Vesti – 09.06.2017.


Ne dečijem radu: Ratovi i prirodne katastrofe povećavaju rad dece. Šta je urađeno?

Fokus na temu rada dece u ratnim i uslovima katastrofe je povećan prethodnih godina. 2010. godine MOR je razvio „Kako“ vodič za ekonomsku reintegraciju dece koja su ranije bila uključena u ratne snage i grupe, a 2011. godine je objavljen VRISAK posebni model o radu dece i ratnom sukobu. 2012. godine je prihvaćen Minimum standarda za zaštitu dece u humanitarnim akcijama, uključujući posebno standard o radu dece.
Radna grupa za rad dece koja je deo Alijanse za zaštitu dece u humanitarnim akcijama, kojojm kopredsedava i MOR i Međunarodni plan, pokrenula je 2016. godine vodič: Podrška zaštiti potreba dece koja rade u hitnim slučajevima. On obezbeđuje vodič za humanitarce o zaštiti dece koja rade. Vodič o pristupu izbeglih i drugih raseljenih lica tržištu rada, koji je prihvatilo upravljačko telo MOR-a 2016. koji je poziv svim članicama MOR i potpisnicama da preduzmu mere za borbu i zaštitu protiv dečijeg rada.  2016. godine Alijansa 8.7 koja je formirana da ubrza i pojača akciju rešenja dečijeg rada, prislinog rada, modernog ropstva i trafikinga. Pod okvirom Alijansa 8.7 MOR radi na višestrukim uključivanjima partnera, među njima UNICEF, OHCHR, IOM, OSCE i ICMPD. Jedna od šest Akcionih grupa je posvećena radu dece i prisilnom radu u kriznim situacijama.
MOR je pomogla svojim potpisnicama u podržavanju hiljadama dece zahvaćene dečijim radom u ratnim sukobima i katastrofama. Deci sa Haitija i Mijanmara, Nepala i Demokratske Republike Kongo koji su bili povučeni sa rada i vraćeni u škole. U integrisanom pristupu koji naglašava principe i prava na radu, MOR je razvila specifične alate koji brane rad dece i obezbeđuje reintegraciju dece u postkonfliktnim sitaucijama, sa naročitim fokusom na decu koja su ranije bila uključena u ratne snage i grupe. MOR je takođe obučila i mobilisala vladine zvaničnike, zaposlene, predstavnike radnika i NVO osoblje da prepoznaju  problem rada dece u situacijama krize.

Ministarstvo da isplati naknade za godišnji odmor ili sledi tužba

Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) pozvao je u sredu 7. juna Ministarstvo prosvete da do kraja juna obeštete radnike u obrazovanju, tako što će im isplatiti naknade za godišnji odmor iz 2014. godine, ili će u suprotnom podneti tužbe. Predsednik sindikata Slobodan Brajković rekao je da je Vlada Srbije 2009. godine donela Zaključak kojim je suspendovala dotadašnji način obračuna naknade za godišnji odmor prosvetnim radnicima i na taj način “uštedela” 400 miliona dinara na godišnjem nivou. Brajković je objasnio da Ministarstvo treba da isplati svakom radniku oko 4.000 dinara, jer u Srbiji ima oko 99.000 zaposlenih u obrazovanju. On je dodao da će naknada za 2014. godinu da zastari 21. avgusta ove godine i da tako prosvetari neće dobiti šta im po Zakonu o radu pripada. “Radnici u obrazovanju se tako već godinama sistemski i planski potkradaju” rekao je Brajković i dodao da su plate u prosveti 15 odsto ispod republičkog proseka dok 80 odsto zaposlenih čine visoko obrazovani kadrovi.
Potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) Dušan Kokot istakao je da tom sindikatu nije cilj da tuže Ministarstvo jer bi to izazvalo kolaps budžeta prosvete. “Država treba da razmisli da li im je u interesu da ih tužimo zbog 4.000 dinara koje su dužni svakom prosvetnom radniku, odnosno 400 miliona dinara koliko godišnje kradu. Ako ih tužimo budžet prosvete će biti u kolapsu jer će samo sudski troškovi biti oko 70.000 dinara”, objasnio je Kokot. On je dodao da će tužiti Ministarsvo ukoliko ne reaguje na poziv da zajedno nađu rešenje do kraja juna.(→Press Clipping)

Studenti FTN-a drugi na takmičenju u Rumuniji

Studenti treće godine novosadskog Fakulteta tehničkih nauka su, na takmičenju u Rumuniji koje je organizovala američka kompanija Dilidžent Dizajn, osvojili drugo mesto. Tijana Petrović, Stefan Sredojević, Srđan Skala, Milan Popović i Marko Kozomora, tim je studnata treće godine smera za Mikroračunarsku elektroniku, koji je u konkurenciji od 27 ekipa iz pet evropskih zemlja, na takmičenju u Kluzu, osvojio zapaženo mesto. Ideja za projekat sa kojim su se takmičili, došla je iz želje za novim saznanjima, objašnjava njihov mentor. Petorka je u projekat krenula kako bi naučili više o hardver dizajnu. Osim proširenog znanja, iz Kluza nose mnogo više. Planovi za narednu godinu i novo takmičenje već postoje. Vestačka inteligencija tema je novog projekta. https://www.youtube.com/watch?v=NOY4Atxcnmc

Odabrano 20 škola kojima Telekom poklanja kabinet

Telekom Srbija saopštio je u sredu da je zvaničnim završetkom glasanja u okviru projekta “Stvaramo znanje” odabrano 20 osnovnih škola iz cele Srbije koje će ta kompanija obradovati savremenom informatičkom opremom. Kako se navodi, taj projekat se sprovodi pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok vredna donacija predstavlja poklon Telekoma Srbija povodom obeležavanja 20 godina postojanja. U konkursu je, kako se dodaje, učestvovalo 40 osnovnih škola iz četiri geografske oblasti, koje je predložilo Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok su po pet pobedničkih škola iz svake regije izabrali građani glasanjem putem fejsbuk stranice “mts Tvoj svet”. “Kompanija Telekom Srbija tradicionalno veliku pažnju poklanja obrazovanju, kao jednom od najbitnijih aspekata društva u kome posluje. Shodno tome, značajna sredstva se ulažu u edukaciju, promociju nauke i osavremenjivanje obrazovnog sistema, a projekat Stvaramo znanje osmišljen je kako bi se obeležio značajan jubilej kompanije, a ujedno i unapredio rad školstva obezbeđivanjem boljih uslova za sticanje znanja osnovcima širom Srbije”, ističe se u saopštenju.
Osnovne škole kojima će Telekom Srbija opremiti informatičke kabinete su: “Branko Radičević” u Savinom Selu, “Žarko Zrenjanin” u Izbištu, “Karas Karolina” u Horgošu, “Nikola Tesla” u Bačkom Brestovcu, “Žarko Zrenjanin” u Apatinu, “Bata Bulić” u Petrovcu na Mlavi. Informatičke kabinete će dobiti i “Nikola Tesla” u Vinči, “Stevan Sremac” u Borči, “Andra Savčić” u Valjevu, “Mara Janković” u Kusiću, “Velimir Markićević” u Majdanpeku, “9. srpska brigada” u Boljevcu, “Đura Jakšić” u Zaječaru, “8. septembar” u Pirotu, “Dositej Obradović” u Kosovskoj Mitrovici, “Nada Matić” u Užicu, “Dimitrije Tucović” u Kraljevu, “Milinko Kušić” u Ivanjici, “Sveti Sava” u Batočini i “Vuk Karadžić” u Kniću.

Osmaci u finišu priprema za završne ispite

Iako su zvanično na raspustu, 72.232 osmaka širom Srbije uveliko se priprema za polaganje završnih ispita za upis u srednje škole. Đaci OŠ “Skadarlija”, o kojima je “Blic” već pisao, ističu da po završetku školske godine imaju više vremena za učenje i nadaju se da će svakodnevnim radom obezbediti mesto u željenoj školi. – Kraj školske godine bio je malo nezgodan, jer smo jurili da popravimo ocene. Sada imamo mnogo više vremena i za učenje, ali i za druge obaveze. Radnim danima imamo organizovanu pripremu u školi, koja nije obavezna, ali ja idem. Kod mene se, zasada, sve odvija po planu – kaže Marija Drašković. Da je dobra organizacija ključna, smatra i Staša Isen. – Mnogo je lakše od kada smo se raspustili. U školi svakog dana imamo po jedan čas priprema i to mi je sasvim dovoljno, uz učenje kod kuće. Priznajem da imam malu tremu, ali zasada uspevam da je prikrijem – priznaje Staša. Ima i đaka koji su nešto kasnije počeli sa pripremama i sada rade jačim tempom. – Dopada mi se što u školi radimo u manjim grupama. Nakon toga sledi učenje kod kuće, tako da izlazaka za mene više uopšte nema. Tek skoro sam sve te testove shvatila ozbiljno, ali sam uspela da pređem isto koliko i oni koji se spremaju od januara – priča za “Blic” Una Lukić.
Jovana Luković kaže da posle završetka godine i mature konačno može da se posveti učenju. – Imamo organizovanu pripreme u školi i u opštini, na koje ponekad idem, vežbam i kod kuće, tako da verujem da ću stići sve – rekla nam je Jovana.

Najviše straha od kombinovananog testa

Najviše muke učenicima zadaje kombinovani test, koji čine pitanja iz pet predmeta: istorije, biologije, hemije, fizike i geografije. – Meni je, iskreno, sve teže, jer se bliži polaganje. Najproblematičniji su mi predmeti koje smo kasnije dobili, fizika i hemija. Njih učim temeljnije, a idem i na pripreme u školi, koje mi dosta pomažu – kaže Aleksandra Anastasijević, koja planira da upiše gimnaziju ili medicinsku školu. Podjednako napeti su i roditelji maturanata, koji uveliko kalkulišu i bodre svoje đake. – Ove godine je jaka konkurencija, ispod 90 poena ne može se upisati dobra gimnazija. Čujem se i sa drugim mamama, jer želimo da naša deca upišu što bolje škole. Ipak, najteže će mi pasti samo polaganje, ne znam kako ću preživeti ta tri dana – iskrena je Aleksandrina majka, Zorana Anastasijević.

Roditelji više paniče nego đaci!

Školski psiholog Marina Nadejin Simić upozorava da su roditelji često više uznemireni nego đaci. – Oni bi trebalo da budu podrška deci, a ne da im unose dodatnu nervozu, jer to izaziva kontraefekat. Umesto da kažu “jao, šta ako ne uspeš”, trebalo bi da govore “uradi najbolje što možeš”, “toliko đaka je položilo, zašto ne bi i ti”. Roditelji moraju da budu najveća podrška – ističe psiholog.

Važne pauze u učenju i boravak na vazduhu

Školski psiholog Vesna Janjević Popović kaže da učenje sa pravljenjem pauza, koje uključuju bavljenje sportom i druženje sa vršnjacima, daje bolje rezultate nego celodnevno učenje. – Dan mora da bude uravnotežen, da sadrži koncentrisano učenje, ali i dovoljno vremena za odmor, zabavu, san i boravak na vazduhu. Najvažnije je podržati ih kada uče za stolom, bez televizije, muzike, telefona… jer tada postižu bolje rezultate u kraćem vremenu. Važno je i da imaju odgovarajući vremenski raspored učenja – kada uče i koliko zadataka planiraju da pređu – savetuje Vesna Janjević Popović.

Susret najtalentovanijih studenata gitare

Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu ove godine će po prvi put, organizovati „Susrete studenata gitare muzičkih akademija i fakulteta muzike u regionu”. Cilj Susreta jeste negovanje i razvijanje dobre izvođačke prakse, bliže povezivanje i uspostavljanje bogatije i raznovrsnije saradnje među institucijama u regionu, promocija darovitih studenata, razmena mišljenja, ideja i iskustava u svrhu unapređenja struke. Na ovogodišnjim Susretima će se predstaviti najtalentovaniji studenti gitare Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu, Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Škola mentalne aritmetike u Staroj Pazovi od septembra

U velikoj skupštinskoj sali Bele zgrade u Staroj Pazovi predstavljena je Škole mentalne aritmetike „Malac Genijalac” sa sedištem u Zemunu koja će od predstojeće školske godine početi rad i u Staroj Pazovi. Veliki broj mališana sa teritorije opštine Stara Pazova moći će da razvije i poboljša mentalnu sposobnost, a zatim da za kratko vreme izračuna komplikovane računske operacije. Zahvaljujući jedinstvenom programu u Srbiji, koji potiče iz Istočne Azije, mogućnost da poboljšaju memoriju, inteligenciju, koncetraciju i maštu i postanu Malci Genijalci imaće staropazovački mališani. Škola traje dve godine, časovi će se održavati vikendom jednom nedeljno u trajanju od tri školska časa, a program je posvećen deci uzrasta od 4 do 12 godina s obzirom da se u tom periodu dečiji mozak najviše razvija. Razvijajući sopstveni mozak, deca povećavaju sopstveni intelekt i emocionalnu inteligenciju, a u ovoj školi mentalni razvoj postiže se na zabavan i razigran način.

Sa­rad­nja ško­le u Ta­ra­šu i zre­nja­nin­skog mu­ze­ja

Sa­rad­nja iz­me­đu Osnov­ne ško­le „Sve­to­zar Mar­ko­vić To­za“ iz Ta­ra­ša i Na­rod­nog mu­ze­ja Zre­nja­nin, ko­ja je za­po­če­ta pro­šle go­di­ne, re­zul­ti­ra­la je pri­pre­mom na otva­ra­nju spo­men – so­be va­jar­ke Lju­bi­ce Ta­pa­vič­ki u pro­sto­ri­ja­ma ove obra­zov­ne usta­no­ve. Uči­te­lji i na­stav­ni­ci su la­ne za­tra­ži­li struč­nu po­moć kon­zer­va­tor­ske slu­žbe Mu­ze­ja ra­di oču­va­nja i re­sta­u­ra­ci­je skulp­tu­ra i cr­te­ža ko­ji su do­spe­li u ško­lu na­kon pro­da­je ku­će aka­dem­ske va­jar­ke Lju­bi­ce Ta­pa­vič­ki u Ta­ra­šu. Skulp­tu­re i cr­te­ži iz ku­će pre­ne­se­ni su u ško­lu ko­ja je do­šla na ide­ju da na­pra­vi spo­men-so­bu, dok je za­hva­lju­ju­ći struč­no­sti Kon­zer­va­tor­sko – re­sta­u­ra­tor­ske slu­žbe zre­nja­nin­skog Mu­ze­ja spa­se­no od pro­pa­da­nja oko 10 skulp­tu­ra, bi­sta i por­tre­ta. Na­ro­či­to se is­ti­če gip­sa­ni pred­lo­žak za skulp­tu­ru „Pre­lja“ ko­ja se na­la­zi na pla­tou iz­me­đu ka­te­dra­le i bi­bli­o­te­ke u Zre­nja­ni­nu.
To­kom ma­ja odr­ža­ne su ra­di­o­ni­ce kon­zer­va­ci­je ko­je su re­a­li­zo­va­li kon­zer­va­to­ri Na­rod­nog mu­ze­ja Zre­nja­nin u ško­li u Ta­ra­šu. Uče­ni­ci su tom pri­li­kom bi­li uklju­če­ni u pro­ces kon­zer­va­ci­je pred­me­ta. Uče­sni­ci ra­di­o­ni­ca po­ka­za­li su ve­li­ku za­in­te­re­so­va­nost za kon­zer­va­tor­ski rad či­me je i po­stig­nut cilj, a to je po­di­za­nje sve­sti kod de­ce o oču­va­nju umet­nič­ke ba­šti­ne za bu­du­ća po­ko­lje­nja. For­mi­ra­nje spo­men – so­be po­sve­će­ne Lju­bi­ci Ta­pa­vič­ki u ško­li u Ta­ra­šu je­dan je od ko­ra­ka ka oču­va­nju za­vi­čaj­ne kul­tur­ne ba­šti­ne. No­ve ge­ne­ra­ci­je ko­je sta­sa­va­ju u ovoj ško­li ima­le bi kon­ti­nu­i­ra­nu edu­ka­ci­ju o zna­ča­ju ču­va­nja i pre­zen­to­va­nja umet­nič­kih de­la.

Zmajeve dečje igre simbol Novog Sada

Jubilarne 60. Zmajeve dečije igre počele su u sredu 7. juna pod sloganom “Deco moja svekolika, počuvajte svog jezika”. Tom prilikom Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je danas u Gradskoj kući goste i učesnike 60. Junskih programa Zmajevih dečjih igara i poručio da su Zmajeve dečje igre jedan od simbola Novog Sada.Gradonačelnik Vučević je rekao da je Novi Sad izuzetno ponosan što je grad domaćin Zmajevih dečjih igara, kvalitetnog festivala koji tradicionalno okuplja najmlađe.
Direktor Zmajevih dečjih igara Dušan Đurđev složio se da su se proteklih decenija menjali sistemi, ljudi, države, ali jedina stvar koja se nije menjala su, kako je naglasio, upravo deca. On je rekao da je Grad Novi Sad uvek stajao iza Zmajevih dečjih igara. Na svečanosti u Gradskoj kući Đurđev je Vučeviću uručio poklon, malu drvenu stolicu, kao simbol koji asocira na dečju pesmicu “Mali konjanik”, koju je napisao Jovan Jovanović Zmaj. Zmajeve dečje igre trajaće do 11. juna. (→Press Clipping)

Tadija Kačar održao čas đacima

U osnov­noj ško­li „Jo­van Jo­va­no­vić Zmaj“ u Zma­je­vu je u okvi­ru ve­li­kog sport­skog ča­sa gost bio po­zna­ti bok­ser Ta­di­ja Ka­čar, osva­jač mno­gih me­da­lja na ra­znim domaćim kao i evrop­skim, svet­skim i olim­pij­skim tak­mi­če­nji­ma. On je ovom pri­li­kom pri­čao o le­po­ti spor­ta, raz­vo­ju sport­skog du­ha kao i uti­ca­ju spor­ta na raz­voj lič­no­sti. Na ča­su sva­ka­ko je naj­vi­še bi­lo re­či o bok­su, za ko­ji je Ka­čar u uvod­nom de­lu re­kao da je na pr­vi po­gled ve­o­ma grub sport, ali da je to u stva­ri ve­šti­na ko­ja u se­bi no­si do­sta ple­me­ni­to­sti i da se ovim spor­tom uglav­nom ba­ve sa­mo oni naj­hra­bri­ji. Ka­čar je evo­ci­rao i uspo­me­ne na svo­je bok­ser­ske po­čet­ke, od ži­vo­ta na jed­nom od ve­ter­nič­kih sa­la­ša do pr­vog ula­ska u ring. “Ja sam de­co sa­svim slu­čaj­no po­stao bok­ser, za­pra­vo moj mla­đi brat Slo­bo­dan je taj ko­ji je že­leo da bu­de bok­ser, i po­što je imao če­tr­na­est go­di­na mo­lio me je da ga učla­nim u bok­ser­ski klub. Oti­šao sam u je­dan ta­kav  i pi­tao tre­ne­ra za bra­ta ali tre­ner je me­ni re­kao da se ski­nem. Iako sam mu ob­ja­šnja­vao da ne­ću ja da bok­su­jem, tre­ner je upor­no zah­te­vao da se ski­nem i poč­nem tre­ni­ra­ti. I ta­ko sam po­čeo i iz da­na u dan sve vi­še na­pre­do­vao, po­stao sam bok­ser iako se ni­ka­da do ta­da ni sa kim ni­sam po­tu­kao”, is­pri­čao je Ta­di­ja Ka­čar. On je ovom pri­li­kom is­ta­kao da su se za ba­vlje­njem bok­som iz­bo­ri­le i že­ne i da one da­nas rav­no­prav­no uče­stvu­ju u ovom spor­tu ne sa­mo u Sr­bi­ji već i na ve­li­kim tak­mi­če­nji­ma i da po­sti­žu ve­o­ma za­pa­že­ne re­zul­ta­te.

Poznati muzičari pomažu mladoj violinistkinji da ode na  studije u Norvešku

Larisa Tereščenko, talentovana violinistkinja koja je primljena na studije na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Oslu, ali nema novac da ode, održaće koncert na kom će gosti biti Vasil Hadžimanov, Petar Krstajić i David Maxim Micić. Mlada umetnica čiji dar su prepoznali Norvežani i pozvali je na usavršavanje moli i znane i neznane da joj pomognu da ode daleko od Srbije, tamo gde se njeno umeće ceni. Voli svoju zemlju, želela je u njoj da gradi muzičku karijeru, ali će se od nje za koji dan oprostiti muzikom koju su mnogi čuli. Oni koji je trebalo da prepoznaju njenu umetnost, sa linije odbrane „odliva mladih talenata“, i nisu imali sluha.
Užičanka Larisa Tereščenko, violinistkinja, studentkinja druge godine Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda sa prosekom 9,11, želi da školovanje nastavi u Norveškoj. Kraljevska muzička akademija iz Osla, na predlog uglednog profesora Terjea Moea Hansena, čula je zvuk njenog gudala preko žice i poželela da ima takvu studentkinju i načini je vrhunskom muzičarkom. Larisa je prihvatila poziv iz Skandinavije, položila prijemni, ali boravak u Norveškoj košta puno. – Studije su besplatne, ali za školsku godinu, koja traje 10 meseci, i boravak u zemlji, Norveška traži depozit od 12.210 evra. Pritom, za smeštaj u studentskom domu treba mi još hiljadu i po evra – kaže Larisa za „Blic“. Želeći da im se dete usreći i ne propusti veliku priliku, njeni roditelji su morali da pozajme neophodan novac. Zadužili su se, a pare treba vratiti. Nešto sredstava Larisa je zaradila uz pomoć drugova sa fakulteta sa kojima je zajedno muzicirala, ali to je sitno u odnosu na potrebe.(→Press Clipping)

U Smederevu 500 radova dece na konkursu o saobraćaju

Više od 500 radova stiglo je na likovni i literarni konkurs za decu i učenike smederevskih osnovnih škola, koji je krajem aprila raspisao lokalni Savet za bezbednost saobraćaja da bi se unapredilo saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece. Na konkurs, čiji je moto “I levo i desno, svuda neki znaci, naučimo ih zajedno, djaci i pešaci”, stiglo je 270 likovnih radova mališana, 215 likovnih radova učenika nižih razreda osnovne škole i 70 proznih i poetskih radova osnovaca. U holu Centra za kulturu Smederevo biće priredjena izložba najupešnijih dečjih likovnih radova od 5. do 9. juna 2017. godine. Posle otvaranja izložbe, u ponedeljak, 5. juna u 18.00 biće uručene nagrade najuspešnijim učesnicima.

U Pomoravlju 14 odeljenja po sistemu dualnog obrazovanja

U srednjim školama Pomoravlja, Resave i Levča ima 2.180 mesta za nove đake, u kojima će biti i 14 odeljenja za dualno obrazovanje, izjavio je  načelnik Školske uprave za Pomoravski okrug u Jagodini Života Starčević. “U srednjim školama Pomoravskog okruga, po konkursu Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja ima mesta za 2.180 učenika, mi smo tražili dopunu za još jedno odeljenje, tako da će biti 2.210 mesta, a ove godine osmi razred je završilo 1.937 učenika, to znači da će biti mesta za sve”, rekao je Starčević za Tanjug.

Studentkinja generacije opisala tugu emigracije

Milica Lazarević je pre četiri godine proglašena učenikom generacije Poljoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu, a danas je student generacije Poljoprivrednog fakulteta, sa prosečnom ocenom 10, i stipendista Fonda za mlade talente. Ali, za razliku od velike većine mladih i izuzetno talentovanih studenata, koji maštaju o Harvardu ili Oksfordu, poslu u inostranstvu, Milica obećava da će se vratiti pod Oplenac i saditi voćnjake i vinograde. – Biće jako teško, snovi se ne ostvaruju tek tako, a i ne možete sve sami. Sela zamiru. Ne samo da nema ko na njivi da pomogne, nego nema ko ni da odmogne, bar putem da prođe. Koliko je ljudi prodalo sve svoje na selu, prodalo zemlju, ostavilo sve, otišlo u grad ili daleko u tuđinu. Voćnjaci se suše, zemlje pate, roditelji umiru sami. Kada se vrate, glog kao ruka poraste – poručila je Milica u svom govoru na svečanoj akademiji povodom 60 godina rada Poljoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu, koji je izazvao veliku pažnju. Kako je ispričala, došla je sa sela podno Oplenca, preko Velike Morave, pa zatim Save sve do Dunava i Zemuna i Poljoprivrednog fakulteta, da se iškoluje. Obećala je da će da se vrati, ali ne kada ostari i kada je ispije neka tuđa zemlja.(→Press Clipping)

Vremeplov: Mika Alas

Na jučerašnji dan 8. jun 1943. godine umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat, koji je neobično voleo, i položio majstorski ispit ribarskog esnafa, otuda nadimak “Mika Alas”. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: “Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina”, “Elementi matematičke fenomenologije”, “Fenomenološko preslikavanje”, “Predavanja o matematičkim spektrima”, putopisi “Kroz polarnu oblast”, “U carstvu gusara”, naučna publicistika “Jegulje”.

Vremeplov: Moma Dimić

Srpski književnik Moma Dimić umro je 8. juna 2008 godine. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Imao samo 22 godine kada je napisao roman o Tolu Manojloviću, koji je doživeo stotine izvođenja pa i TV adaptaciju. Autor je scenarija za film “Kako sam sistematski uništen od idiota”. Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskog je preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je dugogodišnji umetnički direktor Beogradskih  međunarodnih susreta pisaca.

Vremeplov: Kristijan Hajgens

Na jučerašnji dan 8. juna 1695. godine  umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove revolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima, kao posledica rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti (“Hajgensov princip”). Konstruisao je 1657. časovnik sa sekundarnim klatnom (Horologium oscillatorium) i uveo ga za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

Vremeplov: Čedomir Popov

Akademik  Čedomir Popov srpski istoričar preminuo je  8. juna 2012 godine. Rođen u Melencima, Banat, bio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na predmetu Opšta istorija novog veka. Doktorirao je 1970. tezom “Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. godine”. Bio je redovni član SANU od 1992. kao i predsednik Matice srpske. Objavio 14 knjiga i više od 450 naučnih i publicističkih radova, kao i 8 knjiga arhivske građe. Njegovo verovatno najpoznatije delo je “Građanska Evropa I-III”.

Policajac pokosio četvoro dece na pešačkom prelazu

Četvoro dece povređeno je juče ujutro u saobraćajki u Bulevaru Cara Konstantnina u Nišu i oni su prevezeni na Odeljenje dečje hirurgije Kliničkog centra u tom gradu, rečeno je Tanjugu u niškoj Hitnoj pomoći. Ekipe Hitne pomoći, kako je rečeno, nalaze se na terenu i nema više detalja o tome kako je došlo do ove nesreće. Dojavu o udesu Hitnoj pomoći su dojavili građani. Lokalni mediji javljaju, pozivajući se na nezvanične informacije, da je decu “pokosio” automobil, a da je za volanom bio pripadnik Policijske uprave u Nišu.
Prema prvim informacijama, koje je objavio Blic u pitanju su četiri devojčice starosti oko deset godina koje su prelazile ulicu na obeleženom pešačkom prelazu, na putu ka školi, kada je došlo do nezgode. Jedna devojčica povređena je teže, a tri lakše. Kako saznajemo, teže posledice su izbegnute srećom, jer je policajac uspeo da počne da koči, pa je na decu naleteo bočnim delom automobila.  Inače, na istom pešakom prelazu pre nekoliko godina nastradao je dečak Mihajilo Dumitru kada ga je oborio auto i bukvalno otrgao iz majčinog naručja.

Roditelji šokirani:
DJ Krmak snimio erotikom nabijeni spot u OŠ

Spot za pesmu muzičara iz BiH Di-džej Krmka, sa erotskim elementima, provokativno obučenom “profesorkom” i učenicima statistima, snimljen u Osnovnoj školi “Dimitrije Davidović” u Smederevu, uznemirio je roditelje i prosvetne radnike. Dok neki smatraju da je posredi urušavanje ugleda te ustanove, direktorka škole ne smatra da je reč o skandalu. – Snimiti spot u osnovnoj školi sa skaradnim tekstom, scenama kao u lakom porniću, gde profesorku glumi oskudno obučena žena koju “učenik-pevač” seksualno uznemirava, gde se direktoru glumcu daju mito u evrima i rakija, moralna je degradacija dece i roditelja”, smatra roditelj Milan Medenica. Ogorčenje roditelja, koje se posle objavljivanja spota “Profesorice” širi društevnim mrežama, kako saznajemo, deli i veliki broj prosvetnih radnika škole. – Kolektiv nije obavešten, niti nas je neko pitao za mišljenje. Ali roditelji nas pitaju. Ovo je degradiranje škole i ismevanje naše profesije. Skandalozno je i to što se, na neki način, promovišu mito i alkohol – kaže jedna nastavnica.
Direktorka Snežana Đurić kaže da nije bila upoznata sa scenarijom, niti sa izvođačem, kao i da je smatrala da nije problem da se učionica “pozajmi”. Ona priznaje da ima pritužbi, ali i pozitivnih komentara “da je spot simpatičan”. (→Press Clipping)   https://www.youtube.com/watch?v=wfCeOKzW3KI

“Profesorice, nauči me didži-midži,  čekam te, u podrum siđi”

– Dobila sam molbu u kojoj piše: “Molimo vas da nam u petak 19. maja, u vremenu od 20.30 do 21.30 omogućite korišćenje bilo koje učionice sa školskim klupama za kratko snimanje muzičkog spota”. Piše još: “Napominjemo da spot ne sadrži političke ili bilo kakve druge antipropagandne sadržaje” – pravda se Snežana Đurić, direktorka OŠ “Dimitrije Davidović”, odakle DJ Krmak u klupama njene škole. Politike u spotu zaista nema, ali zato ima koječega drugog što pod sumnju dovodi ostatak molbe, u kojoj se kaže da “tokom snimanja neće biti sadržaja koji bi narušavali ugled jedne od najstarijih škola u regionu”. Ako podvirivanje pod suknju profesorice ili podmićivanje direktora škole, koga igra čuveni Đoša, nije kompromitujuće, i za školu i za profesiju, refren pesme je s tog aspekta u najmanju ruku problematičan: “Profesorice, nauči me didži-midži, profesorice, čekam te, u podrum siđi”.(→Press Clipping)

Inspekcija u OŠ “Dimitrije Davidović” posle spota DJ Krmka

Ministar prosvete Mladen Šarčević zatražio je od Republičke prosvetne inspekcije vanredan inspekcijski nadzor u Osnovnoj školi “Dimitrije Davidović” u Smederevu zbog snimanja spota provokativnog sadržaja muzičara Di-džej Krmka, saznaju “Novosti” u Ministarstvu. Snimanje muzičkog spota u školi je, prema mišljenju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, neprimereno i neprihvatljivo, saopšteno nam je iz Šarčevićevog kabineta. – Nadzorom će biti utvrđeno da li su poštovane zakonske procedure prilikom izdavanja prostora za snimanje spota. Služba Ministarstva reagovala je odmah po saznanju da je spot emitovan. Na zahtev Školske uprave Požarevac, direktorka škole Snežana Đurić dala je izjavu u kojoj je navela da nije tražila, pa samim tim ni bila upoznata sa scenariom muzičkog spota.  Prema saznanjima Ministarstva, direktorka škole za odluku o ustupanju prostora nije imala saglasnost Republičke direkcije za imovinu. Podsetimo, spot obiluje provokativnim scenama, u njemu je nastavnica u mini-suknji, direktor prima mito, a statisti su učenici srednje škole, među kojima ima i maloletnika. Prvi su se zbog ovog skandala pobunili roditelji, a potom i prosvetni radnici.

Direktorka visoke škole nema validnu diplomu

Svetlana Trajković, direktorka Škole primenjenih strukovnih studija u Vranju, obavlja tu funkciju iako su najviše državne instance utvrdile da njena diploma doktora nauka Fakulteta za menadžment iz Novog Sada nije relevantna! Trajkovićeva je, kako upozoravaju sindikalci, očigledno jača i od države jer su validnost diplome koja joj je otvorila vrata da bude direktorka osporili Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, u septembru prošle godine, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje u aprilu. – Fakultet za menadžment nije imao dozvolu za rad na magistarskim, master i doktorskim studijama, pa je, prema tome, protivzakonito izdavao diplome o stečenom naučnom stepenu doktora nauka – stoji u rešenju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u koje je “Blic” imao uvid.(→Press Clipping)

Direktorka: Ministarstvo prosvete na mojoj strani

Direktorka Trajković, međutim, tvrdi za “Blic” da je Ministarstvo prosvete na njenoj strani. Iako je obećala da će nam to i dokumentovati, do zaključenja ovog broja to se nije desilo. – Da li ste svesni da ovim dovodite u pitanje 115 doktorskih disertacija, a prozivate samo mene? Imam rešenje Ministarstva prosvete koje ne osporava moju diplomu – tvrdi ona.

Ministarstvo: Na potezu pokrajinski sekretarijat

U Ministarstvu prosvete kažu da je “inspekcijski nadzor u toku” i da su se 5. maja obratili pokrajinskom sekretaru za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. – Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta nije akreditovala studijski program u čijem izvođenju učestvuje i Svetlana Trajković, a potom je Nacionalni savet za visoko obrazovanje potvrdio rešenje komisije. Mi smo kontaktirali s pokrajinskim sekretarijatom da bi se odredio prema navedenoj ispravi o stečenom stepenu doktora nauka na Fakultetu za menadžment – rekli su u Ministarstvu. Naglasili su i da Ministarstvo, shodno zakonu, ne bira i ne razrešava zaposlene po visokoškolskim ustanovama, niti ima ingerencije za uvođenje privremenih mera, već da je to u nadležnosti saveta škole.

Crna Gora: Ćirilica i srpski jezik eliminisani iz zvanične upotrebe

Ćirilično pismo i srpski jezik eliminisani su iz zvanične upotrebe, čime je prekršen Ustav Crne Gore koji garantuje ravnopravnost ćirilice i latinice, ocenjeno je na okrugom stolu o temi “Nacionalna samosvest i ćirilica” koji je održan 6. juna u Nikšiću. Okrugli sto, koji su organizovali Crnogorsko–ruski kulturni centar, Institut za srpsku kulturu i Eparhija budimljansko-nikšićka, rezultiraće, kako je najavljeno, donošenjem deklaracije i zahtevima za zaštitu Ustavom zagarantovanog statusa srpskog jezika i ćirilice, koja će biti upućena institucijama u Crnoj Gori.
Njegovo preosveštenstvo episkop budimljansko–nikšićki Joanikije istakao je da je ćirilično pismo veza sa duhovnom i kulturnom tradicijom “po kojoj se prepoznajemo i razumemo druge kulture i darove drugih naroda”. On je napomenuo da se ne traži izbacivanje latinice, ali da moraju biti ravnopravno zastupljena oba pisma, kako garantuje i Ustav Crne Gore. Prema njegovim rečima, sve državne institucije i ustanove u Crnoj Gori koriste isključivo latinicu, uz izgovor da je to tako, navodno, zbog tehničkih nemogućnosti.
U ime Matice Boke, profesor Željko Komnenović rekao je da je aktuelni politički trenutak u Crnoj Gori, posebno u poslednje tri decenije, doneo nezabeležen proces na evropskom prostoru, satanizaciju, marginalizaciju i diskriminaciju jedne kulture da bi se zamenila drugom. – Vlast sprovodi nad svojim narodom metode identiteskih reformi. Prva žrtva je bila nauka, a Crna Gora je preko noći latinizovana, iako je sva njena pisana građa, od Oktoiha do dnevnih listova i naziva firmi, sve do 90-tih godina bila napisana na ćirilici – rekao je Komnenović. On smatra da su u Crnoj Gori sazreli uslovi da budu otvorene prve privatne škole u kojima će učenici učiti na srpskom jeziku i ćirilici.(→Press Clipping)

Psihološkinja sa Harvarda otkriva kako prepoznati lažova

Jedno od široko rasprostranjenih mišljenja jeste da neko laže ako je nervozan i vrpolji se ili izbegava kontakt očima. Međutim, profesorka s Havarda Ejmi Kadi kaže da ne treba tražiti samo jedan jasan neverbalni znak da bismo otkrili lažova. U svojoj novoj knjizi “Presence”, Kadi navodi da dokaze za obmanu i laganje treba tražiti u nizu razlika kroz različite načine komunikacije, uključujući izraze lica, držanje i govor.   “Laganje je težak posao”, kaže Kadi. “Laganjem se govori jedna priča, a potiskuje druga. I to nije dovoljno – mnogi osećaju krivicu dok lažu, što dodatno otežava posao i čini laganje komplikovanim. Naš um jednostavno ne može sve to da izvede, a da se makar malo ne oda”, dodaje.  Najbolji način da se primete znaci koji odaju lažova jeste traženje razlika između onoga što ljudi govore i šta rade. Reč je o konfliktnim emocijama – na primer srećna intonacija u kombinaciji s uznemirenim izrazom lica.
Nažalost, ljudi su generalno prilično loši u otkrivanju laži. Problem je što se većina fokusira na sadržaj onoga što ljudi govore, a nedovoljno na postupke i usklađenost ta dva aspekta.  Kadi navodi da je jedna studija na Harvardu otkrila da ljudi s poremećajem govora bolje otkrivaju lažove od onih bez poremećaja, verovatno zato što ih reči ne ometaju.  “Kada svesno tražimo znakove obmane, obraćamo previše pažnje na reči, a ne na neverbalno ponašanje. Istina se jasnije otkriva kroz ponašanje nego kroz reči”, zaključuje psihološkinja.  (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply