novog Sada”. Autori fotografija su dеca uključеna u život i rad na ulici, uzrasta od 11 do 17 godina. Projеkat rеalizujе nеvladina organizacija “EHO” uz podršku Grada Novog Sada, a cilj jе osnaživanjе dеcе, jačanjе njihovog samopouzdanja kako bi ih usmеrili na na to da razviju svojе vеštinе i talеntе. “Dеci nijе mеsto na ulici i na svakom društvu jе da im obеzbеdi najboljе mogućе uslovе za odrastanjе. Rеč jе o složеnoj socijalnoj problеmatici i njеno rеšavanjе zahtеva saradnju širokog spеktra organizacija, ustanova i pojеdinaca. Grad Novi Sad nastoji da budе stabilna karika u tom lancu i da maksimalno podrži projеktе koji su usmеrеni na socijalizaciju dеcе koja radе i živе na ulici. Svratištе za dеcu ulicе jе projеkat koji zajеdnički rеalizujеmo i sigurna sam da jе od vеlikog značaja za svе mališanе kojima jе potrеbna podrška. Mеđutim, potrеbno jе kontinuirano razvijati mrеžu usluga i mеra za pomoć dеci ulicе kako bi ih uključili na pravi način u društvеni život i kako bi postali samostalni ljudi koji doprinosе zajеdnici” rеkla jе Koković.

Jedna izložba za tri važna datuma

Prеdstavnica Ekumanskе humanitarnе organizacijе Tijana Vidović jе rеkla da sе izložbom Moj život na ulicama Novog Sada” obеlеžavaju tri važna datuma koja sе odnosе na zaštitu ovе posеbno ugrožеnе katеgorijе dеcе, a to su 12. april – Mеđunarodni dan dеcе uključеnе u život i/ili rad na ulici, 1. jun – Dan dеtеta i 12. jun – Mеđunarodni dan borbе protiv dеčjеg rada. “EHO” jе nеvladina organizacija koja od 1993. godinе rеalizujе projеktе kojima sе pruža pomoć ugrožеnim grupama ljudi i pojеdincima. Od 2009. godinе radi na implеmеntaciji projеkta “Tеrеnski rad sa dеcom uključеnom u život i/ili rad na ulici” kojim sе dirеktno pruža podrška dеci koja su uključеna u život i/ili rad na ulici, kao i njihovim roditеljima, kako bi sе izborili sa izazovima i opasnostima kojе nosi život na ulici.
Izložbu fotografija takođе su podržali i Organizacija “Herbert Stepic CEE Charity”, “Raiffeisen” banka Srbijе, Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu i Kulturni cеntar Novog Sada, a bićе otvorеna do 15. juna svaki dan od 9 do 19 časova. Izložba jе humanitarnog karaktеra i svaki posеtilac ćе imati priliku da ostavi donaciju i timе doprinеsе usavršavanju učеsnika u projеktu. Najbolji autor izložbе bićе nagrađеn profеsionalnim fotoaparatom, bićе uručеnе i nagradе za drugo i trеćе mеsto, dok ćе svaki od 20 učеsnika dobiti i nagradu za posvеćеnost i timski rad.

Srbija pristupila Evropskom savezu za pripravništvo

Na sastanku održanom 30 i 31.05.2017. godine na Malti, u okviru Malteškog predsedavanja Evropskom unijom, Republika Srbija je zvanično pristupila Evropskom savezu za pripravništvo (EAfA), saopštilo je u ponedeljak ministarstvo prosvete. Evropski savez za pripravništvo ima za cilj da se na nivou čitave Evrope unapredi kvalitet, ponuda i atraktivnost stručnog obrazovanja kroz različite modele dualnog obrazovanja, pripravništva, učenja kroz rad i srodnih oblika stručnog obrazovanja u celini.
Savez je zvanično započeo svoj rad 2013. godine a u ovom trenutku čini ga 35 zemalja među kojima su: sve zemlje članice EU, zatim Švajcarska i Norveška kao i zemalje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji.  Na sastanku na Malti Savezu su pored Srbije pristupili Portugal i Island  kao i veći broj regionalnih i lokalnih autoriteta, poput španske Kastilje, italijanske  Lombardije i grada Rima, na primer. Savezu je ovoga puta pristupilo i nekoliko značajnih Evropskih kompanija poput Erbasa, Britiš Telekoma i Kerfura. Pored 35 zemalja Savezu je do sada pristupilo i preko 200 socijalnih partnera iz reda poslodavaca, institucija koje se bave kreiranjem politike stručnog obrazovanja, udruženja koja pružaju podršku realizaciji programa učenja kroz rad kao i nacionalnih, regionalnih i lokalnih privrednih komora i udruženja.
U izjavi povodom pristupanja Srbije, Radovan Živković, rukovodilac grupe za stručno obrazovanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zahvalio se u ime ministra, gospodina Mladena Šarčevića, na prijemu Srbije i istakao da se u Srbiji u kratkom roku očekuje ostvarenje niza zacrtanih ciljeva u oblasti unapređenja kvaliteta i efikasnosti obrazovnog sistema u celini a posebno kada je reč o segmentu dualnog obrazovanja i učenja kroz rad. (→Press Clipping)

Prikupljeno 120.000 dinara za UNICEFove programe

Na jublilarnom teniskom turniru u organizaciji UNICEF-a i Fakulteta za ekonomiju, IT menadzment i kreativnu produkciju (FEFA) prikupljeno je u humanitarne svrhe 120.000 dinara za potrebe unapređivanje obrazovanja svakog deteta u Srbiji. Deseti humanitarni teniski turnir FEFA Open okupio je preko 50 teniskih rekreativaca koji su proteklog vikenda. Turnir je okupio učesnike iz poslovnog sveta, sponzore, studente FEFA i Beograđane koji vole da rekreativno igraju tenis da „ukrste rekete” u dobrotovorne svrhe.
Sva prikupljena sredstva biće preusmerena za programe UNICEF-a koji omogućavaju optimalan razvoj svakog deteta u od najranijeg detinjstva, kvalitetno i inkluzivno obrazovanje. “Desetogodišnja saradnja FEFA fakulteta i UNICEF-a na organizaiji humanitarnog teniskog turnira je omogućila da nekoliko hiljada dece, roditelja i nastavnika budu uključeni u program ‘Škola bez nasilja’, da se ojača rad vršnjačke mreže za podršku inkluzivnom obrazovanju i da se kultura solidarnosti kroz sportske aktivnosti promoviše iz generacije u generaciju studenata i prijatelja tenisa”, rekla je predstavnica UNICEF-a Vesne Savić Đukić.
O važnosti UNICEF-ove misije govorila je i studentkinja FEFA fakulteta. “Studenti FEFA fakulteta prepoznaju misjiu UNICEF-a i na ovaj način žele da doprinesu stvaranju bolje budućnosti za svako dete u Srbiji. Mi verujemo u jednaka prava i šanse za svu decu i mlade ljude. Zahvaljujemo svim sponzorima, poslovnim partenrima i svim pojedinačnim donatorima koji su kroz ušeće na FEFA Open turniru doprineli da sutra živimo u boljem društvu “- izjavila je Petra Kuzmanović.

Manifestacija “Ne kockaj se sa prirodom” namenjena deci

Zaštita životne sredine je zajednička odgovornost i države i kompanija i pojedinaca, izjavila je direktoka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji Duška Dimović povodom Svetskog dana zaštite životne okoline, koji je obeležen u ponedeljak 5. juna. Manifestacija “Ne kockaj se sa prirodom” namenjena deci koja kroz igru uče o važnosti zaštite prirode, održana je danas povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. Organizator manifestacije je Nemačko društvo za međunarodnu saradnju, a menadžer projekta Zoran Jakovljev rekao je u izjavi za Tanjug da ekologija treba da bude prioritet Srbije. “Nemačka savezna vlada već 15 godina podržava Srbiju, u ispunjavanju ekoloških standrada EU, a ove godine povodom dana zaštite životne sredine, organizujemo manifestaciju Ne kockaj se sa prirodom namenjenu deci koja na zanimljiv način uče o značaju zaštite životne sredine”, rekao je Jakovljev. On je naveo da je važno za ljude da shvate da se sa prirodom ne treba šaliti i da će zagađenje životne sredine imati loše posledice.
Deo manifestacije na Zemunskom keju bio je namenjen deci, dok je u isto vreme bila organizovana i vožnja oko Velikog ratnog ostrva. “Ovaj deo namnjene je široj javnosti i deci, a za političare i donosioce odluka smo napravili paralelno turu brodom oko Velikog ratnog ostrva prilikom čega će oni diskutovati zašto ekologija treba da bude prioritet za Srbiju i celokupan razvoj Srbije”, naveo je Jakovljev. On je dodao da je ova manifestacija jedna od mnogobronjih koji se održavaju u celom svetu pod okriljem Nemačkih dana za održivi razvoj.(→Press Clipping)

Akademiji odobreni projekti vredni 5 miliona

Novosadska Akademija umetnosti je ove godine prvi put imala priliku da konkuriše na novi fond Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, gde se u sektoru za naučno-istraživačke projekte otvorila mogućnost i za realizaciju tih projekata. Od petnaestak prijavljenih projekata, Akademiji je odobreno osam: četiri su iz oblasti muzičke umetnosti, dva iz likovne, jedan iz primenjene i jedan interdisciplinarni umetničko-istraživački projekat. Njihova vrednost iznosi 5 miliona dinara. “Značaj ovih projekata pre svega nije u kontekstu sredstava koja će biti realizovana kroz ove projekte, nego što je to prilika zapravo po prvi put da Akademija umetnosti ima umetničko-istraživačke projekte institucionalizovane kao oblik delovanja svojih nastavnika i studenata koji će biti uključeni u ove projekte. Takođe, ogroman značaj ovog ciklusa projektnog je što je on ustanovio kriterijume po kojima se vrednuju umetničko-istraživački radovi, i to će za nas biti jedan generator, faktički, da naši nastavnici pokušavaju da ove kriterijume ispunjavaju iz godine u godinu, pošto se kroz ovu evaluaciju vodi računa o poslednjih pet godina onog što su stečene reference”, rekao je Siniša Bokan, dekan Akademije umetnosti Novi Sad.(→Press Clipping)

Jubilarne Zmajeve dečije igre od 7. do 11. juna

Jubilarni 60. junski programi Zmajevih dečijih igara biće priređeni pod Zmajevim stihom “Deco moja svekolika, počuvajte svog jezika!” od 7. do 11. juna u Novom Sadu. Programi su koncipirani na multimedijalnosti i interaktivnosti na relaciji dete-umetnik delo-umetnik i promovišu savremeno stvaralaštvo za decu i mlade, ukazujući na nove pojave u savremenoj umetnosti i podstičući kulturne potrebe kod najmlađe populacije. Festivalske aktivnosti se održavaju na više lokacija u gradu, kao i okolnim mestima (otvoreni gradski prostori u centru Novog Sada, škole, vrtići, galerije, muzeji, biblioteke…) u više od 100 programskih celina.
Junski programi Zmajevih dečjih igara predstavljaju najstariji festival ove vrste u Evropi, a po svom obimu i najraznorodniji i najmasovniji. U programima direktno učestvuje više od 8000 dece i mladih, kao i preko 100 profesionalnih umetnika. Broj posetilaca programa iznosi preko 60000 (deca, mladi, porodice, organizovane posete predškolskih grupa i školskih odeljenja iz zemlja i regiona). Podršku programima pružaju i društveno odgovorne kompanije i nadležne državne institucije. Ulaz i učešće u svim programskim segmentima su besplatni.

Dan zaštite životne sredine u Bečeju

Kancelarija za mlade opštine Bečej, u saradnji sa udruženjem Eko Bečej i Odsekom zaštite životne sredine, zajedno sa učenicima osnovnih škola i predškolskih ustanova je obeležila Dan zaštite životne sredine. Povodom Dana zaštite životne sredine za decu su pripremili bogat program u Goranskom parku u Bečeju. Pored razne igre koja su pripremljena od reciklažnih materijala, deca su imali mogućnost, da saznaju i najvažnije informacije o Goranskom parku, koji polako, ali sigurno, postaje sve uređeniji park i istovremeno predstavlja pluća Bečeja. U proteklih nekoliko godina u Bečeju zaštita životne sredine je postala svakodnevna tema i tokom obrazovanja. Lokalne škole redovno pripremaju različite sekcije i predavanja da decu što bolje upoznaju sa prirodom, sa pojmom reciklaže, kao i sa ostalim stvarima, koje obuhvata zaštita životne sredine.

Ekološka manifestacija i u Kikindi

Povodom obeležavanja Dana zaštite životne sredine 2017, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Kikinda, u saradnji sa kompanijom FCC doo Kikinda, organizovao je ekološku manifestaciju u dvorištu Kulturnog centra.  Tom prilikom pozorištance “Lane” odigralo je predstavu Crvenkapa, a Sekretarijat je nagradio najuspešnije radove. Kompanija FCC doo Kikinda dodelila je nagrade za takmičenje Čistunko i eko foto konkurs.

