Vesti – 28.06.2017.

Najbolji maturanti Srbije: Drugari su zaslužni za moj uspeh

Školska godina se završila, i upisivanje na fakultete je sve bliže. Neki maturanti su svoje školovanje zaključili zadovoljni, neki još zadovoljniji, a “Blic” je predstavio one najbolje. Jedan od njih je i Vladan Kovačević  iz Subotice.  Vladan (18) iz Subotice završio je Gimnaziju “Svetozar Marković” sa peticama iz svih predmeta i uz veliku podršku drugara izabran je za đaka generacije. U osnovnoj školi je bio vukovac i kandidat za đaka generacije. Kao osnovac je trenirao košarku, a kada je upisao prirodno-matematički smer, u koš je ubacivao samo rekreativno. – Nikada mi nije bilo teško da učim. Važna je dobra organizacija i dobar odnos s profesorima, da shvatite šta profesor traži – kaže Vladan.
Najboljem gimnazijalcu će srednja škola ostati u lepom sećanju zbog druženja. Nikada neće zaboraviti ekskurzije u trećem i četvrtom razredu kada je bio Italiji i Češkoj, ali ni drugare iz IV/1 jer “škola takav razred nikada nije imala”. – Moje odeljenje je bilo spoj jako različitih ljudi koji su svi bili u dobrim odnosima i naši časovi su uvek bili ispunjeni šalom i vedrinom. To nas je motivisalo da učimo i doprinelo je našim uspesima i odličnim ocenama. Ponosan sam na svoj uspeh, ali i na svoje drugare – kaže Vladan. Učestvovao je u školskim humanitarnim akcijama za bolesnu decu u Domu “Kolevka”, ali priznaje i da je “upadao u frku sa pojedinim predmetima”. – Muzičko u prvom razredu, a u četvrtom ustav i pravo građana su predmeti zbog kojih sam imao malo problema. Upisaću Matematički fakultet u Beogradu i ozbiljno sam se spremio za prijemni 28. juna. Želim da fakultet završim u Srbiji, a u inostranstvo ću otići ako bude bilo dobre prilike za master studije – kaže mladi Subotičanin. I Vladanova sestra Mila završila je osmi razred kao vukovac. Otac Branislav je elektrotehnički inženjer i radi u inostranstvu, dok je majka Aleksandra diplomirani poljoprivredni inženjer bez posla. “Budućim gimnazijalcima želim da poručim da budu vredni. To je škola koja otvara mladima put za dalje”- poručuje Vladan.(→Press Clipping)

Počelo Novosadsko BIG dečje leto 7

Manifestacija “Novosadsko BIG dečje leto 7” počela je u nedelju i trajaće do 25. avgusta. Program obuhvata preko 270 kreativno-edukativnih i sportsko-rekreativnih radionica za decu različitog uzrasta koje će se odvijati na 30 lokacija u gradu, uz učešće brojnih obrazovnih institucija i organizacija. „Brojne pozorišne predstave, filmske projekcije, naučne i jezičke radionice, kreativno-edukativne, umetničke i sportske radionice namenjene su mališanima koji će uz to imati priliku da obiđu muzejske, galerijske i ostale prostore i upoznaju se sa značajnim umetničkim delima, starim zanatima, pronalascima velikih naučnika, kao i jezicima i kulturama drugih naroda“, rekla je koordinatorke “Novosadskog BIG dečjeg leta 7” Severine Prostran – Miletić.
Mališane očekuje bogat dnevni i večernji program. Predstava pod nazivom “Čarobna šuma” namenjena deci uzrasta od 4 do 12 godina održaće se danas od 18 do 18.30 časova u tržnom centru u “BIG-u”.  Nakon toga, na istom mestu od 18.30 do 19.30 časova uslediće radionica Muzeja Vojvodine “Dame, gospoda, peze i lepeze”. Od 19.30 do 20 časova sve posetioce očekuje zanimljiv program pod nazivom „Kuuul torta”. Radionica “Čestitke i razglednice u Vojvođanskim domovima” namenjena deci uzrasta od 5 do 12 godina počinje danas od 10 i trajaće do 12 časova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Svi zainteresovani se mogu prijaviti na telefon 021/525-059. U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog sve mališane uzrasta od 6 do 12 godina očekuje zanimljiv program pod nazivom “Ko je na slici?”. Program će početi u 11 časova i trajaće do 13. Prijave su obavezne na telefon 021/528 185. Radionica  “Francuski kroz igru” održaće se danas u 10 časova u Francuskom institutu u Pašićevoj 33. Svi zainteresovani se mogu prijaviti na telefon 021/4722 900. Mališani koji vole nemački jezik mogu doći danas na radionicu za nemački jezik koja će se održati u dečjem edukativnom centru “Školarko”, Alekse Šantića 5.  Radionica počinje u 10 časova i prijave su obavezne na telefon 063/755 85 42.

