Naknada za godišnji iz 2014: Prosvetari tuže državu

Prosvetni radnici počeli su da tuže škole zbog pogrešnog obračuna plate u 2014. godini, kada su zakinuti od 300 pa do 3.000 dinara. Ako bi se više od 80.000 prosvetara odlučilo da tuži škole i zatraži svoj novac, sa kamatama i advokatskim troškovima, državnu kasu bi to moglo da košta i više od milijardu dinara.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Unija sindikata prosvetnih radnika svojim članovima već su ponudili besplatnu pomoć advokata, koji će ih zastupati u ovim sporovima. Sindikati su u više navrata od Ministarstva prosvete tražili da ova greška u obračunu bude ispravljena, a zaposlenima novac vraćen. Sada kažu, kako se bliži rok zastarevanja, a Ministarstvo prosvete ne čini ništa, odlučili su da presaviju tabak. Sigurni su da će dobiti sporove. Državu će to koštati mnogo više nego da je isplatila dug, a sudskom epilogu najviše se raduju advokati, koji će svoje dnevnice naplatiti od države.(→Press Clipping)

Traži se rešenje?

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da se radi na rešavanju problema u vezi sa isplatom novca koji država duguje prosvetnim radnicima zbog pogrešnog obračuna plate iz 2014. godine kako bi se našlo pravedno rešenje. Šarčević je dodao da će danas razgovarati o tome sa predstavnicima Ministarstva finansija i dodao da na tome rade timovi ministarstva koje on vodi sa Ministarstvom finansija i Upravom za trezor. “Nismo mi u pitanju, mi smo neko ko je uvek na strani svojih kolega. Pogrešan obračun nije naš, nego Ministarstva finansija i Trezora, ali tu je sad zamršena situacija, nije tako jednostavna”, rekao je Šarčević odgovarajući na pitanja novinara.
On je podsetio da je slučaj dugova iz 2015. godine rešen još prošle godine. Kad je reč o 2014-oj godini, Šarčević je rekao da sve zavisi od toga kada je započet godišnji odmor. “Ko ima dokaza da je odmor započeo u julu, tek tri dana jula je hvatao novi obračun. I par slučajeva koji su dobili na sudu je u toj zoni. Onaj ko je imao veći deo odmora u avgustu, on čak treba da vrati državi”, rekao je Šarčević i dodao da se sve analizira. Kako je dodao, postoje advokatske kancelarije koje od toga “jako lepo žive”. “Jer će najmanje dobiti prosvetni radnik, a mnogo više kancelarija, a izgubiti država. Mi nismo neko ko ima pare, pa sad – da ili ne da. Analiziramo sve te te situacije i idemo da nađemo apsolutnpo pravedno rešenje, da onaj ko je trebao da dodbije, dobije”, rekao je Šarčević. Upitan kada očekuje rešenje, Šarčević je rekao da će oni koji treba da daju odgovor, morati to brzo da urade.

Rok za podnošenje tužbe ističe 21. avgusta

U Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine upozoravaju svoje članove da im rok za podnošenje tužbe ističe 21. 8. ove godine, te ih pozivaju da svi to učine. Kažu, imali su i sastanak u Ministarstvu prosvete, ali nikakav dogovor nije postignut. Nastavnik koji je među prvima tužio državu i već dobio spor bio je oštećen za 2.800 dinara. Kada su obračunate zatezne kamate i sudski troškovi, škola mora da plati 38.000 dinara. Presuda je dobijena prvostepeno, ali se škola žalila na odluku pa se čeka drugostepeni sudski postupak.

Ministarstvo čeka tumačenje?

U Ministarstvu prosvete kažu da su voljni se ovaj problem reši bez tužbi i sudskih procesa, kao i da su poslali dopis Ministarstvu za rad, od koga očekuju tumačenje: – Imali smo sastanke sa predstavnicima ministarstava rada, finansija i državne uprave i lokalne samouprave. Postoje različita tumačenja ove situacije i mi čekamo da nas Ministarstvo za rad usmeri kako da postupamo. Ako se, pri obračunu tih zarada, uzme u obzir i zaključak Vlade Srbije, došli bismo do toga da mnogim zaposlenima ništa ne treba da se isplati, tj. da im je za jul isplaćeno manje, a za avgust za toliko više.

Ministar poželeo sreću malim maturantima

Testom iz srpskog jezika u sredu  je počeo završni ispit za osmake, a sreću je malim maturantima poželeo ministar prosvete Mladen Šarčević. On je rekao da je prvi put ove godine racionalno planiran broj đaka kada je u pitanju upis u srednje škole tako što se pre svega vodilo računa o interesima dece. Šarčević je istakao da je ove godine prvi put napravljen racionalan pristup planiranju broja đaka kada je u pitanju upis u srednje škole.
“Neće biti patuljastih odeljenja, ničega sto nije u interesu dece”, rekao je Šarčević novinarima u Osnovnoj školi “Branko Ćopić”, gde je poželeo maturantima sreću uoči početka testa iz srpskog jezika. On je kazao da su pre tri meseca nadležni konsultovali ljude na lokalu da kažu sta je aktuelno i perspektivno, ali i da konsultuju privredu i tržište rada. “U tom smislu imali smo jasnu formulu – koliko dece je prošle godine završilo osmi razred, koliko ih je apliciralo, šta je ostalo neupisano, i držeći se toga, mislim da smo malo odstupanja napravili, negde oko pet odsto”, rekao je Šarčević.
Kako kaže, nadležni su forsirali upis u gimnazije, u toj meri da su neke varoši po prvi put dobile gimnaziju, poput Golupca ili Ušća, dok su pojedine gimnazije dobile IT odeljenja. “Gimnazije su povećane za 0,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali ne po cenu da oborimo cenzus upisa u njih. Mislim da smo napravili dobru polaznu osnovu da sledeće godine svi znaju na koji način se vodi politika upisa”, podvukao je Šarčević.

Šarčević: Analiza svih odstupanja

Analiziraćemo sva odstupanja, gde se pojavljuje drugi rukopis, druga hemijska, uglavnom to rade nastavnici i ljudi koji pregledaju i jasno im poručujemo da ćemo ove godine ići u lov na veštice”, rekao je Šarčević. Upitan na koja odstupanja misli, ministar je rekao da nekim sredinama u 30 odsto slučajeva ima odstupanja onoga što deca rade. “Recimo da su zadaci koji su već urađeni, dopisani, popravljani, tuđom olovkom, ne dečjom rukom. Govorimo o tome da u tim stvarima učestvuje mnogo odraslih i to nije tajna. To ćemo itekako analizariti”, rekao je ministar.

Svi moraju polagati “malu maturu”

Svi učenici moraju polagati malu maturu, koja predstavlja zvaničan završetak osnovnoškolskog obrazovanja. Od prošle godine uveden je prag od 50 bodova, koliko maturanti moraju da imaju da bi upisali četvorogodišnju školu. Ukoliko imaju manje bodova, moraju da upišu trogodišnju srednju školu. Prošle godine najveće interesovanje malih maturanata bilo je za medicinske i ekonomske škole. Ove godine 127 škola upisaće učenike po dualnom modelu obrazovanja – učenje kroz rad. U 49 škola uvedeno je 19 novih obrazovnih profila, dok je 43 profila sa elementima dualnosti usklađeno sa tržištem rada u još 78 škola.
Drugi upisni krug za kandidate koji nisu upisani u prvom krugu, počinje 7. jula kada se predaje lista želja.
Ove godine štampano je 72.232 testa, a u srednjim školama ima skoro 76.000 mesta. Sigurno je da niko neće ostati neupisan u srednju školu, ali je dobar uspeh na završnom ispitu i uspeh iz srednje škole važan kako bi se upisala željena škola. Ekipa RTV-a proverila je kako je bilo u OŠ “Đorđe Natošević” u Novom Sadu. https://www.youtube.com/watch?v=6Ji99yZ0Fq4

Završeni testovi iz maternjeg jezika i matematike

Završni ispit iz maternjeg jezika za učenike osmog razreda u Srbiji održan je u sredu  u svim osnovnim školama. Polaganju testa pristupio je 69.726 učenika, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prema informacijama iz školskih uprava, testiranje je proteklo u skladu sa procedurom i bez nepravilnosti.
U Osnovnoj školi “Dositej Obradović” u Osaonici početak ispita kasnio 54 minuta. Kašnjenje ispita ni na koji način nije ugrozilo regularnost, jer su supervizori i dežurni nastavnici, koji su pratili sprovođenje testiranja radili u punom sastavu i poštovanje procedure.  Juče, u četvrtak, 15. juna, učenici su polagali test iz matematike, a danas, u petak 16. juna 2017. godine kombinovani test sa pitanjima iz istorije, biologije, geografije, fizike i hemije. Testove za polaganje završnog ispita pripremio je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Učenici na završnom ispitu mogu ostvariti ukupno 30 bodova, svaki test nosi po 10 bodova, a uspeh u školi se boduje sa maksimalnih 70 poena. Uputstva za ocenjivanje testova može se preuzeti sa sajta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nakon 15 časova materijal će biti dostupan i na sajtu www.upis.mpn.gov.rs. 

