Vesti – 27.06.2017.

Prekobrojne prijave na Medicinskom, Filozofskom i FTN-u

Na Univerzitetu u Novom Sadu završen je prijem prijava  za polaganje prijemnih ispita za osnovne strukovne, osnovne akademske i integrisane studije. Za ovaj rok na 9.559 mesta prijavilo se 8.744 svršena srednjoškolca, što je nešto više od 91 odsto planiranih. Ako se izuzme Akademija umetnosti, na kojoj je prijavljivanje završeno ranije, a primljeno je čak 420 prijava, što je duplo više od planiranog broja, jer ima 149 budžetskih i 54 samofinanisrajuća mesta.  Najveće interesovanje bilo je za Medicinski fakultet, gde se za 415 budžetskih i 304 samofinansirajuća mesta prijavio 1.151 maturant, što je skoro za 60 posto više od planiranog. Sledi Filozofski fakultet, na kojem je primljeno 1.160 prijava za 517 budžetskih i 440 samofinansirajuća mesta, što je 21 posto više od planiranog. Treći na ovoj rang listi je Fakultet tehničkih nauka , koji prima i najviše brucoša -1.493 budžetska i 1.201 samofinansirajućeg, a stiglo je 2.759 prijava, što je za dva posto više od planiranog.

Natpolovičan interes za: Poljoprivredni, Tehnološki, Fakultet
sporta i fizičkog vaspitanja i Pravni

Interesovanje je već tradicionalno bilo veliko i na Poljoprivrednom fakultetu, na kojem ima 565 budžetskih i 175 samofinanisrajućih mesta, a primljeno je 615 prijava , što je 87 odsto  planiranog broja mesta.
I Tehnološki fakultet interesantan je i ovoj generaciji maturanata pa je za popunu 225 budžetskih i 30 samofinansirajućih mesta stiglo 195 prijava, što je 76 odsto planiranih.  Na Prirodno matematičkom fakultetu, na kojem ima 680 budžetskih i 320 samofinansirajućih mesta,stiglo je 756 prijava, ili 75 odsto planiranih.
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja na kojem ima 163 budžetska i 212 samofinansirajućih mesta, primio je 266 prijava, što je 71 odsto planiranog broja, dok je na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu za 249 budžetskih i 161 samofinansirajuće mesto prijavljeno 275 kandidata, što je 67 odsto planiranog.
Na Pravnom fakultetu, na kojem ima 117 budžetskih i 703 samofinansirajuća mesta, ima 522 prijave,ili 59 odsto palaniranih, a na Ekonomskom je za 489 budžetskih mesta i 414 samofinansirajuća stigla 481 prijava, što je 53 odsto.

Na Pedagoškom popunjena trećina, na Građevinskom četvrtina

Na Pedagoškom fakultetu u Somoboru se na 112 budžetskih i 123 samofinanirajuća mesta prijavilo 86 kandidata, što je 36 odsto planiranih. Na Učiteljskom fakultetu s nastavom na mađarskom jeziku u Subotici se na 35 budžetskih mesta i 20 samofinansirajućih prijavilo 20 kandidata, što je 36 odsto planiranih.
Na samom začelju po interesovanju je  Građevinski fakultet u Subotici, na kom je za 110 budžetskih i 24 samofinansirajuća mesta stiglo samo 35 prijava,to jest tek procenat više od četvrtine planiranih mesta.
Prijemni ispiti na velikoj većini faikulteta UNS-u će se održati od 28. do 30.juna, osim na Akademiji umetnosti, gde već traju i na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, na kojem će prijemni biti od 3. do 5. jula. Preliminarne liste biće, zavisno od fakulteta, objavljivane od 29.juna do 3. jula, dok će se konačne na oglasnim tablama i internet stranama fakulteta naći između 30.juna. i 17. jula. Ovogodišnji brucoši upisivaće se  od 3. do 21. jula.

