Vesti – 15.06.2017.

Do naknade za godišnji iz 2014. ipak sudom!

Predsednik IO NSPRV za ŠU Sombor Miroljub Bjeletić uputio je u utorak  dopis rukovodiocu ŠU Sombor Borislavu Staničkovu, u kome ga podseća da je na sastanku Koordinacionog odbora NSPRV za ŠU Sombor održanom u ponedeljak 12.06.2017., doneta je Odluka da zaposleni u školama sa teritorije Školske uprave Sombor podnesu tužbe za ostvarivanje prava za neisplaćeni iznos naknade za korišćenje godišnjeg odmora iz 2014. godine.
„Naime, svi pokušaji Sindikata da se problem reši kompromisno i vansudski dosad nisu uspeli, pa je Sindikat jednostavno bio prisiljen na ovu meru kako bi zaposleni ostvarili pravo na pun iznos naknade koji im do ovog momenta nije isplaćen. U cilju toga svi zaposleni krenuće da pribave potrebnu dokumentaciju kako bi se ostvarilo utuženje, a prvi korak u tome je da od škola u kojima su zaposleni zahtevaju obračunske, odnosno isplatne liste iz tog perioda kako bi se mogao utvrditi iznos za koji će zaposleni utužiti škole u kojima su zasnovali radni odnos“, kaže Bjeletić.
„Kako je naš Sindikat već ostvario sudske presude po ovom pitanju, jasno je da će na kraju, ukoliko dođe do sudskih sporova, svi zaposleni dobiti te sporove, a republički budžet će proći lošije, jer će prema preliminarnim sudskim sporovima samo jedan spor biti „težak“ ssa 38.000 dinara, pri čemu je zaposleni bio oštećen za oko prosečno 3.000 dinara (čemu treba dodati zateznu kamatu). Iz napred rečenog, jasno je da je i u interesu Ministarstva da se nađe rešenje u pregovorima, a ne na sudu“,  piše on. (→Saopštenja)

Ne dečjem radu!

Svetski dan protiv rada dece 12. juna 2017. je bio fokusiran na uticaj koji ratni sukobi i prirodne katastrofe imaju na ditektno i indirektno rad dece. „Sukobi i katastrofe imaju razarajući uticaj na živote ljudi. Oni ubijaju, sakate i povređuju, prisiljavaju ljude da napuste domove, uništavaju sredstva za život, guraju u ekstremno siromaštvo i glad i vode ih u situacije koje uništavaju njihova ljudska prava. Ratni sukobi i katastrofe vode milione dece u rad ili u ruke trgovaca ljudima“ rekao je u ponedeljak na konferenciji u Somboru Hadži Zdravko M. Kovač, preedsednik NSKSV.
„Interno raseljena deca i izbeglice su posebno ranjivi. Procena je da 250 miliona dece živi u područjima zahvaćenim oružanim sukobima. Svake godine, skoro 70 miliona dece je u dodiru sa prirodnim katastrofama. Mnoga, od 168 miliona, deca koja su zarobljena dečijim radom žive u ratnim i uslovima prirodnih katastrofa. Više od polovine od 65 miliona raseljenih ljudi zbog rata čine deca“ rekao je prof Kovač.
„Sukobi i katastrofe vode raspadima školskih sistema. Nedostatak obrazovne infrastrukture je glavni faktor koji doprinosi povećanju broja dece koja rade. Napadi na škole koji su zabranjeni međunarodnim zakonom i Rezolucijom Saveta bezbednosti broj 1612 identifikuje takve napade kao ozbiljno nasilje nad pravima deteta“ rekao je Kovač.
On je ovom prilikom rekao da i pored sumorne slike o stanju dečijeg rada postoji izvestan napredak i pohvalio činjenicu da se se i državne institucije, konačno počele baviti ovim problemom. (→Prezentacija)

Zabranjeni poslovi koji nisu za decu

”Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva rada i donela, Uredbu o poslovima koje deca ne smeju da rade, o poslovima u kojima se dečji rad ni pod kojim obrazloženjem ne sme pokazati”, rekao je povodom Svetskog dana borbe protiv dečijeg rada  ministar za rad, boračka i socijalna pitanja  Aleksndar Vulin. Prema njegovim rečima, to su različiti poslovi od rada na visini, sa prekomernim teretom, u skučenom prostoru, rada gde god se zahteva preveliko psiho-fizičko opterećenje deteta… ”Pobrojali smo se sve one poslove koji jednostavno ne smeju ni na koji način da budu povezani sa radom deteta”, rekao je Vulin. On je dodao i da deca u Srbiji u najvećem broju slučajeva rade u poljoprivredi, a da često mališani nisu ni svesni da su zloupotrebljeni jer težak život kakav su vodili njihovi roditelji smatraju da pripada i njima. ”To ne sme i ne može da bude praksa i naše društvo ne sme i ne može da dopusti da se sa tom praksom nastavi”, rekao je Vulin. On je upozorio i da se zloupotreba dečjeg rada često dešava u porodioci, odnosno, baš tamo gde dete nema nikakvu svest da je zloupotrebljeno na bilo koji način. ”Zato i čitava zajednica mora da bude edukovana i svi zajedno moramo da razumemo da zloupotreba dečjeg rada nije prihvatljiva”, rekao je Vulin dodajući da su najvidljivija deca ulice.