Niš: “Test je bio smešno lak”

Mala matura u Nišu polagalo je 3.500 đaka u 35 osnovnih škola, a gotovo svi osmaci kažu su uradili sve zadatke i očekuju maksimalan broj bodova. – Test je bio smešno lak. Naravno, sve sam zadatke uradila, i to vrlo brzo. Nisam se posebno nešto ni spremala, ali sam opet pred ispit ponovila zbirke – zadovoljno kaže Leontina Mladenović, iz OŠ “Car Konstantin”, koja je već položila prijemni za specijalno bilingvističko odeljenje na nemačkom u Gimnaziji “Stevan Sremac”. Sličnog stava je i njena drugarica Marta Kocić. – Sve sam zadatke rešila i sigurna sam da sam dala tačne odgovore. Zaista nije bilo teško, očekivala sam mnogo teža pitanja. Ja sam odličan učenik i sama sam se spremala za srpski jezik. Očekujem maksimalan broj bodova jer želim da upišem Medicinsku školu “Dr Milenko Hadžić” za koju mi treba mnogo poena – priča Marta. Ipak, nekim niškim malim maturantima bila su teška pitanja o tumačenju teksta. – Nisam uradio sve zadatke. Najteža su mi bila pitanja u kojima su tražili da se pročita tekst i da se protumači. Pokušao sam da to da rešim, ali mi nije bilo jasno. Očekujem da ću ipak dobiti dovoljan broj poena da upišem Mašinsku školu “12. februar” – kaže Ognjen Đokić.

Smederevo: Bilo je mnogo teško

Đaci iz Smedereva imaju različite utiske. – Bilo je mnogo teško! Ko kaže da to može da se spremi za dve nedelje – laže! Ja sam se spremao dva meseca pa sam se opet zapetljao na nekim stvarima, na pridevima na primer – kaže D. J. S druge strane, njegova drugarica je zadovoljna kako je uradila. – Nije bilo tako teško kao što su nam pričali, kako su nas plašili, možda samo neka pitanja. Nisam bila najsigurnija oko zavisnih rečenica, ostalo mislim da sam dobro uradila – kaže A. Đ.

Novi Sad: Trema otežala polaganje

Gramatika, kao i zadaci u kojima su đaci trebalo da daju svoje mišljenje, oni iz književnosti i iz istorije srpskog jezika izazvali su najviše problema kod novosadskih maturanata. Ipak, većina osmaka sa kojima je “Blic” razgovarao kaže da nije bilo previše muke prilikom rešavanja zadataka, te se nadaju da će dobiti dovoljan broj bodova kako bi upisali željene škole. – Bilo je problema sa zadacima u vezi sa stilskim figurama i gramatikom, dok su najlakši oni u kojima smo imali ponuđene odgovore – kaže Vanja Radojičić, učenica OŠ “Petefi Šandor”, koja želi da upiše Ekonomsku školu. Učenici su se u većini slučajeva za test iz spskog jezika pripremali u školi, te za privatnim časovima nije bilo potrebe. – Najviše su me namučila pitanja u vezi sa istorijom srpskog jezika. Mislim da nisam dovoljno radila na toj oblasti, ali se nadam da ću imati dovoljan broj bodova, kako bih upisala gimnaziju – kaže Jana Milivojević. Učenici kažu da im je bilo dosta teže na današnjem polaganju testa, nego prethodnih puta kada su imali probne testove. Većina kaže da je bilo treme, što je u mnogome uticalo na njihov rad.

Sandžački osmaci prvi put polagali test iz bosanskog jezika

Učenici koji su na bosanskom jeziku završili osmi razred, su polaganje završnog ispita započeli testovima iz bosanskog jezika. Kako se navodi u saopštenju Bošnjačkog nacionalnog veća, ovo je prvi put da svršeni osmaci polažu test iz bosanskog jezika na svom završnom ispitu, koji se sprovodi od 14. do 16. juna. Za potrebe polaganja završnog ispita na bosanskom jeziku, Bošnjačko nacionalno veće je u prethodnom periodu u saradnji sa republičkim Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i odgoja pripremilo zbirke zadataka kao i same testove. Završni ispit, odnosno mala matura, nastavlja se sutra polaganjem testova iz matematike te prekosutra rešavanjem kombinovanog testa, sa pitanjima iz pet predmeta – biologije, geografije, istorije, fizike i hemije. Osnovno obrazovanje na bosanskom jeziku ove godine završava 1.568 učenika, a devet srednjih škola u Sandžaku je svojim planovima upisa za narednu školsku godinu predvidelo odelenja na bosanskom jeziku. U školskoj 2017/2018. godini nastavu na bosanskom jeziku je pohađalo 14.545 predškolaca i učenika osnovnih i srednjih škola, što je iznosilo 86 odsto dece školskog uzrasta u Sandžaku koja su bošnjačke nacionalnosti. Preliminarni rezultati ispita biće objavljeni 18, a konačni 23. juna. Raspored učenika po školama biće objavljen 3. jula nakon čega sledi upis učenika u srednje škole 4. i 5. jula.

Izabrane škole za projekat „Podsticanje demokratske kulture u školama“

Izabrane škole za projekat „Podsticanje demokratske kulture u školama“ Za projekat Saveta Evrope, Evropske Komisije i MPNTR pod nazivom „Podsticanje demokratske kulture u školama“ prijavljene su bile 62 škole, a izabrano je njih 20, čiji spisak se nalazi u tabeli. Komisija je izvršila selekciju prema zadatim kriterijumima koji su bili objavljeni na sajtu, a činili su je predstavnici Saveta Evrope, Delegacije Evropske Komisije u Beogradu i predstavnici MPNTR. Zahvaljujemo svim školama na učešću, a izabranim školama čestitamo” kaže se u saopštenju Ministarstva prosvete.

U srednjim školama više mesta nego malih maturanata 

Testom iz srpskog jezika sutra počinje završni ispit za osmake, a iz Ministarstva prosvete poručuju da nema mesta za zabrinutost, jer u srednjim školama ima više mesta nego što je svršenih osmaka. Ove godine štampano je 72.232 testa, a u srednjim školama ima skoro 76.000 mesta. Sigurno je da niko neće ostati neupisan u srednju školu, ali je dobar uspeh na završnom ispitu i uspeh iz srednje škole važan kako bi se upisala željena škola. Završni ispit traje tri dana, sutra u devet počinje test iz srpskog jezika, za četvrtak u isto vreme je zakazan test iz matematike, dok će u petak osmaci polagati kombinovani test – biologija, hemija, fizika, istorija, geografija. Svi učenici moraju polagati malu maturu koja predstavlja zvaničan završetak osnovnoškolskog obrazovanja.
Na svakom od tri testa učenici maksimalno mogu osvojiti po 10 poena. Bodovi sa testa sabiraju se sa bodovima osvojenim na osnovu uspeha na kraju šestog, sedmog i osmog razreda i čine osnov za rangiranje učenika za srednju školu. Na osnovu opšteg uspeha u osnovnoj školi učenici mogu imati maksimalno 70 bodova, a bodovanje se obavlja tako što se uspeh na kraju šestog razreda, zaokružen na dve decimale, pomnoži sa četiri, a opšti uspeh na kraju sedmog i osmog razreda pomnoži sa pet. Od prošle godine uveden je prag od 50 bodova, koliko maturanti moraju da imaju da bi upisali četvorogodišnju školu. Ukoliko imaju manje bodova moraju da upišu trogodišnju srednju školu.
Preliminarne rezultate završnog ispita škole će objaviti već 18. juna, nakon toga sledi period za žalbe učenika, tako da će konačni rezultati biti objavljeni 23. juna. Po objavljivanju konačnih rezultata sledi predaja liste želja, a raspored učenika po školama biće objavljen 3. jula, dok je 4. i 5. jula predviđeno da se obavi upis učenika u srednje škole. Prošle godine najveće interesovanje malih maturanata bilo je za medicinske i ekonomske škole. Ove godine 127 škola upisaće učenike po dualnom modelu obrazovanja – učenje kroz rad.
U 49 škola uvedeno je 19 novih obrazovnih profila, dok je 43 profila sa elementima dualnosti usklađeno sa tržištem rada u još 78 škola. Drugi upisni krug za kandidate koji nisu upisani u prvom krugu, počinje 7. jula kada se predaje lista želja.

Testovi “maricama” stižu u škole

Testovi za malu maturu su odštampani i spakovani u sigurnosne kese, i planirano je da u utorak, policijskim “maricama”, krenu iz Beograda i budu dostavljeni školskim upravama širom Srbije, potvrđeno je, za “Novosti”, u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Odštampano je gotovo 73.000 testova za svaki od ispita, za generaciju koja broji 69.000 malih maturanata.  Republička upisna komisija je u ponedeljak na sednici precizirala poslednje detelje priprema i samog polaganja. – Ove godine smo posebnu pažnju posvetili bezbednosnim merama, kako ni najmanji detalj ne bi doveo u sumnju regularnost ispita. Zbog toga ne želimo da objavljujemo ni naziv štamparije u kojoj su testovi izrađeni – kaže, za “Novosti”, Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za osnovno obrazovanje. – Svi primerci testova koji su ostali kao otpad u procesu štampanja uništeni su u prisustvu komisije. Preduzećemo i dodatne mere provere u školama u kojima su prethodnih godina uočene velike nesrazmere između uspeha učenika u školi i postignuća na završnom ispitu. Supervizori su zaduženi da sve vreme budu u školi i napišu detaljan izveštaj u kome treba da ukažu i na najmanju nepravilnost, ukoliko je negde bude. Direktori će u sredu ujutru, do sedam časova, moći da preuzmu testove u školskim upravama, a sami će odlučivati da li im je za to potrebna pratnja policije ili ne. Testovi stižu u sigurnosnim kesama i biće otvoreni neposredno pred samo polaganje. Škole su dužne da obezbede uslove za polaganje ispita u velikim salama ili holovima, tako da između dva učenika bude razmak od 1,2 metra, kako ne bi mogli da prepisuju.

Za upis u 1. razred osnovne škole za sada prijavljeno 1202 đaka

U prvi razred osnovne škole, na teritoriji Subotice, za sada je upisano 1202 đaka, ova lista nije konačna jer su upisi mogući i tokom leta, poručuje članica GV zadužena za oblast obrazovanja Nataša Aleksić. Deca su se u škole raspoređivala prvenstveno na osnovu blizine stanovanja, odnosno po adresama na koje su buduću đaci prvaci prijavljeni.