Školovanje kadeta i studenata javnih finansija na Vojnoj akademiji

Ministri odbrane Zoran Đorđević i finansija Dušan Vujović potpisali su juče Protokol o školovanju kadeta i studenata iz oblasti javnih finansija na Vojnoj akademiji, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Protokolom je uređeno da dva ministarstva sarađuju u sagledavanju potreba školovanja iz oblasti javnih finansija, kao i da realizuju zajednički interes u usavršavanju kadrova za rad finansijskih službi u Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije i ostalim budžetskim korisnicima. Prema Protokolu, Ministarstvo finansija će pomoći izvođenje studijskih programa Javne finansije (osnovne akademske, master i doktorske studije), koji se izvode na Katedri za finansije Univerziteta odbrane. Ministarstvo odbrane će, s druge strane, obezbediti neophodne finansijske, kadrovske i prostorne mogućnosti za izvođenje studijskih programa Javne finansije, koji su od zajedničkog interesa za sve budžetske korisnike. Ministarstva odbrane i finansija će sarađivati u sagledavanju potrebnog broja lica za školovanje i usavršavanje u oblasti finansijske struke na Katedri za finansije na Vojnoj akademiji, navodi se u saopštenju.

Predstavljeno 15 najboljih ideja studenata za razvoj regiona

Petnaest visoko rangiranih projektnih ideja studenata za regionalni razvoj predstavljeno je juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), od kojih će sedam najboljih, po oceni stručne komisije, dobiti u ponedeljak, 3. jula, nagrade iz ukupnog nagradnog fonda Razvojne agencije Srbije (RAS) od čak četiri miliona dinara. “Na konkurs za izbor najboljih projektnih ideja, koji je RAS raspisala krajem decembra 2016. godine, pristiglo je ukupno 69 radova timova visokoškolskih ustanova iz cele Srbije, što samo govori u prilog tome koliko se naša mladost probudila, koliko je stručna i koliko zna da prepozna šta je to što bi bilo kvalitetno da razvija u onim regionima u kojima su rođeni ili u kojima žive”, kaže za Tanjug izvršna direktorka RAS-a Tamara Jurenić. Kako dodaje, osnovna ideja ovog konkursa je bila da se uvežu znanja studenata i regionalni razvojni potencijal Srbije, koji je, kako ističe Jurenić, jedan od najvažnijih delatnosti RAS-a. “Uspeh profesora se meri upravo po uspehu njihovih studenata, a s tim u vezi naši profesori mogu biti ponosni, a mi možemo biti mirni jer Srbija ima takve mlade generacije da sam ja sigurna da će se u budućnosti razvijati samo u dobrom pravcu”, kaže Jurenić.
Predsednik SANU i predsednik žirija prof. dr Vladimir Kostić je, u obraćanju studentima, naveo da će se stručna komisija potruditi da kritično, odgovorno i objektivno proceni njihove radove, kao i da će njihove ideje dati onaj doprinos koji je Srbiji neophodan. Najbolje rangirani projekat biće nagrađen sa milion dinara, drugoplasirana ideja sa 800.000 dinara, a trećeplasirana sa 600.000 dinara. Sa po 400.000 dinara biće nagrađeni projektni timovi u posebnim kategorijama: najbolje brending rešenje, rešenje za najbolji uticaj na životnu sredinu, rešenje za najbolji doprinos novom zapošljavanju i rešenje za najbolji uticaj na razvoj zajednice.
Ideja konkursa je predstavljanje investicionog projekta u jednom regionu ili delu regiona u Republici Srbiji, kao potencijalnoj mogućnosti privrednog razvoja, prvenstveno regionalnog, ali i sveukupnog. Pored predsednika SANU, članovi stručne komisije su ministar privrede Srbije Goran Knežević, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović i izvršna direktorka RAS-a Tamara Jurenić.

Mladi ljudi treba da razmišljaju o IT, poljoprivedi

 Mladi ljudi koji sada upisuju fakultete treba da razmišljaju o IT tehnologijama, razvoju sektora logistike, ali i poljoprivredi, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Upitan šta bi on savetovao maturantima koji sada upisuju fakultete, Čadež je rekao da ne voli da licitira i da su važni i istorija i filozofija, ali da su perspektivne IT tehnologije, sektor logistike – transporta i špedicije, kao i poljoprivreda. Čadež kaže da je važno što nova mandatarka zna probleme privrede i dodaje da će privreda u Srbiji već ima potpuno novu sliku, posebno jug SRbije. “Vi već sada imate potpuno novu sliku privrede u Nišu, gde dolazi auastrijska firma “Cumtobel”, lider u svetu što se tiče led rasvete, koja će zaposliti više od 1.000 ljudi”, pojasnio je on gostujući na RTS. Za velike sisteme, nemačke i austrijske kompanije, organizuju se redovno dani dobavljača. “Oni nama daju spiskove da im organizaju koje delove hoće da daju da rade koperanti. Daju nam specifikacije šta im treba i koje standarde kompanija mora da ispuni. Mi im onda u Srbiji tražimo adekvatne partnere”, pojašnjava on. Kako kaže sve je više kompanija koje mogu da ispune te uslove, te na danima dobavljača učestvuje pedesetak do 100 kompanija i uvek dođe do potpisivanja više ugovora.