„Bori se za obrazovanje. Vreme je!“: Najbolji radovi iz Subotice i Sombora

Stručna komisija za pregledanje likovnih radova u sastavu: Saša Lovrenov, član Udruženja likovnih stvaralaca, zaposlen u ŠOSO sa domom „Vuk Karadžić“, Simon Savović profesor likovne kulture iz OŠ „Dositej Obradović“ Sombor i Sanja Medić, likovni pedagog iz OŠ „ Ivo Lola Ribar „Sombor donela je Odluku da se nagrade sledeći radovi: I nagrada: Andrej Stojiljković, III-c OŠ „Đuro Salaj“ Subotica, mentor: Hedviga Šoš. II nagrada: Sara Krička, I-a OŠ „Petar Kočić“ Riđica, mentor: Sandra Plavšić i III nagrada: Jovana Preradović, VII-1 OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, mentor: Simon Savović, a komisija za literarne radove u sastavu: Tatjana Njegomir, profesor srpskog jezika i književnosti u Srednjoj poljoprivredno-prehrambenoj školi Sombor i Mira Trbović, profesor srpskog jezika i književnosti u Srednjoj ekonomskoj školi Sombor, donela je Odluku da se nagrade sledeći radovi: I nagrada: Stevan Suntok, IV-a OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor, mentor: Andrea Tomić . II nagrada: Jelena Radaković II-2, Gimnazija i ekonomska škola „J.J.Zmaj“ Odžaci, mentor: Dragana Milošević i III nagrada: Aleksandra Korać, III-2 Srednja ekonomska škola Sombor, mentor: Mira Trbović. Sindikat se i ovom prilikom zahvaljuje svim učesnicima na konkursima i na kraju školske godine želi ugodan raspust.
Prof. Hadži Zdravko M. Kovač, na svečanoj dodeli nagrada i priznanja je rekao da je ideja Sindikata bila da se vidi kako naši učenici vide svoje vršnjake  koji su izbeglice, prognanici i/li migranti i kako da i oni ostvare pravo na obrazovanje i  na njima razumljivom jeziku ili materinjem jeziku. „Sukobi i katastrofe uzrokuju masovna raseljavanja. Deca koja se sele su naročito podložna dečijem radu uključujući ropski rad, seksualnu ekspolataciju i trafiking, jer ih raseljavanje odvaja od roditeljske zaštite i ometa njihovo školovanje. Suočavaju se sa izazovima vezanim za dostupnost škola na novim lokacijama. Čak i kada se upišu, deca se suočavaju sa velikim teškoćama u prilagođavanju planu i programu i jeziku zemlje domaćina“ rekao je Kovač.

U toku je završni ispit za osmake

Testom iz srpskog jezika u sredu  je počeo završni ispit za osmake, a iz Ministarstva prosvete poručuju da nema mesta za zabrinutost, jer u srednjim školama ima više mesta nego što je svršenih osmaka. Ove godine štampano je 72.232 testa, a u srednjim školama ima skoro 76.000 mesta. Sigurno je da niko neće ostati neupisan u srednju školu, ali je dobar uspeh na završnom ispitu i uspeh iz srednje škole važan kako bi se upisala željena škola. Završni ispit traje tri dana, u sredu u devet počeo je test iz srpskog jezika, za četvrtak u isto vreme je zakazan test iz matematike, dok će u petak osmaci polagati kombinovani test – biologija, hemija, fizika, istorija, geografija. Svi učenici moraju polagati malu maturu koja predstavlja zvaničan završetak osnovnoškolskog obrazovanja.
Na svakom od tri testa učenici maksimalno mogu osvojiti po 10 poena. Bodovi sa testa sabiraju se sa bodovima osvojenim na osnovu uspeha na kraju šestog, sedmog i osmog razreda i čine osnov za rangiranje učenika za srednju školu. Na osnovu opšteg uspeha u osnovnoj školi učenici mogu imati maksimalno 70 bodova, a bodovanje se obavlja tako što se uspeh na kraju šestog razreda, zaokružen na dve decimale, pomnoži sa četiri, a opšti uspeh na kraju sedmog i osmog razreda pomnoži sa pet. Od prošle godine uveden je prag od 50 bodova, koliko maturanti moraju da imaju da bi upisali četvorogodišnju školu. Ukoliko imaju manje bodova moraju da upišu trogodišnju srednju školu.
Preliminarne rezultate završnog ispita škole će objaviti već 18. juna, nakon toga sledi period za žalbe učenika, tako da će konačni rezultati biti objavljeni 23. juna. Po objavljivanju konačnih rezultata sledi predaja liste želja, a raspored učenika po školama biće objavljen 3. jula, dok je 4. i 5. jula predviđeno da se obavi upis učenika u srednje škole. Prošle godine najveće interesovanje malih maturanata bilo je za medicinske i ekonomske škole. Ove godine 127 škola upisaće učenike po dualnom modelu obrazovanja – učenje kroz rad. U 49 škola uvedeno je 19 novih obrazovnih profila, dok je 43 profila sa elementima dualnosti usklađeno sa tržištem rada u još 78 škola.
Drugi upisni krug za kandidate koji nisu upisani u prvom krugu, počinje 7. jula kada se predaje lista želja. https://www.youtube.com/watch?v=rzWA8xqqQuY