Finale školske mini atletske lige u Futogu

Član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin prisustvovao je finalnim takmičenjima u Školskoj mini atletskoj ligi u OŠ „Desanka Maksimović u Futogu. Naš grad je prepoznatljiv po tome što veliku pažnju posvećuje sportu, kako sportskim klubovima, tako i manifestacijama, domaćim i međunarodnim takmičenjima. Nedavno smo dobili i zlatnu medalju za odličnu organizaciju Evropskog prvenstva u rvanju od Evropske rvačke federacije. Ovo finale učenika osnovih škola predstavlja priliku za otkrivanje budućih šampiona i promoviše atletiku kao bazičan sport i zdrav način života.
Važno je da školski sport vratimo na mesto koje mu pripada i Grad prepoznaje njegov značaj. Ovi učenici, još dok su u sistemu osnovnoškolskog obrazovanja treba što više da ulažu u sebe i ostvaruju svoje aspiracije, kako bi postali veliki šampioni u budućnosti – rekao je Ognjen Cvjetićanin i svim takmičarima poželeo sportsku sreću i mnogo uspeha u daljem bavljenju sportom.
Organizator takmičenja je bio Savez za školski sport grada Novog Sada, a na takmičenju je učestvovalo oko 200 učenika osnovnih škola. Discipline u kojima su se učenici i učenice takmičili su skok udalj iz zone, bacanje vorteksa i bacanje kugle od 2 i 3 kg. Tom prilikom predsednik Saveza Goran Stevanović uručio je Slobodanu Egelji, direktoru škole „Desanka Maksimović” koja je domaćin tog takmičenja, poklon u vidu lopti i zahvalnicu za dugogodišnji doprinos razvoju školskog sporta.

Đaci-pčelari iz Bačkog Monoštora

U vreme kada su sekcije u školama sve ređe u školi u Bačkom Monoštoru je aktivna pčelarska sekcija. Ovi mali pčelari o pčelama i pčelarstvu ne uče samo u učionici već i u pravom pčelinjaku. “Pčele sa svojim pipcima stavljalju polen od cveta u kesice na nogama i nose u košnicu. U košnici ispljunu u usta druge pčele i tako se pravi med”, ovako sedmogodišnji Luka Marijanović objašnjava kako pčele sakupljaju polen. Sve to naučio je na pčelarskoj sekciji u svojoj školi. On je jedan od dvadesetak članova ove sekcije koji ne samo teoterski već i praktično stiču znanja o pčelarstvu. “Zabavno mi je i zanimljivo sve o pčelama. Naučio sam puno toga, jer je i moj tata pčelar, pa sam, osim na ovoj sekciji, dosta i od njega nauči”, kaže Mihael Ibišić.
Osnivanje pčelarske sekcije u školi iniciralo je Udruženje pčelara u Bačkom Monoštoru, svesni da bez novih mladih pčelara nema nema ni opstakna pčelarstva za koje Monoštor ima dobre prirode uslove. “Danas smo izašli na pčelinjak da i praktično pokažemo deci pčele i košnice i da imaju prvi kontakt sa pčelama. Da vide maticu, pčele radilice, leglo u raznim fazama. Videće i kako se hvata polen i kako se vrca med”, kaže Ivica Periškić, pčelar. U školi kažu da su bez teškoća zainteresirali svoje đake za ovu sekciju. “Deca vole doći u prirodu. Ima tu dece čiji su roditelji pčelari, ali i dece koja su prosto radoznala i žele da nauče nešto o pčelarstvu”, kaže jedan od voditelja ove sekcije Damir Šumunov. Mali pčelari ne samo da su videli kako izgleda košnica, kako se traži matica, već su i pomagali pri vrcanju meda. Koji su na kraju i kušali.     https://www.youtube.com/watch?v=hGgDELA1l_M

Sedam decenija Arheološkog instituta

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovao je  u ponedeljak proslavi povodom 70 godina rada Arheološkog instituta održanoj u Svečanoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Našu tradiciju i baštinu moramo približiti mlađim generacija, ne samo kroz ekskurzije već i kroz obuke, seminare, različite kampove, rekao je Šarčević i tom prilikom dodao da Ministarstvo dugo i uspešno sarađuje sa Arheološkim institutom . Proslavi povodom sedamdeset godina postojanja Arheološkog instituta prisustvovali su brojni akademici, profesori kao i stručnjaci. “Sedamdeset godina postojanja na Balkanu je velika tradicija” naglasio je Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Arheološki institut osnovan je 4. juna 1947. godine u Beogradu, pri SANU. Tokom proteklih 70 godina svog postojanja i rada, Arheološki institut je postao najznačajnija naučna institucija u domenu arheologije u našoj zemlji. Tokom sledećih decenija Arheološki institut je prešao dug put do savremenog evropskog instituta u domenu arheologije, tako da danas u međunarodnim okvirima predstavlja cenjenu naučno-istraživačku instituciju.