Primena Zakona o upotrebi znakovnog jezika

Tribina “Primena Zakona o upotrebi znakovnog jezika u lokalnoj samoupravi” održana je 26. juna u Plavoj sali Skupštine Grada Novog Sada. Zakon o upotrebi znakovnog jezika usvojen je aprila 2015. godine, a prezentacije ovog Zakona organizuju se po lokalnim samoupravama i javnim ustanovama, kako bi se zaposleni u javnom sektoru što bolje upoznali sa njim.  Učesnike tribine danas je pozdravio predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić, koji je podsetio da je Skupštine grada dve godine pre usvajanja Zakona, uvela prevođenje sednica novosadskog parlamenta na znakovni jezik. “Novi Sad je prva lokalna samouprava čija je Skuština uvela prevođenje na znakovni jezik i sa tim možemo da budemo ponosni, jer je to urađeno 2013. godine, dve godine pre usvajanja Zakona o upotrebi znakovnog jezika”, istakao je predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić, dodajući da na taj način građani i građanke mogu da vide i čuju šta njihovi predstavnici u Skupštini imaju da kažu i da na osnovu toga donose sud.
On je kazao da je na svakoj lokalnoj samupravi da se potrudi da svaki čovek živi život dostojan čovek. “Novi Sad želi da svi građani i građanke imaju ravnopravan status i ovaj današnji skup je potvrda toga, koliko nam je bitno da svi stanovnici, sve osobe koje žive u Novom Sadu, mogu da žive na ravnopravan način”, poručio je Jelušić. Predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije Suzana Maslać Matović objasnila je da su na promocije Zakona o upotrebi znakovnog jezika pozvane sve javne službe čiji zaposleni dolaze u svakodnevni kontakt sa gluvim osobama u okviru svojih poslova. “Svi oni će imati prilike da čuju detalje vezane za Zakon o upotrebi znakovnog jezika, ali i da gluve osobe bude upoznate sa svojim pravima proisteklim iz Zakona”, rekla je Maslać Matović.(→Press Clipping)

Na Staroj planini tkaju motive sa najlepših srpskih ćilima

Tradicionalno ćilimarstvo o kojem glas iz Srbije najčešće pronose strane diplomate i mediji, tema je tkačke kolonije koja je na Staroj planini okupila strane diplomate i gradonačelnike koji pružaju podršku nezaposlenim ženama iz ruralnih krajeva da kroz domaću radinost obezbede sebi trajno zaposlenje i stabilan izvor prihoda. Koloniju su organizovali gradovi Pirot i Sombor u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, zajedno sa Etno mrežom i zadrugom za izradu ćilima i suvenira Damsko srce iz Pirota, uz podršku NALED-a i ambasada Australije i Sjedinjenih Američkih Država. Tokom trajanja tkačke kolonije, od 24. do 27. juna, petnaestak vrsnih tkalja iz svih krajeve Srbije izradiće motive sa pirotskog ćilima i učestvovati na predavanjima kako bi obogatile svoja znanja o klečanoj tehnici, istorijatu i ornamentima koji su najčešće zastupljeni na ćilimu. Tkačku koloniju i Staru planinu obišli su gradonačelnik Pirota Vladan Vasić i član veća za kulturu i obrazovanje grada Sombora Nemanja Sarač, predsednica Etno mreže Violeta Jovanović, ambasadorka Australije Džulija Fini, ambasadorka Indije Narinder Čauhan, stalna predstavnica UN za Srbiju Karla Herši, ataše za kulturu ambasade SAD Erika Kin i drugi domaći i strani zvaničnici.
Diplomate su učestvovale u dodeli priznanja deci i mladima za najbolji likovni rad s motivima sa ćilima, posetili vodovod Tupavica i razgovarali o očuvanju ugroženog kulturnog nasleđa kroz promociju pirotskih i staparskih ćilima kao reprezentativnih diplomatskih poklona iz Srbije. “Saradnjom Pirota i Sombora stvaramo prilike za nezaposlene žene da unaprede svoje veštine i osposobe se da kao proizvođači rukotvorina ostvaruju prihod za svoja domaćinstva. Pored komponente ekonomskog osnaživanja, pirotski i staparski ćilim čine vitalne elemente našeg kulturnog nasleđa koji pružaju osećanje identiteta i kontinuiteta i grade poštovanje prema kulturnoj raznolikosti”, predsednica Etno mreže kaže Violeta Jovanović. Da bi se kulturno nasleđe sačuvalo, potrebno je da deca i mladi kroz obrazovanje i porodicu upoznaju, zavole i čuvaju tradiciju svoje zemlje. Tim povodom organizovan je likovni konkurs u Pirotu na koji je pristiglo više od stotinu radova. Za najbolje autore izabrani su Katarina Pavlović iz predškolske ustanove Zmaj, Helena Vlatković, prvi razred OŠ “Dušan Radović”, Marko Manić, drugi razred OŠ “Sveti Sava”, Dunja Petrović, treći razred OŠ “8.septembar”, Una Stojanović, peti razred OŠ “Vuk Karadžić” i Anđelija Stančić, učenica drugog razreda Gimnazije Pirot. Tkačka kolonija prilika je i za promociju turističkih potencijala Stare planine i pirotskog kraja gde turisti mogu da probaju čuvene lokalne proizvode kao što su peglana kobasica i pirotski kačkavalj.(→Press Clipping)

