Zukorlić: Imam hitnije obaveze od smenjivanja Lipkovskog

“Obrazloženje predloga za smenu predsednika NPS-a je veoma detaljno. Suštinski najviše se zamera na neažurnosti u izvršavanju obaveza, donošenju rešenja, pravilnika, odluka ili neobjavljivanju donetih rešenja u „Službenom glasniku” na vreme” – objašnjava Muamer Zukorlić,  predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje. Prema njegovim rečima, ministarstvo navodi i da je zbog propusta u radu NPS-a više puta moralo da interveniše da bi zaštitilo obrazovni proces, da je zbog kašnjenja u radu ovog tela mogao biti ugrožen rad i ministarstva i školskog sistema. Upitan da li se sednica odbora na kojoj će se razmatrati predlog za smenu Lipkovskog može očekivati sledeće nedelje, Zukorlić kaže: „Nećemo u tome kasniti”. Planira, kako je rekao, da se još jednom o ovom pitanju usmeno konsultuje sa ministrom prosvete da bi se dodatno upoznao sa problematikom, ali napominje da će kao predsednik Odbora za obrazovanje biti na strani argumenata.
Da bi predsednik NPS-a bio razrešen dužnosti nije dovoljno da njegovu smenu izglasa skupštinski odbor, već za taj predlog mora da glasa većina poslanika. Skupština je Lipkovskog postavila na mesto predsednika NPS-a, jedino ona može i da ga smeni. – Odbor utvrđuje zakonitosti na osnovu kojih predlog ministarstva može da se nađe pred predstavnicima parlamenta. Ali imamo hitniju obavezu, a to je da izaberemo drugu polovinu članova NPS, umesto članova kojima je krajem maja istekao mandat. A kada će se ova pitanja naći na dnevnom redu skupštinskog zasedanja zavisi od predsednice parlamenta, mogu i ne moraju da se nađu pred poslanicima na istoj sednici – razjašnjava Zukorlić.

Rezultati male mature nisu za svačije oči

Preliminarni rezultati završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja objavljeni su u subotu u osmoletkama širom Srbije. Škole će obznaniti izvod iz centralne baze podataka s privremenim rezultatima mature za osmake u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. To znači da uspeh nekog malog maturanata oličen u broju poena na osnovu tačno rešenih zadataka nije za svačije oči, već privatna stvar. Nije predviđeno da liste s podacima osvanu na uobičajenim oglasnim tablama ili ulaznim vratima škola, nego u posebnim prostorijama, tako da ne može da ih vidi svaki radoznalac. – Rezultate će moći da pogledaju učenici koji su polagali malu maturu i njihovi roditelji, a da tako i bude pobrinuće se dežurni nastavnici školske upisne komisije i odeljenske starešine. Liste s preliminarnim rezultatima biće objavljene u određenoj školskoj prostoriji. To može biti i hol škole, ali liste ne smeju biti okrenute ka ulaznim vratima. Spiskovi s privremenim rezultatima ne smeju da budu dostupni svakom znatiželjnom pogledu kao u izlogu jer se na njima nalaze šifre, rezultati ali se vidi i ime i prezime učenika i to ne sme da bude okačeno javno – obrazlaže Dragana Ješić, pomoćnik direktora Osnovne škole „Josif Pančić” u Beogradu.

Za žalbe dva dana

Posle objavljivanja preliminarnih rezultata male mature osmaci i njihovi roditelji imaju pravo da pogledaju testove s ispita i podnesu prigovor nadležnoj komisiji ako smatraju da su deca oštećena prilikom ocenjivanja. Podnošenje žalbi školskim komisijama i izdavanje rešenja, kalendarom upisnih aktivnosti, bilo je predviđeno za ponedeljak od 8 do 16 sati. Procedura je sledeća: roditelji uvereni da postoje greške u bodovanju đačkog rada na završnom ispitu moraju da napišu i predaju žalbu za određeni test, za koji smatraju da je sporan. Ukoliko misle da su se ocenjivačima potkrale greške na sva tri testa, moraju da podnesu prigovor za svaki test ponaosob, i to prvo komisiji osnovne škole. Ona je u obavezi da odgovor na žalbu izda istog dana. Ako učenik nije zadovoljan rešenjem školske komisije za prigovore ima pravo da se žali komisiji višeg stepena – okružnoj. Dan za eventualne pisanje prigovora okružnoj komisiji bio  je 20. jun, od 8 do 16 časova. A odluka okružne upisne komisije je konačna.
– Veoma je važno da deca i roditelji znaju da je procedura takva da ukoliko smatraju da imaju razlog da pišu prigovor ne mogu da ga podnesu odmah okružnoj komisiji, odnosno ne smeju da preskoče školsku. Tek ukoliko nisu saglasni s odlukom komisije za prigovore u osnovnoj školi mogu da se obrate okružnoj. U skladu s rešenjima okružne komisije ispravljaju se baze podataka posle čega se objavljuju konačni rezultati – precizira Ješićeva.