Ugovori za Visoke škole strukovnih studija u pokrajini

Visoke škole strukovnih studija u Vojvodini prvi put su dobile novac za razvojnoistraživačke projekte. Ugovori su potpisani između Pokrajinske Vlade i devet visokoobrazovnih institucija, za ukupno deset projekata, sa idejom da se podstakne novi kvalitet – znanje kao tržišna kategorija. Devet visokoobrazovnih institucija u Vojvodini, u narednom periodu realizovaće svoje istraživačke delatnosti, po nameni za koju su smatrali da je korisna za studente i u budućnosti konkurentna u privredi. “Mi planiramo da u okviru našeg modula, studentskog programa, Mašinsko inženjerstvo, u okviru modula Obnovljivi izvori energije, razvijemo jednu laboratoriju, kojom će biti pokriveni alternativni izvori energije, počevši od energije sunca, vetra i bioenergije”, kaže Lazo Manojlović, Visoka tehnička škola u Zrenjaninu.
“U periodu koji nas očekuje imamo izuzetno značajne potrebe da se bavimo ranim razvojem dece. To je ono što i EU prepoznaje kroz različite fondove i u našoj zelji zaista imamo dosta nastojanja da pridajemo pposeban značaj ranom razvoju dece i to je ono što je jedna od odrednica našeg budućeg projekta”, kaže Ana Nedimović, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Vršcu. “Mi smo strukovna škola, učestvujemo strukovnim projektima sa industrijom, privrednicima, ovo je super prilika za nas da bude to, onako, zvaničnog tipa”, kaže Laslo Gogolak, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Subotici.
Ovo je prvi put da visoke škole mogu da konkurišu za finansiranje projekata iz pokrajinskog budžeta, a pored umetničkoistraživačkih i naučnoistraživačkih, sada se podržavaju i razvojnoistraživački projekti. “A mi ćemo i iduće godine nastojati da, ne samo finansijski, nego i većom konkurencijom projekata, da pokažemo da smo senzibilisani na praktične probleme vaspitanja, ekonomije, energetske efikanosti, svega što jeste realni poligon stvaranja u visokim školama strukovnih studija”, kaže Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.
Na konkurs, za čiju je realizaciju predviđeno pet miliona dinara stiglo je 13 prijava, a odobreno deset predloga projektata. Drugi krug projektnog finansiranja očekuje se već od septembra. https://www.youtube.com/watch?v=gN5RGeoKgRs

Isplata studentskih stipendija i kredita 

Isplata studentskih stipendija i kredita za jun 2017. godine počela je juče, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kako se navodi, mesečni iznos studentske stipendije i kredita iznosi 8.400,00 dinara.
Za 11.552 korisnika studentskog kredita iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvojeno je 97.036.800,00 dinara, dok je za 8.138 korisnika studentskih stipendija izdvojeno 68.359.200,00 dinara, piše u saopštenju.

Studiram, putujem, upoznajem Evropsku uniju

U Gradskoj biblioteci u Vršcu u ponedeljak 12. juna održana je tribina “Studiram, putujem, upoznajem Evropsku uniju” u organizaciji tima projekta “Euteka-EU u vašoj biblioteci” i Gradske biblioteke Vršac. Bez obzira na to da li ste student ili ne, svi zainteresovani od 17 do 30 godina mogu besplatno volontirati u nekoj od inostranih organizacija ili ustanova unutar Evrope, i na taj način neformalno prošire svoje znanje. A u dogovoru sa gradskom bibliotekom iz Vršca održaće se i tribina na temu: “Kako mladi iz Srbije mogu besplatno da studiraju u nekom od evropskih gradova unije” U ovoj trenutku mreža Euteke broji 48 biblioteka širom Srbije, saradjuje sa delegacijom EU koja za cilj ima da gradjanina Srbije predstavi Evropsku uniju, reako je Aleksandar Đukić, iz organizacije “Euteka EU u vašoj biblioteci”. Ovaj projekat omogućava da studenti jedan semestar slušaju predavanja u jednom od evropskih gradova. Ali osim obrazovanja garantuje mladim ljudima dobru zabavu , puno putovanja u okviru prijekta kao i stipendiju koja pokriva sve troškove tokom studiranja na razmeni. Postoji moto da Erasmus nije jedna godina u životu već, život u jednoj godini. Mogu zaista da potvrdim da je to jedno sjajno iskustvo. Ja sam tamo pohadjao nastavu koja je bila na engleskom jeziku. Međutim imali smo mogućnost da učimo i osnove rumunskog, što sam svakako i iskoristio i dobio diplomu fakultetskog poznavanja na nivou A1. Kasnije sam bio na praksi u Britanskoj školi, tj. internacionalnom vrtiću, rekao je Aleksa Urošev, student. Studenti koji su se vratili sa razmene kako kažu svakako bi to iskustvo ponovili i toplo preporučuju svima, jer su njihova iskustva više nego odlična.

Dekan: Veliki dan za Poljoprivredni fakultet

Na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u ponedeljak je otvorena Veterinarska klinika, a otvaranju je prisustvovao i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović koji je rekao da je uređenje klinike i laboratorije u okviru nje, koštalo više od 23 miliona evra.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Nedeljko Tica rekao je da je danas veliki dan za Poljoprivredni fakultet, jer je otvorena veterinarska klinika na čijoj su trogodišnjoj pripremi za puštanje u rad zajedno radili Pokrajinska vlada, sekretarijati i fakultet sa sopstvenim sredstvima. “Ova klinika je za nas izuzetno važna, zato što omogućava posle 15 godina, od kada je osnovan smer za veterinarsku medicinu, da naši studenti imaju najsavremeniju opremu, na osnovu koje mogu da vežbaju praktična znanja i na osnovu koje se stiču uslovi za Evropsku akreditaciju Poljoprivrednog fakulteta u oblasti medicinskih nauka”, rekao je Tica. On je podsetio da Poljoprivredni fakultet izvodi nastavu duže od šest decenija i da pored nastave iz tehničko-tehnološkog polja, ekonomskog polja, od 2000. godine razvija nastavu iz veterinarske medicine u okviru medicinskog polja.(→Press Clipping)

Univerzitet u Novom Sadu: Upisi počeće 16. juna

Na Univerzitetu u Novom Sadu ovogodišnja upisna trka počeće 16. juna prijemom prijava za polaganje prijemnih ispita na Departmanu dramskih umetnosti na Akademiji umetnosti, na kojoj zatim slede prijave za Departman muzičkih umetnosti 20, i za Departman likovnih umetnosti 21 juna. Na Departmanu dramskih umetnosti prvo će početi i prijemni, već 17. juna. Na druga dva departmana 21. juna će se polagati diferencijalni ispiti, 22. kandidati će za Departman likovnih umetnosti podnositi mape sa svojim radovima, dok će oni koji žele da se upišu na Departman muzičkih umetnosti polaganje prijemnog početi 23. juna. Preliminarne rang liste na svim departmanima Akademije umetnosti biće objavljene 4. jula, a konačne 11, kada će se primljeni kandidati i upisivati. Na ostalim fakultetima UNS-a prijave će se primati od 21. do 23. juna, prijemni ispiti će se  održati od 28. do 30. juna, osim na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, na kojem će prijemni biti od 3. do 5. jula. Preliminarne liste biće, zavisno od fakulteta, objavljivane od 29.juna do 3. jula, dok će se konačne na oglasnim tablama i internet stranama fakulteta naći između 30. juna. i 17. jula, a ovogodišnji brucoši upisivaće se od 3. do 21. jula. (→Press Clipping)

Najjeftijije studiranje na Građevinskom

Uz prijave za polaganje prijemnog, pri prijavljivanju je potrebno doneti i fotokopije sva četiri svedočanstva i maturske diplome, očitanu ličnu kartu i originale ovih dokumenata na uvid, te uplatnicu kao dokaz o uplati određene svote za polaganje prijemnog ispita. Ova svota razlikuje se od fakulteta do fakulteta. Najjeftijije je polaganje prijemnog na Građevinskom fakultetu-2.200 dinara, na Pedagoškom fakultetu s nastavom na mađarskom jeziku u Subotici je 4.500, na Tehnološkom je 5.500, na Fakultetu tehničkih nauka, Prirodno matematičkom,  Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, Pedagoškom u Somboru i Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje je po 6.000 dinara, na Medicinskom i Poljoprivrednom 6.600, na Filozofskom je 7.000, na Ekonomskom u Subotici 7,300, a na Pravnom 7.600 dinara.

Trka za više od 9.500 novih indeksa

Ove godine, na svojih 14 fakulteta, Univerzitet u Novom Sadu maturantima nudi 9.559 mesta za obrazovanje u različitim poljima, od društveno humanističkih, preko prirodno matematičkih, medicinskih i tehnoloških nauka, pa do umetnosti.Od ovih mesta 5.391 je na budžetu, a 4.160 su za samofinansiranje. Na osnovnim strukovnim studijama koje imaju 180 ESP bodova i traju tri godine,a stiče se stručni naziv bečelor, mesta ima za 95 budžetskih i 213 samofinansirajućih studenta. Ova mesta nude Medicinski, Prirodno-matematički, Fakultet tehničkih nauka i Fakultet za sport i fizičko vaspitanje. Osnovne akademske studije, sa 240 ESP bodova i trajanjem od najmanje četiri godine, nose stručni naziv diplomirani i nude ih svi fakulteti UNS-a, a na njima ima mesta za 4.931 budžetskog i 3.690 samofinansirajućih brucoša.
Na integrisanim studijama, sa ukupnim obimom od najviše 360 ESP bodova, konkurs je raspisan za 365 budžetskih i 257 samofinansirajućih brucoša. Ove studije postoje na Poljoprivrednom, Medicinskom i Prirodno – matematičkom fakultetu. Raspon školarina na UNS-u uglavnom je isti kao i lane, pa je tako najskuplja godina na strukovnim studijama optometrije na Prirodno-matematičkom fakultetu – 218.900 dinara, gde postoje samo samofinansirajuće studije, a najjeftinija je na Pedagoškom fakultetu u Somboru i Učiteljskom na mađarskom jeziku u Subotici-50.000 dinara. Školarine su ove godine povećane samo na integrisanim studijama medicine i stomatologije na engleskom jeziku i to na 5.500 evra.

Ko može da konkuriše?

Da podsetimo, pravo da konkurišu imaju svi koji su završili četvorogodišnje srednje škole, a oni koji nisu u tim školama imali neki od ključnih predmeta za željene studije, te predmete polagaće, pre prijemnog, kao diferencijalne ispite. Uspeh iz srednje škole donosi maksimalno 40 bodova (opšti uspeh u svakom razredu množi se sa dva), dok prijemni nosi još maksimalno 60 bodova, a kandidat ga je položio ako sakupi bar 14 ( osim za Akademiji umetnosti, gde prijemni nosi do 80 bodova). Pravo da konkurišu za budžetsko finansiranje stiču samo oni kandidati koji sakupe najmanje polovinu ukupnog broja predviđenih bodova, dok je samofinansirajuća crta na 30 bodova.

Strukovne studije na devet visokih škola

Budućim brucošima u Vojvodini na raspolaganju su i 1.075 budžetskih mesta na  strukovnim studijama na devet visokih škola, od kojih su pet za vaspitače i to u Novom Sadu, Kikindi i Vršcu, kao i u Subotici, gde se pored vaspitača školuju i treneri i u Sremskoj Mitrovici, gde se pored vaspitača školuju i poslovni informatičari. Visoke tehničke škole postoje u Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu, a u Novom Sadu postoji i Visoka poslovna škola. Osnovne strukovne studije imaju 180 ESP bodova i posle njih se stiče zvanje bečelora. Posle ovih škola moguće su i specijalističke strukovne studije koje imaju najmanje 60 ESP bodova i donose zvanje specijaliste drugog stepena strukovnih studija.

Novi smerovi

Pored postojećih, na Univerzitetu u Novom Sadu, od naredne školske godine, nude se i novi studijski programi. Ekonomski ima nov studijski program poslovne informatike, Akademija umetnosti dizajn video igara, izvođačke umetnosti i audiovizuelni mediji, a Filozofski fakultet socijalni rad. Na Medicinskom fakultetu nov je program radiološka tehnologija, na PMF-u nove su integrisane akademske studije master profesora biologije, četvorogodišnje akademske studije informacionih tehnologija i trogodišnje akademske računarskih nauka.

Izložba “Solidarnost u vremenu krize”

U Gradskoj biblioteci u Šidu u ponedeljak otvorena je izložba fotografija “Solidarnost u vremenu krize”.  Izložba je deo projekta pod nazivom “Slavimo solidarnost” koji Fondacija Ane i Vlade Divac organizuje u okviru proslave 10 godina rada. Izložba obuhvata fotografije nastale u vreme dve krize – majskim poplavama 2014. i u migrantskoj krizi. Fotografije prikazuju ljude koji u trenucima krize brinu jedni o drugima iskazujući solidarnost na delu. Fotografije solidarnosti u vremenu krize izložene su u Gradskoj biblioteci u Šidu. Upravo je Opština Šid prošla obe krize prikazane na fotografijama. U maju 2014. poplavljena je Jamena, a naredne godine počela je migrantska kriza.
Šiđani će izložbu moći da vide do 16.juna. Nakon toga, kao putujuća, izložba Solidarnost u vremenu krize seliće se i u druge gradove u Srbiji.

Lojbli: Razbiti strahove u vezi sa dualnim obrazovanjem

U Srbiji je potrebna otvorena debata o dualnom obrazovanju kako bi se razbili strahovi koji postoje u vezi sa tim konceptom, izjavila je direktorka Švajcarske kancelarije za razvoj i saradnju Ursula Lojbli. “Potrebno je da postoji otvorena debata o ovoj temi i da se razgovara sa stručnjacima tako da donosioci odluka uzmu u obzir sve primedbe i sve bojazni. Ovaj proces ne treba požurivati. Postoje mnoga pitanja na koja treba odgovori kako bi reforma bila uspešna”, rekla je Lojbli za B92. Povodom zamerki sindikata i predstavnika nekih institucija da će se kroz dualno obrazovanja na mala vrata legalizovati rad maloletnika i to za novac koji je vrlo simboličan i na nivou pola minimalca u Srbiji, Lojbi kaže da iz iskustva Švajcarske i drugih zemalja, to nije tačno. Objasnila je da se kroz dualno obrazovanje obučavaju različiti profili, profesije tražene na tržištu rada, od sekretarica do zidara, te da oni svi treba da imaju dostojanstvenu budućnost kroz obuke koje dobijaju na poslu.
Ocenila je i da se konceptom dualnog obrazovanja podiže konkurentnost, navodeći kao dobar primer drvnu industriju u zapadnoj Srbiji gde u u firmama učenici tehničkih škola pohađaju program dualnog obrazovanja. “Sad već ima 30 đaka koji pohađaju ovaj program. Firme su zadovoljne radom ovih mladih ljudi. To im je pomoglo da unaprede svoj rad, da imaju najbolje radnike i to pokazuje uspešnost. O ovim dobrim slučajevima se nažalost ne zna mnogo ali kroz ovakve primere i njihovo iskustva može se unaprediti i sam novi zakon”, zaključila je Lojbli.

Upis u “Radosno detinjstvo”: Ispod crte ostalo 3.371 dece

Predškolska ustanova “Radosno detinjstvo” objavila je rezultate konkursa za prijem dece u tu ustanovu za narednu školsku godinu na svom sajtu, a roditelji se mogu informisati i na šalterima upravne zgrade, u Pavla Simića 9. Iz ustanove objašnjavaju da nisu u mogućnosti iz tehničkih razloga, da liste istaknu na svim vrtićima, ali će, čim se uslovi steknu, to učiniti. Inače, u vrtiće “Radosnog detinjstva” ove godine upisaće se 1.050 mališana, dok je ispod crte ostalo 3.371 dete.

12-godišnjak održao predavanje o dinosaurusima

Učenik sremskomitrovačke Osnovne škole “Sveti Sava” Aleksa Teodorović, u petak uveče je u Lapidarijumu Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici održao predavanje pod nazivom “Aleksin svet dinosaurusa”. Aleksa je upravo završio peti razred osnovne škole. Prvu knjigu o dinosaurusima dobio je kao četvorogodišnjak. Najviše voli da čita enciklopedije, a najviše ga zanimaju biologija i društvene nauke, mada bi, kako sam kaže, najviše voleo postane paleontolog. Pored toga, ovaj svestrani mališan dobro poznaje i istoriju, a posebno istoriju Sirmijuma od nastanka, pa sve do propasti Rimskog carstva Zanimljivo je da je ovo već drugo Aleksino predavanje, a prvo je održao u okviru manifestacije “Noć muzeja”. Pored toga, ovaj mališan je bio i vodič kroz postavke u Muzeju Srema. Kustos Muzeja Srema Jasmina Davidović kaže da Aleksa oduševljava neposrednošću, kako kada posetioce vodi kroz vitrine, tako i kada drži prezentacije pred vršnjacima.

Budući prvaci u Vrbasu bezbrižni u saobraćaju

U uzrastu kad se osamostaljuju kao pešaci, vozači rolera, bicikala, deca predstavljaju najugroženije učesnike saobraćaja. Rad na njihovom saobraćajnom vaspitavanju uz učešće roditelja, škole, lokalnih vlasti, države, od ključnog su značaja u njihovoj zaštiti od saobraćajnih nezgoda. U projektu “Pažljivko” Policijske stanice i PU “Boško Buha” je tokom godine učestvovalo 524 dece predškolskog uzrasta iz cele opštine Vrbas. Finalno takmičenje je održano 8. juna na glavnom gradskom trgu koji je toga dana pretvoren u pravi saobraćajni poligon na kojem su mališani pokazali stečeno znanje iz poznavanja saobraćajnih propisa. Više od stotinu dece predškolskog uzrasta iz svih pet vrtića u Vrbasu učestvovalo je u završnom takmičenju. Deca uzrasta od pet do sedam godina su kroz različite igre na poligonu pokazala zavidno znaje o bezbednom kretanju u saobraćaju i poznavanja saobraćanih znakova.
Pedagog Predškolske ustanove „Boško Buha”, Slavica Potežica, istakla je da deca izuzetno vole temu saobraćaj, ali da se na ovakav način mališani dodatno podstiču da o ovoj temi uče i istražuju. “Mislim da su motivisani zato što je sve postavljeno kroz igru. Smatram da ih ovaj metod poligona, ali i svega drugog što je isplaniralo mnogo više motiviše i povećava njihovu pažnju,” rekla je Potežica. Takmičenje „Pažljivko” je sprovedeno kao deo projekta “Policija u lokalnoj zajednici” koji tokom čitave godine organizuje Policijska stanica Vrbas u cilju edukacije više od pet stotina budućih đaka prvaka iz Predškolske ustanove “Boško Buha”.(→Press Clipping)

Deca učila da štede vodu

Preduzeće „Vodovod i kanalizacija” učestvovalo je na na Zmajevim dečjim igrama u okviru projekta „Da bi dete raslo zdravo, treba mu drvo zeleno i pravo” koji je realizovalo Udruženje vaspitača Novog Sada. Mališanima je projekat predstavljen u Dunavskom parku, a osim uživanja u pesmi i igri, najmlađi sugrađani su i nešto naučili o vodi kroz promotivni film „Štednja vode”. Na štandu JKP „Vodovod i kanalizacija”, koji se nalazio pored bine, osim što su se osvežili čašom gradske vode, Novosađani su mogli da saznaju i zanimljive informacije o preduzeću, kvalitetu vode i sistemu distributivne vodovodne mreže.  Građane je, kao spas od visokih temperatura, posebno obradovala cisterna s pijaćom vodom parkirana na ulazu u Dunavski park.

Mjuzikl u Lazinoj  gimnaziji

Zbog velikog interesovanja, drugi put ovog meseca Muzičkoplesni teatar „Iskrice i Munje” izvešće edukativni mjuzikl pod nazivom „Čuvari planete”. Koncert će se održati u Gimnaziji „Laza Kostić” (Ćirila i Metodija 1) danas od 18.30 sati. Koliko je popularan, dokazuje i činjenica da su sve karte rasprodate. Deca od tri do devet godina će publici, koju čine većinom njihovi vršnjaci, pevati o važnim temama, glumiće, plesati i pozivati na štednju struje, recikliranje, borbu protiv seče šuma i zagađenja vode. Sve pesme koje izvode devojčice – „Iskrice” i dečaci – „Munje” autorske su i ove godine tematski vezane za očuvanje prirode. – Nema efektnijeg načina da se prenese poruka nego kad dete detetu nešto kaže – kaže koreografkinja Sara Milačić. – Ovih devedesetak mališana je svesno o čemu peva i glumi. Pomenuti teatar je, inače, jedinstveno mesto za mališane jer im pruža mogućnost da se oprobaju u različitim aktivnostima, a da pri tom neguju osećaj pripadnosti i uče se lepom ponašanju. Takav vid edukacije je praktičan i za roditelje, kojima je ponekad teško da prepoznaju sklonosti svoje dece i pravilno ih usmere. S mališanima rade pedagog, dva muzička pedagoga, glumica i plesači. Ginjol-lutke Iskrica i Zloćka podstiču ih da sami shvate šta je lepo ponašanje, a šta ne, kad treba ustupiti mesto u autobusu, kako se ponašati u pozorištu, za stolom ili među drugarima.

Donirano 125.500 dinara za Nemanju Savića

  1. juna rganizovan je još jedan “Humani ponedeljak” na novosadskom Štrandu tokom kojeg su posetioci donirali 125.500 dinara za lečenje šestogodišnjeg Nemanje Savića iz Novog Sada. Nemanja boluje od cerebralne paralize i uskoro treba da otputuje u Kijev na terapiju matičnim ćelijama. Za put i terapiju potrebno je ukupno 8500 evra. Javno komunalno preduzeće “Gradsko zelenilo” zahvaljuje se svim ljudima dobre volje na pomoći našem malom sugrađaninu, kao i medijima koji su dali značajan doprinos uspehu naše akcije.

Vremeplov: J.J.Zmaj

U sredu je obeležen dan na koji je 14. juna 1904. godine umro je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je učio u Halašu i Požunu (sadašnja Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre medicine koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Sjajan liričar, prema oceni književne kritike “pesnički izraz duhovnog i duševnog života srpskog naroda” u drugoj polovini 19. veka. Kao pesnik razvijao se pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića. Osim lirike, napisao je veliki broj rodoljubivih kao i političko-satiričnih pesama, a kao dečji pesnik neprevaziđen je u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list “Javor”, satirične listove “Zmaj”, “Žiža”, “Starmali” i poučni dečji list “Neven”, neprevaziđen i po sadržini i po umetničkim i grafičkim rešenjima. Prevodio je sa ruskog, nemačkog, mađarskog i engleskog. Dela: “Pevanija”, “Đulići”, “Đulići uveoci”, pesnička legenda “Vidosava Branković”, “Čika Jova srpskoj deci”, šaljivi komad “Šaran”.

Vremeplov: Herijet Elizabet Bičer Stou

Na jučerašnji dan 14. juna 1811. godine rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova. Romanom “Čiča Tomina koliba”, u kojem je ropstvo crnaca podvrgla snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

Vremeplov: Dimitrije Bogdanović

Srpski istoričar Dimitrije Bogdanović, akademik umro je na jučerašnji dan 14. juna 1986. godine. Po obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan autor. Dela: “Istorija stare srpske književnosti”, “Knjiga o Kosovu”, koautor monografije “Hilandar”, koautor “Istorija srpskog naroda 1-10” SKZ, priređivać i koautor kolekcije “Srbljak” (zbornik stare srpske duhovne muzike – službe Srbima svetiteljima).

Vremeplov: Borhes

Na jučerašnji dan 14. juna 1986. godine umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. veka, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar, direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa “Proa”, “Prisma” i “Martin Fierro”. Dela: zbirke pripovedaka “Univerzalna istorija beščašća”, “Maštarije”, “Alef”, “Izveštaj o Brodiju”, “Peščana knjiga”, zbirka pesama, kratkih parabola i priča “Stvaralac”, eseji “Devet eseja o Danteu”.

Vremeplov: “Rudari” rasturili studentski protest 

  1. juna 1990. godine u rumunskoj prestonici Bukureštu, 10.000 rudara je, na nagovor vlasti, kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i središta opozicionih stranaka.

Pretučen učenik romske nacionalnosti

Predsednik odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović osudio je juče napad na učenika romske nacionalnosti u beogradskoj osnovnoj školi “Karađorđe”. “Vršnjačko nasilje jeste problem sa kojim se suočavamo u poslednje vreme, ali kada dečaci pretuku svog druga samo zato što je Rom, uz konstataciju da ‘on nema pravo da nosi zastavu Srbije jer je Ciganin’, onda je fašisticka pojava koja mora sve da nas zabrine”, istakao je Omerović. On je dodao da je sramota za sve u toj školi i za sve nas što se ovakve pojave desavaju. “Svi moramo osuditi ovakve pojave To pre svega moraju roditelji tih dečaka koji su to uradili”, dodao je Omerović. “Danas su pretukli nekoga zato sto je Rom. Sutra će nekoga zato što je hendikepiran. Onda nekoga zato što se drugačije oblači i tako taj niz zla ide. Moramo stati na put pržnji i svakom obliku ekstremizma”, navodi se u izjavi. Omerović je istakao da decu moramo vaspitavati da su svi ljudi jednaki i napomenuo da ovaj događaj ne sme ostati nekažnjen.

Šarčević: Nije škola kriva za prebijanje dečaka

Ministar prosvete Mladen Šarčević osudio je juče  prebijanje romskog dečaka, učenika osnovne škole “Karađorđe”, ali je istakao da se taj incident nije desio u samoj školi i da nije fer da se škola zbog toga smatra odgovornom. “Naravno da ne smeju da se biju deca, naročito ne rasistički. Ne želim da mešam teze, ali besmisleno je da se deca pobiju negde na livadi, a samo slučajno, zato što idu u školu “Karađorđe”, da se škola smatra odgovornom. To se nije desilo u školi”, rekao je Šarčević komentarišući incident u kojem je grupa osmaka osnovne škole “Karađorđe” pretukla dečaka sedmog razreda, Roma. Ministar je istakao da ne želi da umanji problem, navodeći da se nadležni upravo trude da svaki problem reše. “Ali, nije fer. Postoje i drugi odgovorni, i porodica, policija i drugi. Ne može škola uzeti odgovornost ako se deca pobiju iza pijace. Ovo se nije desilo u školi i besmisleno je prišivati školi svaku odgovornost”, ponovio je Šarčević. On je dodao da je osmoletka “Karađorđe” vrlo uzorna škola, koju vodi kvalitetan direktor.

About the Author

admin

Leave a Reply