Upotrebom znakovnog jezika menjamo predrasude

Zakon o upotrebi znakovnog jezika, koji je donet 2015. godine, donekle je olakšao komunikaciju gluvim i nagluvim osobama, ali i tumačima koji su posrednici u razgovoru sa čujućom osobom, zaključeno je na jučerašnjoj tribini o primeni tog zakona koja je održana u Plavoj sali Skupštine grada. Ipak, kako je predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije Suzana Maslać Matović ocenila, primena tog Zakona ide sporije od očekivanog, ali se prema njenim rečima situacija u svakom smislu poboljšava. „Menja se svest ljudi, oslobađamo se predrasuda čemu je Zakon sigurno mnogo doprineo, koji je inače značajan za predstavnike lokalnih samoprava i javnih službi“, kazala je Maslać Matović, dodajući da se redovno obilaze svi gradovi u Srbiji kako bi se podstakla edukacija  građana, predstavnika vlasti, ali i gluvih kako bi znali koja su njihova prava. „Bitno je naučiti osnove znakovnog jezika kako bi se olakšala komunikacija, posebno u ustanovama koje su svakodnevno u dodiru sa guvim i nagluvim osobama.“
Učesnike tribine pozdravio je predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić podsetivši ih na to da je Novi Sad još 2013. godine uveo prevođenje sednica novosadskog parlamenta na znakovni jezik. „Na taj način građani mogu da vide i čuju šta njihovi predstavnici u Skupštini imaju da kažu i da tako donose neke odluke, a osim toga političari moraju da se bave potrebama svih ljudi“, kazao je Jelušić i dodao da Novi Sad, osim što je proglašen za grad kulture i omladinsku prestonicu, jeste i grad koji poštuje različitosti. „Mi želimo da svi građani i građanke imaju ravnopravni status i ovaj današnji skup je potvrda toga koliko nam je bitno da svi sugrađani mogu da žive ravnopravno.“  Promocija Zakona o upotrebi znakovnog jezika održana  je kako bi se  podsetile lokalne samouprave na njegovu upotrebu. Osim predstavnika Saveza gluvih i nagluvih Srbije i predsednika skupštine Grada, učesnici tribine bili su i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Svi oni bili su saglasni sa činjenicom da osnovna ljudska prava ne mogu biti nikome uskraćena, pa tako ni gluvim i nagluvim osobama, te da svi treba da budemo pažljiviji u komunikaciji sa njima.

PKV i Visoka poslovna škola strukovnih studija ozvaničile saradnju

Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević i direktor Visoke poslovne škole strukovnih studija dr Jelena Damnjanović potpisali su prekjuče Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji u Novom Sadu. Cilj potpisivanja Sporazuma jeste uspostavljanje dugoročne poslovne saradnje, koja podrazumeva zajednički rad na realizaciji studijskih programa, povezivanje sa privrednim subjektima u cilju obezbeđivanja stručne prakse za studente VPŠSS. Sporazumom su obuhvaćena i zajednička istraživanja, rad na projektima, kao i organizacija stručnih i naučnih skupova. Jedan od prioritetnih ciljeva PKV je uvezivanje nauke i privrede, kako bi se ojačao privredni ambijent na prostoru AP Vojvodine, rekao je predsednik Vučurević. Da je potpisivanje Sporazuma značajno i za VPŠSS, rekla je i direktor dr Jelena Damnjanović, istakavši da je VMŠSS jedina visoka poslovna škola na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga nam je, kao školi takvog profila, neophodna saradnja sa privredom. Naš cilj, misija i namera jeste da uspostavimo što tešnju saradnju sa preduzećima sa teritorije AP Vojvodine, kako bi naši studenti mogli što pre i što bolje da se pozicioniraju na tržištu rada, tačnije da se zaposle odmah nakon završenih studija, rekla je Damnjanović. https://www.youtube.com/watch?v=bSC758ZmiBQ

Tri i po decenije Istraživačke stanice Petnica

Istraživačka stanica Petnica programima iz oblasti astronomije, biologije, hemije, arheologije i geologije, u kojima 30 naučnika i vršnjaka edukatora prva praktična znanja o radu u laboratoriji, na terenu ili sa teleskopom približava grupi od 123 srednjoškolaca, obeležava tri i po decenije rada. – Istraživačka stanica Petnica osnovana je u junu 1982. godine, u selu Petnica kod Valjeva – kaže direktor Petnice Vigor Majić. – U njenom osnivanju učestvovali su mnogi poznati naučni i prosvetni radnici, Srpska akademija nauka i umetnosti, Univerzitet u Beogradu i mnoge druge institucije. Tada je to bio samo eksperiment u obrazovanju, a sada je prestižna naučno-obrazovna institucija, prepoznata širom sveta.
Po rečima Vigora Majića, Istraživačka stanica Petnica je najveći stvarni obrazovni eksperiment i najveća inovacija u domaćem obrazovanju u poslednjih stotinu godina. – Nikada se ni jedan ogled u domaćem školstvu nije usudio da dovede u pitanje nedodirljive „stubove” klasične škole – razred, gde se veruje da deca moraju biti istog uzrasta kako bi se nastava uopšte mogla izvoditi, nastavni program, gde se veruje da svi sadržaji rada moraju biti jasno unapred smišljeni, i to negde daleko od same škole, gde se veruje da se kao izvor informacija mora koristiti samo dobro proveren tekst koji nije ni u kakvom konfliktu s javno deklarisanim vrednostima ili ideologijom, nastavnika, gde se veruje da samo čvrst autoritet bitno starije osobe garantuje radnu i svakakvu drugu disciplinu i eliminiše svaku sumnju u istine koje se uče, pa i ocenu – jer se i dalje bezrezervno veruje da samo balansiranje nagradama i kaznama motiviše mlade da uče i da iznos tih nagrada ili kazni mora propisati odgovarajući državni organ, bez obzira na to koliko oni koji to tamo rade bili uopšte kompetentni ili kvalifikovani – objašnjava direktor Petnice. – Istraživačka stanica u Petnici je sva ova pitanja, kao i još neka veoma zanimljiva, direktno dovela u pitanje i zamenila ih potpuno drugačijim pristupima koji u domaćoj pedagoškoj teoriji čak nisu imali ni nazive.

Laubli i Mihajlović o inkluziji Roma

Švajcarska Agencija za razvoj i saradnju izdvojila je 4,5 miliona franaka za podršku inkluzije Roma u Srbiji od 2018. do 2021, a direktorka te agencije Ursula Laubli pohvalila je usvajanje strategije za veću inkluziju Roma i Romkinja u Srbiji kao i prateći akcioni plan za naredni period. Laubli je na sastanku sa potpredsednicom vlade Zoranom Mihajlović navela da bi sada u fokusu trebalo da bude primena mera predviđenih planom i pohvalila napore potpredsednice vlade u tim oblastima, saopštava Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Uz podsećanje da su švajcarski partneri u prve dve faze podrške Timu za socijalno uključivanje za inkluziju Roma, od 2009. do kraja 2017. godine, odvojili 6,77 miliona franaka, Mihajlović je naglasila da su joj i rodna ravnopravnost i inkluzija Roma “visoko u agendi”, kao i da će u saradnji sa svim relevantnim partnerima nastaviti da radi na popravljanju njihovog položaja u društvu. “Srbija će na Samitu u Trstu predložiti da zemlje zapadnog Balkana bliže sarađuju o pitanjima Roma, kao i o pitanjima rodne ravnopravnosti”, rekla je Mihajlović i dodala da se zajednički može uraditi više kako bi se pomoglo romskoj populaciji u Srbiji.

Subotica: Tribina i promocija knjige povodom Vidovdana

U okviru programa u slavu Vidovdana, Srpski kulturni centar “Sveti Sava” u Subotici organizovao je juče istorijsku tribinu pod nazivom “Velika Britanija i Kosovski vilajet 1877-1912”, a promovisana je istoimena knjiga profesora dr Aleksandara Rastovića. Autor je istakao da je reč o istorijskom istraživanju odnosa Velike Britanije prema Balkanu i njegovim državama i narodima krajem XIX i početkom XX veka. On objašnjava da je Velika Britanija u svojoj Balkanskoj, odnosno spoljnoj politici, posebnu pažnju poklanjala i situaciji na prostorima Kosovskog vilajeta, koji je formiran u predvečerje Berlinskog kongresa 1877. godine.
To je bio deo strategije očuvanja turske države od prodora ruskog uticaja na Balkansko poluostrvo, objašnjava Rastović. Ističe da su studije bazirane na britanskim dokumentima, izveštajima britanskih diplomata i kako je rekao za njega je posebna vrednost to što se velika, u to vreme, politička, imperijalistička, vojna država, interesuje i govori o sudbini balkanskih zemalja i srpskog naroda. O značaju samog istraživanja i naučnom doprinosu govorile su dr Biljana Vučetić i dr Jovana Šaljić.