Humanitarni tekvondo turnir za decu Beograda

Beogradski tekvondo savez i gradski sekretarijat za socijalna pitanja organizuju humanitarni turnir u nedelju 11. juna u sali Sportskog društva “Radnički” , a sva sakupljena sredstva biće ustupljen deci bez roditeljskog staranja iz dečijih prihvatilišta širom Beograda. -Pozivamo sve ljude dobre volje da svojim prisustvom uveličaju ovaj dobortvorni turnir kako bi svi zajedno pomogli onima kojima je pomoć najpotrebnija – našoj deci iz beogradskih prihvatilišta, ističu iz Beogradskom tekvondo saveza.
Sportsku salu za humanitarni turnir ustupiće Sportsko društvo “Radnički”, a prijateljski će se susresti takmičari iz 20 tekvondo klubova iz raznih delova Srbije. Među gostima turnira najavljeni su predstavnici Gradskog sekretarijata za sport i omladinu i Sportskog saveza Beograda koji godinama unazad podržavaju i pomažu rad tekvondo saveza Beograda. Beogradski tekvondo savez ovom humanitarnom manifestacijom završava uspešni polugodišnji rad.

Poštanska marka u znak 180 godina odnosa Britanije i Srbije

Na svečanoj promociji u PTT muzeju u ponedeljak 5. junaje puštena u opticaj prigodna poštanska marka u čast 180 godina od uspostavljanja zvaničnih diplomatskih odnosa Velike Britanije i Srbije. “Britanija i Srbija su stari prijatelji, koji nekada u životu imaju i nesuglasice, ali smatram da je važno nikada ne ispuštati iz vida ono što je temelj prijateljstva, a to su veliki ljudi, njihovo delo i nasleđe”, kaže Kif. To su velikani poput Dositeja Obradovića, Mihajla Pupina, Borislava Pekića, Jevrema Grujića, Slobodana Jovanovića, Miloša Crnjanskog, Fransis Mekenzi, Lejdi Padžet, Ficroja Meklina, Timotija Džona Bajforda, Nemanje Vidića, Roksande Ilinčić – ima ih u svim sferama života i rada, od umetnosti i nauke, do sporta mode i zabave, naveo je on. “Uveren sam da ćemo na temeljima njihovih dela i nasleđa graditi i odnose Velike Britanije i Srbije i narednih 180 godina i duže”, poručio je Kif.
Motiv na vinjeti je Srbija danas, članak iz Južnoslovenskog žurnala – London 1912, i glava lista Ilustrovane londonske novine – iz 1876, a na koverti su ukomponovani mural Zigizmunda Gecea Britannia Pacificatrix i spomen ploče Dositeja Obradovića i Miloša Crnjanskog u Londonu, navodi se u saopštenju “Pošta Srbije”.

Otišao na ekskurziju pa pobedio na takmičenju

U jednom danu na dva mesta nije mogao biti. Lomio se taze svršeni osnovac sa Zlatibora, šta da propusti: ekskurziju ili okružno takmičenje iz srpskog jezika. Nije se odrekao nijednog – i pobedio je. Nikola Mitrović, dečak sa Zlatibora, kao pobednik okružnog takmičenja plasirao se na republičko takmičenje u Novom Sadu. Pogodilo se da su se poklopili termini osmačke ekskurzije OŠ “Dimitrije Tucović” iz Čajetine i regionalne smotre najboljih srbista. Ekskurzija u Novom Sadu, takmičenje u Užicu. Na koju stranu? – Vagao sam šta i kako! Čuo sam da se u Novom Sadu, baš kad je trebalo da budemo tamo, održava i njihovo regionalno takmičenje. Sinula mi je ideja, mada teško ostvariva – priča Mitrović (14) za “Blic”.
Čajetinska škola zvala je organizatore takmičenja i pitala da li je izvodljivo da se njihov đak nadmeće s novosadskim osmacima. Odgovor je bio “da”. – Trećeg, završnog dana ekskurzije, dok je moje društvo obilazilo Maticu srpsku, otišao sam u OŠ “Svetozar Toza Marković”, gde je održan ispit. Sve moji vršnjaci, ali 300 kilometara od kuće, nikog nisam poznavao. Završio sam 30 minuta pre roka, predao test i pridružio se mojima u obilasku Novog Sada – prepričava dečak. Prvo je prišao nastavnici srpskog Dušici Guskić. – Kazao mi je da je dobro uradio, da očekuje svih 20 poena, da su pitanja bila laka. Rekla sam mu da se opusti i uživa u ekskurziji – prenosi nastavnica Dušica. Vreme je bilo za povratak… Autobus… Za Zlatibor preko Beograda… A onda… Nikolinoj razrednoj Sanji Jovanović zazvonio je telefon: “Čestitamo, vaš đak je pobedio, osvojio je maksimalan broj bodova, plasirao se na republičko”. – Video sam da se nastavnici raduju, ali nisam znao čemu. Tad je vodič uzeo mikrofon u ruke i preneo vest. Svi, baš svi iz autobusa pošli su mi u zagrljaj – priča mali genije sa Zlatibora. Izuzetno dete, vredno, ambiciozno, željno znanja, pričaju o Nikoli u njegovoj školi.

Ponos Srbije! Dobili bilo priliku kakvu deca iz celog sveta sanjaju

Čak troje đaka Matematičke gimnazije u Beogradu našlo se među pet najboljih učenika iz celog sveta koji su dobili stipendije na čuvenom engleskom Univerzitetu Oksford. Katarina Petrović (18), Vuk Radović (19) i Milena Vuletić (19) još ne mogu da dođu k sebi od uzbuđenja koje su doživeli kada su saznali da su se baš oni našli među pet najboljih iz zemalja van Evropske unije iz oblasti fizike i matematike. Oni će se ove jeseni naći među samo pet odabranih studenata van Evropske unije na ovom prestižnom koledžu, a naredne četiri godine imaće sjajnu priliku da se usko specijalizuju za odabranu oblast, odnosno nauku kojom žele da se bave u budućnosti.
Katarina Petrović (18) kaže za “Blic” da je stipendija na Oksfordu najlepši poklon koji je mogla da dobije za rođendan. Ova devojka upisala je inženjerske nauke, a volela bi da se nakon završenog koledža bavi kvantnim računarstvom ili fotonikom. Vuk Radović (19) je tokom školovanja u Matematičkoj gimnaziji osvajio niz medalja na takmičenjima i olimpijadama iz fizike, astronomije i astrofizike. Zahvaljujući stečenom znanju i iskustvu on će se pridružiti Katarini i zajedno sa njom i Milenom već u oktobru otići put Engleske.
Još jedan vunderkind iz Matematičke je Milena Vuletić (19), takođe Oksfordov stipendista, koja se našla među 14 studenata koji će od oktobra pohađati nastavu na smeru matematika sa statistikom. (→Press Clipping)

Na jagode telo brzo i burno reaguje

Alergije na hranu najčešće se ispoljavaju osipom na koži, otokom i stomačnim problemima. Jagodičasto voće najčešće izaziva probleme kod onih koji imaju oslabljen imunitet i genetske predispozicije. Najčešći izazivači nutritivnih alergija su mleko, jaja, riba, morski plodovi, ali i trenutno aktuelno jagodičasto voće, među kojima prednjače jagode.
Iako skoro da nema osobe koja nije iskusila neku neželjenu reakciju na određenu vrstu hrane, primarijus dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalista za ishranu u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, kaže da su ove alergije zapravo veoma retke. Samo jedan odsto odraslih, i tri odsto dece ima znake alergijskih reakcija na pojedine namirnice. “Najmlađe ove alergije pogađaju češće jer je njihov imuni sistem “nezreo” i smanjeno je stvaranje zaštitnih antitela. Međutim, razvijanjem imuniteta često dolazi do takozvanog prerastanja alergija”, objasnila je dr Branka Konstantinović Birovljev.

Vremeplov: Puškin

Na jučerašnji dan 6. juna 1799. rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik ruskog realizma, jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Bio je inovator u pogledu jezika, stila i sadržaja. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom, čemu su prethodile brojne spletke visokih krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima “Jevgenije Onjegin”, “Grof Nulin”, “Kućica u Kolomni”, drame “Boris Godunov”, “Rusalka”, prozna dela “Pikova dama”, “Kapetanova kći”, “Egipatske noći”, “Pripovetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina”, male tragedije u stihovima “Gozba za vreme kuge”, “Vitez-tvrdica”, “Kameni gost”, “Mocart i Salijeri”, poeme “Cigani”, “Poltava”, “Bronzani konjanik”, “Gavrilijada”, “Ruslan i Ljudmila”, “Kavkaski zarobljenik”, bajke u stihovima “Bajka o caru Saltanu”, “Bajka o ribaru i ribici”, “Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi”.

Vremeplov: Robert Falkon Skot

Na jučerašnji dan 6. juna 1868 godine rođen je  i engleski polarni istraživač, pomorski kapetan Robert Falkon Skot, šef ekspedicije koja je u januaru 1912. stigla na Južni pol, četiri sedmice posle norveškog istraživača Ruala Amundsena, koji je prvi izveo takav podvig. On i ostala četiri člana ekspedicije umrla su pri povratku i detalji tragičnog putovanja rekonstruisani su zahvaljujući njegovom dnevniku “Skotova poslednja ekspedicija”. Izveštaj o prvoj britanskoj ekspediciji na Antartiku od 1901. do 1904. – tokom koje je otkrio Zemlju Edvarda VII – opisao je u knjizi “Putovanje brodom ‘Diskaveri'”.

Vremeplov: Karl Gustav Jung

Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung umro je 6. juna 1961. Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, čiji je bio učenik, i odbacivanja njegovog koncepta “psihoanalize” počeo je sa razradom sopstvenog sistema. Osnivač je “analitičke” ili “kompleksne” psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivno-nesvesnom. Bio je neobično plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: “Psihološki tipovi”, “Psihologija i religija”, “Simbolika duha”, “Studija o arhetipovima”, “Aion”, “Alhemijske studije”, “Mysterium coniunctionis”,”Simboli preobražaja”.

Vremeplov: Gerhart Hauptma

Nemački  pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912.  umro je 6. juna 1946 godine. Njegova lirika ima idealističku notu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika najčešće na temu života malih ljudi njegove rodne Šlezije. Napisao je mnoštvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: “Tkači”, “Pred zoru”, “Luda u Hristu Emanuel Kvint”, “Dabrovo krzno”, “Ifigenija u Delfima”, “Zimska balada”, “Crveni petao”, “Agamemnonova smrt”, “Elektra”, “, “Prevoznik Henšel”, “Usamljeni ljudi”, “Svečanost mira”, “Kolega Krampton”, “Potopljeno zvono”, “A Pipa igra”, “Roza Bernd”, “Pacovi”, “Čuvar pruge Til”.

Vremeplov: Tomas Man

Nemački pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, najznačajniji nemački prozni stvaralac u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929 rođen je 6. juna 1875. godine.. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Stvarao je pod uticajem Getea, Šopenhauera, Ničea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani “Budenbrokovi”, “Čarobni breg”, “Kraljevsko visočanstvo”, “Lota u Vajmaru”, “Doktor Faustus”, “Ispovesti varalice Feliksa Krula”, “Izabranik”, tetralogija “Josif i njegova braća”, pripovetke i novele “Smrt u Veneciji”, “Tonio Kreger”, “Mario i mađioničar”, “Zamenjene glave”, “Zakon”, “Prevarena”, eseji “Duhovno plemstvo”, “Staro i novo”, kulturno-filozofske i istorijske studije “Fridrih i velika koalicija”, “Razmatranja jednog nepolitičara”.

Lažni Saša Popović na Fejsbuku deci nudi popularnost i šalje perverzne poruke!

Mnoge estradne zvezde muku muče sa lažnim profilima na društvenim mrežama, ali jedna nepoznata osoba koja se na Fejsbuku predstavlja kao Saša Popović ozbiljno ugrožava bezbednost i privatnost dece.  Naime, na ovoj društvenoj mreži pojavio se lažni profil pod imenom direktora “Granda”, koji u prepisci sa pratiocima deci obećava veliku karijeru, devojkama nudi privatne audicije, druženja i upoznavanja sa poznatima, i često šalje nedolične privatne poruke sa seksualnom konotacijom. Ovim povodom iz “Granda” su objavili saopštenje kako bi ljudima ukazali da se radi o lažnom profilu. – Kako se poslednjih dana na Fejsbuku ponovo pojavio lažni profili direktora “Grand produkcije”, napominjemo da Saša Popović nema otvoren nalog na pomenutoj društvenoj mreži.  Napominjemo i to da Popović nije vlasnik nijednog profila na Tviteru, niti na Instagramu,  te da ne koristi društvene mreže. Sve ovo objavljuemo u cilju sprečavanja obmanjivanja javnosti, te zloulotrebe imena i prezimema direktora Granda – navodi se u saopštenju.

Dečak zaglavio glavu u stolici, reakcija profesora sve je šokirala

Dečak koji je u zaglavio glavu u manju stolicu morao je, sa sve stolicom na glavi, da ode do vatrogasne stanice, kako bi mu ukazali pomoć. Video koji je zabeležen u Kini, prikazuje dečaka koji je tokom školskog časa uspeo da zaglavi glavu u omanju stolicu. Za kaznu, besni profesor ga je naterao da sa sve stolicom na glavi ode do najbliže vatrogasne stanice kako bi mu istu uklonili. Oko njega se okupilo oko desetak pripadnika vanredne službe, koji su stolicu morali da iseku kako bi ga oslobodili.

