Vesti – 26.06.2017.

Šarčević: Za neuspeh na maturi krivi nadležni!

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastao se 23. juna sa direktorkom Tehničke škole u Bečeju, Svetlanom Spahić radi utvrđivanja razloga koji su doveli do velikog neuspeha na maturskom ispitu učenika koji su pohađali ogledni obrazovni profil elektrotehničar informacionih tehnologija u ovoj školi. Kako je saopšteno iz Ministarstva prosvete, na sastanku je konstatovano da je odgovornost na nadležnima u Ministarstvu što su dozvolili formiranje odeljenja u školi koja nije bila dovoljno pripremljena i koja nije imala na odgovarajući način selektovane kadrove. Takođe, učenici prve generacije oglednog odeljenja nisu pokazivali zavidnu želju za napredak, pa i oni snose deo odgovornosti za loše rezultate. Odgovornost škole se utvrđuje na svim nivoima, pa je direktorki škole naloženo da analizira dan odeljenskog starešine u vezi sa upoznavanjem roditelja sa uspehom učenika tokom svih perioda, odgovornost školskog pedagoga koji je bio u obavezi da pripremi nastavničkom veću analizu rezultata uspeha učenika, koordinatora programa, koji je blagovremeno izveštavao stručne organe o trenutnom postignuću učenika kroz klasifikacione periode.
Sastanku su prisustvovali i pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih, Aleksandar Pajić, predstavnici činjeničnog stanja o polaganju mature na kraju školske godine, kao i predstavnici lokalne samouprave Bečeja i pokrajinskih vlasti.

Bečej: Direktor da kazni odgovorne

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja očekuje da direktor škole preduzme odgovarajuće zakonske mere protiv odgovornih lica u školi i da o tome obavesti Ministarstvo. Roditelji učenika su pozvani na zajednički roditeljski sastanak i učenicima će biti omogućeno da imaju adekvatnu pripremnu nastavu za polaganje maturskog u sledećem ispitnom roku. Napominje se da je škola do sada dobro radila, ali da je ovo prestup koji zahteva sveobuhvatnu analizu kako školskih organa, tako i predstavnika lokalne samouprave.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ove godine nije dalo saglasnost za formiranje sličnih oglednih odeljenja u mnogo gradova Srbije, tačnije u svim mestima gde je postojala sumnja u kapacitet za ogledne profile, ali i odeljenja za rad sa nadarenom decom.

Prosvetna “kraća” za najmanje  2.700 normi

Odluka vlade o smanjenju normi za zaposlene u osnovnim i srednjim školama može da znači dva, tri pa i četiri puta više otkaza ugovora o radu, ili da će najmanje toliko ljudi postati tehnološki viškovi koji ne rade, ali primaju platu.
Elem, prvi put ove godine radi se na ozbiljnijoj reorganizaciji u sistemu prosvete. Do kraja 2017. predviđeno je smanjenje više od 2.700 normi (punog radnog vremena) u osnovnom i srednjem obrazovanju, što će biti rezultat efikasnije raspodele resursa i bolje organizacije školstva. Ovaj efekat će se postići najviše kroz reorganizaciju mreže škola, koju Ministarstvo prosvete priprema na osnovu funkcionalnih analiza Svetske banke – saopštilo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozivajući se na Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno u javnom sektoru, koju je usvojila vlada. Planirani rez izmeren sa više od 2.700 normi, može da znači da će najmanje toliko zaposlenih u školama ostati bez posla, pod uslovom da je reč o radnicima na neodređeno sa punim radnim vremenom.
Međutim, računicu komplikuje nepisano pravilo da u srpskim školama jednu normu dele dva, tri pa i četiri nastavnika, upozorava sindikat. Nikada u takvoj računici broj normi ne odgovara broju ljudi, uvek je ljudi mnogo više, od najmanje dva pa i do četiri puta. Ne znam kako su došli do doga da predviđeno smanjenje iskažu sa 2.700 normi. Po gruboj proceni, izgleda da iz oko 1.800 škola, koliko ih ima, planiraju da izbrišu po jednog i po čoveka.

Svetska banka nema razumevanja za škole sa nekoliko đaka

“Kad Svetska banka kroji, nama ostaje da plačemo” kaže Jasna Janković, predsednica Unije. “Ona će da podeli ukupan broj učenika sa predviđenim brojem đaka u odeljenju, i neće uzeti u obzir da mi nemamo samo gradske škole, nego i seoske sa svega nekoliko đaka, ali od vitalnog značaja za sredine u kojima se nalaze. Takve škole ne smeju da se zatvore da u tim mestima ne bi zamro život” – revoltirano kaže Jankovićeva, priznajući da ju je iznenadila vest o planiranom ukidanju normi zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Prema njenom mišljenju, sama ideja da Svetska banka uređuje mrežu srpskih škola je uvredljiva i potvrđuje da ministarstva prosvete, državne uprave i finansija ne rade svoj posao.
“Ne znamo koji je kriterijum na osnovu koga su došli do 2.700 normi, to može da znači i posao koji obavlja 5.000 ljudi. Ne znamo ni koji su zaposleni u toj ciljnoj grupi. Imamo skoro 1.000 ljudi koji sede kod kuće i primaju plate zato što im je fond – nula, nemaju nijedan čas, nema potrebe za tim kadrom pa su na listi tehnoloških viškova. Ako se njima da otpremnina, eto 1.000 ljudi manje, ali to se neće dogoditi – smatra predsednica unije i napominje da „oduzeti normu u prosveti” ne mora nužno da znači „uručiti otkaz ugovora o radu”” kaže Ranko Hrnjaz.
“Druga opcija je, kako kaže, da svi koji u najavljenoj reorganizaciji prosvete ostanu bez fonda časova postanu tehnološki viškovi koji ne rade, ali primaju platu. – I gde je tu ušteda? Takvo rešenje iznedrilo bi samo veće probleme za prosvetne radnike”, tvrdi Hrnjaz.

Nastavnici (ne)će izvući deblji kraj

Ne mora da znači da će nastavnici izvući deblji kraj u najavljivanoj optimizaciji mreže škola Srbije jer ukoliko se spoje dve kuće znanja, na listi kadra koji je višak prvo će biti po dva direktora, pomoćnika direktora, sekretara, blagajnika… “Nije isto kada se zatvori škola i kada se zatvori škola kao pravno lice tako što će se administrativno pripojiti nekoj drugoj. Oštro se protivimo zatvaranju škola, i to malih seoskih škola u kojima deca uče od prvog do četvrtog razreda. To što će njihova učiteljica postati tehnološki višak neće unaprediti ovdašnje školstvo. Uštede mogu da se ostvare spajanjem škola za đake od petog do osmog razreda, što je dobro i za socijalizaciju dece, ali i za nastavnike jer ne moraju da putuju ko zna koliko kilometara od škole do škole kada im svi đaci dolaze u matičnu školu na nastavu. To je prava racionalizacija”– kažu u sindikatu.

Maturante pred upis na fakultete ove godine
dočekala nova muka

Predaja dokumenata za upis na fakultete gotovo da se bliži kraju, a prava muka dočekala je svršene srednjoškolce, koji su, po prvi put, morali svoja dokumenta da overe kod notara.
Na velike gužve koju su zatekli ispred kancelarije javnog beležnika požalili su nam se i budući akademci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Ne razumem zašto je nemoguće predati neoverene fotokopije dokumenta za polaganje prijemnog ispita, kada tom prilikom dajemo i originale na uvid. Vraćaju nas iz reda, notari imaju pune ruke posla, a rade bez naknade jer je overa dokumenata za upis u visokoškolske ustanove besplatna. Znači, dupli bespotrebni posao – em nije potrebna overa, em to rade besplatno – požalio se redakciji „Blica” Zoran I.
Budući studenti ipak moraju da overe dokumenta iz srednje škole, a od marta ove godine to čine kod javnog beležnika umesto u opštini. Iako samo u Beogradu postoji više od 40 kancelarija u kojima mogu da se overe dokumenta, iz Javnobeležničke komore Srbije kažu da su primetili da je broj overe drastično uvećan. – Kandidatima koji po prvi put upisuju fakultet omogućena je besplatna overa dokumenta, što uglavnom podrazumeva pet kopija – svedočanstva, diploma, a pojedinima je potreban i izvod iz matične knjige rođenih. Za one koji menjaju fakultet, odnosno upisuju po drugi put, to ne važi – kažu iz Javnobeležničke komore.
Cena po overenom dokumentu kod notara iznosi 360 dinara sa PDV, a primera radi, u velikom broju opština bila je i viša od 400 dinara. Iz Javnobeležničke komore kandidatima poručuju strpljenje, a ukoliko se stvore veliki redovi, na raspolaganju će im biti i pomoćnici beležnika. Predaja dokumenata u toku je još danas na većini fakulteta, dok na Beogradskom i Kragujevačkom fakultetu se završava u nedelju.

Mitrovica: Muzička škola broji silne nagrade

Muzička škola Petar Krančević u Sremskoj Mitrovici takođe privela je kraju ovu školsku godinu. Kako rukovodstvo te škole ističe, sve nagrade još uvek ne mogu da se izbroje, s obzirom na brojne uspehe koje njihovi učenici redovno ostvaruju. Ovu školsku godinu završava oko 450 učenika osnovnog i srednjoškolskog uzrasta.  Muzička škola funkcioniše od 1962.godine. Za to vreme nastava se odvijala kao i danas na više lokacija. Đaka je svake godine sve više, kažu u školi. Postoji osnovni i srednjoškolski nivo obrazovanja. U osnovnom nastava se odvija na 14 instrumenata, a u srednjem postoje dva odseka muzički izvođač klasične muzke i mzički saradnik teoretičar.
Pored klasične muzike u ovoj školi neguje se i odsek za narodnu muziku. Učenici svake nedelje u proseku učestvuju na bar jednom takmičenju, kažu u školi. A prisutni su i u gradskom kulturnom životu. Ovi đaci takođe predstavljali su se u Kolarčevoj zadužbini, kao i u novosadskoj Sinagogi. I ranijih godina se govorilo da bi ova škola mogla da dobije nove prostorije. Inicijative postoje i sada, ali još uvek nije definisano kako će to biti regulisano.

Američka privredna komora četvrti put
pomaže studentima BU

Četvrtu godinu zaredom Američka privredna komora u Srbiji organizovala je program mentorstva za najbolje studente Beogradskog univerziteta. Studenti su učili od izvršnih direktora američkih kompanija u Srbiji kako biznis zaista izgleda, a u četvrtak su dobili i diplome povodom završetka ovogodišnjeg programa „Smatramo da je ovaj pilot projekat dobar obrazac na kom bi i država mogla da radi, kako bi tržistre rada bilo spremnije da mlade ljude koji završe fakultete odmah uključi u to tržište rada, u biznis“, kazala je na svečanosti Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka Američke privredne komore. „Direktori američkihg firmi ulažu svoje vreme i znanje da bi radili sa ovim studentima. Sa druge strane, studenti imaju priliku da uče od biznismena i što je takođe važno, izgrađuju kontakte sa biznismenima u Beogradu, Evropi i SAD. To je važno polazište kako bi izgradili sopstvene karijere u biznisu“, naveo je Kurt Doneli, zamenik ambasadora SAD u Srbiji.

Vršac: “Naša mala pijaca” u poljoprivrednoj školi

U Poljoprivrednoj školi u Vršcu još jesenas su došli na ideju da sve što proizvedu na školskoj ekonomiji, učenici i iznesu na tržište i tako ponude građanima da kupe kvalitetnu i svežu robu proizvedenu po standardima dobre poljoprivredne prakse. Tako je nastala “Naša mala pijaca” koja će raditi čitavog leta, i na kojoj je potražnja i veća od ponude. Svakog radnog dana, od 9 do 12 sati, na “Našoj maloj pijaci” mogu se kupiti sveži paradajz, paprika, krastavac, mladi krompir ili jaja. Redovne mušterije su zaposleni u školi, ali i stanovnici ovog dela grada, koji pazare upravo ovde jer imaju poverenja u “proizvođače” i kvalitet namirnica. Situacija je takva, jer đaci žele da mušterijama ponude sveže proizvode pripremljene za prodaju toga dana. Iako zbog toga dolaze sat vremena ranije, vrlo su zadovoljni radom pijace. “Prodaja ide jako lepo, zato što znamo šta radimo i zato što je sve ovo naše. Ima puno zainteresovanih ljudi. Ideja je dobra i meni se jako sviđa, jer ljudi vide dobar kvalitet robe i znaju šta kupuju, a mi uvek možemo da im kažemo kako je sve proizvedeno”, objašnjava učenik Stefan Marić.
Osim što se đaci uče dobroj praksi uzgajanja kvalitetnih ratarskih, povrtarskih, voćarskih i drugih poljoprivrednih kultura, na ovaj način stiču iskustva i u oblasti marketinga i preduzetništvu. “To je jako dobro da ih pripremimo za realan život koji vrlo brzo njima sledi, jer su ovo situacije u kojima će se uskoro naći, bilo da će sutra prodavati ovako na malo, ili na veliko, na berzi – nije bitno, bitno je da ih obučimo za sve segmente života kojio je pred njima”, ističe direktor Poljoprivredne škole Srđan Kliska.
Iako je letnji raspust počeo, učenicima na smerovima poljoprivredni tehničar i rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike nimalo ne smeta da i dalje dolaze u školu svakodnevno, bilo zbog rada na pijaci ili školskoj ekonomiji. Škola inače raspolaže sa pet ari pod plastenicima i 10 ari na otvorenom za povrtarstvo, dva voćnjaka, vinograd, 100 hektara oranica pod ratarskim kulturama, i ostale sadržaje, i pravi je primer uspešnog poljoprivrednog gazdinstva.

Dečija pijaca i u Novom Sadu

Na velikom platou Spensa, ove subote od 16 do 21 čas, 70 malih i velikih izlagača zarađuju svoj prvi džeparac prodajući svoje polovne dečije stvari, knjige, udžbenike, odeću, obuću, igračke… Našim malim budućim preduzetnicima, taj dan se pridružuju i mnoge kreativne i edukativne radionice, kao i kulturno – umetnički program na bini. Od 18 časova moći ćete da uživate u zvucima klasične muzike koju nam donose finalisti Dunavske Sonate, nastupu BarStrong momaka – pobednicima ovogodišnjeg serijala ‘Ja imam talenat’ i još mnogim nastupima koje nam donose naša talentovana deca. Odrasli i deca će moći od 19 časova da prisustvuju specijalnoj radionici koju nam donosi dr. Jurkijević iz Australije. Gospođa koja je provela 35 godina u raznim plemenima Aboridžina u severnoj Australiji. Pričaće nam kako se njihova deca igraju, koje su im radne obaveze,… Dođite i podržite decu koja se uče odgovornosti, neguju samopouzdanje i komunikativne veštine.

Subotica: Novčana podrška osobama s autizmom

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije Nenad Ivanišević i članovi Gradskog veća zaduženi za oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, Ilija Đukanović i Nataša Aleksić posetili su Gradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom. Resorno ministarstvo je u okviru Godišnjeg konkursa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, u 2017. godini podržalo aktivnosti ovog udruženja sa 426.000 dinara.
Suzana Skenderović, kao majka deteta u stanju autizma kaže da niko ne zna kako je to živeti sa autizmom 24 časa. Zbog toga bi bilo neophodno da se osnaže roditelje, a upravo odobren projekat “Osnaživanje porodice kao vid podrške osobama sa autizmom” je način da se pomogne roditeljima. “Deca ovde znaju da pripremaju ručak, što znači da ćemo mi raditi sa njima kako bi ih osamostalili za život. Imamo podršku psihološku, gde će biti psihološke radionice za roditelje i decu, logopedski i defektološki tretmani su isto uključeni u samom projektu”, kaže predsednica Gradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, Suzana Skenderović.
“Očekujemo da tokom jula raspišemo javnu nabavku za izgradnju ambulante na Prozivci, fiskulturne sale u OŠ “Đuro Salaj”, a očekujemo i tako da veoma brzo da počnemo razgovore sa gradonačelnikom Subotice I USAID-om oko izgradnje prve faze Hitne pomoći, jer mislim da je to važno”, objašnjava Nenad Ivanišević državni sekretar u Ministarstvu za rad. Projekat “Osnaživanje porodice kao vid podrške osobama sa autizmom” traje četiri meseca. U Udruženju ističu da imaju zaposleno i šest osoba sa invaliditetom. https://www.youtube.com/watch?v=XRR3DXDgvX0

“Naučni kamion Noći istraživača” u Kikindi

Uz moto “Istraži, prikaži, znanje potraži”, Kikinda je do nedelje, 25. juna domaćin zanimljivog edukativnog karavana pod nazivom “Naučni kamion Noći istraživača”.  Osmišljen tako da može da stigne u sve delove Srbije i pre svega najmlađima približi nauku, “Naučni kamion Noći istraživača” stigao je i na sever Banata. Zahvaljujući saradnji sa Centrom za promociju nauke, kikindski Centar za stručno usavršavanje organizovao je naučni kamp optvoren za sve zainteresovane mlade istraživače. Na platou u samom centru Kikinde stacioniran je Naučni kamion kao prava pokretna laboratorija, učionica i izložbeni prostor u kojem mladi istraživači uče, druže se, zabavljaju. Sastavni delovi ove mobilne konstrukcije su radne stanice i interaktivni eksponati koji dodatno podstiču radoznalost i interesovanje za nauku najmlađih. Drugačiji način rada u odnosu na školski čas zainteresovao je mlade kikindske istraživače. Sve radionice, laboratorije i predavanja u Kikindi planirani su u prepodnevnim i popodnevnim terminima do nedelje, 25. Juna, a svi sadržaji u okviru kampa su su besplatni. Organizacijom edukativnog karavana Kikinda se pridružila gradovima koji na najbolji način promovišu manifestaciju “Noć istraživača” zakazanu za septembar. https://www.youtube.com/watch?v=Kfge5pVxChA

Akademac: “Studenti preduzetnici”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila studenti preduzetnici. Emisija je počila u 12.10 časova na prvom programu RTV.  Jedna od odlika života u postsocijalističkim zemaljama, jeste radni vek proveden na istom mestu na istoj poziciji. Paradoks je veći ako posao ne volite ili vas ne ispunjava. Redovnost primanja mamac je kojim naši roditelji mašu kao glavnim adutom kada diplomiramo i tako se naš preduzetnički duh u startu gasi. Zapalićemo plamičak preduzetničkog duha danas , uz svesrdnu pomoć Nikole Obradovića pobednika prvog Startup Weekend-a. Nikola radi na 10 velikih projekata , iskusni je projektni menadzer u IT industriji. Upoznajte i studente koji su se već oprobali u preduzetničkim vodama, studente koji to pokušavaju ali i one koji to sanjaju a samim tim i postavljaju pitanja koja su verovatno i vama na umu.  Emisija se može  pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Gimnazijalci pobednici „Igara bez granica”

Sportsko – zabavno takmičenje „Igre bez granica” održano je u četvrtak i petak na zrenjaninskom otvorenom bazenu. Gimnazijalci su pobednici, drugo mesto osvojili su takmičari iz Medicinske škole, dok su trećeplasirani bili učenici Hemijsko – prehrambene škole „Uroš Predić”. Ove godine na bazenu su se okupili takmičari iz zrenjaninskih srednjih škola koji su se nadmetali u raznim disciplinama, zanimljivim ne samo učesnicima, nego i gledaocima. Prošli su kroz niz zabavnih igara, koje na različite načine podstiču kreativnost, spretnost i logiku učesnika. Snage su odmerili učenici pet škola – Zrenjaninske gimnazije, Ekonomske škole, Tehničke škole, Hemijsko – prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić” i Medicinske škole.

U Zmajevu trava deci otela igralište

Na nekoliko lokacija u selu, zmajevačka mesna uprava napravila je jesenas mala igrališta sa toboganima, klackalicama i ostalim rekvizitima. Ne treba posebno isticati koliko je svaki takav kutak važan za druženje i razvoj dece iz obližnjih ulica, roditelji su bili oduševljeni, ali pojavili su se neočekivani problemi. Na kraju Lenjinove ulice, na mestu zatrpane jamurine postavljeno jedno od dečijih igrališta, ali su se ubrzo pokazali propusti. Teren nije nivelisan, pa kad padne i najmanja kiša, voda se dugo zadržava, a trava se ne kosi, pa je sada toliko gusta i visoka da odrasli ne mogu prići rekvizitima, a kamoli deca. Roditelji su se obratili rukovodstvu Mesne zajednice sa molbom da organizuju redovno košenje i održavanje, ali su, kako kažu, dobili odgovor da ovaj kraj sela nije u ovogodišnjem planu za redovno održavanje. Roditelji su iznenađeni, jer primećuju da se na drugim lokacijama u selu dečija igrališta redovno održavaju. ” Znači li to da su naša deca manje vredna pažnje. Snalazimo se kako znamo i umemo, ali niko od nas nije stručan za tu vrstu poslova, posebno ne za nivelisanje terena. Decu ne vodimo tamo da se igraju, jer se plašimo da ih ne ujedu krpelji iz visoke trave “,  žale se žitelji Lenjinove ulice. Dok se neko rešenje ne nađe, deca će se juriti po ulicama i dvorištima, a igralište će biti svratište pticama, gmizavcima i insektima.

Maturantima Matematičke gimnazije stipendije Kembridža i Jejla

Posle troje đaka Matematičke gimnazije primljenih na Oksford, stigle su stipendije sa Kembridža i Jejla za još petoro učenika. Matematička gimnazija doslovno ima zlatnu generaciju maturanata – pored Katarine Petrović, Vuka Radovića i Milene Vuletić, budućih stipendista Oksforda, đaci Vladimir Milenković (18), Ognjen Tošić (18) i Katarina Cimeša (19) odabrani su za stipendije Kembridža, dok Maša Stanisavljević (19) odlazi put Jejla, a Nikola Raičević (18) na Masačusetski institut. Za samo nekoliko meseci Vladimir, Ognjen i Katarina odseliće se u Englesku, Nikola i Maša u Ameriku, svi na prestižne svetske univerzitete i to kao stipendisti iz Srbije. Ugostili smo ih u redakciji “Blica” i sa njima razgovarali o predstojećim planovima. Već razmišljaju kako će se sa stečenim znanjem vratiti u svoju zemlju.
– Ukoliko se u Srbiji ukaže dobra prilika sa dobrim uslovima za rad i primanjima, više od svega bih voleo da radim ovde – kaže Vladimir Milenković.  Ipak, dok se Ognjen Tošić pita da li će tih uslova kod nas ikada biti, Nikola Raičević bi voleo da ostane u Americi sanjajući o nekoliko “egzotičnih” firmi. – Želja za matematikom probudila se još kad sam bio mali. Kako sam rastao, tako mi se sve više sviđala, a kako sam prelazio sa školskih zadataka na one teže, postajao sam sve bolji i bolji – priča Ognjen. On je takođe aplicirao na Kembridž, rešavao test iz matematike, a da je primljen saznao je sasvim slučajno. – Rutinski sam proverio sanduče sa poštom i kada sam video da je unutra pismo iz Kembridža, to je bio pravi šok, a zatim i radovanje sa roditeljima. Oni će mi najviše nedostajati, kao i drugovi iz škole. Cela prijava nekako je tekla prirodno, ipak nas u gimnaziji spremaju za ovaj intervju i čak nije bilo potrebe za dodatnim pripremama, ali nisam bio siguran u to da ću biti primljen, a još manje da ću dobiti stipendiju – priča Ognjen.(→Press Clipping)

O slučaju Ocić odlučivaće Skupština SANU

Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti, sa samo jednim uzdržanim glasom, usvojilo je informaciju o smeni sekretara Odeljenja društvenih nauka SANU Časlava Ocića, koju je nedavno donela dvotrećinska većina tog odeljenja.  Kako „Politika” saznaje, mišljenje predsedništva biće upućeno Skupštini SANU, koja će razmatrati odluku o Ocićevom razrešenju.

Četiri kandidata za jedan indeks

Skoro četiri kandidata boriće se za jedno od 160 mesta za studije Informatike na Matematičkom fakultetu. Podnošenje dokumenata na željenim fakultetima završeno je pre samo nekoliko sati, a prve prebrojane prijave najavljuju borbe za indeks Matematičkog i Fakulteta organizacionih nauka Skoro tri maturanta boriće se za mesto na Fakultetu organizacionih nauka, gde je stiglo rekordnih 2.198 prijava za 760 mesta, što je najveći broj kandidata od njegovog osnivanja. Više od dvoje maturanata boriće se za jedan od 435 indeksa na Matematičkom fakultetu, gde je stiglo 906 prijava. Iako zbirno manje nego lane, kada se broj kandidata sagleda po smerovima, situacija je drugačija. Prijemni ispiti na Univerzitetu u Beogradu organizuju se od 26. juna do 2. jula, dok će preliminarne liste primljenih kandidata biti objavljene do 3. jula. Konačne liste izaćiće sedam dana kasnije, a brucoši će moći da se upisuju od 10. do 14. jula. (→Press Clipping)

Na Elektrotehničkom konkurisalo manje

Srednjoškolci su se, po svemu sudeći, uplašili prošlogodišnje jake konkurencije na Elektrotehničkom fakultetu, te ih je sada konkurisalo manje nego lane. – Prijavilo se 1.137 kandidata, što je manje nego što smo očekivali, ali je prosek njihovih ocena još veći nego prošle godine – iznenađen je dekan Zoran Jovanović.

Skoro sva mesta u prvom krugu popuniće i Ekonomsk

– Na konkurs se prijavilo 1207 maturanata. Upisujemo 1300 kandidata i to 570 na budžetskom finansiranju i 730 na samofinansiranju. Kvotu ćemo popuniti u drugom upisnom krugu – kaže dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta i Beogradu, Borislav Boričić.

Beograd: Rekordan broj prijavljenih kandidata na FON-u

Fakultet organizacionih nauka (FON) saopštio je u petak  da je tokom tri dana koliko je trajalo prijavljivanje kandidata za upis na osnovne studije, stiglo 2.198 prijava što je i najveći broj prijavljenih kandidata u istoriji FON-a. Kako se navodi, kandidati su konkurisali na jedan ili sva tri studijska programa – Informacioni sistemi i tehnologije, Menadžment i organizacija i Informacioni sistemi i tehnologije, režim studija na daljinu. Dodaje se da je prijemni ispit zakazan za utorak, 27. jun kada će se polagati matematika i sredu, 28. jun kada će kandidati polagati test opšte informisanosti.  Ove godine na FON će se upisati ukupno 760 brucoša, od toga 385 na teret budžeta. 

Upis u beogradske vrtiće: Stiglo 4.314 žalbi

Na rang liste za upis u vrtiće dosad je stiglo 4.314 žalbi roditelja, ali taj broj nije konačan dok se u ponedeljak ne izbroje pritužbe u novobeogradskoj Predškolskoj ustanovi „11. april”. Spisak upisane dece u svim obdaništima u Beogradu biće objavljen krajem meseca, kada će biti poznato koliko mališana je ostalo ispod crte na konkursu na koji je stiglo oko 23.000 prijava. – Očekujem da mnoge žalbe budu rešene pozitivno – rekao je sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak koji se u Skupštini grada sastao sa 17 direktorki predškolskih ustanova i razgovarao o formiranju konačne liste za upis u vrtiće. – Ovo je proces koji mora da bude fer do kraja. Otvaraćemo još mesta u vrtićima i ona će se popunjavati redom po listi čekanja, po prioritetima. Mesta za bilo kakve manipulacije sa listom nema – izričit je bio Gak.
Reči je bilo i o kapacitetima prestoničkih obdaništa, o mogućnostima prijema većeg broja dece, a da to ne remeti rad sa mališanima. On očekuje da će realizacijom projekta „Mreža škola” i nastavkom saradnje sa privatnim vrtićima lista čekanja biti manja. Zasad je poznato da će deo problema biti rešen obezbeđivanjem oko 1.200 mesta u osam beogradskih osnovnih škola, oko 3.000 o trošku grada u 167 privatnih vrtića, ali i odobravanjem 20 odsto više mesta u predškolskim ustanovama koje to zatraže, a ispunjavaju uslove.

Obnova škole u Begaljici sredinom leta

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima obezbedila 61 milion dinara za sanaciju OŠ „Ivo Lola Ribar” koja je izgorela u požaru aprila prošle godine Obnova škole  u Begaljici, konačno bi trebalo da počne sredinom leta. Ako sve bude po planu, 250 učenika koji su sve vreme putovali šest kilometara u jednom pravcu do druge osmoletke u Grockoj, novu školsku godinu dočekaće u svojim klupama. Najveća prepreka je savladana – novac za obnovu škole je obezbeđen, a tender za izbor firme koja će obnoviti objekat biće raspisan 26. juna.

Vremeplov: Žak Kusto 

Na jučerašnji dan 25. juna 1997 godine umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film “Deset hiljada metara pod morem” snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom “Kalipso”. Za film “Svet tišine”, koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio “Zlatnu palmu”. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je više knjiga, uključujući “Putovanje ‘Kalipsa'” i “Kroz 18 metara vode”. Ostali filmovi: “Svet bez sunca”, “Zlatna riba”.

Vremeplov: Orvel

Na jučerašnji dan 25. juna 1903 godine rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani “1984”, “Životinjska farma”, “Burmanski dani”, “Niko i ništa u Parizu i Londonu” eseji “U kitu”, “Kritički eseji”, “Lov na slona”, “Engleska, vaša Engleska”, knjiga o Španskom građanskom ratu “Kataloniji s ljubavlju”.

Vremeplov: Mika Antić

U subotu je obeležen dan na koji je 24. juna1986 godine umro  srpski pisac Miroslav Antić, “večiti dečak” srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, poeta srpske Vojvodine. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”, pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš”, “Povečerje”.

Vremeplov: Olja Ivanjicki

U subotu je obeležen dan na koji je 24. juna 2009 godine umrla  srpska slikarka Olja Ivanjicki. Rođena je u Pančevu 1931. u porodici “belih” Rusa. Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe “Mediala”, samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput “Metropoliten”-a u Njujorku.

Vremeplov: Vilhelmina Karadžić

U subota, 24. juna je obeležen dan na koji je  1894. godine umrla srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić -Vukomanović, kćerka Vuka Karadžića. Prevodila je na nemački srpske narodne pripovetke i napisala “Putovanje po Srbiji” i “Uspomene na Branka Radičevića”. Bila je udata za profesora književnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovića.

Maloletne Beograđane uskoro očekuje velika promena

Maloletnicima u Beogradu bi uskoro mogao da bude zabranjen ulazak u kafiće i barove posle 22 časa! Ovo je ideja na kojoj već duže vreme radi gradski menadžer Goran Vesić. – U većini gradova sveta maloletnici ne borave u barovima posle nekog vremena i na tome radim zajedno sa ministrima Nebojšom Stefanovićem i Rasimom Ljajićem. Da bi to profunkcionisalo mora se omogućiti obezbeđenju u tim objektima da gostima traže ličnu kartu – rekao je Vesić. On veruje da bi eventualna ovakva odluka dobila podršku roditelja. – Uveren sam da bi je pozdravili svi roditelji, ali i mladi kada sazru. Baš kao i da bi posle Beograda, mogla da bude primenjena i u drugim gradovima. Međutim, ima još mnogo oblasti u kojima treba uvesti red, kao što su buka, fasade i grafiti na njima – zaključio je Vesić.

Erdogan ukida teoriju evolucije u školama

U turskim školama više se neće učiti evolucija, rekao je predsednik Odbora za obrazovanje u vladi Redžepa Tajipa Erdogana, Alpaslan Durmu. On je rekao da je evolucija pod upitna, kontroverzna i previše složena za učenike. “Mi verujemo da su ove teme nadilaze sposobnosti razumevanja (učenika)”, rekao je Durmus u video-obraćanju objavljenom na stranicama Ministarstva obrazovanja.
Durmus i precizirao da će se poglavlje o evoluciji ukloniti iz udžbenika iz biologije za deveti razred osnovne škole. Evolucija će se predavati samo studentima dodiplomskih studija, prenosi Gardijan. Turski mediji izveštavaju o mogućnosti još nekih promena, kao što su manji broj časova za predavanja o nasleđu turskog sekularizma, a veći za učenje o islamu.
Ovaj potez dodatna je potvrda kritičarima Erdoganove vlade koji tvrde da se iz javnog života sve više ukida sekularna tradicija čije temelje je postavio osnivač turske republike Mustafa Kemal Ataturk. Sekularna opozicija odavno upozorava da Erdogan pokušava danametne islamističku agendu koja je protivna vrednostima nakojima je Republika Turska zasnovana. Roditelji su u više navrata protestovali zbog načina na koji deca uče o religiji u školama. Muslimanski klerici na Bliskom istoku uglavnom odbacuju naučnu činjenicu evolucije budući da je u suprotnosti s islamskim učenjem da je Alah stvorio prvog čoveka, Adama, iz gline. Ipak, evolucija se u skraćenoj verziji podučava u mnogim srednjim školama u toj regiji. U Turskoj je kontroverzu oko evolucije već ranije izazvao svojom izjavom bivši zamenik premijera, funkcije koja je ukinuta nedavnim ustavnim reformama kojima je Erdogan dramatično povećao svoja predsednička ovlaščenja.

About the Author

admin

Leave a Reply