Najbolji maturanti Srbije

Školska godina se završila, i upisivanje na fakultete je sve bliže. Neki maturanti su svoje školovanje zaključili zadovoljni, neki još zadovoljniji, a “Blic” je  predstavio one najbolje. Jedna od nih je i Jovana Kondić, zlatna gimnazijalka iz Novog Sada na putu za Prinston. Jovana maturantkinja novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” koja je osvojila zlatnu medalju u Kini za patent termoizolacionih ploča od zeolita, dobila je stipendiju na američkom Univerzitetu Prinston. Njen izum – termoizolacione ploče od zeolita – zaintrigirale su Kineze koji su joj dali najveće odličje. Kondić je sa Moskovskog internacionalnog salona inovacija “Arhimedes” donela tri zlatne medalje i specijalno priznanje iz Katara. Da je reč o velikom potencijalu, govori i to da je Jovana dobila punu stipendiju na Prinstonu za smer aeronautički inženjering, gde godina studiranja košta 60.000 dolara. Njen izum je pre Kine i Rusije ušao u svetsko finale Guglovog takmičenja u inovacijama, a žiri Tesla festa dodelio joj je prvu nagradu. Jovana je, razume se, bila odličan đak najelitnije novosadske gimnazije, u kojoj je nastavu pohađala na nemačkom jeziku, a govori engleski i italijanski jezik. – Želja mi je bila da upišem Prinston, i to smer aeronautički inženjering, jer bih želela da radim na dizajnu letelica, kao i postavljanju satelita u orbitu. Odmalena me sve to zanima. Moji roditeli su ekonomisti i imaju prosečna primanja, tako da mi je stipendija na tom fakultetu bila preko potrebna – kaže Jovana. Potom je usledila i potvrda da je zlatna Novosađanka dobila stipendiju, te joj je otvoren put u nova istraživanja. – Još ne mogu da verujem da se sve to desilo. Kada sam upisivala srednju školu, nisam ni sanjala da ću upisati Prinston – priznaje Jovana, i kaže da joj je cilj da uspešno završi studije i da stečeno znanje primeni i u Srbiji. Sve što je postigla, kaže, uspela je uz pomoć roditelja, profesora i prijatelja. – Roditelji nikada nisu insistirali na tome da imam najbolje ocene. Puštali su me da pronađem ono što najviše volim da radim i da mi u tome budu bezrezervna podrška. Takođe, imala sam priliku da uz pomoć stipendija i finansijske pomoći Grada Novog Sada putujem na mnogobrojna takmičenja i predavanja – kaže Jovana.
Društveni život nikada nije trpeo, te je sve postizala dobrom organizacijom, a najbolji provod joj je bio uz gimnazijske bendove i žurke koje su drugari iz škole organizovali. (→Press Clipping)

Odložen konkurs za naučne projekte

Konkurs za naučne projekte biće produžen za još šest meseci, a Ministarstvo prosvete će iduće nedelje izaći sa novim programom finansiranja nauke u naredne četiri godine, piše “Politika”. List na osnovu svojih saznanja navodi da je zahtev za produženje ciklusa prosleđen Nemanjinoj 11, a da se očekuje da bude razmatran na prvoj sednici nove vlade. Time je, kako piše “Politika”, stavljena tačka na višemesečnu agoniju istraživača koji o tome da li će biti novog konkursa, s obzirom na to da je početkom juna istekao rok za odluku prosvetnih vlasti. “Politici” je u Ministarstvu prosvete rečeno da naučnici nemaju razloga za strah što se tiče plata, jer se one isplaćuju redovno, dok će anekse ugovora istraživači potpisivati narednog meseca. Vlada Srbije je maja prošle godine, posle pobune naučnika, poništila konkurs za naučnoistraživačke projekte koji je mesec dana pre toga raspisao tadašnji ministar Srđan Verbić, što je izazvalo primedbe više od 30.000 naučnika, podseća “Politika”.

Prijemni ispiti za traumiranje dece i roditelja

“Crno dete, na šta to ličiš? Pogledaj se kako izgledaš, krvave oči, podočnjaci, kost i koža! Danima ništa ne jedeš, ne spavaš, ne smeješ se… Šta se to dešava s tobom, imaš li neki problem? Meni možeš da kažeš sve… – Nemam mama, sve je u redu… Koliko je samo roditelja svršenih osnovaca vodilo ovakav razgovor ovih dana sa svojim detetom. I nije bilo sve u redu… A zbog čega?, pita Slobodan Prodanović, za Politiku:
“Bolesna ambicija i kompleksi pojedinih roditelja; neiskustvo, nezrelost, strah i trema kod dece, i još jednom dece; teška ili barem nepotrebna, suvišna pitanja, iz gradiva petog ili šestog razreda, koja ni polovina nas odraslih ne zna da reši… Neki od nas su prethodnih dana, a bogami i meseci, svojoj deci napravili pakao od života, i to izjavama – Budeš li sad zakazao, ne vraćaj mi se kući, ili – dok si pod mojim krovom biće onako kako ja kažem, ili – nemoj slučajno da me obrukaš tamo, ili… Trošeni je silan novac za spremanje gradiva, cele plate su išle na profesore, pravio se pritisak, bilo je to pitanje života i smrti. A preko puta nas dete, i još jednom dete. Dete koje još uvek ne zna da se suoči sa tremom, sa blokadom, sa pravim stresom. Dete koje ne zna kako da se suoči sa vrtoglavicom, sa glasnim lupanjem srca, sa otežanim disanjem, i to sve u samo dva sata. Dete koje je moralo da zna sve srpske srednjovekovne rudnike, šta je gornji i donji rakus, ili piktogram, gde na crtežu nedostaje komplementarnost boja i oblika, koja je tačna masa i obim fudbalske lopte (mislim da to ni Leo Mesi ne bi znao), gde je zastupljena suptropska klima, kakva peraja ima pelikanoidna jegulja, ko se rukovao 1942. godine, da li slon ima dlake, koja su dva osećanja ili raspoloženja obuzela pripovedača (majko mila!), koja je metafora poslužila pesniku kao inspiracija – je li drvo ili cvetak?!? Pa mi smo, bre, sa našim Jožom i svinjskom glavom i sankanjem u koritu još i fenomenalno prošli! To se barem lako pamtilo” kaže Prodanović .
“A to isto dete nema pojma, recimo, kakvo je školstvo u nekoj susednoj ili bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Ne zna koliko je njihovo gradivo, koliko i šta uče u osnovnoj školi, koja pomagala imaju, da li još uvek koriste kredu, ili flomaster, ili kompjuter, ne daj bože! To se njih ne tiče. Bitni su srednjovekovni rudnici! Iskreno, za svojih četrdeset i kusur, još nisam sreo čoveka ili čak čuo za takvog kome je za njegov posao koji radi potreban taj podatak. Čak ni u kvizu nećete naći tako nešto” tvrdi Slobodan Prodanović .
“I još jednom pitanje – zbog čega prijemni? Pa jednostavno zbog toga što država ne sme da kaže, ni deci ni roditeljima, da nam je ceo školski sistem u blatu već decenijama, da su nastavnici nezadovoljni i nemotivisani da rade, da se gradivo i tehnike predavanja nisu menjali i usavršavali ko zna otkad, da ocene nikako nisu merilo znanja i da se najčešće dobijaju po principu koliko su roditelji dece imućni i da li su u stanju da plaćaju detetu privatne časove u privatnoj školi nastavnika koji je na prvom času u petom razredu podelio deci brojeve telefona te iste privatne škole! Zato – NE prijemnom! Promenite ceo sistem iz korena, jer džaba sve kad će ta ista deca koja i uspeju da ga polože, da nabubaju sve te nepotrebne stvari, da se upišu u srednju školu koju žele, a potom i fakultet, gle čuda, i ukoliko sve to završe, pobeći glavom bez obzira iz ove nesrećne zemlje i potražiti sreću negde daleko odavde” kaže Prodanović.

Tri nova profila u Pećinačkoj srednjoj tehničkoj školi

U predstojećoj školskoj godini Srednja tehnička škola „Milenko Verkić Neša”, pored postojećih obrazovnih profila industrijski mehaničar, trgovac i finansijski administrator, upisuje i tri nova: četvorogodišnje odeljenje gimnazije opšteg smera i trogodišnje smerove električara i operatera mašinske obrade. Uvođenjem novih profila Srednja tehnička škola „Milenko Verkić Neša” nastoji da učenike školuje za zanimanja koja su potrebna privrednicima u pećinačkoj opštini i da im na taj način olakšaju pronalaženje zaposlenja po završetku srednje škole. Učenici koji upišu obrazovne profile koji su deo dualnog modela obrazovanja – industrijski mehaničar, operater mašinske obrade, električar i trgovac, dobijaće i stipendiju. Prvi upisni krug je 4. i 5.jula, a drugi 7.jula u isto vreme.

Otvoren Dečji folklorni festival “Zlatna brana” u Kisaču

Tradicionalni dečji folklorni festival “Zlata brana”, koji organizuje Kulturno-informativni centar “Kisač”, otvoren je danas u Osnovnoj školi “Ljudevit Štur” u Kisaču. Otvaranju tog festivala prisustvovali su gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, ambasadorka Slovačke Republike u Srbiji, Dagmar Repčekova i predsednik Matice Slovačke, Jan Brtka. Gradonačelnik Vučević je na otvaranju rekao da se Festival “Zlata brana” održava već 24. put negujući kulturu i tradiciju Slovaka Vojvodine. “Za nas je bitno što je danas ovde i ambasadorka Slovačke Republike jer to je potvrda dobrih odnosa dveju država ali i dva naroda, koji ne žive jedni pored drugih, već žive zajedno”, rekao je Vučević.
Direktor Kulturno informativnog centra “Kisač” Pavel Surovi je rekao da u programu učestvuje 38 ansambala iz Vojvodine, Hrvatske i Slovačke Republike, a da je festival svake godine sve bolji i bolji. (→Press Clipping)

Vaspitačica otkriva: I deci treba godišnji odmor

“Deca vole da kod kuće budu okružena svojim najmilijima, svojim igračkama koje će koristiti baš onako kako oni žele i kada to žele, stoga im je vrlo važan odmor od vrtića kao i odraslima od posla”, piše vaspitačica Sanja Hajsek. Jeste li se ikada zapitali kako izgleda dan vašeg deteta u vrtiću? Šta radi, da li je srećno, nervozno, u konfliktu, kako to rešava, plače li ili se smeje?
Tipičan dan deteta u vrtiću izgleda otprilike ovako: 7:00-8:00: Dolazi u vrtić, pozdravlja prijatelje i vaspitačicu, doručkuje i kreće sa aktivnostima, slaže kocke, kuva u kuhinjici, igra društvene igre, vežba, crta, slika… Igra je temeljna dečja aktivnost preko koje dete uči, stiče nova iskustva i spoznaje, ulazi u interakciju i društvene odnose s odraslima i decom. 9.30-10:00: Vreme voćne užine i odlazak na igralište gde trči, ljulja se i penje, igra različite igre, baca se u sneg i upija zrake sunca. 11.30-12:00: Vreme ručka, biranje najlepšeg komada hleba i uživanje u ukusnom i zdravom obroku kojeg su kuvarice spremile s mnogo ljubavi. Nakon ručka siti i čisti ležu na svoje krevetiće, poređani jedan do drugoga poput malih patuljaka uz ugodnu relaksirajuću muziku ili priču koju im je vaspitačica ispričala tonu u miran san. Oko 14 sati, jedan po jedan otvaraju svoje okice i jedu popodnevnu užinu. Već do 16 sati većina njih je već otišla svojim kućama sa smeškom na licu. Lep dan, zar ne?(→Press Clipping)

Prva “Dečija pijaca”

Prva “Dečija pijaca” održana je u subotu 24. juna na platou SPENS-a. Na njoj je preko 70 najmlađih izlagača prodavalo svoju odeću, igračke i školski pribor. Osim pijace,organizovan je i bogat muzički program. Budući preduzetnici po prvi put su osetili kako je to zaraditi prvi džeparac, a zarađeni novac uglavnom će, kažu, potrošiti na sladoled. “Igraju se realnog života. Pripremaju se za budućnost. Uče se šta znači ekonomija u malom. Imaju priliku da isprobaju svoje sposobnosti i to može da doprinese razvoju njihove odgovornosti i samopouzdanja”, kaže Biljana Grbović, Udruženje roditelja “Matica”.
Osim prodaje na štandovima, deca su učestvovala u kreativnim radionicama, a uživala su i u muzičkim nastupima. Bila je ovo prilika da zarade i prvi džeparac. Akcija je imala i humanitarni karakter. “Mi u okviru ove organizacije i danas u okviru projekta imamo jednu humanitarnu organizaciju, to je za našeg druga Luku koji je oboleo od leukemije i ne može da sa nama bude”, kaže Jelena Bunčić, organizatorka Dečije pijace. “Mi imamo par dece koja su u upravnom odboru, oni su krenuli tako da pozivaju svoje drugare i tako se sama vest proširila, očekujemo još puno posetilaca”, kaže ona. Organizatorka iz udruženja “Dečiji grad”, najavljuje da će u septembru ponoviti akciju, uz nastojanje da program bude još kvalitetniji. https://www.youtube.com/watch?v=nSa-G4E7Ez0

Stara Pazova: Međunarodni festival dečijeg folklora

Preko 500 dece do 15 godina iz različitih krajeva Srbije prrikazalo je kako se čuva od zaborava i neguje narodna tradicija na 15. Međunarodnom festivalu dečijeg folklora. Prvog dana Vidovdanskih susreta gosti iz Slovačke Republike predstavili su se celovečernjim koncertom Folklornog ansambla “Beljanka” iz Bele, a bilo je onih koji su po prvi put na festivalu. Uoči drugog festivalskog dana i svečanog defilea učesnika urpiličen je prijem u zgradi opštine koji je još jednom potvrdio nastavak uspešne saradnje između opština Bela i Stara Pazova. Domaćin festivala je Kulturno – umetničko društvo “Branko Radičević” koji ove godine slavi dva jubileja: 45 godina postojanja i 15 godina festivala. U dva festivalska dana narodnu igre i pesme prikazali su, pored gostiju iz Bele, i kulturno – umetnička društva iz Novog Pazara, Sombora, Koceljeve, Inđije, Novih Karlovaca, Novih Banovaca i Stare Pazove.

Osnovna škola  u Ravnom Selu dobila  sportsku salu

Osnovna škola “Branko Radičević” u Ravnom Selu, dobila je sportsku salu. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović otvorio je u subotu  novu sportsku halu u Osnovnoj školi “Branko Radičević” u Ravnom Selu u opštini Vrbas. Mirović je izrazio zadovoljstvo povodom realizacije, kako je rekao, velelepne sportske dvorane koja će umnogome upotpuniti funkcionisanje ove ustanove i olakšati rad nastavnicima i svim učenicima škole “Branko Radičević”, ali koja će služiti i drugim korisnicima – sportskim kolektivima u čitavom ovom kraju i kulturno-umetničkim društvima, posebno dok se ne obnovi dom kulture u Ravnom Selu, koji je stradao u požaru. U izgradnju sportske hale zajedno sa opremom u njoj, uloženo je 120 miliona dinara, navodi se u saopštenju Sekretarijata pokrajinske vlade. Za nju je planirano nešto više sredstava, ali, prema rečima predsednika Pokrajinske vlade, zahvaljujući odgovornom postupanju uštedelo se blizu 30 miliona dinara.
Projekat su finansijski podržali Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu propise i nacionalne manjine, te opština Vrbas. “Ovim pokazujemo da je moguće da i u malim sredinama značajnim investicijama, ne samo u komunalnu infrastrukturu, već i ulaganjem u oblasti sporta i kulture, podižemo kvalitet života, vezujemo ljude za svoju sredinu. Na taj način, zajedno sa drugim podsticajima u onim oblastima od kojih ljudi ovde žive, a to su podsticaji u poljoprivredi, kao i podsticaji koji se mogu vezati za nove fabrike u opštini Vrbas, ljudima omogućavamo uslove za jedan bolji i kvalitetniji život”, rekao je Mirović i dodao da će se to činiti i u drugim mestima u AP Vojvodini. On je posebno naglasio da je Pokrajinska vlada ove godine ofanzivno krenula kad je reč o investicijama, da su sve aktivnosti usmerene u ekonomski razvoj, bilo da je reč o poljoprivredi, infrastrukturi ili manje razvijenim sredinama. “Trudićemo se da se takva politika sprovodi do kraja mandata ove Pokrajinske vlade u svemu i u potpunosti”, rekao je Mirović. (→Press Clipping)

Turnir u malom fudbalu u Domu Spomenak

Na terenima Doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja Spomenak u Pančevu peti put organizovan je turnir u malom fudbalu za decu iz srodnih ustanova širom Srbije. Ove godine pored domaćina iz Spomenka učešće su uzele ekipe “Mika Antić” iz Sombora,”Vera Radivojević” iz Bele Crkve i “Dečije selo” iz Sremske Kamenice. “Ovde smo 4. put. Imali smo osvojeno prvo mesto pre dve godine. Naravno ovi turniri su važni zbog razvijanja drugarstva, pozitivnog takmičarskog duha, tolerancije”, kaže Igor Radivojević, vaspitač iz Doma “Vera Radivojević”, Bela Crkva.
“Meni je ovo druga godina kako učestvujem na turniru. Igrali smo prvu utakmicu protiv Bele Crkve i izgubili. Sledeća je protiv ekipe iz Sombora i nadamo se trećem mestu. Turnir svima znači jer upoznajemo nove drugare”, kaže Branimir Nikolić, Spomenak. “Na terenima Doma Spomenak prvi put smo uspeli da okupimo sva četiri doma sa teritorije Vojvodine i da u isto vreme deca bez roditelja igraju utakmice za finale”, kaže Tanja Lukić, direktorka Spomenka. Ovakav vid rada sa decom bez roditeljskog staranja pokazao se kao veoma efikasan. Sportsko rekreativne aktivnosti potpomažu nam u radu, usmeravaju decu ka socijalnim obrascima ponašanja, razvijamo solidarnost i empatiju između njih. Imaju priliku i da razviju prijateljstva koja mogu da se održe i dugo godina”, kaže Marko Batur defektolog i vaspitač u domu Spomenak.
Specijalni gosti na manifestaciji koja od prošle godine nosi naziv Turnir u čast Dragutina Krstića bili su predstavnici Fondacije Life line iz Čikaga. “Turnir je posvećen mom ocu koji je još 1955. došao iz Srbije u Čikago. Pre toga je jedno vreme proveo u ovakvom domu. Naša odluka je da pomažemo deci koja žive ovde doniramo im raznovrsnu opremu i zaista uživamo u tome”, kaže Lana Krstić. Fondacija Life line pod pokroviteljstvom je princeze Katarine Karađorđević i od 2013. godine pomaže održavanje turnira u Pančevačkom domu Spomenak.

Muzičko-baletska škola pred završetkom prve faze

Stručni nadzor odobrio je nepredviđene radove, kao i produžetak prve faze izgradnje Muzičko-baletske škole s koncertno-produkcijskom dvoranom za 37 dana. Direktorka Muzičke škole „Isidor Bajić” Radmila Rakin Martinović kaže za Dnevnik da po zakonu imaju obavezu da se obrate i Upravi za javne nabavke, što su i uradili, i sada čekaju njihovu saglasnost da bi nastavili sa nepredviđenim radovima. “Pomenuti nepredviđeni radovi podrazumevaju armirano-betonsku ogradu krovne terase i postavljanje 13 anker-ploča. Prva faza izgradnje budućeg Novosadskog umetničkog centra ide po planu. Redovni radovi se odvijaju normalno i u toku je izlivanje krovne ploče”, kaže direktorka škole.
U prvoj fazi izvode se grubi građevinski radovi, a Radmila Rakin Martinović kaže da su armiračko-betonski radovi u delu Muzičke i Baletske škole završeni, dok su oni u delu koncertne dvorane još u toku. U narednih mesec dana biće završena prva faza izgradnje i počinje druga, kao i uvođenje novog izvođača na gradilište. Ta faza podrazumeva zidanje zidova, izolaterske i instalaterske radove, ugradnju prozora i vrata. Nakon toga uslediće završna faza i tzv. fini radovi, malterisanje, molerski radovi i slično. U sklopu Novosadskog umetničkog centra na Limanu III će biti Muzička škola „Isidor Bajić”, Baletska škola i koncertno-produkcijska dvorana sa 428 mesta. Nova škola gradi se u bloku koji formiraju Bulevar cara Lazara, odakle će biti glavni pristup zgradi, i ulice Narodnog fronta, Balzakova i Šekspirova. Planirani kapacitet centra je 1.500 učenika i 200 nastavnika Muzičke škole i 600 učenika i 60 nastavnika Baletske. Kao što smo već pisali, Grad je do sada odvojio 1,15 milijardu dinara za prvu i drugu fazu projekta.

Prva MikroTik Academy institucija u Vršcu

Školski centar Nikola Tesla prva je MikroTik Academy institucija u Vršcu i regionu. Zahvaljujući tome, đacima će od septembra biti omogućeno da u okviru redovne nastave ili školskih sekcija u oblasti računara, računarskih mreža i komunikacija, prođu kroz obuku, praktično nauče osnove umrežavanja sa rutiranjem saobraćaja i steknu odgovarajući sertifikat posle uspešno urađenog testa. Zahvaljujući kontinuiranoj edukaciji nastavnika, Školski centar Nikola Tesla u Vršcu akreditovani je ECDL test centar, i učestvuje u ORACLE Academy i CISCO Networking Academy programima, a sada je i prva MikroTik Academy institucija u gradu i regionu. Zahvaljujući uspešno završenoj obuci i ispitima, četiri nastavnika Zoran Milojković, Velimir Radlovački, Kristijan Cincar i Zlatko Noveski stekli su uslove da samostalno izvode obuke i ispite učenicima škole, a realizacija će krenuti od septembra, sa početkom nove školske godine. “Đaci koji završavaju najviše elektrotehničke profile moći će da steknu konkretna znanja poterbna za posao – za statičko/dinamičko rutiranje, umrežavanje uopšte, postavljanje mostova, tunela, i tako dalje”, objašnjava profesor računarske grupe predmeta Velimir Radlovački.
Škola je dobila i deset rutera, pa će na jednom času moći da se istovremeno i teoretski i praktično obučava deset učenika, a bez obzira na to što je u ovom slučaju u pitanju MikroTik, polaznici će moći lakše da se obuče i za rad na bilo kojem drugom uređaju ovog tipa koji ima svoje specifičnosti.
“Na taj način će učenici uz ovaj sertifikat imati određenu prednost prilikom zapošljavanja, na mesta na kojim ase podrazumeva znanje o mrežama”, dodaje prof. elektrogrupe predmeta Zoran Milojković.
Kao škola koja transformiše obrazovanje primenom informacionih tehnologija, ŠC Nikola Tesla jedina je srednja škola u Srbiji kojoj je dodeljeno priznanje Microsoft school u Microsoft Educator Community programu, a izuzetno je veliko interesovanje učenika za sve smerove u ovim oblastima. Zbog toga je sve iznenadila činjenica da nije odobreno odeljenje na smeru elektrotehničar informacionih tehnologija, već samo na smeru tehničar računara, kao i prošle godine.