Turnir u malom fudbalu u Domu Spomenak

Na terenima Doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja Spomenak u Pančevu peti put organizovan je turnir u malom fudbalu za decu iz srodnih ustanova širom Srbije. Ove godine pored domaćina iz Spomenka učešće su uzele ekipe “Mika Antić” iz Sombora,”Vera Radivojević” iz Bele Crkve i “Dečije selo” iz Sremske Kamenice. “Ovde smo 4. put. Imali smo osvojeno prvo mesto pre dve godine. Naravno ovi turniri su važni zbog razvijanja drugarstva, pozitivnog takmičarskog duha, tolerancije”, kaže Igor Radivojević, vaspitač iz Doma “Vera Radivojević”, Bela Crkva. https://www.youtube.com/watch?v=x8Xxtaym2EU

Šta deca stvarno rade u vrtiću?

Sada razmislite o aktivnostima kojima se bavi i kako one utiču na dete. Dok slika temperama više puta pogreši, isprlja se, naslika ili jednostavno manipuliše bojom po papiru. Istovremeno oseća sreću i ushićenje zbog zadovoljstva postignutim, a teskobu zaprljanom majicom, prolivenom bojom, prljavim rukama, neuspehom, a nakon svega sad to još mora i pospremiti, presvući se i oprati. Kada igra igru memorije mora da se koncentriše kako bi zapamtio svaku okrenutu sličicu, pri tome osim što stiče razvoj koncentracije, opažanja i okulomotorne koordinacije ulazi u socijalnu interakciju sa saigračem koji ga optužuje za varanje nakon čega sledi promišljanje o sukobu, pravilima, rešavanje nastalog problema. Nakon igre memorije slaže kocke u toranj. Kada se približi kraju gradnje toranj se ruši, a kocke padaju na pod. Sledi nekoliko pokušaja gradnje novog tornja, sad kada je već skoro gotov, vaspitačica zove na pospremanje sobe, voćnu užinu, a uskoro bi trebalo izaći na igralište. Istovremeno je srećan i ushićen jer idu napolje, a s druge strane pomalo tužan jer ovaj svoj hvale vredan trud mora pospremiti. U garderobi pokušava da obuje nove fensi patikice koje mu je neki dan kupila mama. Gura, navlači, poteže, ali ne ide, lakše je dedi bilo iščupati repu nego njemu navući patiku. Na sreću tu je njegova super vaspitačica koja rešava problem. Dok je na igralištu trči, šutira loptu, nekoliko puta pada. Izgleda da te lepe patike baš i nisu za fudbal. Danas je na jelovniku njegovo “najdraže” jelo, riba, spanać i krompir. Uspeva da pojede ručak pa čeka kako bi se za nagradu zasladio posebnim keksićem. Na kraju dana mama se čudi kako je to uspeo da pojede jer kod kuće to ne bi ni probao. Ne zaboravite, za to je trebalo puno upornosti vaspitačice.
Sledi obavljanje nužde, umivanje i pranje ruku. Vreme je za dnevni odmor. Spotičući se o krevetiće traži svoj. Kad ga nađe, seda i pokušava da skine preuske farmerice koje mu je baka kupila za Božić. Dok se one lepe za njegove znojne noge uspeva se istrgnuti iz tog plavog oklopa. Pokušava da navuče pidžamu i prepun doživljaja od današnjeg dana tone u snove. Oko 15 sati užina ga već čeka na stolu, a kroz hodnik se čuju koraci roditelja koji dolaze po svoja sunašca. Dolazi i njegova mama pa sa smeškom pozdravlja prijatelje i ide kući. Lep dan, pun pesme, igre, veselja, učenja, frustracije, teskobe, pozitivni i negativnih emocija, čak i odmora. (→Press Clipping)

Počeo Kup Matematičke gimnazije

Kup Matematičke gimnazije u Beogradu počeo je juče i trajaće do 1. jula, a najbolji učenici iz 13 zemalja takmičiće se iz informatike, matematike, fizike. Na takmičenju učestvuje 160 učenika, 30 ekipa, starosti do 16 godina, a iz Srbije prijavljeno je šest ekipa, i to tri iz Matematičke gimnazije i po jedna iz Valjeva, Kragujevca i Pančeva. Svečanom otvaranju takmičenja prisustvovao je i ministar prosvete Mladen Šarčević koji je ukazao da Kup Matematičke gimnazije postaje tradicija koja šalje lepu sliku o Srbiji. “Imidž Matematičke gimnazije je na visokom nivou u celom regionu, a takmičenje je prilika da osim rada na zadacima mladi ljudi steknu nova prijateljstva”, rekao je ministar i poželeo uspeh takmičarima. Takmičenje se već petu godinu za redom organizuje za učenike do 16 godina, a osim Srbije u Beograd su stigle i ekipe iz Hrvatske, Republike Srpske, Rusije, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore.
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović poželeo je uspeh svim takmičarima, a gostima da se u Beogradu osećaju prijatno i da steknu nova prijateljstva. Za danas je zakazano takmičenje iz matematike, u sredu iz fizike, a u četvrtak iz informatike. Uroš Maleš i Jovan Toromanović članovi su timova Matematičke gimnazije, očekuju sigurnu medalju iz matematike, ali i dobar uspeh iz fizike i informatike. Treme kažu da nema, jer im ovo nije prvo takmičenje, imaju bogato iskustvo na državnim takmičenjima.
Svrha takmičenja je podsticaj razvoja matematike, fizike, informatike, saradnja talentovanih učenika Srbije sa talentovanim učenicima drugih zemalja, kao i predstavljanje Srbije na najlepši način budućim uspešnim naučnicima i poslovnim ljudima. Za učesnike takmičenja organizovani su i kulturni događaji – obilazak Muzeja “Nikola Tesla”, razgledanje Beograda turističkim autobusom i brodom, izleti do Viminacijuma. Pokrovitelji takmičenja su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a generalni sponzor takmičenja je Pireus banka.

Vremeplov: Ivan Sarić

Na jučerašnji dan 27. juna 1876. godine rođen je Ivan Sarić, prvi čovek iz Srbije koji je poleteo avionom. Letelicu je sam konstruisao i izradio. Ovaj let je izveden 16. oktobra 1910. s hipodroma u Sarićevoj rodnoj Subotici. Uspešan javni let posmatralo je, čak, sedam hiljada Subotičana Sarić je inače bio svestrani sportista, a pošto je godinu dana ranije u Parizu upoznao je Luja Blerioa koji je prvi preleteo Lamanš, to ga je podstaklo da se i sam posveti vazduhoplovstvu.

Vremeplov: Ivan Tabaković

Na jučerašnji dan 27. juna 11977 godine umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama “Zemlja”, “Dvanaestorica” i “Šestorica”. Dobio je “Gran pri” za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.

Vremeplov: Džuls Alfred Ejer

Engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija je knjiga “Jezik, istina i logika” svojevrstan manifest logičkog pozitivizma umro je na jučerašnji dan 27. juna 1989 godine. Ostala dela: “Zasnivanje empirijskog znanja”, “Problem saznanja”, “Pojam osobe”

Roditelji:  Narkomanija nije prava bolest

Veliki procenat roditelja, njih čak 52 odsto smatra da narkomanija nije prava “prava bolest”, pokazalo je istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o zloupotrebi droga. Istraživanje, koje je povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga – 26. junu, sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita” iz Novog Sada, urađeno je na uzorku od 307 roditelja srednjoškolaca u Novom Sadu. Po rečima Prema rečima autora projekta i direktora bolnice “Vita”, Milana Vlaisavljevića, ono je pokazalo da roditelji postaju svesniji rizika narkomanije u odrastanju svoje dece, ali je i iznedrilo potrebu za dodatnim osnaživanjem i boljim nivoom informisanosti roditelja, kao preduslovom da se adekvatno odgovori na izazove.
Pozitivan podatak je i to da jako mali procenat roditelja, od svega šest odsto, smatra da dete “ne treba opterećivati sa ovim pričama”.  Značajno veći procenat roditelja, u odnosu na ispitivanje sprovedeno 2010. godine, danas smatra da je podela na “lake” i “teške” droge neopravdana, taj procenat 2010. godine bio je 44 odsto, a 2017. godine je 65 odsto. Takođe, povećan je i procenat onh koji smatraju da je narkomanija problem koji se može rešiti (danas 61 odsto, a pre sedam godina 44 odsto) kao i onih koji bi u slučaju potrebe potražili stručnu pomoć, kojih je danas čak 97 odsto, a 2010. godine bilo ih je 79 odsto. “Za razliku od ovih pozitivnih pomeranja, određene predrasude su i dalje prisutne u značajnoj meri, pa tako pored pomenutih 52 odsto roditelja koji smatraju da narkomanija i nije “prava bolest” već više “slabost volje i ličnosti”, čak 50 odsto ispitanika smatra da je “čvrsta volja” način rešavanja problema”, rekao je Vlaisavljević, pojasnivši da su posledice takvog stava najčešće neadekvatan pristup rešavanju problema, što, kako je naglasio, dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja.