Mala matura: Konačni rezultati 23. juna

Konačni rezultati završnog ispita biće poznati 23. juna. Tog dana biće upisana najmlađa generacija u srednje muzičke i baletske škole jer bodovi s male mature ne utiču na njihovu poziciju na rang-listi. Liste želja s odabranim školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima mali maturanti će popunjavati i predavati 24. i 25. juna u matičnim školama. Upis učenika u srednje škole u prvom krugu ovog roka biće upriličen 4. i 5. jula.

Upisi 4. i 5. jula

Kandidati koji su raspoređeni, upisivaće se u svoje nove škole s originalnim dokumentima 4. i 5. jula od 8 do 15 časova. Oni koji ostanu neraspoređeni, nove liste, ali sada samo sa željama za upis na neko od preostalih slobodnih mesta u srednjim školama podnosiće u svojim dojučerašnjim osnovnim školama 4. jula od 8 do 15 časova. Konačni raspored u tom, drugom, upisnom krugu, na oglasnim tablama svojih dojučerašnjih škola moći će da vide 7. jula od osam časova, a upisivaće se istog dana do 15 časova, čime će i ovogodišnji upis u srednje škole biti završen. Da podsetimo, u srednju školu mali maturanti konkurišu s bodovima dobijenim na osnovu uspeha u osnovnoj školi i onih osvojenih na završnom ispitu, a od ove godine ponovo i po osnovu osvojenog nekog od prva tri mesta na međunarodnim ili državnim takmičenjima u osmom razredu osnovne škole.
Po osnovu uspeha iz osnovne škole osmaci mogu da sakupe maksimalno 70 bodova, i to tako što se opšti uspeh na kraju šestog razreda množi sa četiri, a na kraju sedmog i osmog s po pet. Na završnom ispitu moguće je osvojiti maksimalno 30 bodova u tri ravnopravna testa, od kojih svaki nosi najviše deset bodova.

Niko neće ostati neupisan

I mada je i ove godine mesta više nego osmaka pa niko neće ostati neupisan, od broja bodova koje sakupe, svakom od 70.000 osmaka zavisiće i šanse da se upišu baš u ono željeno od 76.000 mesta. Oni koji „tipuju“ na četvorogodišnje smerove srednjih stručnih škola, na kojima ima mesta za nešto više od 43.000 prvaka i na gimnazije, u kojima je više od 18.000 mesta, moraće sakupiti bar polovinu od mogućih 100 bodova, dok za upis na neko od bezmalo 15.000 mesta na trogodišnjim smerovima srednjih stručnih škola to nije uslov.

Caka protiv prepisivanja “odradila” svoje?

Đacima u Srbiji matamatika zadaje najviše muka, jer su upravo iz tog predmeta osvojili najmanje poena na završnom testu za osmake. Na primeru ove male mature može se videti i koliko im znanje “opada” kada im se onemogući prepisivanje, kako je to jednom cakom urađeno na ovogodišnjem polaganju kombinovanog testa. Prosečan broj bodova koje su đaci ostvarili na završnom testu, prema podacima Ministarstva prosvete: Ipak, iako su najmanje bodova osvojili iz matematike, taj test su bolje uradili ove nego prošle godine – osvojili su ceo bod više. Za nijansu bolje su uradili i srpski, odnosno maternji jezik, ali su zato gore prošli na kombinovanom testu. Kada se ipak sve sabere i oduzme, gledajući zbir bodova sa sva tri testa, đaci su ove godine bolje prošli na maloj maturi i ostvarali su više poena nego lane.

Bolji rezultati nego lane

Podaci o preliminarnim bodovima koje su maturanti ostvarili polaganjem završnih testova, pokazuje da su đaci u proseku ostvarili 17,63 poena, za razliku od prošlogodišnjih 17,08. Učenicima je test iz maternjeg, odnosno srpskog jezika, obe godine bio najlakši, ali su ga ove uradili još bolje. Što se matematike tiče, da li zbog bolje pripreme, ili lakših testova, nije sigurno, ali prosečan broj ostvarenih poena veći je i iz ovog predmeta, i to za više od boda: 2016. on je iznosio 4,27, a 2017 – 5,35. I pored toga što su više od polovine zadataka uradili tačno, zbog aritmetike i geometrije matematika ostaje najveći bauk đacima.
Najveće iznenađenje ovogodišnjeg polaganja je nemogućnost prepisivanja na kombinovanom testu, jer su osmaci dobijali iste zadatke, ali raspoređene u različitim grupama. Većina njih odgovorila je tačno na tek nešto više od polovine pitanja iz istorije, geografije, fizike, hemije i biologije, dok je lane prosek bio 6,28 poena. – U pitanju su preliminarni bodovi, te bi ove izveštaje trebalo uzeti sa dozom rezerve – ističu iz Ministarstva prosvete i podsećaju da se danas i sutra ulažu žalbe. 