Zrenjanin: Majka sprečavala oca da vidi dete

Majka maloletnog deteta iz Zrenjanina J.T. (34) optužena je, jer je prema navodima tužilaštva, onemogućavala oca da se viđa sa detetom, na način koji je predviđen sudskom presudom. Osnovno tužilaštvo u Zrenjaninu je podnelo sudu optužni predlog protiv ove majke zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica. Ona se tereti da je 1. januara ove godine do 2. marta u Zrenjaninu, onemogućavala izvršenje pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Zrenjaninu, kojom je određen način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem. Prema optužnici J.T. je nije omogućavala ocu da preuzme dete svakog drugog vikenda u mesecu od petka u 18 časova do nedelje u 16 časova, kao i svaki drugi dan državnih i verskih praznika, jer ista nije pripremila dete da se vidi sa ocem u zakazano vreme.

Austrijski naučnik: Deca treba da čačkaju nos

Uprkos uvreženom mišljenju i savetima lekara po kojima čačkanje nosa može da izazove krvarenje iz nosne duplje i razvoj bakterija, austrijski pulmolog Fridrih Bišinger veruje da su deca koja čačkaju nos i jedu sline zdravija od ostale jer one sadrže glikoproteinski sastojak sluzi koji izgrađuje i jača imuni sistem. Uprkos tome što je reč o ružnoj i nehigijenskoj navici, ona može biti korisna, posebno za decu u razvoju. U sluznici nosa i sinusa proizvodi se oko litra sluzi dnevno, koja pomaže u blokiranju prolaska prašine, bakterija, polena i ostalinh prljavština iz vazduha. Mukus ili sluz zapravo deluje poput lepljive trake na sluznici, lepeći na sebe bakterije. U protivnom bi sve nečistoće stigle u pluća.
“Nos je svojevrstan filter u kojem se skupljaju brojne bakterije, a kad ta mešavina stigne do creva, zapravo deluje poput leka”, rekao je profesor Bišinger dodajući da je sluz iz nosa uglavnom sastavljena od vode, soli i proteina i ističe da ona nije štetna za dečji stomak. Sluz u nosnoj šupljini sadrži malu količinu kontaminata, koji deluju kao antigeni, a oni mogu da poboljšaju imunološki sistem kada se sline pojedu. “Grickanje” sluzi iz nosa pomaže dečjem imunom sistemu da se privikne na bakterije i ojača ga, zbog čega “roditelji ne bi trebalo da se nerviraju kada deca čačkaju nos i potom sadržaj stavljaju u usta”, kaže profesor Bišinger. Zbog svega navedenog naučnici razmišljaju o načinima stvaranja veštačke sluzi koja bi se dodala u smesu guma za žvakanje ili u pastu za zube i na taj način koristila organizmu i jačanju imuniteta.

Nesvakidašnja tema diplomskog rada devojke iz Višegrada

Rođendani, slave, svadbe i druge svečanosti nezamislivi su bez kratkih “beseda” uz čašicu vina ili rakije i nije retkost da devojka preuzme ulogu zdravičara, ali da studentkinja prava uradi diplomski rad o ovoj temi zvuči gotovo nestvarno. Dragana Stojanović iz Višegrada odlučila je da diplomira zahvaljujući odličnom poznavanju zdravica, u čemu je i uspela i to čistom desetkom. – Od malih nogu sam živela uz zdravice, slušala mog oca dok ih uči i govori. Jedne godine je bio i pobednik zdravičara na Saboru trubača u Guči i kada je trebalo da biram temu za seminarski, a kasnije diplomski rad, sinula mi je ideja da pišem o zdravicama – priča Stojanovićeva.
Pisanje rada nije išlo glatko, jer je literatura iz ove oblasti retka, ali upornim istraživanjem uspela je da napiše diplomski i dobije sve pohvale svog mentora i profesora. Ističe da je zdravičar onaj koji drži zdravicu biranim rečima, kad poželi sreću, dug život i blagostanje domaćinu, slavljeniku i onima u čiju čast se veselje održava. – Zdravica ili napijalica, kako se još kaže, može biti božićna, svadbarska, slavska. Govori se i u drugim prilikama, može imati i šaljiv karakter, ali se izgovara i na daćama i sahranama – dodaje Stojanovićeva, koja je trenutno diplomirana pravnica bez posla. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply