Ne dečijem radu: Šta je još potrebno da bude urađeno?

Konflikti u svetu  su naterali jedno od 80 dece da napusti svoj dom, 168 miliona dece u svetu uključeno je u dečiji rad – 85 miliona od njih u štetan rad – što je broj veći od ukupnog broja dece u Evropi (138 miliona)  Za najmanje 700 miliona dece, odnosno jednu četvrtinu svetske populacije dece, detinjstvo se prerano završilo, upozorila je organizacija Sejv d čildren (Save the Children).
Hitna akcija je potrebna da se reši problem rada dece u oblastima koja su zahvaćena ratom i katastrofama. Rad dece bi trebalo smatrati prioritetnim problemom u okviru humanitarne odgovornosti i tokom rekonstrukcije i oporavka. Vlade, organizacije radnika i poslodavaca i humanitarci treba i igraju ključnu ulogu u razrešenju problema rada dece tokom sukoba i katastrofa. Ako svet želi da dostigne Cilj 8.7 potrebno je da pojačati i ubrzati akciju da se okonča rad dece, uključujući u oblastima zahvaćenih ratom i katastrofama. I potrebno je da to uradimo zajedno. (→Press ClippingSaopštenja)

Pridružite nam se na Svetski dan protiv dečijeg rada 2017!

Svetski dan je prilika da se podigne glas protiv dečijeg rada. Pozivamo vas i vašu organizaciju da budete deo 12. juna Svetskog dana. Pridružite nam se i dodajte svoj glas međunarodnom pokretu protiv rada dece.
Za više informacija posetite www.ilo.org/ChildLabourWorldDay, www.nsprv.org.rs, www.nsprvojvodine.org.rs, www.nsjs.org.rs  ili fundamentals@ilo.org .

Zakon  o dualnom obrazovanju u interesu poslodavaca

Na tribini o Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju u Pokretu slobodnih građana u četvrtak uveče je u Beogradu ocenjeno da su odredbe tog pravnog akta isključivo u korist poslodavaca. Ukazano je da u predvidjenim odredbama ne postoji mogućnost da se poslodavac sankcioniše i da su tim Nacrtom isključene i odredbe Zakona o radu. Profesorka u penziji Srbijanka Turajlić je rekla da se iz Nacrta uopšte ne vidi kuda vodi dualno obrazovanje, i da se ne zna kako se identifikuju potrebe tržišta rada. „Stiče se utisak da potrebe tržišta rada saznajemo preko poslodavaca i da je jedino važno da im se obezbedi jeftina radna snaga“, rekla je ona. Dodala je da se stiče utisak da je neko uzeo i prepisao strani zakon o dualnom obrazovanju, ukazavši da je, „kada nešto prepisujete, osnovna greška da prepisujete loše“.
Profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković je ocenila „da je nacrt tog zakona katastrofalan i na veliku štetu i dece, i države“. „Nije mi jasno zašto se, po odredbama Nacrta, Ministarstvo prosvete odrekle uloge u dualnom obrazovanju i sve prepustila Privrednoj komori Srbije“, rekla je ona. Po njenim rečima, to što se predlaže je uskladjeno s potrebama poslodavaca, a ne države i društva u Srbiji. „Jedina obaveza poslodavaca je da obezbedi bezbednost na radu, a ostala prava iz Zakona o radu se i ne pominju“, rekla je ona. Najavljeno je da će primedbe na Nacrt zakona o dualnom obrazovanju biti prosledjene Ministarstvu prosvete.

U školama za talente mesta i za drugi krug

U okviru ovogodišnjeg upisnog roka u srednjim školama za talente,  preliminarni rezultati su istaknuti i u muzičkim, baletskim i dizajnerskim školama. Na ove rezultate kandidati za srednjoškolce mogu danas da se žale, tako da će  i u ovim, ali i u gimanzijama i gimnazijskim odeljenjima za talente, u kojima su preliminarni rezultati bili istaknuti dan ranije, biti istaknuti konačni rezultati prijemnih ispita. U Vojvodini, u sedam muzičkih, dve baletske, jednoj dizajnerskoj i jednom odeljeju za dizajnere u gimnaziji, ima ukupno 548 mesta za prvake, od čega je 64 s nastavom na mađarskom jeziku. Na ova mesta prijavilo se 486 svršenih osmaka, a prijemni  je položio 431 kandidat.
U Školi za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu na 100 mesta na pet smerova (tehničar dizajna ambalaže, grafike, enterijera i industrijskih proizvoda, tekstila i likovni tehničar) prijavilo se 126 kandidata, a prijemni je položio 121, dok se za 20 mesta na smeru za tehničara dizajna grafike, s nastavom na mađarskom jeziku, prijavilo šest kandidata, a prijemnih ih je položilo pet. U Gimnaziji „Boljai“ u Senti, za 20 mesta na smeru za likovnog tehničara, s nastavom na mađarskom jeziku, od 24 prijavljena kandidata, prijemni je položio 21. Tako su sva mesta za buduće dizajnere u učionicama s nastavom na srpskom jeziku već popunjena, a praznih mesta ima samo u odeljenju s nastavom na mađarskom jeziku u školi u Novom Sadu.(→Press Clipping)

Nisu popunjena ni u obe baletske škole

Sva mesta nisu popunjena ni u obe baletske škole u Vojvodini. U Baletskoj školi u Novom Sadu, od 11 prijavljenih, za šest mesta na smeru klasičnog baleta, prijemni je položilo šest kandidata, od 10 prijavljenih, za 16 mesta na smeru igrača narodnih igara, prijemni je položilo devet kandidata, a od devet prijavljenih,za šest mesta na smeru za savremenu igru, prijemni je položilo sedmoro. U Baletskoj školi „Dimitrije Parlać“ u Pančevu, od osam prijavljenih, za šest mesta na smeru klasičnog baleta, prijemni je položilo njih sedam, dok su za isti broj mesta na smeru za savremenu igru, prijemni položili svih šest kandidata.

U muzičkim školama većina mesta popunjena

I u muzičkim školama u Vojvodini je većina mesta popunjena, a praznih  još ima u školama u Subotici, Pančevu i Sremskoj Mitrovici. U Muzičkoj školi „Josif Marinković“ u Zrenjaninu, na osam mesta na smeru za dizajnera zvuka, prijavilo se 15 kandidata, a prijemni je položilo osam. Za isti broj mesta na smeru za muzičkog saradnika, od prijavljenih 12, prijemni je položilo 11 kandidata, a od 23 prijavljenih za 16 mesta na instrumentalnom smeru, prijemni ih je položilo 19.U istoimenoj muzičkoj školi u Vršcu, svih 17 prijavljenih, za 16 mesta na smeru za muzičke izvođače, položilo je prijemni, kao i svih 20 prijavljenih, za takođe 16 mesta, na smeru za muzičke saradnike.
U Muzičkoj školi „Jovan Bandur“ u Pančevu, svih 19 prijavljenih, za 24 mesta na izvođačkom smeru, je položilo prijemni, dok je, od sedam prijavljenih, za osam mesta na smeru za muzičkog sradnika, prijemni položilo šest kandidata. U Muzičkoj školi u Subotici, na smeru za muzičke izvođače s nastavom na srpskom, svih 13 kandidata, za osam mesta, položilo je prijemni, dok je, za isti broj mesta na ovom smeru s nastavom na mađarskom jeziku, prijemni takođe položilo svih pet prijavljenih. Na smeru za muzičke izvođače Džez muzike s nastavom na srpskom, za osam mesta, prijavilo se dva kandidata i oba su položila prijemni, dok se za nastavu na mađarskom na ovom smeru, za isti broj mesta, prijavilo dva kandidata, a prijemni je položio jedan. Na smeru za muzičke saradnike s nastavom na srpskom, za osam mesta, prijavilo se 11 kandidata, a prijemni ih je položilo osam, dok su za isti broj mesta na ovom smeru, ali s nastavom na mađarskom, svih četvoro prijavljenih položili prijemni.
U Novom Sadu, u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“, od 46 prijavljenih, za 40 mesta za muzičke izvođače, prijemni je položio 41 kandidat, a od 39 kandidata, za 24 mesta za muzičke saradnike, prijemni je položilo njih 35. U Muzičkoj školi „Petar Konjović“ u Somboru, svih osam prijavljenih, za osam mesta na smeru za dizajnere zvuka, je položilo prijemni, za isti broj mesta na smeru za muzičke izvođače, prijemni je, od 12 prijavljenih, položilo njih devet, dok je na smeru za muzičke izvođače tredicionalne muzike, za takođe osam mesta, konkurisalo devet kandidata, a prijemni položilo njih osam. U Muzičkoj školi „Petar Kranjčević“ u Sremskoj Mitrovici, od 11 prijavljenih, za osam mesta na smeru za muzičke izvođače, prijemni je položilo njih 10, dok je, od 11 prijavljenih, za takođe osam mesta na smeru za muzičke saradnike, prijemni položilo pet kandidata.

Svi bodovi čekaju polaganje završnog ispita

Bodovima osvojenim na prijemnim ispitima, sada će se dodati bodovi osvojeni na takmičenjima u osmom razredu iz predmeta važnih za smer za koji je kandidat polagao prijemni, a zatim će svi ovi bodovi čekati polaganje završnog ispita, te će im se pridodati oni iz osnovne škole i sa tog ispita i tek tada će se napraviti konačne rang liste učenika primljenih u škole ili odeljenja za talente. Na ovim rang listama biće samo učenici koji su u tim školama polagali prijemne ispite. Zatim će škole, u kojima ostane slobodnih mesta, ta mesta oglasiti, u drugom upisnom krugu, pa će na njih moći da konkurišu učenici koji su odgovarajuće prijemne položili u drugim školama, ali su ostali ispod crte. Bez obzira na ukupan broj bodova ovi kandidati neće moći da pomeraju one koji se već nalaze na rang listama, to jest raspoređeni su u prvom upisnom krugu.

Objavljeni rezultati prijemnih ispita u gimnazijama za talente

Preliminarni rezultati prijemnih ispita za filološku gimnaziju i filološka odeljenja, odnosno za Matematičku gimnaziju i matematička odeljenja i za odeljenje za učenike s posebnim sposobnostima za fiziku i gimnazijska odeljenja za učenike s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, kao i za bilingvalna odeljenja u gimnazijama, istaknuti su na oglasnim tablama ovih škola, a po svemu sudeći, većina vojvođanskih odeljenja za ove talente biće popunjena.
U bilingvalnim odeljenjima gimnazija u Vojvodini ove godine ima 120 mesta i to u Senti, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U Senti, gde u Senćanskoj gimnaziji ima 30 mesta u bilingvalnom srpsko-engleskom odeljenju, svih 17 prijavljenih je položilo prijemni, dok je u Mitrovačkoj gimnaziji za isti broj mesta, takođe u odeljenju sa srpsko engleskom nastavom, od 45 prijavljenih prijemni položilo njih 38. U Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, gde ima po 15 mesta za engleski, nemački, francuski i ruski, za engleski je, od 112 prijavljenih, prijemni položilo 95, za francuski od 19 prijavljenih položilo ih je 12, za ruski svih 25 prijavljenih je položilo prijemni, a za nemački, od 46 prijavljenih, položilo ih je 23.
Gimnazija za jezičke talente u Vojvodini ima dve, u Subotici i Sremskim Karlovcima sa ukupno 192 mesta, od čega je 48 s nastavom na mađarskom jeziku. U Gimnaziji „Deže Kostolanji“u Subotici, u kojoj se nastava održava na mađarskom jeziku, za 24 mesta na smeru za engleski konkurisalo je 50 malih maturanata, a prijemni ih je položilo 36, dok je za isti broj mesta na smeru za nemački, od prijavljenih 14, ispit položilo njih 12. U Karlovačkoj gimnaziji, od ukupno 144 mesta, 60 je na smeru za engleski, a po 12 na smerovima za klasične jezike, nemački, francuski, ruski, kineski, italijanski i španski. Prijemni iz nemačkog, od 10 položilo je devet kandidata, iz ruskog svih osam prijavljenih je položilo, a iz francuskog su oba prijavljena kandidata prijemni položila. Prijemni iz engleskog, s kojim se konkuriše za sve ostale smerove u ovoj školi, polagao je 141 kandidat, a položilo ga je 132.
Za matematičke talente mesta ima u Senti, gde je nastava na mađarskom i u Novom Sadu. U Gimnaziji „Boljai“, u Senti, za 20 mesta, konkurisalo je 29 kandidata, a prijemni je položio 21 kandidat. U Novom Sadu, u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, za 40 mesta prijavio se 101 kandidat, a prijemni ih je položilo 48.
Za petnaestogodišnjake, talentovane za računarstvo i informatiku, ove godine ima mesta u gimnazijama u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i prvi put, u Somboru. U novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, na 40 ovakvih mesta,i na, u Vojvodini jedinih, 20 za đake talentovane za fiziku, prijavilo se ukupno 136 kandidata. Od tog broja 65 ih je konkurisalo za smer fizike. Prijemni, koji je za oba smera iz matematike isti, položilo je njih 94, a kako su kandidati za smer fizike mogli da biraju da li će polagati na prijemnom fiziku ili matematiku, 25 ih je položilo i test iz fizike, a u konačnom bodovanju računaće im se bolji rezultat. U Mitrovačkoj gimnaziji, na 20 mesta konkurisalo je 32 kandidata, a prijemni ih je položilo 19, dok je u Gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somobru, od 34 kandidata, prijavljena za 20 mesta, prijemni položilo samo njih troje. Odeljenje za sportske talente u Vojvodini ima samo novosadska Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“, i to sa 30 mesta, za koja je ove godine konkurisalo 49 svršenih osmaka. Rezultati prijemnih ispita u ostalim školama za talente, a u Vojvodini to su još baletske muzičke i dizajnerske, biće istaknuti sutra. Na sve ove rezultate kandidati, koji smatraju da su oštećeni pri bodovanju, mogu se žale sutra do 16 sati, a već u četvrtak će u svim školama gde su se polagali prijemni biti istaknuti konačni rezultati, i to do 12 sati. Bodovima osvojenim na prijemnim ispitima dodaće se zatim i bodovi osvojeni na takmičenjima u osmom razredu iz predmeta važnih za smer za koji je kandidat polagao prijemni, a zatim će svi ovi bodovi čekati polaganje završnog ispita, te se pridodati onim iz osnovne škole i sa tog ispita i tek tada će se napraviti konačne rang liste učenika primljenih u škole ili odeljenja za talente.

Dan NIS-a na Tehnološkom fakultetu u Zrenjaninu

Dan NIS-a održan je u četvrtak na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, u prisustvu velikog broja studenata ovog fakulteta i Visoke tehničke škole strukovnih studija, kao i srednjoškolaca iz grada na Begeju. Manifestaciji, koja je održana u velikom amfiteatru fakulteta, uz rukovodstvo i profesore, prisustvovali su i predstavnici Grada Zrenjanina i, naravno, kompanije NIS. Pozdravnu besedu imala je dekanka Tehničkog fakulteta dr Dragica Radosav, koja je istakla da se na ovoj zrenjaninskoj visokoškolskoj ustanovi uspešno razvija jedan novi mladi studijski program. „Tek sledeće školske godine prvi put ćemo imati četvrtu godinu studija smera eksploatacije nafte i gasa. Ali mi već razmišljamo o tome da treba ići dalje, što znači da ostaje jedna cela školska godina za akreditaciju master studija, jer je danas itekako potrebno da studenti imaju 300 bodova. I to će biti jedna od glavnih naših aktivnosti za sledeću školsku godinu, da akreditujemo i doktorske studije“, naglasila je dr Dragica Radosav. Ona je napomenula da su na zrenjaninskom fakultetu redovni gosti profesori iz Rusije, a priprema se dolazak šest novih profesora sa Univerziteta u Uhti, sa kojim zrenjaninski fakultet uspešno sarađuje.
Zamenik generalnog direktora NIS-a Andrej Šibanov iskazao je zadovoljstvo što su studenti veoma zainteresovani za program „Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa“, na kojem beleže velike uspehe. „Ponosni smo na činjenicu da ovaj program pohađaju 143 studenta, od kojih su trojica najboljih dobili stipendiju“, istakao je Šibanov.
U ime Grada Zrenjanina, pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić istakao je odličnu saradnju, kako sa kompanijom NIS, tako i sa Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin“, najavljujući i nove zajedničke projekte, među kojima je i onaj u korišćenju obnovljivih izvora energije.

Ples predškolaca na glavnom trgu u Zrenjaninu

Oko sedam stotina predškolaca, koji će u septembru krenuti u školu, plesalo je u četvrtak na glavnom gradskom trgu Ples predškolaca pod nazivom “Zdravo svete”. Mališane i njihove vaspitače i roditelje pozdravili su direktor Predškolske ustanove Vladimir Petrović i pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura. “Ovde smo se okupili da obeležimo završetak vašeg boravka u vrtićima i početak školskog doba. Grad Zrenjanin će kao i prethodnih godina, za sve vas, obezbediti školske torbe i pribor. Želim vam srećan početak školske godine i da leto bude puno igre i radosti, uživajte u plesu i današnjem druženju “, rekao je Salapura.  Ples predškolaca prvi put organizovan je prošle godine, a Nikoleta Vidaković najavila je da će naredne godine, zajedno sa zrenjaninskim predškolcima, plesati i mališani iz još četiri evropska grada.

Moro: Studenti grade veze između Srbije i Francuske

Za studente koji nastavljaju studije u Francuskoj u četvrtak  je organizovan pripremni seminar i prijem, a ambasadoka Francuske u Srbiji Kristin Moro im je poručila da se računa na njih da grade veze između Srbije i Francuske. Ove godine, dodeljene su 23 stipendije za master i dve za doktorske studije i 20 stipendija u okviru programa Dositeja u partnerstvu sa Ministarstvom omladine i sporta. ”Vaš izbor da studirate u Francuskoj za nas je od osnovnog značaja za jačanje bilateralnih veza posebno u oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja”, rekla je Moro studentima u Ambasadi Francuske. Ona im je poručila da se računa na njih, kao što se računalo i na prethodne studente, da grade veze između Srbije i Francuske. ”Nadam se da ćete nastaviti da razvijate veze i da će to da osnaži našu francusko – srpsku saradnju”, rekla je Moro.
Ona im je poželela da u potpunosti iskoriste francusko iskustvo i da vezu koju su uspostavili sa ambasadom i Francuskim institutom u Srbiji osnaže i nastave je i nakon studija u Francuskoj. ”Ovo prvi korak. Spremate se da otkrijete jednu novu zemlju, da se integrišete u novu kulturu, da se zbližite sa novim metodama učenja, da se suočite sa drugačijim navikama… Nadam se da će današnji susret odgovoriti na veliki deo vaših pitanja i da će vas ospokojiti”, rekla je Moro. Ona je čestitala studentima na uspehu, ali i izrazila divljenje zbog njihovih biografija ocenjujući da svaka od njih ima svoju specifičnost, ali da sve sadrže okrenutost ka Francuskoj. Inače, na kratkom pripremnom seminaru studenti su mogli da se upoznaju sa praktičnim temama kao što su procedura za dobijanje vize, odlazak i smeštaj u Francuskoj, posebne procedure za stipendiste Vlade Francuske, ali i da razmene iskustva sa nekadašnjim studentima iz Srbije koji su završili ili završavaju studije u Francuskoj.(→Press Clipping)

“Radosno detinjstvo” se deli na osam ustanova

Na sednici Saveta za obrazovanje i sport održanoj  u sredu razmatran je i većinom glasova prihvaćen Predlog odluke o mreži ustanova koje obavljaju delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji grada Novog Sada, kojim se predlaže deljenje celovitog „Radosnog detinjstva“ na osam ustanova. Kako je objašnjeno, razlog za donošenje je usklađivanje sa Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Službeni glasnik RS“ broj 18/10). Mrežu predškolskih ustanova Predlogom te odluke čini osam celina: „Riznica“ Petrovaradin, Ulica Jože Vlahovića bb; „Lastavica“ Veternik, Paunova ulica 4 i u Novom Sadu „Miroslav Antić“, Ulica Janka Čmelika  87; „Plava zvezda“, Čenejska ulica 50; „Jovan Jovanović Zmaj“, Ulica Bate Brkića 1/A; „Stari grad“, Ulica Pavla Simića 9; „Pčelica Maja“, Ulica Branimira Ćosića 40 i „Dečja planeta“, Ulica Narodnog fronta 42. Predlogom odluke propisuje se da će Predškolska ustanova „Riznica“ obavljati delatnost vaspitanja i obrazovanja i u objektu u Sremskim Karlovcima, Karađorđeva ulica 36, do formiranja Predškolske ustanove na teritoriji opštine Sremski Karlovci. Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine podržali su predloženu mrežu ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Dve ekološke akcije povodom dana zaštite životne sredine

Svetski Dan zaštite životne sredine obeležili su Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Kikinde i kompanija „FCC“ doo iz Kikinde. U dvorištu Kulturnog centra upriličena je velika ekološka manifestacija, u okviru koje je priređena izložba dečijih crteža nastalih na likovnom konkursu na temu „Ja u čistijoj okolini“, a za mališane je izvedena i pozorišna predstava „Crvenkapa“ pozorištanceta „Lane“. Na konkurs je pristiglo više od 70 radova iz šest škola, i najboljima su dodeljene  nagrade u vidu pribora za crtanje. Nagrade je dodelila gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Miroslava Krnić. U kategoriji učenika osnovnih škola na likovnom konkursu nagrađeni su Tijana Mirkov, Snežana Lagunyin, Milana Talijanov, Benjamin Satler, Lena Vujačić i Mila Tot. Deca su na različite načine videla sebe u svom okruženju, a jedan od nagrađenih radova prikazuje čak i to kako bi trebalo da izgleda čisto i uredno dečije igralište.
U okviru obeležavanja Dana zaštite životne sredine proglašeni su i pobednici “Takmičenja sa Čistunkom”, u kojem su se deca u vrtićima i školama takmičila u prikupljanju starog papira. Akciju je inicirala kompanija „FCC”, pa je od 1. septembra prošle do 31. maja ove godine sakupljeno više od 6,5 tona starog papira.  Ana Babić iz kompanija „FCC” objašnjava da su se vrtići i škole nadmetali ko će sakupiti više starog papira, a da su se deca pri tom i individualno takmičila u prikupljanju ove sekundarne sirovine. Najvredniji su bili mališani vrtića “Šilja” iz Novih Kozaraca i đaci Osnovne škole “Mora Karolj” iz Sajana.

Slatka “mala matura” u Titelu

Sedamdeset šest maturanata OŠ „Svetozar Miletić” proslavilo je u holu škole svoj rastanak sa osmoljetkom i početak putovanja u svet odraslih. Da im proslava bude slađa pobrinuli su se njihovi roditelji koji su ih ispratili podelivši im čokolade. Svečanost na kojoj su im uručene novčane nagrade, knjige, pohvale i posebne diplome, vodio je direktor škole mr Petar Kojić. Nastavnica Aleksandra Kolak, u ime svih odeljenjskih starešina i nastavnika, oprostila se od maturanata dirljivim govorom u kojem je pomenula vreme od njihovih prvih nesigurnih školskih koraka, do sadašnjeg trenutka kada svesno i odgovorno uzimaju svoj život u svoje ruke.
Lep gest učinila je Opština Titel, koja je za sve vukovce obezbedila po 10 000 dinara, a za đaka generacije 20 000 dinara. Maturante je pozdravio predsednik opštine, mr Dragan Božić, obećavši da će nastojati da to postane tradicija. Škola je vukovcima poklonila knjige, a đaku generacije tablet.
Među 76 maturanata, svojom svestranošću, radom i zalaganjem, istaklo se sedam vukovaca, među kojima je je najuspešnija bila Tamara Čorto-đak generacije. U stopu su je pratili Maša Ivanov, Jovana Boričić, Nikola Ančin, Ljubica Džambas, Dušan Čurić i Radoslav Pavkov. Da bi rastanak sa školom bio što veseliji, pobrinuo se lokalni muzički sastav, a oko 23.30 svečanost su začinili trubači. Svečanost je trajala tačno do ponoći, kako je i dogovoreno.

Zmajeve dečje igare

Treći dan Zmajevih dečjih igara počeo je u 9.30 crtežima mališana „Galerija na asfaltu” na Trgu slobode, a u isto vreme u Zmaj Jovinoj ulici održaće se program „I stomatolog je moj lekar”, kao i šetnja „Kroz ulicu lipa”. Na Trgu slobode u 10 časova počeo je projekat „Bolnica za medvediće”, koji je održan i popodne u 17.30. U galeriji „Forma” u 10 časova je upriličena umetnička radionica, a u isto vreme u Matici srpskoj održano je Savetovanje o književnosti za decu. Nekoliko predstava u okviru „Pozorišnih dana Zmajevih dečjih igara” odigrano je u Pozorištu mladih od 10 do 15 časova. U Gradskoj biblioteci od 11 časova organizovan je susret dece i pisaca. Izložba dečjih ilustracija „Naša Pipi!” može se pogledati u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. U OŠ „Petefi Šandor” u 13 časova je izveden dvojezični poetski nastup učenika iz Novog Kneževca.
Na sportskom terenu Sokolskog društva „Vojvodina” u 17 časova odigrani  su dečji sportski i plesni nastupi, a u isto vreme glumački, plesni i muzički nastupi dece „Pod lipama” su upriličeni u Zmaj Jovinoj ulici. „Uličarolije” počele su, na Trgu slobode, u 17.30, a na istom mestu u 18 časova održan je program „Srednjovekovno mačevanje i borbe s vitezovima”. U isto vreme na Trgu slobode i u Zmaj Jovinoj ulici je organizovano nekoliko edukativnih i kreativnih radionica. Na uglu Dunavske i Gimnazijske ulice u 18 časova organizovan je program dečje poezije i proze „Ovde stanuju pesme”, a u 19 časova u Zmaj Jovinoj održana je  „Šetnja univerzumom”. Na Trgu slobode u 19.45 je izvedena predstava „Petar Pan”, a nakon toga u 20.15 nastupio je dečji hor „Suncokreti”. Još jedan koncert „Gudalom kroz svet” je održan u 20.15 u Zmaj Jovinoj ulici, nakon čega je u 21 čas usledila predstava studenata, pod nazivom „Pozorište senki”.(→Press Clipping)

Međunarodna konferencija o inženjerstvu

Potpredsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Damir Zobenica otvorio je u četvrtak  8. Međunarodnu konferenciju o inženjerstvu i tehnologiji – ICET – 2017 i istakao da je u cilju povećanja ekonomskog prosperiteta i otvaranja novih radnih mesta potrebna dobra simbioza između nauke i prakse. „Naša je dužnost, kao političara da podržimo napredak, nauku, istraživanje i razvoj i da stvorimo ambijent u kome će naši studenti i naučnici uvek imati mogućnost da dalje istražuju, usavršavaju se, razmenjuju iskustva, da šire svoja znanja i da ih primenjuju u praksi“, rekao je Zobenica, navedeno je u saopštenju. Kako je istaknuto, međunarodna konferencija PSU-UNS predstavlja jednu od ključnih aktivnosti u saradnji Univerziteta iz Novog Sada i „Prince of Songkla University” iz Hat Džaija sa Tajlanda i svake godine okupi na jednom mestu oko oko 150 naučnika, studenata, profesora i saradnika, koji razmenjuju znanja i iskustva.
Do sada je održano sedam ovakvih konferencija, naizmenično na Tajlandu i u Srbiji, odnosno u Novom Sadu, a na njima su predstavljeni vrhunski rezultati istraživanja sa oba univerziteta, ali i sa drugih partnerskih institucija iz Azije, Amerike i Evrope.  Otvarajući konferenciju, Zobenica je izrazio zadovoljstvo zbog uspešne naučne saradnje dva univerziteta, ocenjujući da ona predstavlja primer dobre prakse koji zaslužuje punu podršku.  „Veoma smo srećni da vidimo da je naučna saradnja između dva univerziteta, jednog na Tajlandu i jednog u Srbiji, svake godine sve veća, sadržajnija, brojnija i značajnija“, rekao je Zobenica. „Implementacija znanja je ključ. U cilju povećanja ekonomskog prosperiteta i otvaranja novih radnih mesta treba nam dobra simbioza između nauke i prakse. Dakle, znanje koje se stiče na Univerzitetu treba sprovesti u praksi, u svakodnevnom životu, a najviše u ekonomiji“, zaključio je Zobenica. Konferencija će traje do 10. juna u Novom Sadu u organizaciji Inženjerskog fakulteta iz Hat Džaija sa Tajlanda i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.(→Press Clipping)

Čvarkov i Torbica podučavali studente “državnom poslu”

Junaci humorističkog serijala Dimitrije Banjac i Nikola Škorić, poznatiji kao Đorđe Čvarkov i Dragan Torbica, podeleli su sa studentima Više poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu  iskustva „rada“ na državnom poslu. “Poznato je da se u državnim firmama u turbulentim periodima pojavljuju takozvani čepovi, odnosno u pojedinim kancelarijama dolazi do nagomilavanja netaknutog posla. To su takozvane “čepne jedinice” administratorskog tipa koje ne rade apsolutno ništa“, ispričali su  oni na tribini na temu “Mladi u državnom poslu: Da ili ne?”. Treći član ove poznate i svima omiljene ekipe Dejan Ćirjaković je zbog bolesti izostao sa tribine, a Škorić se našalio da ga muče stomačni problemi, na šta su studenti gromoglasno nasmejali. Kako su rekli Banjac i Škorić oni si u poslednjih pet godina postali najistaknutija lica “Državnog posla”, tačnije jednog zamišljenog preduzeća za koje se ne zna niti čime se bavi niti se tu bilo šta radi, a inspiracija za tako nešto im je došla iz realnog života. Škorić je objasnio da pod tom inspiracijom misle i na iskustva rada na televiziji i jedne firme u kojoj je bio zaposlen Banjac gde su ih posebno zabavljale avanture malih činovnika. “To su ljudi koji dođu u osam sati na posao da se otkucaju, a već u 11 su otišli na pijacu da kupe neku džigericu ili šta im već treba tog dana za ručak, a onda odu kući i to tako funkcioniše zadnjih pedesetak godina“, rekao je Banjac. On kaže da je devet godina radio u Rafineriji Novi Sad u sektoru koji se bavio preradom naftnog gasa i taj sektor je omogućavao ostalim sektorima gore navedeno ponašanje.(→Press Clipping)

Uručena nagrada Zadužbine Branka Ćopića

Nagrada Zadužbine Branka Ćopića za 2016. godinu uručena je u četvrtak  u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Anđelku Anušiću za roman “Glasovi sa granice” u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva (Istočno Sarajevo) i Miroslavu Ceri Mihailoviću za zbirku pesama “Pogled sa koca”, koju je objavio “Kairos” iz Sremskih Karlovaca. Jednoglasnu odluku da nagrada za dela visoke umetničke vrednosti, objavljena prvi put u 2016. godini, pripadne Anušiću i Mihailoviću doneo je Upravni odbor Zadužbine koji čine akademik Milosav Tešić (predsednik), dopisni član SANU Goran Petrović (potpredsednik) i akademici Matija Bećković, Dušan Kovačević i Nada Milošević Đorđević.
Milošević Đorđević istakla je da “ponirući u odnose različitih civilizacija, prataći političke interese tzv. velikih sila na Balkanu, analizirajući sudbinu srpskog naroda koji se u obe Krajine, iako većinski, vekovima borio za svoj opstanak i svoj identitet, Anušić ostavlja lekovitu poruku da je iskustvo prošlosti najvažniji zalog za budućnost”. U obrazloženju se navodi i da prvi tom Anušićeve Srpske krajiške tetralogije, obiman i moderno uobličen roman, predstavlja literalno uverljivu sliku nesigurnog života srpskog naroda na jednom vetrovitom području, u kraju izloženom mnogim nevoljama i opasnostima. Anušić je nagradu “Branko Ćopić” nazvao “najlepšim grmečkim vezenim peškirom, vezenom maramom naše savremene književnosti” i dodao da to priznanje doživljava “i kao duhovnu i moralnu satisfakciju delu našeg naroda sa večne krajiške međe, čija je sudbina postala i književna sudbina i prešla i nadležnost svete institucije zvane Literatura”. “U romanu, kroz desetine likova i junaka sa srpskokrajiške, balkanske agore, tragam za životom koji nije prošao, životom ispod demonske magme svetsko-istorijskih tektonskih poremećaja, za životom u našim precima i njihovim potomcima koji nas, današnje i ovamošnje, ovde, tamo i onamo, veže i spreže, i uspravno drži ispod nebeske plaveti, sa nezgaslom zvezdom u onom večnom krugu, gde počiva naš davni predak Isakovič, koji nas, evo i ovoga trena gleda i nadežno teši da ima seoba, ali smrti nema”, istakao je Anušić u svojoj besedi.(→Press Clipping)

Vremeplov: Otkriven spomenik Dositeju

Na jučerašnji dan 9. juna 1914. godine u Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.

Vremeplov: Dikens

Engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma umro je 9.  juna 1870  godine. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani “Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Mala Dorit”, “Nikolas Niklbi”, “Velika očekivanja”, “Stara prodavnica retkosti”, “Sumorna kuća”, “Martin Čazlvit”, pripovetke “Tri duha”, “Cvrčak na ognjištu”, “Bitka života”.

Vremeplov: Erik Hobsbau

Na jučerašnji dan 9. juna 1917 godine rođen je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko nagrađivanoj knjizi “Vreme ekstrema” prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20.veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: “The Age of Revolution: Europe 1789-1848”, “The Age of Capital: 1848-1875” i “The Age of Empire: 1875-1914”. Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis “Nju Stejtsmen”, pod pseudonimom.

Direktorka podnela ostavku zbog skandaloznog spota

Zbog skandaloznog spota Di-džej Krmka snimljenog u Osnovnoj školi “Dimitrije Davidović” u Smederevu, direktorka škole Snežana Đurić koja je, mimo procedura, dozvolila snimanje, podnela je ostavku, saznaju “Novosti”. U četvrtak je održana sednica Školskog odbora, zakazana na zahtev roditelja i nastavnika, na kojoj je Đurićeva ponudila ostavku i na kojoj je izabran v.d. direktora. Inače, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da „neko ko obavlja funkciju direktora škole ne bi smeo da postupi na način koji je apsolutno neprihvatljiv za jednog prosvetnog radnika“. – Snimanje muzičkog spota u Osnovnoj školi „Dimitrije Davidović“ u Smederevu je prema mišljenju Ministarstva neprimereno i neprihvatljivo, jer sadržaj omalovažava ugled prosvetnih radnika i obrazovno vaspitnu ulogu škole.
Prema saznanjima Ministarstva, direktorka škole za odluku o ustupanju prostora nije imala saglasnost Republičke direkcije za imovinu. Takođe, saglasnost za snimanje spota nije tražena od Ministarstva, ali i da jeste ne bismo je dali, saopštilo je ministarstvo. Čeka se vanredni republički inspekcijski nadzor.
Povodom ovoga oglasilo se i smederevsko pozorište Patos. Kao obrazovno odgovorno pozorište, koje radi sa decom i mladima, najoštrije osuđujemo skandalozni „muzički“ spot snimljen u OŠ „Dimitrije Davidović“. „PATOS“ je posebno pozvan da reaguje jer su u realizaciji spota, učestvovali nekadašnji članovi pozorišta, ali i učenici osnovnih i srednjih škola koji su sadašnji članovi. Samo pozorište sa tim nije bilo upoznato ni u jednom trenutku. Prema rečima tih učenika, za snimanje spota su saznali u samoj školi ili preko drugara, kao i to da je obezbeđen honorar u iznosu od 500 dinara.(→Press Clipping)

Meštani blokirali put u Nišu zbog povređivanja devojčica, traže semafor i kružni tok

Meštani naselja „Nikola Tesla“ u četvrtak  popodne su na dva sata blokirali put Niš-Niška banja, ogorčeni zbog jutrošnje saobraćajne nesreće u tom naselju, u kojoj su povredjene četiri učenice od 12 i 13 godina. Meštani su zatražili hitno postavljanje semafora na raskrsnici Bulevara cara Konstantina i Nišavske ulice, na čijem pešačkom prelazu je danas automobil oborio devojčice. Zatražili su i da se na prvoj susednoj raskrsnici na Bulevaru cara Konstantina izgradi kružni tok kako bi se usporila vozila na putu Niš-Niška banja. Žitelji naselja „Nikola Tesla“ istakli su da ne prodje ni jedna nedelja da se na toj deonici Bulevara cara Konstantina ne dogodi neka nesreća i da su ozbiljno zabrinuti za bezbednost dece.
„Pre tri godine je na toj istoj raskrsnici poginulo dete, jutros umalo deca nisu izginula. Kola jure, niko ne zastaje da propusti pešake na pešačkom prelazu“, rekla je za Betu Sladjana Djordjević iz naselja „Nikola Tesla“. Po njenim rečima, na veoma prometnom delu Bulevara pešaci moraju da idu kolovozom jer su trotoari stalno zakrčeni vozilima zbog radnji. Otac devojčice koja je  povredjena, Slobodan Slobodnjak rekao je da meštani traže da policija stalno dežura na Bulevaru i to s radarom jer se sada većina vozača ne pridržava ograničenja brzine.
Meštani naselja „Nikola Tesla“ u petak su se sastali s gradonačelnikom Niša Darkom Bulatovićem da bi od njega zatražili pisanu potvrdu da će ležeći policajci i semafori biti postavljeni u rokovima koje je obećao gradski većnik. U protivnom, kako su kazali, ponovo će blokirati put Niš-Niška banja. (→Press Clipping)

By admin

Leave a Reply