Vesti – 19.06.2017.

Završeno polaganje “male mature” 

Kombinovanim testom sa pitanjima iz istorije, biologije, geografije, fizike i hemije u petak  je završeno polaganje male mature za osmake. Na polaganju kombinovanog testa osmake je sačekalo i malo iznenađenje – svi testovi su bili isti, ali je raspored pitanja bio različit. Kako bi se sprečilo prepisivanje Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja štampao je pet varijanti testova – označenih slovima I, B, G, F i H, u kojima su bili isti zadaci ali različito raspoređeni. “Najviše prepisivanja prethodnih godina bilo je na kombinovanom testu. Kako bi to sprečili odlučeno je da Zavod napravi nekoliko varijanti testova sa istim pitanjima. Nismo hteli da dajemo različita pitanja, da neka deca ne bi dobila teže zadatke od drugih”, kažu u Ministarstvu prosvete.
Završni ispit, mala matura, trajala je tri dana. Prvog dana maturanti su polagali test iz srpskog (maternjeg) jezika, drugog test iz matematike, a trećeg kombinovani test. Učenici na završnom ispitu mogu ostvariti ukupno 30 bodova, svaki test nosi po 10 bodova, a  uspeh u školi se boduje  sa maksimalnih 70 poena. Broju poena ostvarenih na osnovu uspeha u osnovnoj školi i na završnom ispitu, dodaju se bodovi sa međunarodnih i republičkih takmičenja.Na osnovu ukupnog broja bodova učenici se opredeljuju za željene škole. Od prošle godine uveden je prag od 50 bodova, koliko maturanti moraju da imaju da bi upisali četvorogodišnju školu. Ukoliko imaju manje bodova, moraju da upišu trogodišnju srednju školu.
Preliminarne rezultate završnog ispita škole su objavile 18. juna, nakon toga sledi period za žalbe učenika, tako da će konačni rezultati biti objavljeni 23. juna. Po objavljivanju konačnih rezultata sledi predaja liste želja, a raspored učenika po školama biće objavljen 3. jula, dok je 4. i 5. jula predviđeno da se obavi upis učenika u srednje škole.

Novi Sad: Hemija i istorija najteže

Novosadskim maturantima je kombinovani test zadao više muka od onog iz matematike i srpskog, a najviše problema imali su sa hemijom, fizikom i istorijom. – Iz hemije je bio najteži treći zadatak, to je bila poslednja lekcija koju smo radili i nekako se time nisam dovoljno bavila. Imala sam dilemu u vezi sa pitanjem u kom smo trebali da prepoznamo ličnost koja se nalazi na slici. Nisam bila sigurna da li je bilo reč o Nikoli Tesli – kaže Mia Bogdanović učenica OŠ “Petefi Šandor”.

Kombinovani test pomrsio im konce

Mnogima od njih kombinovani test je pomrsio konce, tako da sada kalkulišu i menjaju planove za upis srednje škole. Već pri prvom pogledu na kombinovani test, đake je zateklo iznenađenje – za razliku od srpskog i matematike, testovi su bili podeljeni u pet grupa i različitim oznakama, ali sa istim pitanjima samo drugačije poređanim. Da li zbog ove cake ili samih pitanja, većina đaka sa kojima je “Blic” razgovarao, kaže da je današnji test bio najteži. Ideja ove cake, naime, bila ja se smanji mogućnost prepisivanja.S druge strane, učenici koji su zadovoljni današnjim ishodom, kažu da su sada rasterećeni i konačno mogu da odahnu.
– Bilo je teže nego na probnom testu. Imali smo po četiri pitanja iz istorije, geografije i fizike, pet iz biologije i tri iz hemije. Najmanje nas znalo je da odgovori na pitanje koja se dva monosaharina dobijaju hidrolizom saharoze – prepričavaju đaci svoje utiske učiteljici.

“Dnevnik” sa osmacima na kombinovanom testu

 Oko 70.000 petnaestogodišnjaka u Srbiji juče je polaganjem trećeg testa u sklopu završnog ispita na kraju osnovnog školovanja i zvanično okončalo obaveznu osmoljetku i sada im sledi upis na neko od 76.000 mesta u srednjim školama. Da li će se upisati baš tamo gde žele umnogome će zavisiti i od bodova stečenih na ovom ispitu. A kakav je bio test sastavljen od pitanja iz hemije, fizike, biologije, geografije i istorije juče semo pitali male maturante novosadske osnovne škole „Kosta Trifković“.(→Press Clipping)

Ministarstvo: Kombinovani test protekao bez nepravilnosti

Trećeg dana završnog ispita kombinovani test protekao je u skladu sa procedurom i bez nepravilnosti, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Prema zvaničnim podacima školskih uprava polaganju testa je pristupilo ukupno 68.347 što je za 1.379 učenika manje nego što ih je bilo na testu iz maternjeg jezika i 13 učenika manje nego na testu iz matematike. U Ministarstvu prosvete kažu da se uputstvo za ocenjivanje testa može preuzeti sa sajta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a posle 15 sati materijal će biti dostupan i na sajtu upis.mpn.gov.rs.
Polaganjem kombinovanog testa sa pitanjima iz istorije, biologije, geografije, fizike i hemije završena je mala matura.  Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 18., a konačni 23. juna 2017. godine. Popunjavanje i predaja liste želja je 24. i 25. juna u matičnim školama, a upis učenika u prvom upisnom krugu je 4. i 5. jula 2017. godine.

Gotovo 1.400 osmaka pobeglo sa matematike?

Dok je u sredu, prvog dana završnog ispita maternji jezik polagalo 69.726 đaka, već sutradan, na ispit iz matematike došlo je skoro 1.400 učenika manje, a ovaj broj dodatno se osuo do kombinovanog testa, održanog u petak.
Prema podacima Ministarstva prosvete, trećeg dana završnog ispita polagalo je 68.347 učenika, odnosno 1.379 đaka manje nego što ih je bilo na testu iz srpskog. A najveći pad bio je već drugog dana, na matematici. Da li su đaci odlučili da se ne pojave, ili je u pitanju greška ili nešto treće, videće se u nedelju, kada izađu preliminarni rezultati. Nadležni ne isključuju mogućnost i da je u pitanju posledica razvoja inkluzivnosti sistema obrazovanja, jer se, prema zakonu, sadržaj i način polaganja prilagođavaju potrebama učenika učenika sa smetnjama u razvoju, piše “Politika”.
– Počevši od 2011, kada je prvi put na ovaj način sproveden završni ispit, postepeno se uvećava broj učenika sa smetnjama u razvoju, koji koriste pravo na prilagođavanje završnog ispita. Testovi ovih učenika se razlikuju i zbog toga nisu obuhvaćeni ukupnim brojem osmaka koji rešavaju isti test iz određenog predmeta – objašnjava za “Politiku” Jasmina Đelić, načelnik Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava, na osnovu čega se nameće zaključak da je ove godine oko 1.400 učenika odabralo da matematiku i kombinovani test polaže po prilagođenom, a maternji jezik po redovnom programu.(→Press Clipping)

Počelo je, počelo: Ukinuta još jedna škola

Nakon Sombora kada je nasilno ugašena nastarija gradska osnovna  škola “21 oktobar” (danas je u zgradi škole tužilaštvo, što je i bio razlog gašenja škole, prim. ured.) odlukom tamošnje Skupštine grada i  odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su 15. juna odluku o ukidanju Osnovne škole “Stari grad”.Odluka je doneta u okviru racionalizacije mreže škola u Beogradu, a primenjivaće se od 31. avgusta ove godine.Prema odluci, učenici upisani u osmoletku “Stari grad” imaju pravo da završe započeto osnovno obrazovanje u osnovnim školama u Beogradu, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji su u školi “Stari grad” u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostali su neraspoređeni ili imaju status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, ostvaruju pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje.
Matične knjige i drugu evidenciju škole “Stari grad” preuzeće Osnovna škola “Skadarlija”, koja će izdavati javne isprave na osnovu evidencije koju vodi, a takođe će preuzeti i pokretnu imovinu škole koja se ukida. U obrazloženju odluke navedeno je da je gašenje Osnovne škole “Stari grad” i preusmeravanje učenika u okolne škole predloženo u cilju racionalizacije troškova. Naime, objekat škole “Stari grad” ima 4.755 kvadrata, a u završenoj školskoj godini pohađalo ju je 142 učenika. U školskoj 2016/2017. godini u tu školu upisano je 11 prvaka, a škola, inače, zbog viška kapaciteta, izdaje prostor.U “Starom gradu” nastavu pohađa 46 učenika sa drugih opština, pa je pretpostavka da će oni, u slučaju gašenja škole, upisati u neku od osnovnih škola u opštinama u kojima i žive.(→Press Clipping)

Ministarstvo smenjuje kadar “Dveri” sa čela NPS: Unija ga brani!

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) “neprijatno je iznenađena zahtevom, koji je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo Narodnoj skupštini Republike Srbije i resornom odboru, za smenu predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), profesora dr Aleksandra Lipkovskog”, inače člana “Dveri”. U saopštenju Unije sindikata kojoj su prilikom poslednjh predsedničkih izbora “Dveri” obećale ministarsko mesto(!) se izražava “sumnja u razloge za smenu koje je ministarstvo navelo”, ističući da kako opravo Ministarstvo prosvete i njegovi činovnici predstavljaju “sinonim za javašluk, kašnjenja i probijanje svih mogućih rokova”. Unija SPRS smatra da je profesor dr Aleksandar Lipkovski svojim znanjem, stručnošću i ličnošću, doprineo podizanju ugleda samog Saveta u očima stručne javnosti i da u najvećoj meri zahvaljujući i njemu, NPS predstavlja najznačajniji korektivni faktor u radu samog Ministarstva prosvete .
“Smena predsednika Lipkovskog predstavljala bi ućutkivanje glasa razuma”, ističe se u saopštenju. Saradnju koju je Unija SPRS, naročito njen resor koji se bavi obrazovnim sistemom, ostvarila sa profesorom dr Aleksandrom Lipkovskim, prosvetari ocenjuju više nego dobrom i uspešnom. “Upoznati smo sa opravdanim nastojanjem profesora Lipkovskog da sa određenim predlozima ne treba previše žuriti, da poteze najpre treba dobro osmisliti, kao i da obrazovanje ne treba posmatrati kao polje za obavljanje različitih eksperimenata i ishitrenih projekata koji mogu dovesti do nesagledivih posledica”, navodi se u saopštenju.
Takođe, napominju kako naslućuju da pojedinim činovnicima u samom ministarstvu veoma smeta zalaganje profesora Lipkovskog za struku i stručnost u radu, kao i otvorena i argumentovana kritika koju je uputio na predloženi nacrt Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.  Unija SPRS smatra da Nacionalni prosvetni savet zaslužuje da se na njegovom čelu nalazi ličnost sa integritetom, znanjem i stručnošću, odnosno sa svim onim kvalitetima koje nesumnjivo poseduje prof. dr Aleksandar Lipkovski”, zaključuje se u saopštenju Unije.

Na Univerzitetu u Novom Sadu počeo upisni rok

Na Univerzitetu u Novom Sadu ovogodišnja upisna trka počela je upetak 16. juna i to na Akademiji umetnosti, na kojoj ove godine na tri departmana na osnovnim studijama ima mesta za 149 budžetskih i 54 samofinansirajuća brucoša. Prijave za polaganje prijemnih ispita prvi će danas primati Departman dramskih umetnosti, na koji će moći da se upiše 46 buyetskih i devet samofinansirajućih studenata. Na Departmanu muzičkih umetnosti prijave za polaganje prijemnih ispita za 62 buyetska i 21 samofinansirajuće msto na prvoj godini primaće se sledeće nedelje, u utorak, 20. juna., a za Departman likovnih umetnosti u sredu, 21 juna. Na Departmanu dramskih umetnosti prvo će početi i prijemni, već u subotu. Na ostala dva departmana sledeće nedelje, 21, u sredu, polagaće se diferencijalni ispiti, 22. će kandidati za Departman likovnih umetnosti podnositi mape sa svojim radovima, dok će oni koji žele da se upišu na Departman muzičkih umetnosti prijemni početi 23. juna. Preliminarne rang liste na svim departmanima Akademije umetnosti biće objavljene 4.jula, a konačne 11. jula, kada će se primljeni kandidati i upisivati.
Na ostalim fakultetima UNS-a prijave će se primati od 21. do 23. juna, prijemni ispiti će se održati od 28. do 30. juna, osim na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, na kojem će prijemni biti od 3. do 5. jula. Preliminarne liste biće, zavisno od fakulteta, objavljivane od 29.juna do 3. jula, dok će se konačne na oglasnim tablama i internet stranama fakulteta naći između 30. juna. i 17. jula. Ovogodišnji brucoši upisivaće se od 3. do 21. jula.

Kanjiža: “Kamp bez granica” okupiće 150 učenika

Manifestacija “Kamp bez granica” kao deo projekta “Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini”, biće održan u dva termina od 18. do 21. juna i 23. do 26. juna u Kanjiži, sa ciljem afirmacije pozitivnih vrednosti multikulturalizma i promovisanja međusobnog suživota zajednica u Vojvodini. U dva četvorodnevna kampa učestvovaće blizu 150 učenika i njihovih profesora iz 16 srednjih škola sa teritorije Vojvodine. Kamp je zamišljen kao mesto na kome će, pored nadmetanja, biti organizovan prateći program i kreativne radionice s ciljem međusobnog upoznavanja, prevazilaženja etničkih predrasuda i jačanja međunacionalnog poverenja, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade, koja je inicijator projekta.
U okviru projekta Pokrajinske vlade “Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini”, manifestaciju organizuju pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Centar za mlade “Ana i Bastian” iz Kanjiže. “Osnovna ideja potprojekta jeste pružanje prilike učenicima srednjih škola iz Vojvodine da se u okviru dva četvorodnevna kampa druže, međusobno upoznaju i nadmeću u popularnim igrama veštine, spretnosti i znanja”, navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, specifičnost ovog potprojekta ogleda se u tome što su ekipe mešovite po svojoj polnoj i etničkoj strukturi, formirane od predstavnika razlicitih škola koje učestvuju u projektu, čime jačaju međusobnu povezanost i poverenje.

Promocija omladinskog preduzetništva

Razvojna agencija Srbije (RAS) saopštila je u petak  da je sa Ministarstvom omladine i sporta potpisala Memorandum o saradnji koji treba da doprinese boljoj promociji omladinskog preduzetništva. Kako se navodi, Memorandum predviđa da obe strane rade na efikasnoj koordinaciji zajedničkih aktivnosti pri planiranju razvoja, podrške, praćenja realizacije i promocije omladinske politike i omladinskog preduzetništva. Taj dokument su potpisali izvršna direktorka RAS -a Tamara Jurenić i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić koji je tom prilikom kazao da će Memorandum dodatno doprineti uspostavljanju saradnje među institucijama u cilju povezivanja mladih sa privredom, udruženjima za mlade i njihovim savezima, kancelarijama za mlade, kao i akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama.

Bolje regulisati status ćirilice

Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, u koju su uključeni predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, pripremila je predloge za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje za prvenstveni cilj imaju da bolje regulišu status ćirilice u javnom saobraćaju i preciznije definišu nedovoljno jasne delove postojećeg zakona. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je da je suština u donošenju dodatnih mera koje bi ohrabrile veću upotrebu ćirilice u javnom prostoru, jer “neupotrebom ili smanjenom upotrebom preti opasnost da ćirilica postane mrtvo pismo što ne smemo da dozvolimo”.
“Reč je o nizu predloga mera koje treba da ohrabre i dodatno uvedu ćirilicu u javnu sferu”, rekao je Vukosavljević Tanjugu i podvukao da se predviđenim merama ništa ne nameće već im je želja da probaju različitim merama da sačuvaju srpsko pismo. “Duh vremena je takav da je latinica u češćoj upotrebi tako da mi želimo da preduzmemo mere da ćirilica bude što je više moguće u javnoj upotrebi”, kazao je Vukosavljević.
Predlog izmena i dopuna predviđa da se prvi član postojećeg Zakona uskladi sa članom 10. Ustava Republike Srbije koji u službenoj upotrebi ne razdvaja srpski jezik od ćiriličnog pisma i u kome se ćirilica označava kao matično pismo, a latinica kao pomoćno pismo. Predloženim dopunama precizno se označava pojam službene upotrebe jezika i pisma, što dosad nije bio slučaj, tako da je, da bi se izbegla različita tumačenja, bilo potrebno navesti da se, pored organa vlasti na svim nivoima, službena upotreba jezika i pisma odnosi i na obrazovne ustanove, medije, privredna preduzeća i javne ustanove svih vrsta.
Podrazumeva se i upotreba službenog jezika i pisma u pravnom prometu između pravnih subjekata odnosno kada je bar jedna strana domaći pravni subjekat. Odredba se posebno odnosi na obeležja preduzeća i sličnih subjekata (naziv firme, sedište, delatnost), zatim nazive robe i usluga, uputstva za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijske uslove, ponude, fakture, račune i potvrde. Izmenama se predviđa i osnivanje Saveta za srpski jezik i definiše društvena briga o službenom jeziku i matičnom pismu.

Počeli sokolski susreti “Dan gimnastike za sve”

Član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin prisustvovao je  u subotu Sokolskim susretima Srbije pod nazivom “Dan gimnastike za sve” koje Sokolsko društvo “Vojvodina”, tradicionalno organizuje u saradnji sa Sokolskim savezom Srbije. Manifestacija se u toku dana održava na otvorenim terenima Sokolskog doma, a u njoj učestvuje oko pet stotina dece. Veliko mi je zadovoljstvo da vas u svoje lično ime i u ime Grada Novog Sada pozdravim i da vam poželim mnogo sreće u predstojećem takmičenju. Drago mi je što se ova manifestacija tradicionalno održava u Novom Sadu i što je naš grad domaćin velikom broju učesnika od onih najmlađih, do odraslih gimnastičara, koji u vežbanje ulažu veliki trud i entuzijazam.
Oni nastavljaju da neguju tradiciju Sokolstva i gimnastike u Novom Sadu, tako da je vidljiv veliki uticaj na generacije koje dolaze. Ova kulturno-sportska ustanova može da se pohvali sa 112 godina postojanja, a i dalje nastoji da neguje tu dugu tradiciju gimnastike u Novom Sadu.Gradska uprava za sport i omladinu radi na stvaranju i poboljšanju uslova za bavljenje sportom i rekreacijom, a zajednički sa organizatorom ove manifestacije se trudimo da popularišemo gimnastiku. (→Press Clipping)

Akademac: “Uticaj muzike na moj život” 

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj će tema biti volontiranje. Slušate li muziku dok pripremate ispite? Da li muzika utiče na vaš život i koliko je do sad uticala? Kakav uticaj je na vaš ukus imala porodica? Imate li predrasude prema osobama koje slušaju određeni žanr? Kakve veze ima muzika sa društveno odgovornim ponašanjem? Da li je predrasuda o Exitu polemičko pitanje ili ….? Da li je muizika stimulans samo za pozitivne reakcije ili i za one negativne?Ko je Vladimir Aćić ? Kako je muzika uticala na nekadašnjeg menadžera odnosa sa javnošću Exit festivala , današnjeg direktora Fondacije Novi Sad 2021? Pitali smo vas, polemisali ste…. i specijalno za ovu priliku istražili zastupljenost elektronske muzike danas. Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Počela  manifestacija „Salajačkim sokakom“

 „Salajačkim sokakom“ naziv je kulturno-ekološko-sportske manifestacije koja je na teritoriji MZ Salajka počela u četvrtak uveče i trajaće do 15. jula. U saradnji s Udruženjem „Mileva Marić Ajnštajn“, Salajčani su za četvrtak  u 18 časova najavili svečano otvaranje na igralištu Rukometnog kluba „Slavija“ (Graničarska bb). Cilj manifestacije je da se deci pruži šansa da na kvalitetniji način provedu deo vremena na letnjem raspustu, umesto uobičajeno uz TV program, kompjuter i mobilni telefon. To je ujedno i prilika da mladi nauče nešto novo, možda i zavole, kao i to da se druže sa svojim vršnjacima i roditeljima. Program je, dakle, namenjena Salajčanima – malim i velikim, kao i svim Novosađanima i dobronamernim gostima.  Organizatori napominju da je deo programa koncipiran tako da udovolji i starijim generacijama, a održavaće se na različitim lokacijama: u prostorijama MZ Salajka, teretani na otvorenom i igralištu RK „Slavija“. Raznovrsnost manifestacije potvrđuje i lista učesnika: „Barstrong” ulični trening, Savez za školski sport Grada Novog Sada, Mačevalački klub „Mačevi i maske“, „Livada centar centar za vežbanje i zdravlje“, RK „Slavija“, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Ekološko udruženje „Zeleni sad“, Cvećara „Bella flora” i drugi.

Psihoterapija nije bauk

Sa ciljem da se mladi ohrabre u traženju psihološke pomoći ili saveta u pravo vreme i tako otklone prepreke koje im stoje na putu da ostvare svoje planove i postanu srećniji, za učenike staropazovačke gimnazije održano je niz edukativnih radionica u okviru projekta “Destigmatizacija psihoterapije kod mladih”. Kada mladi shvate da su mali problem rešili tako što su upali u veliku nevolju biva kasno, i tada je uzaludno tražiti bezbolna i elegantna rešenja kakva psihoterapija nudi, navode stručnjaci i dodaju da mnogi psihoterapiju izjednačavaju sa lečenjem psihijatrijskih bolesti, te zbog toga ljudi često ne traže pomoć kada im je potrebna, strahujući da će u društvu biti obeleženi ili izopšteni. Projekat sprovodi šimanovačko Udruženje “Umeće življenja” uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i namenjen je srednjoškolcima sa teritorije opština Stara Pazova i Pećinci.

Sombor domaćin “Srbije u ritmu Evrope”

Grad Sombor u petak  je bio domaćin ambasadorima i atašeima za kulturu jedanaest zemalja Evropske unije povodom održavanja naredne manifestacije “Srbija u ritmu Evrope”. Somborci su prošle poneli titulu prvaka takmičenja, pa je diplomatska poseta uvod u manifestaciju, koja će se održati u Somboru 25. juna. Sombor će, kao pobednik prošlogodišnjeg takmičenja “Srbija u ritmu Evrope” biti domaćin manifestacije, a cilj okupljanja predstavnika jedanaest ambasada zemalja Evrope je podrška ovom projektu. “Srbija u ritmu Evrope” ima veliki uticaj u Srbiji, prvenstveno što se tiče predstavljanja zemalja Evrope i uticaja na samu decu da upoznaju sisteme vrednosti Evropske unije i evropskih zemalja. Francuska zaista podržava decu Srbije u ovom projektu i drago nam je što smo deo ovog tima”, rekao je savetnik za saradnju i kulturu ambasade Francuske u Srbiji Žan Baptist Kuzin.
“Ovo je moja prva poseta Somboru i drago mi je što sam ovde. Naša ambasada će podržati ovaj projekat i nadam se da ćemo nastaviti dobru saradnju, kao što je to bilo prethodnih godina”, istakao je ministar – savetnik ambasade Švedske u Srbiji Joakim Verna.
Kultura i prijateljstvo su most povezivanja različitih nacija i promocije kulturnih vrednosti, što upravo pokazuje “Srbija u ritmu Evrope”. “Podržavamo ceo proces oko ove manifestacije i decu koja nas predstavljaju. Prošle godine su mladi Somborci pobedili i upravo su predstavljali Austriju. Radujemo se što ćemo ponovo biti deo tima i deo ovog značajnog međunarodnog projekta”, naveo je direktor kulturnog centra Austrije Johanes Iršik.
“Ključna stvar je da se deci iz gradova omogući učešće na jednoj ovakvoj manifestaciji, koja ima za cilj proširenje njihovih talenata i usvajanje novih vrednosti koje nam Evropa i donosi”, rekao je direktor manifestacije “Srbija u ritmu Evrope” David Makević.”Srbija u ritmu Evrope” je od velikog značaja za Sombor, jer promoviše kulturne vrednosti, običaje i turizam.

Vremeplov: Bogdan Bogdanović

Na  jučerašnji dan  18. juna 2010  godine umro je Bogdan Bogdanović, arhitekta, univerzitetski profesor, član SANU. Izvesno vreme bio je gradonačelnik Beograda. Autor je velikog broja spomenika posvećenih žrtvama i borcima u Drugom svetskom ratu (Jasenovac, Mostar, Bela Crkva, Jevrejske žrtve, Beograd). Objavio 26 knjiga na srpskom i nemačkom, stručnih i publicističkih. Dela: “Zaludna mistrija”, “Urbanističke mitologeme”, “Urbs i Logos”, “Ukleti neimar”.

Vremeplov: Nestao osvajač Južnog pola

U subotu je obeležen dan na koji je 18. juna 1928. godine je norveški polarni istraživač Rual Amundsen, prvi čovek koji je osvojio Južni pol, nestao tokom leta avionom iznad Severnog ledenog okeana. Ka Severnom polu poleteo je u pokušaju da pronađe nestalu italijansku ekspediciju i očito je poginuo u avionskoj nesreći. Istraživao je predele oko Severnog i Južnog pola i na najjužniju tačku Zemlje dospeo je 14. decembra 1911. a Severni pol preleteo je u maju 1926. Prvi je od 1903. do 1906. prošao ceo Severozapadni prolaz severno od Amerike, između Atlantskog okeana i Beringovog moreuza i od 1918. do 1921. Severoistočni prolaz severno od Evrope, od Norveške do Beringovog mora. Napisao je delo “Južni pol”.

Vremeplov: Prva beogradska gimnazija

Prva beogradska gimnazija, najstarija srednja škola koja postoji u kontinuitetu u prestonici Srbije osnovana je na jučerašnji dan  18. juna 1839. godine. Najpre je imala dva razreda, tri godine docnije pet, a profesori su bili, prvih decenija, po pravilu, Srbi iz Vojvodine. Kroz nju je prošla plejada istaknutih ličnosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, uključujući Stojana Novakovića, Milana Milićevića, Slobodana Jovanovića, Petra Kočića, Branu Petronijevića, Veselina Čajkanovića, Aleksandra Belića, Milovana Glišića, Jovana Skerlića, Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića Alasa, Lazu Lazarevića, Stevana Sremca, Mokranjca, Kornelija Stankovića, kralja Petra I Karađorđevića, Živojina Mišića, Stepu Stepanovića, Gavrila Principa, Milana Stojadinovića, Aleksandra Deroka, Momčila Nastasijevića, Mošu Pijade, Svetozara Gligorića.

Vremeplov: Maksim Gorki

Ruski pisac Aleksej Maksimovič Pješkov, poznat kao Maksim Gorki, utemeljivač socijalističkog realizma umro je 18. juna 1936. godine. Najčešća tema njegovog stvaralaštva su ljudi sa takozvanog dna, pobunjenici svih vrsta, izgubljeni i prezreni. Posle 1917. polemisao je s vođom Oktobarske revolucije Lenjinom i drugim čelnicima boljševika, kritikujući postupke sovjetskih vlasti. Istovremeno je učestvovao u intelektualnoj obnovi zemlje i smatra se najznačajnijim kulturnim poslenikom u postoktobarskoj epohi. Umro je 1936, u vreme najveće Staljinove strahovlade, pod okolnostima koje nisu potpuno rasvetljene. Dela: priče, pripovetke i romani “Makar Čudra”, “Starica Izergilj”, “Maljva”, “Konovalov”, “Pesma o Sokolu”, “Foma Gordejev”, “Mati”, “Pesma o vesniku oluje”,”Leto”, “Trojica”, “Ispovest”, “Gradić Okurov”, “Čelkaš”, “Život Mateja Kožemjakina”, “Supruzi Orlovi”, “Artomonovi”, “Život Klima Samgina”, “autobiografska” trilogija “Detinjstvo”, “Među ljudima” i “Moji univerziteti”, drame “Malograđani”, “Na dnu”, “Na letovanju”, “Deca Sunca”, “Varvari”, “Neprijatelji”, “Vasa Železnova” (dve verzije), “Jegor Buličov i ostali”, uspomene “Lav Tolstoj”.

Vremeplov: Paja Jovanović

Srpski  slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma rođen je 16. juna 1859. godine. Bio je član Srpske kraljevske akademije i srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju. Najveći deo života proveo je u Beču u kojem je i umro 1957. Bio je izvanredan poznavalac slikarskog zanata i inspirisao se srpskom nacionalnom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i u crkvi u Dolovu i portretisao više vladara i crkvenih dostojanstvenika. Radio je i folklorne i istorijske kompozicije, uključujući “Seobu Srba”, “Proglašenje Dušanovog zakonika”, “Takovski ustanak”, “Mačevanje”, “Kićenje neveste”.

Vremeplov: Miloje Milojević

Kompozitor Miloje Milojević umro je 16. juna 1946. godine. Milojević je bio  muzikolog, pedagog i muzički kritičar, profesor Muzičke akademije u Beogradu i jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Doktorat muzičkih nauka stekao je 1925. u Pragu, i bio je prvi Srbin s tim zvanjem. Osnovao je beogradski orkestar “Collegium musicum” kojim je i dirigovao. Stvarao je pod uticajem romantizma, impresionizma i ekspresionizma i inspirisao se narodnim motivima. Dela: klavirske kompozicije “Četiri komada”, “Melodije i ritmovi sa Balkana”, horovi “Muha i komarac”, “Pir iluzija”, ciklus solo pesama “Pred veličanstvom prirode”, muzikološki spisi “Osnovi muzičke umetnosti”, “Studije i članci”.

Vremeplov: Ljubomir Stojanović

Srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije umro je 16. juna 1930. Godine. On  je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske stranke više puta bio ministar prosvete i jednom Predsednik vlade. Dela: monografija “Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića”, stari srpski pisani spomenici “Miroslavljevo jevanđelje”, “Stari srpski natpisi i zapisi” (šest knjiga), stari letopisi, dela Vuka Karadžića, uključujući “Vukovu prepisku”, udžbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim hramovima u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.

Vremeplov: “Serbski dnevnik” 

U  Novom Sadu je 16. juna 1852. godine štampan prvi broj lista “Serbski dnevnik”, s književnim dodatkom “Sedmica”, koji je potom izlazio 12 godina. U listu, koji je pokrenuo i izdavao Danilo Medaković, sarađivali su mnogi veliki srpski književnici. Kada je 1859. Medaković prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju, urednik lista postao je Jovan Đorđević (književnik, klasicista, autor teksta srpske himne “Bože pravde”).

Pucanj na svadbi – metak za desetogodišnjkinju

Incident, tokom kojeg je zalutali metak, usled pucnjave na svadbi u Sremskoj Kamenici, ranio desetogodišnju devojčicu u Alibegovcu, srećom nije imao fatalne posledice.Kolika opasnost preti u ovakvim situacijama i da li je takozvano “puškaranje” na slavljima, zaista deo tradicije. Rafalne paljbe naročito u vreme novogodišnjih i Božićnih praznika, nažalost nisu retkost. Slave, svadbe, rođenja dece – gotovo da nema praznika, a da nas na to ne podseti komšijski pucanj iz vatrenog oružja. Viševekovna tradicija pravljenja buke, pogrešnim prenošenjem s kolena na koleno, doživela je verziju, koja često podseća na ratno stanje. “Ta buka nije morala biti od pucanja i od vatrenog oružja. Mogla je biti buka od drvenih klepetuša ili od prangija, a buka se, po verovanju pravi da bi se rasterali zli duhovi i demoni”, kaže Ljiljana Pešikan Ljuštanović, profesorka Filozofskog fakulteta.
Iako većina ljudi misli, da je poneki pucanj u vazduh, tokom slavlja, potpuno bezbedan, kriminolog Milo Bošković ističe da zalutali metak može biti veoma opasan. Bošković dodaje da je upotreba oružja dozvoljena samo u situacijama, kada vam je direktno ugrožen život. “Međutim, ako neko nema dozvolu za nošenje, pa upotrebi takvo oružje, tu možemo imati i drugu situaciju: da vas neko napadne i da vam ugrozi život i da ga tada povredite ili čak lišite života. Vi nećete odgovarati za tu posledicu, ali ćete odgovarati zato što nosite nelegalno oružje”, kaže on.A da ne biste krivično odgovarali, Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća na legalizaciju oružja, u toku koje, do 1. oktobra, možete predati munciju i oružje u najbližoj policijskoj stanici, bez dokazivanja njihovog porekla.

Policija: Opasna igrica “Plavi kit” rizik i za decu s KiM

Kosovska policija saopštila je u petak da je tokom togdana prijavljeno šest slučajeva povezanih sa igricom “Plavi kit” koja navodi decu na samoubistvo, prenosi Radio Slobodna Evropa. Nakon upoznavanja javnosti s igricom, poreklom iz Rusije, policija je apelovala na roditelje i odgovorne osobe na dodatnu pažnju i kontrolu nad decom tokom korišćenja interneta ili društvenih mreža. Kada igraju igricu deca u roku od 50 dana dobijaju različite zadatke kao što su gledanje horor filmova, a zatim samopovređivanje tako što treba da urežu kita na rukama, a sve se završava pozivom administratora igrice na samoubistvo.
Na osnovu informacija policije i prvih provera, u jednom slučaju se desilo da je dete imao ogrebotinu na ruci, a žrtva je rekla da poznaje još jedno dete koje je upoznato sa tom igricom ili koje igra istu igricu. Kosovska policija je, takođe, angažovala nove jedinice koje se bave istragom ovog slučaja. Policija je upozorila da se ova igrica veoma brzo širi širom sveta, a da je došla i na evropski kontinent, a povezuje se sa samoubistvom oko 130 dece.

Učenici sa KiM u Republici Srpskoj

Učenici sa Kosova i Metohije, njih 650,od subote  borave u 13 gradova i opština Republike Srpske, a njih je pratilo 50 nastavnika. Dolazak dece sa Kosmeta banjalučki Odbor za pomoć Srbima Kosova i Metohije organizuje već šestu godinu. “Dolaze nam deca iz višečlanih porodica iz gotovo svih srpskih opština i mjesta na Kosmetu. Ugostiće ih porodice i njihovi vršnjaci u Banjaluci, Prijedoru, Bijeljini, Trebinju, Novom Gradu, Gradišci, Prnjavoru, Laktašima, Derventi, Modriči, Šamcu, Brodu, Palama i Petrovu”, navodi se u saopštenju tog odbora. Na dolasku u Republiku Srpsku oko podneva dočekao ih je ih predsednik Odbora Milorad Arlov. Deo učenika koji boravi u Trebinju putovao je preko Crne Gore. Deca sa Kosova i Metohije će od 17. do 24. juna boraviti kod porodica svojih vršnjaka u Republici Srpskoj.

Vaspitanje dece na Danski način

Potpuno je normalno da na putu naiđete na bebu koja plače u kolicima – sama U mračno jutro, šibana hladnim severcem i praćena prvim kapima kiše, Kristina je prolazila pored desetak kolica parkiranih u dvorištu jaslica u kojima će ponovo ostaviti svog uplakanog 1,5-godišnjeg sina, kad začuje stenjanje i tihi plač. Misleći da umišlja, nagne se nad jedna kolica, kad tamo ugleda zavezanu bebu jasličke dobi kako plače. U devet od deset kolica spavale su bebe, na nordijskoj hladnoći, bez nadzora! Kristina još nije znala da Danci duboko veruju u terapeutski učinak spavanja dece na otvorenom, uglavnom bez nadzora. I zaista ne razumeju zašto ostatak svijeta panično zove policiju i centar za socijalnu zaštitu kad naiđe na kolica na putu u kojima plače beba. U danskim je jaslicama takvo čuvanje dece standard: ako slučajno nemaju dvorište, moraju imati osiguranu terasu za dečju spavaonicu na otvorenome!

About the Author

admin

Leave a Reply