Savet pedijatra za putovanje sa decom

Prilikom planiranja putovanja sa malom decom moraju biti sprovedene posebne mere zaštite poručuju pedijatri. Na putovanje sa decom najbolje je poneti adekvatno opremljenu putnu apoteku. Naša sugrađanka Milijana Šovljanski je majka desetomesečnog Ilije, a našoj ekipi otkriva da je u sklopu pripreme za planirani porodični put posetila pedijatra kako bi saznala što više korisnih saveta. Prema rečima pedijatra dečijeg Dispanzera Olge Aleksić odojčad i mala deca reaguju intenzivnije na promenu klimatskih uslova, hrane i vode zbog toga je preporučljivo obezbediti adekvatan unos vode, svežu hranu kao i poneti putnu apoteku. Putna apoteka bi trebalo da sadrži: ibuprofen i paracetamol za snižavanje povišene telesne temperature, probiotik, kremu protiv alergijskih reakcija, sredstvo za rehidrataciju organizma i ostale elemente za prvu pomoć. Pri odlasku na odmor sa malom decom najvažnije je izbegavati izlaganje kože suncu od 11-16 časova i koristiti faktor 50 za zaštitu dečije kože od UV zraka poručuju stručnjaci. Ukoliko se dete razboli na letovanju, u slučajevima jake dijareje, dehidratacije organizma i visoke telesne temperature (39stepeni) obavezno se treba obratiti dežurnom lekaru u mestu boravka.

Radi se na upisu 2.500 dece migranata u škole po Srbiji

Državni sekretar u Ministarstvu za rad Ivanišević, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekao da je, uprkos naporima koji su uloženi u poboljšanje uslova , rad sa decom izbeglicama veoma zahtevan U Srbiji boravi više od 2.500 dece izbeglica i migranata kojima je, zbog zatvorenih granica, boravak u Srbiji produžen, istaknuto je danas na konferenciji ”Predstavljanje dobrih praksi i izazova u pružanju podrške deci u migracijama”. Kako je navedeno u saopštenju, na konferenciji je ukazano i da je potrebno obezbediti smeštaj prikladan za decu po međunarodnim standardima i sveobuhvatnu podršku kako bi se osigurao njihov nesmetan rast i razvoj u uslovima produženog boravka. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekao je da je, uprkos naporima koji su uloženi u poboljšanje uslova smeštaja i uključivanje u obrazovni sistem, rad sa decom izbeglicama veoma zahtevan i izazovan.  ”Očekujem da ćemo svi zajedno raditi na poboljšanju situacije i na tome da se veći broj dece koja borave u Srbiji upiše u škole”, rekao je Ivanišević.  On je dodao da se za decu koja ne žele da se uključe u obrazovni sistem, obrazovne aktivnosti moraju organizovati u centrima u kojima ona borave te pozvao sve da nastave da kreiraju sliku Srbije kojom se možemo ponositi.
Deca čine više od 40 odsto ukupnog broja izbeglica i migranata u Srbiji, a neretko bivaju izložena rizicima od zloupotrebe, nasilja, iskorišćavanja i zanemarivanja, te kao takva predstavljaju posebno ranjivu kategoriju.  Rizici za zdravlje i dobrobit dece povećavaju se ako su u neodgovarajućem smeštaju – u prostoru bez privatnosti, koji dele sa odraslima koje ne poznaju, bez adekvatnih uslova za održavanje higijene ili adekvatnog pristupa sanitarnim prostorijama.

Izložba dečijih radova u dvorcu Eđšeg

Izložba dečijih radova, finalni deo kreativnog projekta pod nazivom “Likovna radionica za decu u dvorcu Eđšeg”, je otvorena u sredu  u 18 časova u dvorcu Eđšeg u čijem su prostoru i nastali crteži.  Izložbu su otvorili načelnica uprave za kulturu i privredu grada Novog Sada Vesna Srdanov i pomoćnik direktora Kulturnog centra Novog Sada Sunčica Marković. Kulturni centar Novog Sada je početkom marta, počevši od manifestacije Antićevi dani, realizovao projekat pod nazivom “Likovna radionica za decu u dvorcu Eđšeg”. Inicijativa za ovakvu vrstu edukacije pokrenuta je od strane pomoćnika direktora Kulturnog centra Novog Sada i urednice programa u dvorcu „Eđšeg” Sunčice Marković. Radionica je bila besplatna i otvorena za izrazito talentovanu decu, zainteresovanu da se, jednom nedeljno u autentičnom prostoru dvorca „Eđšeg”, upoznaju sa likovnim tehnikama i pravilima likovnog oblikovanja. Radionica se sastojala iz određenih zadatih tema na koju su deca imala zadatak da kreativno odgovore uz pomoć mentora, akademskih slikarki, Danijele Vimić i Smilje Kubet, koje su zahvaljujući svom bogatom pedagoškom iskustvu uspešno vodile radionicu gotovo četiri meseca i time održale interesovanje i motivaciju polaznika radionice.
Teme za radionicu bile su: „Ilustruj svoju omiljenu Mikinu pesmuˮ ; „Oslikavanje uskršnjih jajaˮ ; „Ovo sam jaˮ ; „Dvoracˮ ; „Tavanica dvorcaˮ ; „Pogled iz dvorišta dvorcaˮ ; „Projekti Đerđa Molnaraˮ ; „Moj rad za izložbuˮ.
Ova radionica, pored svog primarnog edukativnog cilja, i razvijanja kreativnosti polaznika kroz učenje likovnih tehnika i pravila likovnog oblikovanja, predstavlja i svojevrstan vid socijalizacije dece, vršnjačke edukacije kao i svojevrsne inkluzije. Među darovitim polaznicima je bilo i dece iz hraniteljskih porodica, kao i dece uključene u program socijalne zaštite. U nizu metodoloških ciljeva ovog projekta treba izdvojiti i susret i upoznavanje dece sa kulturnim nasleđem Novog Sada. Zbog velikog interesovanja likovna radionicu će biti produžena i za vreme letnjeg raspusta, ali i početkom naredne školske godine.
Tim povodom, organizatori Kulturni centar Novog Sada i realizatori radionice svesrdno pozivaju talentovanu decu koja nisu do sada učestovala, da se priključe. Svi zainteresovani mogu se prijaviti putem mejl adrese radioniceudvorcu@gmail.com.

Veliki broj prijava za upis u vrtiće

Ove godine, za 1490 slobodnih mesta, na adresu predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”, stiglo je 4.436 zahteva za upis u vrtiće, od kojih je do sada usvojeno 1050. Izuzev nepopunjenih mesta na četvoročasovnom boravku, za koji nije stigao dovoljan broj prijava, na konkursu za vrtić na listi čekanja je 3386 zahteva roditelja. U predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” kažu da se slična situacija ponavlja godinama unazad, kako zbog popunjenih kapaciteta, tako i zbog činjenice da stižu prijave i za one vrtiće za koje nije raspisan konkurs za upis.

Najuspešniji novosadski đaci i ove godine na bilbordima u gradu

Najuspešniji novosadski osnovci i srednjoškolci i ove godine će krasiti bilborde na ulicama grada. Pokrajinska vlada nastaviće i ove godine da podržava projekat „Učim+Znam=Vredim“, koji medijski promoviše najbolje osnovnoškolace i srednjoškolace u svojim lokalnim sredinama, istaknuto je na sastanku potpredsednika Pokrajinske vlade Đorđa Milićevića i predsednika Udruženja za promociju društvene odgovornosti Aleksandra Savanovića.
Kroz projekat „Učim+Znam=Vredim“, koji je 2015. godine pokrenulo Udruženje za promociju društvene odgovornosti, do sada je prošlo više od 170 učenika osnovnih i srednjih škola iz Novog Sada, Temerin, Srbobrana i Sremskih Karlovaca koji su ostvarili najznačajnije rezultate na republičkim i međunarodnim takmičenjima u nauci i umetnosti. Najuspešniji đaci će i ove godine biti predstavljeni na bilbordima, i to u sedam lokalnih samouprava, jer su se u projekt uključile i škole iz opština Žabalj, Bački Petrovac i Beočin. Potpredsednik Milićević je istakao da je Pokrajinska vlada partner u promociji znanja i mladih ljudi koji su najbolji ambasadori onih vrednosti koje se promovišu ovim projektom, a to su znanje, obrazovanje i marljivost.(→Press Clipping)

Mali genije: Ima 11 godina i njegovi talenti će vas potpuno oduševiti

Aleksa Teodorović ima samo 11 godina, ali iako tek osnovac, posetiocima Muzeja Srema drži predavanja iz praistorije, a povremeno je angažovan i kao turistički vodič za đačke ekskurzije. Aleksa je odlikaš sa svim peticama, govori nekoliko jezika, obožava dinosauruse, prvi je na takmičenjima iz istorije, usput stigne da pohađa i muzičku školu, gde svira trubu i sanja da postane svetski poznati paleontolog. – Od četvrte godine čitam, pišem i računam, ništa mi ne predstavlja problem. Čitam sve što mi padne šaka, a najviše volim enciklopedije i knjige o dinosaurusima jer mi je praistorija specijalnost. Moja soba prepuna je knjiga, istorijskih romana, ali i ozbiljnih književnih dela. Ponosan sam što sam rođen i živim u carskom gradu Sirmijumu bogate prošlosti, ali moji vršnjaci toga, nažalost, nisu svesni – kaže Aleksa, dok kao odrastao bez trunke treme govori na predavanju u lapidarijumu Muzeja Srema “Aleksin svet dinosaurusa”. Aleksa o dinosaurusima zna skoro sve, kaže, ali i dalje čita sve što se na njih odnosi i budno preko interneta prati najnovija iskopavanja i pronalaske njihovih skeleta. Obožava i sve igrice u kojima su oni akteri. – Svi dinosaurusi su bili savršeni, a meni je posebno drag biljojed terizinosaurus, zastrašujuće ogroman sa kandžama od jednog metra, dužine 11, visok sedam metara – objašnjava Aleksa i dodaje da mu je, osim paleontologije, najveća želja da postane stendap komičar.(→Press Clipping)

Pesmom i igrom pomoć za ozdravljenje Jelene 

Oko 300 članova kikindskog ADZNM “Gusle” nastupilo je u ponedeljak veče u dvorištu Kurije. Mladi folkloraši, tamburaši i pevačke grupe pokazali su okupljenoj publici šta znaju. Koncert se tradicionalno organizuje u junu, a repertoarom su obuhvaćeni svi krajevi naše zemlje, saznajemo od Magdalene Popov, umetničkog rukovodioca “Gusala”. – Svim posetiocima smo pokazali šta su deca naučila u protekloj godini. Naši mladi članovi marljivo su se i vredno pripremali za koncert, koji je za njih velika svečanost. Naš koncert uveličali su gosti iz Subotice – istakla je Magdalena Popov. Među igračima je nastupio i Nemanja Tornjanski, koji se folklorom bavi već tri godine, i poručio: – Volim da igram na sceni i uvek mi je drago kada nastupam pred publikom. A Helena Grujić kaže: – U “Guslama” imam puno drugara i drugarica, s kojima se lepo provodim. Najviše volim da igram ježule. Po prvi put, u Kikindi su gostovali mladi članovi Hrvatskog kulturnog centra “Bunjevačko kolo” iz Subotice. Senka Horvat, umetnički rukovodilac, izjavila je da se nada da će se saradnja sa “Guslama” nastaviti. – Predstavili smo se Kikinđanima tradicionalnim bunjevačkim igrama iz okoline Subotice. Velika nam je čast što smo publici pokazali delić naše tradicije – poručila je Senka Horvat. Na gala koncertu su, inače, prikupljana sredstva za lečenje obolele Jelene Takić, mlade članice “Gusala”.(→Press Clipping)

Vremeplov: Ubistvo  kod Čukur česme

  1. juna 1862 godine turski vojnici su kod Čukur česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci su potom sa Kalemegdana tri dana bombardovali Beograd. U to vreme su se u utvrđenim delovima većih srpskih gradova još uvek nalazile turske vojne posade. Bombardovanje Beograda je, zahvaljujući veštim diplomatskim aktivnostima kneza Mihaila, imalo za posledicu da su Turci bili primorani da povuku svoje posade iz srpskih utvrđenih gradova, u skladu s odlukom velikih sila. Kod Čukur česme podignut je 1931. spomenik poginulom dečaku, sredstvima zadužbine Tome Vanđela, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.

Vremeplov: Bekim Fehmiu

Na jučerašnji dan 15. juna 2010 godine tragično je stradao Bekim Fehmiu, glumac koji je u Jugoslaviji 60-ih i 70-ih uživao veliku popularnost. Proslavio se crno-talasnom filmom “Skupljači perja” Saše Petrovića 1967. Upamćen je po ulozi vaspitača Žarka u “Specijalnom vaspitanju” Gorana Markovića. Često je igrao u evropskim produkcijama. Ostvario je oko 45 filmskih i tv uloga. Objavio je knjigu uspomena: “Blistavo i strašno”.

Vremeplov: Bogdan Žerajić

Na jučerašnji dan 15. juna1910  godine srpski student prava Bogdan Žerajić ubio se posle neuspelog atentata u Sarajevu na poglavara okupirane Bosne i Hercegovine, austrougarskog generala Marijana Varešanina. Njegova žrtva bila je primer za omladinu okupljenu oko pokreta “Mlada Bosna”.

Vremeplov: Grig

Norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig rođen je 15. juna 1843 godine. Bio je nadahnut nacionalnim folklorom Norveške. Posebno je značajan njegov doprinos razvoju postromantičarske evropske harmonije. Izraziti liričar, najbolja dela je ostvario u malim formama poput klavirskih minijatura (“Lirski komadi”), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svite “Holberg”, “Poetičnih muzičkih slika”, “Humoreski”, solo pesama. Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite “Per Gint”, “Sigrud Jorsalfar”, Gudački kvartet, Koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

Da nestali postanu vidljivi

Prvi registar nestalih lica Srbije biće dostupan javnosti do kraja meseca. Jedinstvena baza podataka i fotografija svih odraslih nestalih, i zasebno dece, moći će da se vidi na internet-adresi www.nestalisrbija.rs. Osim bolje vidljivosti nestalih, iz Fondacije “Tijana Jurić”, koja je pokrenula osnivanje Registra, očekuju uključivanje šire javnosti u potragu za nestalima, što će doprineti bržoj i efikasnijoj istrazi. Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tokom prošle godine nestalo je 1.113 dece i maloletnika, a na kraju 2016. godine još se tragalo za njih 46. U Registru će se za početak naći osam imena. – Za svakog nestalog moramo da prikupimo neophodne dozvole da bismo podatke postavili na sajt – rekao je Igor Jurić, osnivač Fondacije i otac tragično nastradale devojčice Tijane, na predstavljanju Registra u Medija centru. – U tome bi mogla mnogo da nam olakša policija, iz čije interne baze podataka trenutno možemo da koristimo samo imena koja postavi na svoj zvaničan sajt. Nadamo se boljoj saradnji sa našom policijom, jer mislimo da Registar, otvoren za javnost i pomoć građana, može mnogo da pomogne u istrazi. Očekujemo da ćemo dozvole za postavljanje podataka o ostalim nestalima dobiti od samih porodica koje će nam se javljati.
Prema Jurićevim rečima, Barbara Vitez, devojčica iz Sente kojoj se trag izgubio 25. novembra prošle godine, prva je nestala osoba uneta u Registar. – Njen otac Endre Vitez podržao je osnivanje Registra, nadajući se da će se istraga, koja već neko vreme tapka u mestu, ovako intenzivirati – objasnio je Igor Jurić. – Malo je poznato da u Srbiji svakoga dana neko nestane. Javnost, nažalost, ne zna dovoljno o tome, nestali brzo padnu u zaborav, a često su baš uloga javnosti i alarmiranje presudni u rešavanju ovakvih slučajeva. Registar će, kaže Jurić, takođe biti način da svi nestali budu vidljivi, a ne smo oni koje mediji izaberu kao interesantne. – Svi koji tragaju za članovima porodica mogu da nam se jave za savet, a Fondacija će pokrenuti i psihološku podršku – ističe on.(→Press Clipping)

Nastavnica posle 15 godina rada izbačena iz škole – uklonila Trampa

Nastavnica srednje škole u Nju Džersiju suspendovana je s posla nakon što je ustanovljeno da je sa fotografija u školskom godišnjaku uklonila natpise s sloganima Trampove predsedničke kampanje koje su se nalazile na majicama dvojice učenika. Dvojica učenika su se žalila da je sa njihovih majica na fotografijama u godišnjaku uklonjen natpis s Trampovim imenom i njegovim predsedničkim sloganom, a iz školskog odbora kažu da je nastavnica na taj način ugrozila slobodu govora. – Simpatije i podrška Donaldu Trampu bile su okidač u oba slučaja u uvom incidentu. Istraga u vezi ovog slučaja je vrlo ozbiljno shvaćena. U pitanju je rušenje prava iz Prvog amandmana, a to je sloboda govora – saopštila je Čeril Dajer, nadzornica škole “Vol taunšip haj” u kojoj se dogodio ovaj incident.
Suzan Parsons, nastavnica koja je optužena da je u fotošopu uklonila natpise s majica je u školi je zaposlena 15 godina, sad prolazi neku vrstu linča pogotovo od strane ova dva mladića i njihovih porodica koje će zatražiti da se godišnjak uradi ponovo. – Poslao sam fotografiju mami i tati i rekao im “nećete verovati šta se dogodilo s majicom”. Bio sam jako razočaran – rekao je Grant Berando, jedan od dečaka koji su bili “oštećeni” potezom nastavnice, prenosi Bi-Bi-Si.

Ombudsman počeo istragu zbog premlaćivanja romskog dečaka

Zaštitnik građana će sproveti kontrolu i postupiti po pritužbi povodom nasilja nad romskim dečakom u OŠ “Karađorđe”, rekao je zamenik zaštitnika građana Robert Sepi, dok iz te škole kažu da je slučaj prijavljen i da je policija izvršila uviđaj, piše list “Danas”. Podsetimo, romskog dečaka, učenika sedmog razreda ove škole, pretukla je grupa osmaka jer je držao srpsku zastavu. Dečaci su ga pretukli uz komentar da on “nema pravo da nosi tu zastavu zato što je ‘Ciganin'”. Nasilje nad romskim dečakom osudio je i Nenad Ivanišević, predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma i Romkinja u Srbiji. – Mi nismo narod koji je rasno netrpeljiv. Kroz istoriju smo to i pokazali. Srbija je uvek bila humana i gostoprimljiva zemlja. Ovakvi pojedinačni slučajevi su za svaku osudu, ali isto tako ovakvi slučajevi su nam pokazatelj da moramo svakodnevno da učimo đake da budu ljudi, jer je to podjednako važno kao i to da budu odlični đaci – rekao je Ivanišević u saopštenju Ministarstva za rad i socijalna pitanja.
Podsetimo do incidenta je došlo kada je dečak u školskom dvorištu držao srpsku zastavu, a nekoliko osmaka mu je prišlo i reklo da on nema pravo da nosi tu zastavu zato što je “Ciganin”. Potom su ga udarali, šutirali pa čak i davili šipkom. Njegova razredna Vladanka Jakšić rekla je za “Danas” da povrede nisu toliko strašne koliko sam motiv za ovaj incident. – On ima nekoliko ogrebotina, i to u ovom slučaju nije veliki problem. Strašno je to što su ga tukli zato što je Rom – kaže Jakšić, dodajući da je njen učenik dobro i mirno dete i da sigurno s njegove strane nije bilo provokacija. (→Press Clipping)

By admin

Leave a Reply