Roditeli ne prepoznaju zloupotrebe droga

Istraživanje je pokazalo i da roditelji u visokom procentu prepoznaju npr. izgled ili način kako se zloupotrebljavaju najčešće supstance na našem prostoru, ali da i dalje čak 43 odsto roditelja ima nizak stepen prepoznavanja jasnih pokazatelja zloupotrebe droga. “Procenat tačnih odgovora značajno opada, od deset do 15 odsto, kada se uvedu neki novi pojmovi ili žargonski izrazi, što nam govori da je roditelje potrebno osnaživati u pravcu funkcionalnijeg znanja i osavremenjivanja informacija koje se prenose. Kao izvor informacija na ovu temu roditelji najčešće koriste medije, čak u 65 odsto slučajeva, dok su stručnjaci ili škola kao izvor informacija prisutni u svega deset, odnosno tri odsto slučajeva”, pojašnjava Vlaisavljević. On je dodao činjenica da veliki procenat roditelja od čak 79 odsto smatra da nema dovoljno preventivnih programa, te da je 64 odsto roditelja spremno da aktivno učestvuje u tim programima, ukazuje da ima dosta prostora i potrebe da se takvi programi i organizuju uz aktivnije učešće i značajniju ulogu zdravstvenog i obrazovnog sistema u prenosu relevantnih informacija.

Svetski dan protiv zloupotrebe droga

Svetski dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama 26. juna je  obeležen u Pančevu i Subotici. Ovogodišnja kampanja koju organizuje Ministarstvo zdravlja održava se pod sloganom “Prvo saslušaj” (“Listen First”). U skladu sa Strategijom o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014 – 2021. godine, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pokrenulo je inicijativu za uvođenje preventivnog programa za sprečavanje rizičnog ponašanja kod dece i omladine. Pored Ministarstva zdravlja, u realizaciji programa aktivno učestvuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Kako se navodi u saopštenju Ministartva, cilj programa za sprečavanje rizičnog ponašanja kod dece i omladine, koji će se sprovoditi u skladu sa preporukama i standardima kvaliteta prevencije koje je razvio UNODC, je da se mladima obezbedi zdrav i bezbedan način odrastanja, unapređenje zdravlja mladih i prevencija rizičnog ponašanja kroz edukacije o zdravim stilovima života.
Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014-2021. godine je kao prioritet postavila poboljšanje dostupnosti i efikasnosti mera za smanjenje potražnje droga, kroz primenu standarda kvaliteta u prevenciji (univerzalna, selektivna i indikovana), razvijanje efikasnih preventivnih programa čiji je cilj da se smanji ili odloži početak upotrebe droga sa posebnom pažnjom usmerenom ka ranjivim marginalizovanim grupama. Prvim Akcionim planom za sprovođenje Strategije o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014-2017. godine planirano je povećanje kvaliteta programa univerzalne prevencije i poboljšanje sistema sprovođenja i koordinacije aktivnosti prevencije među decom i omladinom, kao i povećanje dostupnosti i kvaliteta programa selektivne i indikovane prevencije.

U školama fakultativni čas o bezbednosti

Učenici četvrtog i šestog razreda osnovne škole od naredne školske godine imaće jednom mesečno fakultativni čas o bezbednosti, a predavači će im biti policajci. Protokol o saradnji na programu “Osnovi bezbednosti dece” potpisali su danas ministar prosvete Mladen Šarčević i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović u osnovnoj školi Vuk Karadžić. Reč je o fakultativnom času iz bezbednosti, ali to nikako ne znači novo opterećenje za učenike, već će predavanja jednom mesečno biti organizovana na časovima razredne nastave.
Ministar policije Nebojša Stefanović, obraćajući se okupljenoj deci, rekao je da je posao policije da ih zaštiti od svakog zla. “Policija je tu radi vaše zaštite. Kada imate problem treba da se obratite policajcu da vam pomogne”, rekao je Stefanović. Na časovima “Osnovi bezbednosti deca” đaci će učiti o bezbednosti u saobraćaju, o zloupotrebi droge i alkohola, bezbednosti na internetu, o vršnjačkom nasilju, kako se ponašati u vanrednim situacijama – poplava, požar, zemljotres. “To nije važno samo za decu već i za roditelje”, rekao je Stefanović i dodao da će od septembra biti angažovan veliki broj predavača iz MUP-a, a da će u program biti uključeni i penzionisani policajci.

Nikad zabeleženo: Popravni iz likovnog 

U jednoj osnovnoj školi u Podgorici dogodilo se nešto što do sada nikad nije zabeleženo – više učenika petog, šestog i osmog razreda moraće da polažu popravni ispit iz predmeta likovno vaspitanje. Internet portal CDM je preneo oscenu psihološkinje Radmile Đurišić da je to potpuno opravdan postupak, jer je, kako je objasnila, likovno vaspitanje veoma važno za razvoj ličnosti. “Isto se boduje pet iz likovnog i pet iz matematike. Na kraju se sve ocene saberu i dete dobije prosečnu ocenu. Ali su se uvek vrednovali više fizika, matematika, biologija, a predmeti kao likovno, fizičko i muzičko vaspitanje, podrazumevaju se. E drago mi je da se se više ne podrazumeva”, rekla je Radmila Đurišić.

About the Author

admin

Leave a Reply