Uskoro lift na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu

 Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu uskoro će dobiti lift, kojim će biti omogućeno da i studenti koji se kreću u invalidskim kolicima, nesmetano prate predavanja. Najavljeno je to juče na skupu na ovom fakultetu, a dobru vest objavio je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević i potvrdio pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić. “Divnim povodom sam na zrenjaninskom fakultetu, razgovarali smo o rešenju jednog važnog problema. Pokrajinska vlada je u rebalansu buyeta opredelila tri miliona za izgradnju lifta na fakultetu „Mihajlo Pupin“ i time će jedan važan problem biti rešen. Nije u pitanju broj studenata kojima će ovaj lift biti neophodan, već se radi i o činu humanosti. U saradnji sa lokalnom samoupravom siguran sam da ćemo to ostvariti, i na ovom fakultetu i na Fakultetu sporta, koji okuplja sportiste sa invaliditetom”, najavio je pokrajinski sekretar Zoran Milošević. On je naglasio da je to jedan od koraka da se što više studenata sa invaliditetom približi visokom obrazovanju.
Veliku ulogu u ovoj akciji imala je studentkinja druge godine fakulteta „Mihajlo Pupin“ Milica Knežević, koju činjenica da je vezana za kolica nije sprečila u nastojanju da bude vrhunski student, ali i društveno angažovana i izuzetno uporna u zahtevu da se svim studentima obezbede uslovi za nesmetano studiranje. Od prošle godine na fakultetu je i Dražen Trivunović, student prve godine, koji se, zajedno sa Milicom, nada da će fakultet konačno dobiti lift. “Nadam se da će obećanje biti ispunjeno, ne samo zbog Milice i mene, već svih onih koji bi želeli da studiraju na ovom fakultetu. Lift bi bio prvi potez koji bi nam znatno olakšao studije”, kaže Trivunović.

Vremeplov: Janko Veselinović 

Srpski pisac Janko Veselinović umro je na jučerašnji dan 26 juna 1905. godine. Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani “Hajduk Stanko”, “Junak naših dana”, “Borci”, zbirke pripovedaka “Slike iz seoskog života”, “Od srca srcu”, “Rajske duše”, “Zeleni vajati”, “Male priče”, “Seljanka”, pozorišna igra s pevanjem “Đido” (s Dragomirom Brzakom), komad “Potera” (s Čiča-Ilijom Stanojevićem). 

Vremeplov: Miloš Blagojević

Miloš Blagojević, srpski istoričar, član SANU  preminuo je 26 juna 2012. Rođen je u Miletićevu, Banat. Završio je Vojno pomorsku akademiju u Splitu, pa Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je 1966. tezom “Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji”. Bio je profesor na katedri za Istorijsku geografiju. Član SANU postao je 2000. Najviše se bavio istorijom privrede srednjovekovne Srbije, ali i državno pravnom ideologijom Srbije u srednjem veku. Dela: “Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji”, “Srbija u doba Nemanjića”, “Srpski narod i srpske zemlje u srednjem veku”.

Vremeplov: Vladimir Dimitrijevič Laskarev

Na jučerašnji dan 26 juna1869 godine rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za kenozojske periode, posebno za neogen i kvartar, profesor univerziteta u Odesi i Beogradu, član Srpske Kraljevske akademije. Objavio je oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama srpskih terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i tektonike, i o kongerijskim slojevima i njihovom značaju za tektoniku. Dela: “Fauna Buglovskih slojeva Volinije”, “Geološka ispitivanja u jugozapadnoj Rusiji”, “O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine”, “O ekvivalentima gornjeg sarmata u Srbiji”.

Vremeplov: Perl Bak

Američka  književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938.  godine rođena je na 26 juna 1892. Autor je serije dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao kćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju “Perl Bak” za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo prihoda od knjiga – više od sedam miliona dolara. Dela: romani “Dobra zemlja”, “Sinovi”, “Zmajevo seme”, “Rastureni dom”, “Majka”, “Izgnanstvo”, “To ponosno srce”, “Obećanje”, “Paviljon žena”, “Božur”, “Skriveni cvet”.

Upozorenje epidemiologa: Roditelji opametite se

Upozorenja i uporno pozivanja roditelja iz domova zdravlja da vakcinišu decu obaveznom MMR vakcinom, nisu urodila plodom, zbog čega je Srbija u deset puta većem riziku od izbijanja epidemije malih boginja (morbila). To za “Blic” kaže naš najpoznati epidemiolog, dr Predrag Kon, koji je naveo i da je broj vakcinisanih MMR vakcinom u periodu od marta do maja manji nego u istom periodu prošle godine, koja je inače i definisana kao godina u kojoj se malo dece vakcinisalo. “Prema podacima elektronskog registra imunizacije dopunska vakcinacija MMR cepivom bila je slaba. Nisu se odazvali roditelji čija deca nisu primila ovo cepivo. Sada se vakcinisanost u vrtićima kreće se od 55 odsto do 80 odsto po opštinama. Bolja situacija je kada su u pitanju školksa deca” – kaže dr Kon. On je nedavno i preko svog fejsbuk profila uputio pitanje “ko će biti odgovoran, ako se epidemija morbila pojavi?”, ali i odmah odgovorio da su po “difoltu” krivi upravo oni koji o tome najviše govore.
– Možda i budemo imali sreće pa nas ovoga puta mimoiđe epidemija. Međutim, imamo puno nevakcinisane dece, koja su osetljiva. Ipak imamo vremena da do kraja godine popravimo situaciju, ukoliko želimo da zaštitimo svu decu – kaže dr Kon.

Crveni alarm

Po poslednjim podacima “Batuta”, iz 2015. godine, situacija je alarmantna, jer je obuhvat prve doze vakcine MMR pao na 84 odsto, dok je za revakcinaciju nešto viši i iznosi 87,5 odsto. Zato smo i došli u situaciju koja je preteća kada se govori o mogućnosti izbijanja epidemije, jer samo u Beogradu čak jedna trećina dece sada nije primila prvu dozu MMR vakcine (male boginje, zauške, rubeole).

Vrtići puni osetljivih mališana

To znači da su nam vrtići puni osetljivih mališana, a broj vakcinisanih nije dovoljan da bi se zaustavila epidemija, na primer malih boginja, koja uveliko traje u susednoj Rumuniji. U toj zemlji do sada je obolelo 6.743 osoba i 30 je umrlo. Ono što je posebno opasno, a što mnogi ne znaju, to je da oni roditelji koji ne vakcinišu svoju decu, osim njih ugrožavaju i ostalu. Naime, i ona deca koja su primila MMR vakcinu mogu da obole od malih boginja, rubeola i zauški, ukoliko se naruši kolektivni imunitet i dođe do epidemije.

Neobičan protest: Dečaci došli u školu u suknjama

Tridesetak đaka jedne srednje škole u britanskom gradu Ekseteru došlo je u školu u suknjama, pošto im nije dozvoljeno da po vrućini nose šortseve, već samo pantalone. Učenici Akademije ISCA tražili su dozvolu da svoju školsku uniformu prilagode velikoj vrućini koja je tamo ovih dana. Po rečima đaka, ideju da protestuju dobili su od same direktorke škole, mada je jedan od đaka rekao da ne misli da im je direktorka ozbiljno predložila da umesto dugačkih pantalona, ne nose šortseve, nego – suknje. Učenici se nadaju da će protestom navesti školu da razmotri svoju politiku o šortsevima.
Direktorka škole Ejmi Mičel je rekla da šortsevi nisu deo uniforme za dečake i da neće uvoditi promene bez prethodnih konsultacija i sa đacima i sa porodicama. “Shvatamo da je prethodnih nekoliko dana bilo izuzetno vruće i radimo najbolje što možemo da omogućimo i učenicima i zaposlenima da im bude što udobnije”, rekla je Mičel, ali je dodala da će razmotriti promenu uniforme. Školski propisi o uniformama utvrđuju da dečaci nose pantalone, a devojčice ili pantalone ili karirane suknje. Košulje mogu da izvuku iz pantalona samo u učionici i da skinu kravate, ali moraju da ih stalno imaju sa sobom. https://www.youtube.com/watch?v=COt_xvGf8HQ

About the Author

admin

Leave a Reply