Raškog okrug najbolje prošao

Sagledavajući prosečne podatke iz cele Srbije, najspremniji su bili osmaci iz Raškog i Pčinjskog okruga, koji su u proseku imali skoro 20 bodova, od maksimalnih 30. Za razliku od učenika iz drugih mesta, oni su ubedljivo najbolje uradili i kombinovani test i jedini ostvarili više od sedam bodova na njemu. Duplo manje, odnosno nepunih 10 bodova, imali su đaci u Prizrenskom okrugu, dok su Beograđani u proseku ostvarili 18,88 poena. –  Đaci koji nisu polagali u ovom roku, novu šansu imaju u avgustu, kada će biti poznat i njihov tačan broj – kažu iz Ministarstva prosvete.

Uče srpski u školi, a gotovo ni reč ne znaju

Državljani Srbije – rođeni, odrastaju, školuju se ovde, obavezno uče srpski u osnovnoj i srednjoj školi, a gotovo ni reč srpskog ne znaju. To je slika u školama u kojima pripadnici nacionalnih manjina obrazovanje stiču na svom maternjem jeziku, uz obavezan predmet srpski kao nematernji jezik. Takvih škola najviše je na severu i jugu, gde su najbrojnije mađarska i albanska nacionalna zajednica. – U tim zajednicama, čiji jezici nemaju nikakve dodirne tačke sa srpskim, imamo paradoksalnu situaciju da deca koja su ovde rođena, posle osam godina učenja srpskog u osnovnoj i još četiri u srednjoj školi, iz klupa izlaze sa potpunim neznanjem jezika države čiji su državljani – objašnjava za „Politiku” Dejana Milijić Subić, koordinator Radne grupe za izradu nastavnog programa za srpski kao nematernji jezik.
Ovu radnu grupu oformio je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) da prvi put pokuša da napravi program za učenje srpskog kao nematernjeg jezika na dva nivoa, da pripadnici nacionalnih manjina koji ne znaju ni reč srpskog ne bi učili po istom programu, kao i vršnjaci kojima srpski nije stran. – Nivo „A” namenjen je mahom učenicima iz mađarske i albanske zajednice. Drugi, nivo „B” je za učenike čiji su maternji jezici slovenski. Tu spadaju Slovaci, Rusini, Bošnjaci, Hrvati. Za njih program izučavanja srpskog kao nematernjeg obuhvata i književnost i elemente kulture – pojašnjava Milijić Subić.

Srpski kao nematernji jezik predaje uglavnom nestručan kadar

Stručnjaci angažovani da naprave ove programe zaključuju da su najveći problemi u homogenim sredinama, gde deca uprkos učenju srpskog u osnovnoj i srednjoj školi ne steknu elementarno, a kamoli funkcionalno znanje. – Srpski takvim učenicima nije strani jezik poput engleskog ili francuskog, ali objektivno, oni učitelja srpskog razumeju koliko i Kineza, takva je situacija na terenu – ilustrovao je Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta i član pomenute radne grupe, na poslednjem zasedanju Nacionalnog prosvetnog saveta dok je trajala rasprava o programima predmeta za petake.
Tada je predsednik saveta Aleksandar Lipkovski pitao kako je moguće da deca dolaze u peti razred, a ništa ne znaju. – Srpski kao nematernji jezik se uči od prvog razreda, neko minimalno znanje bi đaci morali da poseduju, a zašto ga nemaju je veoma ozbiljno pitanje – reagovao je Lipkovski.
“Zato što im i ne predaju nastavnici srpskog”– odgovorila je Lela Brdar, takođe član radne grupe ZUOV-a, objasnivši da se na to mesto angažuju tehnološki viškovi: učitelji, nastavnici fizičkog, likovnog… – Predaje neko kome je potrebna norma iako ne zna metodiku kojom tu decu treba da nauči osnovama srpskog jezika. Videli smo to na terenu. Ne samo u petom osnovne nego i u prvom i drugom srednje imamo decu koja ne znaju tri reči srpskog kao nematernjeg jezika. Zato u programu ovog predmeta postoje „A” i „B” varijanta. Prva je namenjena deci u homogenim sredinama, da nauče osnovnu komunikaciju, a druga deci koja su uključena u srpsku zajednicu. Program „B” je na višem nivou, koji podrazumeva da đaci mogu izučavati i elemente srpske književnosti i kulture – obrazložila je Brdar.

Znanje jezika preduslov bolje integracije

Stručnjaci napominju da je znanje jezika preduslov bolje integracije, i da je zato problem neznanja srpskog u sredinama u kojima žive nacionalne manjine državno pitanje.  – Deca nemaju predrasude, žele da uče srpski. Nemaju drugare srpske nacionalnosti, kreću se u zatvorenim krugovima gde čuju samo svoj maternji jezik, a ne gledaju ni srpske TV programe – ukazuje Dejana Milijić Subić. Ona primećuje da dok deca ne znaju srpski, iako im je to obavezan predmet u školi, njihovi roditelji ga govore. Uglavnom su ga očevi progovorili služeći vojsku u JNA, a malobrojni učenici koji ponešto srpskog znaju, to malo savladali su van mesta stanovanja.

Strukovne studije za sestre na Medicinskom fakultetu VMA

Konkursi za upis prve generacije na trogodišnje strukovne studije za medicinske sestre, kao i na doktorske, specijalističke i integrisane akademske studije medicine iz građanstva otvoreni su na Medicinskom fakultetu VMA Univerziteta odbrane u Beogradu. – Osim postojećih doktorskih akademskih i specijalističkih akademskih studija za studenate iz građanstva, Medicinski fakultet VMA uveo je novinu da se na integrisane studije medicine mogu prijaviti zainteresovana lica iz građanstva bez obaveze daljeg angažovanja u sistemu vojnog zdravstva – rekao je Tanjugu dekan Medicinskog fakulteta VMA prof. dr Nebojša Jović. Studijski program za medicinske sestre akreditovan je prošle godine, a nastavlja tradiciju nekadašnje VMA da se pri ustanovi u kojoj se jednako vrednuju lečenje, edukacija i naučnoistraživački rad, uvede i školovanje za medicinske tehničare u skladu sa evropskim okvirima obrazovanja.
U školskoj 2017/18. godini pet samofinansirajućih studenata koji ispune uslove javnog konkursa upisaće studije za sticanje zvanja doktora medicine, smer osnovnih strukovnih studija za medicinske sestre moći će da upiše deset samofinansirajućih studenata. Specijalističke akademske studije ponuđene su u 8 studijskih programa: Traumatologija 20 kandidata; Medicinska toksikologija 6 kandidata; Farmakokinetika i bioekvivalencija lekova 4 kandidata; Implantati u oralnoj medicine 5 kandidata. Zatim Oralno zdravlje i parodontalna medicina 4 kandidata; Hirurško-ortodontsko lečenje deformiteta lica i vilica 5 kandidata; Oralna medicina 5 kandidata; Bioinžinjerstvo i medicinska informatika – 10 kandidata.
Na doktorskim akademskim studijima otvoreno je deset mesta za studente koji mogu da biraju između pet ponuđenih programa: Molekulska medicina, Neuronauka, Farmakologija i toksikologija, Preventivna medicina i Klinička medicina.

Vršac: Sajam polovnih udžbenika

I dok se školarci raduju što do septembra nema povratka u školske klupe, roditelji se već sada hvataju za glavu zbog nabavke knjiga i pribora. Kako je i ove godine za nove komplete knjiga, u zavisnosti od razreda, potrebno izdvojiti i više od 15 hiljada dinara, ni malo ne čudi sve veće interesovanje za nabavku polovnih udžbenika. Stoga je Turistička organizacija Grada Vršca i ove godine organizovala Sajam polovnih udžbenika. Sajam je organizovan upravo kako bi osnovcima i njihovim roditeljima bilo omogućeno da razmene udžbenike, nabave neophodne od onih kojima više nisu potrebni i drugima ponude svoje. Stolovi za izlagače brzo su popunjeni, knjige su zauzele sav slobodan prostor, već od ulaza, pa je u dvorištu starog Doma vojske sve vreme bila gužva.
Prva dva sajma održana su prošle godine u ovo vreme, i bila su veoma uspešna, a interesovanje za ovaj, treći po redu, potvrdilo je da je potez organizatora i više nego dobar. Dvorište Doma Vojske zbog toga će još jednom biti pretvoreno u pravu malu knjižaru na otvorenom. “Mi ćemo ga ponoviti za sedam dana, to jest u ponedeljak 26. juna u istom terminu, od 11 do 13 časova. Mislim da ćemo ovim postupkom pomoći školarcima da prikupe već na kraju ove školske godine knjige, da se dobro pripreme, i da do septembra pronađu sve što im je potrebno”, kaže v.d. direktora Turističke organizacije Vršac Julkica Mitrašinović.
Za nove komplete potrebno je, u zavisnosti od razreda, izdvojiti i više od 15 hiljada dinara, a na ovaj način, kažu roditelji, knjige se mogu nabaviti za samo par hiljada. Tako se ostvaruje velika ušteda novca, koji se sada može preusmeriti na kupovinu priručnika, sveski, torbi, pernica i ostalog školskog pribora, ili garderobe za školarce.

Učitelji se upoznali sa NTC sistemom učenja

NTC sistem učenja je specijalizovani program za edukaciju dece, roditelja, vaspitača i učitelja. Sprovodi se u 17 država Evrope, a nedavno ga je svetska MENS-a kandidaovala za najbolji edukativni program na planeti. Sa NTC programom prošle nedelje  su se upoznali učitelji Srbije. Zdenka Rajković, član Društva učitelja iz Novog Sada, ističe prednosti ove metode: ” Jer nas upućuju na to kako treba malo drugačije raditi sa decom, kako aktivirati decu i to svu decu. Negde je usmeren program na decu koja su nadarena, ali moje iskustvo kaže da je program pirmenjiv stvarno za svu decu u odeljenju”.Njena kolegenica Suzana Mijušković iz Šapca kaže: “Rankova predavanja, koliko god da ih slušate puta, i po hiljadu puta, svaki put su različita, svaki put čujemo nešto novo i svaki put imamo mnogo stvari koje možemo da primenimo u svojim učionicama i u svojim gradovima iz kojih dolazimo”.Unapređivanje nastavne prakse, ovoga puta kroz dodatno informisanje o NTC programu održano je na Saboru učitelja Srbije. Organizator je bio Savez učitelja Srbije, koji ove godine obeležava 35 godina postojanja, a koje sa svojih 57 lokalnih učiteljskih društava i više od deset hiljada članova, predstavlja najveće strukovno udruženje u našoj zemlji.

Dečja bolnica dobija magnetnu rezonancu

Dečja bolnica u Novom Sadu dobiće najsavremeniju magnetnu rezonancu namenjenu najmlađim pacijentima, kao i svu prateću opremu, najavio je u ponedeljak pokrajinski sekretar zadužen za zdravstvo docent dr Zoran Gojković. Objekat u kojem će biti smešten aparat biće napravljen neposredno iza Klinike za stomatologiju, koja je pored Dečje bolnice. Akcija za kupovinu aparta za magnetnu rezonancu “Magnet za ljubav” pokrenuta je u novembru 2015. godine, a Pokrajinska vlada se  uključila u decembru pošle godine, tako što je animirala društveno odgovorne firme, preduzeća i pojedince da doniraju novac. Gojković je rekao da je Pokrajinska vlada obezbedila 100 miliona dinara za kupovinu magnetne rezonance, a da su uporedo sa nabavkom novca od društveno dogovornih firmi, otpočeli i sa pripremom zgrade u kojem će aparat biti smešten.
Dečjoj bolnici gravitira oko 400.000 dece, a nabavkom ovog aparata ona će imati najsavremeniji uređaj za lečenje. “Koliko je značajna i važna nabavka magnetne rezonance govori podatak da se u Dečjoj bolnici godišnje na bolničkom lečenju bude od 11.000 do 13.000 dece, a obavi se više od 140.000 pregleda ” , kazao je Gojković.

Priprema za odlazak iz hraniteljskih porodica

Trodnevni kamp namenjen deci iz hraniteljskih porodica, održan je u izletištu ”Bagremara” u Bačkoj Palanci. Pored učešća u edukativno-kreativnim radionicama, deca su informisana o mogućnostima koje im se pružaju nakon punoletstva i odlaska iz hraniteljskih porodica. U hraniteljske porodice na teritoriji bačkopalanačke opštine, smešteno je četrdeset i petoro dece. Zajednička im je želja za boljim životom, koji nisu imali u svojim biološkim porodicama.
”Sa majkom sam živela do svoje desete godine i pošto je ona bila zavisnica od narkotika, morala sam da odem u hraniteljsku porodicu. Moji hranitelji, kod kojih živim četiri godine, pružili su mi mnogo bolje uslove za život”, kaže za RTV četrnaestogodišnja N.Š ”U mojoj porodici finansijska situacija nije bila baš najbolja. Majka je bila psihički nestabilna i ja sam se sama prijavila za odlazak u hraniteljsku porodicu. Završila sam srednju školu, planiram da se zaposlim i da se preselim u Novi Sad”, priča osamnaestogodišnja Vesna Đenić.
Projekat ”Dečiji osmeh, naše bogatstvo”, pet godina zaredom realizuje Udruženje hranitelja ”Siguran dom” iz Bačke Palanke, a aktivno učešće uzeli su i volonteri Crvenog krsta. Socijalna radnica Mirjana Radaković ističe, da tokom trajanja kampa, deca razmenjuju svoja iskustva, znanja i veštine. ”To je prilika da oni razviju svoje talente i da ih spremimo za život nakon izlaska iz sistema socijalne zaštite. Cilj nam je da im pomognemo da se snađu, kada odu iz hraniteljskih porodica”, dodaje ona. Deca iz hraniteljskih porodica su najranjivija grupa u sistemu socijalne zaštite i društvo im mora pružiti podršku da, nakon izlaska iz sistema, pronađu posao.  https://www.youtube.com/watch?v=r2Yx6HmWjLU

Voganj: “Deca čuvari tradicije – đeram”

“Deca čuvari tradicije – đeram” naziv je koncerta koji je održan sedmi put u Domu kulture u Vognju. Događaj ove godine polako dobija i međunarodni karakter. Učestvovalo je šest kulturno – umetničkih društava, četiri iz Srbije, dva iz Hrvatske.     https://www.youtube.com/watch?v=rZevnfbBzkM

Baletska škola: Naj­vi­še uče­ni­ka na od­seku za na­rod­nu igru

Od­sek za na­rod­nu igru u Ba­let­skoj ško­li  u Novom Sadu bro­ji naj­vi­še uče­ni­ka – ne­što vi­še od tri­de­set na sve če­ti­ri go­di­ne. Ak­ce­nat je na iz­u­ča­va­nju na­rod­nih iga­ra Sr­bi­je, ali i ši­reg kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ne­blja. Uče­ni­ci se i mu­zič­ki ospo­so­blja­va­ju kroz pred­me­te tra­di­ci­o­nal­nog pe­va­nja i svi­ra­nja, a na­kon za­vr­še­ne sred­nje ško­le do­bi­ja­ju zva­nje igra­ča na­rod­ne igre. “Kad de­ca do­đu u pr­vi raz­red, uglav­nom ih pi­tam za­što su upi­sa­li Na­rod­nu igru, a naj­ve­ći broj njih od­go­vo­ri da su do­šli da oču­va­ju ne­što od za­bo­ra­va“, pri­ča pro­fe­sor­ka tra­di­ci­o­nal­nog pe­va­nja i et­no­mu­zi­ko­lo­gi­je na Od­se­ku za na­rod­nu igru Mir­ja­na Ra­ić. “Ka­da ih pi­tam šta je to što že­le da oču­va­ju, uglav­nom ne zna­ju. Dok pre­la­zi­mo gra­di­vo i na naj­ra­zli­či­ti­je na­či­ne ob­ra­đu­je­mo mno­ge te­me, shva­ta­ju ko­li­ko su ima­li po­vr­šna zna­nja o od­re­đe­nim aspek­ti­ma. Kroz če­ti­ri go­di­ne mi se tru­di­mo da im pru­ži­mo upra­vo ši­ru sli­ku upo­tre­be na­rod­ne igre. To je ne­što što se vi­še ne upo­tre­blja­va kao ne­kad, ali sva­ka­ko je i da­lje ži­va. Ne­ma svad­be bez Užič­kog, Čač­ka, ne­ke Vlaj­ne… Bez ob­zi­ra na to šta će ne­ko od njih ra­di­ti po za­vr­šet­ku ško­lo­va­nja i što se ža­le na mno­go sa­ti dnev­no pro­ve­de­nih u ško­li, mi­slim da su na­ši uče­ni­ci za­i­sta pri­vi­le­go­va­ni.”
Sme­ro­vi po­put tog, ob­ja­šnja­va Mir­ja­na Ra­ić, po­seb­no su zna­čaj­ni jer se kroz njih in­sti­tu­ci­o­na­li­zu­je od­re­đe­na umet­nost, a ve­o­ma je va­žno da  fol­klor u naj­ši­rem smi­slu, od­no­sno na­rod­na umet­nost, ima svo­ju zgra­du, te da ne osta­ne sve na ni­vou ho­bi­ja i ama­te­ri­zma. Na­kon če­tvo­ro­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja, uče­ni­ci ima­ju ne­ko­li­ko mo­guć­no­sti za da­lje obra­zo­va­nje, a ve­ći­ni je An­sambl „Ko­lo”, kao je­di­ni pro­fe­si­o­nal­ni an­sambl u Sr­bi­ji, kraj­nji cilj.  “Još kao ma­la sam za­vo­le­la fol­klor i hte­la sam da se usa­vr­šim“, ka­že ma­tu­rant­ki­nja tog sme­ra Mi­li­ca Raj­lić. “Zbog te po­zi­tiv­ne tre­me i ose­ća­ja pre iz­la­ska na sce­nu sam se i opre­de­li­la za ovu ško­lu.”

Vrtić kinesko-srpskog prijateljstva u Užicu

Zovu ga vrtić kinesko-srpskog prijateljstva, na njegovom ulazu ispisana je kineska poslovica na srpskom i kineskom: „Prijatelja možeš imati jedino ako si prijatelj”. I dok se drugi vrtići u gradu zovu „Zeka”, „Bambi”, „Poletarac”, „Neven”, ovaj će se zvanično zvati „Jihai Mama Vong”. Teško da mališani upamte, ali jasno da je reč o gestu prijateljstva na koji je imenom uzvraćeno. To je usvojeni naziv novog vrtića u užičkom naselju Pora, koji je sagrađen zahvaljujući pomoći iz Kine i do kraja leta primiće 120 devojčica i dečaka iz ovog dela grada. Na zidu u predvorju uramljena je fotokopija čeka u iznosu od 2.473.000 juana (oko 340.000 evra), koliko je, kao donacija velike kineske korporacije „Jihai grup”, prošle godine uplaćeno Užicu za završetak ove dečje ustanove. Gradnja davno je započeta, pa zbog besparice zaustavljena. Da donatori iz Kine nisu priskočili u pomoć, verovatno bi zidine nedovršenog zdanja još zjapile kraj igrališta na Pori.
Napravljen je lep i moderan vrtić, a najveće zasluge za to nosi Linda Vong, predsednica grupacije „Jihai”. Ona je od 2015. godine, kad je ovde došla s delegacijom kineskih preduzetnika, pet puta boravila u Užicu. Pri prvom dolasku rečeno joj je da vrtić nije završen i Vongova se zainteresovala da pomogne užičkoj deci. Obezbedila je donaciju koja je prošle godine uplaćena, pa zadovoljno u februaru ove godine pratila završne radove na novom vrtiću i uručila poklone: igračke za decu i knjige i slikovnice na kineskom jeziku. S razlogom, jer će mali Užičani u vrtiću na Pori, uz saglasnost svojih roditelja, učiti i kineski. – Prezadovoljna sam izgledom vrtića, sve što su vlasti i graditelji obećali ispunjeno je. Vrtić na Pori promovisaće kulturološku i svaku drugu razmenu srpskog i kineskog naroda. „Jihai grupa” se na obrazovanje fokusira već 20 godina i ponosni smo što možemo da budemo prva kulturološka spona Kine sa Užicem. Drago mi je da će deca u ovom vrtiću učiti kineski jezik, upoznati kinesku kulturu i biti ta spona između dva naroda – izjavila je tada Linda Vong.
Zahvalio joj je gradonačelnik Užica Tihomir Petković, rekavši da je Vongova verovatno najveći pojedinačni donator u istoriji Užica, obezbedila je 340.000 evra. Objekat, inače, ukupno košta oko milion evra. A kao čin zahvalnosti Užičana donatorki Lindi Vong, koju deca u Kini zbog dobročinstava zovu Mama Vong, ovih dana je upravni odbor Predškolske ustanove Užice usvojio predlog gradske vlasti da vrtić na Pori nazove „Jihai Mama Vong”. Takvu odluku ozvaničila je i gradska skupština. Očekuje se da Linda Vong uskoro i šesti put dođe u ovaj grad, ovog puta na otvaranje sagrađenog vrtića.(→Press Clipping)

Besplatno letovanje za maturante i studente iz Obrenovca

Besplatno letovanje na Zakintosu početkom avgusta doći će kao zaslužena nagrada za 38 maturanata i 12 studenata iz Obrenovca, koju će darovati lokalni Кlub za mlade. U Obrenovcu se ovaj projekat realizuje po prvi put, a nadležni se nadaju da će on postati dobra praksa koja će učenike inspirisati da nižu još bolje rezultate. Prilikom podele vaučera najboljim učenicima, predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković podsetio je da opština obezbeđuje odlazak na zimovanje i letovanje mališanima od prvog do četvrtog razreda, kao i na mnogo druge projekte koji su jedinstveni u Srbiji. – Od petog razreda do 18. godine svi dečaci i devojčice besplatno se bave sportom, a bavimo se i ljudima koji su mladi, ali nažalost gojazni i za njih smo spremili poseban program na Čigoti. Naredne generacije koje su postigle veliki uspeh u srednjoj školi, takođe će imati mogućnost da svoj letnji raspust provedu na nekom egzotičnom mestu o trošku opštine Obrenovac. Ovo je prilika da napune baterije, da se pripreme za fakultet i da se naravno lepo provedu – kazao je Čučković.
Kako kažu, novac za projekat obezbeđen je time što je dodatno povećan prihod opštine Obrenovac kroz porez na zarade. Učenike koji će putovati u Grčku odabrala su nastavnička veća sve tri srednje škole iz Obrenovca – po dva najbolja đaka završnih godina na osnovu njihovih rezultata. Dobitnici vaučera su studenti koji nisu primili stipendiju u toku prethodne godine, ali su njihovi rezultati bili izvanredni i kandidovali ih za ovu nagradu.(→Press Clipping)

Nađena deca koja su se izgubila kod Dimitrovgrada

Pripadnici Zajedničkih snaga Vojske i Policije, angažovani na obezbeđenju dela državne granice prema Bugarskoj, pronašli su u ponedeljak dvoje dece starosti 16 i 9 godina, iz sela Dragovita kod Poganova – u opštini Dimitrovgrad, koja su se u nedelju uveče izgubila čuvajući stoku. Nestanak dece prijavio je otac na jednom od punktova Zajedničkih snaga. Hitrom reakcijom komande i pripadnika Zajedničkih snaga, veoma brzo otpočela je potraga za decom, koja su nakon celonoćne potrage, jutros oko 10 sati pronađena na putu za selo Petačince. Pripadnici Zajedničkih snaga Vojske i Policije, odveli su decu do Zdravstvenog centra u Dimitrovgradu, gde će im biti utvrđeno zdravstveno stanje, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
“Pripadnici Zajedničkih snaga Vojske i Policije izvršavaju svoje zadatke obezbeđenja državne granice, sprečavanja ilegalnih prelazaka granice i pokušaja krijumčarenja ljudi. Ovaj put, kao i mnogo puta ranije izašli smo u susret zahtevima lokalnih meštana i uspeli da pronađemo decu koja su se izgubila. Briga o stanovništvu će i ubuduće biti jedan od najvažnijih zadataka za sve vojnike i policajce angažovane na ovom zadatku”, rekao je komandant Zajedničkih snaga, pukovnik Vladeta Baltić.

Osmislili kampanju o posledicama nasilja nad decom i … pobedili

Za samo 24 časa osmislili su PR kampanju o negativnim posledicama nasilja nad decom i odneli prvo mesto na  takmičenju „Young Lions B&H”. Takmičenje za mlade agencijske profesionalce organizovano je u Sarajevu u sklopu Brending konferencije, u saradnji sa UNICEF-om, a pobednik je marketinška agencija „Mania“ iz Banjaluke koju čine mladi i kreativni ljudi.  Pobedom na ovom takmičenju „Mania“ je postala prva agencija koja se plasirala na prestižni ”Cannes Lions” internacionalni festival kreativnosti koji se održava ovog meseca, – Hrabrom i provokativnom kampanjom planiramo privući pažnju roditelja, šire javnosti medija kako bismo ih prvenstveno zainteresovali, pa informisali o nasilju i svim negativnim posledicama koje bilo koji oblik nasilja nad decom nosi – kaže Danijel Tepšić, direktor agencije i dodaje da sa UNICEF-om rade na realizaciji kampanje, pa trenutno ne mogu otkrivati više detalja o samim pojedinostima.
„Mania“ je, ističe on, nastala kao spoj umetnosti i nauke, sa ciljem da se dokaže da mladi i kreativni ljudi mogu svojim trudom i zalaganjem da naprave uspešno mesto gde će realizovati svoje odvažne i neobične ideje. – Sa radom smo počeli prije nešto više od dve godine, i ono čime se trenutno najviše ponosimo je naš tim koji broji više od petnaest mladih osoba, te listom klijenata i portfoliom na kojem bi nam pozavidele i mnoge agencije veće i starije od naše – ističe Danijel.
Pobeda na takmičenju u Sarajevu će im biti inspiracija da u budućnosti budu još hrabriji i odvažniji prilikom kreiranja novih marketinških kampanja. – Pored takmičarskog dela u Kanu, gde ćemo dati sve od sebe da pokažemo šta znamo i umemo, odlazak na festival iskoristićemo da proširimo svoja znanja, a svetske trendove u marketingu prenesemo kod nas – kaže Danijel. (→Press Clipping)

Crna Gora: Protest protiv diskriminacije ćirilice

Ispred Ministarstva prosvete u Podgorici članovi i simpatizeri Nove srpske demokratije, članice opozicionog Demokratskog fronta, održali su u ponedeljak protest zbog diskriminacije ćirilice u toj državi, a nakon obraćanja tročlana delegacija je otišla na sastanak sa resornim ministrom Damirom Šehovićem. Jedan od zahteva Nove, čiji je lider Andrija Mancić, odnosno DF-a, je da Ministarstvo ima tablu na ćiriličnom i latiničnom pismu. “Ćirilica nije nikakvo crkveno slovo. Ona je nešto najnaprednije što ovaj narod ima”, poručio je na početku Božidar Čarmak, predsednik NVO “Matica Boka”. Nekadašnja profesorka u nikšićkoj gimnaziji Marija Lalatović kazala je da je “ćirilica jedino autentično u našoj kulturnoj baštini”. “Sve ostalo je falsifikat”, kazala je, preneo je Radio Antena M.
Član DNP-a Milun Zogović poručio je okupljenima: “Džaba im je sve jer se u Crnoj Gori govori srpski”. Predstavnici političkih stranaka koji pripadaju Demokratskom frontu, te predstavnici nekoliko nevladinih organizacija, na skup su došli, kako su ranije najavili, zbog poštovanja prava građana te stava da je “čin zatiranja ćirilice, čin veleizdaje istorijske Crne Gore”. Mi na taj skup zovemo sve one koji su za slobodu, demokratiju, ravnopravnost i poštovanje ljudskih i građanskih prava da nam se pridruže, jer to je stvar poštovanja ustava i osnovnih ljudskih i građanskih prava”, poručili su.
Skupu su prisustvovali, između ostalih, Andrija Mandić i Milan Knežević. Poslanici DF-a su uputili zahtev ministru prosvete, Damiru Šehoviću da, shodno ustavnim propisima i zakonskim normama, izda jasno i nedvosmisleno uputstvo ili preporuku direktorima, sekretarima i školskom osoblju da se, kako je rekao Aleksić, omogući poštovanje Ustava i da se onima koji to žele omogući svjedočanstvo na ćiriličnom pismu.

Internet hit: Gej učitelj se slikao sa Trampom i Melanijom

Još jedna fotografija sa američkim predsednikom Donaldom Trampom postala je pravi hit na internetu. Ovoga puta, razlog tome je jedan učitelj. Nikos Đanopulos (29) proglašen je za učitelja godine na Roud Ajlendu i zajedno sa drugim nagrađenim učiteljima posetio je Belu kuću gde su se fotografisali sa predsednikom i prvom damom. Đanopulos je homoseksualac i rešio je da to ne krije ni pred predsednikom, koji ima prilično konzervativne stavove. Učitelj je odao počast homoseksualnoj zajednici tako što je pozirao sa sve bedžom u bojama duge i sa lepezom u ruci. – Ovo je bila velika čast za mene, da budem primljen u Ovalnom kabinetu i značilo mi je to što mogu da budem autentičan i da predstavim svoju zajednicu – rekao je Đanopulos. Tramp nije mnogo razgovarao sa gostima već se samo slikao sa njima. – Da sam imao prilike rekao bih mu da ponos koji osećam kao Amerikanac dolazi iz slobode da budem otvoren i iskren o tome ko sam i koga volim. Rekao bih mu i da su važni životi gejeva i ukazao na brojne žrtve -rekao je on. Tramp je Đanopulosu rekao da mu se sviđa lepeza i da ima dobar stil. – Pitao sam predsednika samo to da li smem da se slikam sa lepezom. Rekao je da nema ništa protiv. Zato sam raširio lepezu i pozirao – rekao je učitelj.

By admin

Leave a Reply