Vesti – 29.06.2017.

Obeležavanje Dana Univerziteta u Novom Sadu

Obeležavanje Dana Univerziteta u Novom Sadu započelo je 27. juna u rektoratu svečanom dodelom zahvalnica institucijama i kompanijama koje su podržale rad Fonda za stipendiranje darovitih studenata, mladih naučnih radnika i umetnika u prehodnoj godini. Zahvalnice su dobili i drugi prijatelji koji su podržali rad i aktivnosti Univerziteta, kao i oni čija je finansijska podrška bila dragocena. Ništa ne možete bez prijatelja, a Univerzitet u Novom Sadu ih ima mnogo. Zahvaljujući tome, rezime prethodne godine je izuzetno dobar. “Univerzitet u Novom Sadu je proteklih godinu dana postigao vrhunske rezultate u različitim sferama, između ostalog našao se na tri velike svetske rang liste, spada u red najboljih Univerziteta u svetu”, kaže rektor Dušan Nikolić. Uređen je i kampus, a to su samo neki od značajnijih koraka koji su obeležili prethodnu godinu. Danas, zahvalnice su dobile institucije i kompanije koje su donirale sredstva za stipendije, kao što su Pokrajinski serketarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, Grad Novi Sad, DDOR i kompanija NIS. Naša kuća nagrađena je za medijsko sponozorstvo Međunarodnog festivala nauke i obrazovanja 2017. Zahvalnice su dobili i institucije, komapnije i pojedinci koji su podržali rad ili učestvovali u aktivnostima Univerziteta. “Živimo u jednom vremenu koje je poprilično opterećeno individualizmom, ljudi uglavnom gledaju svoje interese i retko kad nalaze vreme za interese društvene zajednice, i retko kad su spremni da učine nešto za druge. Mislim da je jako važno da počnemo da se menjamo i kao akademska zajednica i kao društvo u celini”, kaže Nikolić.

Akademski dani UNS-a

Akademski dani Univerziteta u Novom Sadu počeli su u utorak 27. juna uručenjem sertifikata učesnicima Međunarodnog festivala nauke i obrazovanja, održanog u maju u kampusu Univerziteta i svečanom dodelom zahvalnica Univerziteta institucijama i kompanijama koje su podržale aktivnosti ove visokoškolske institucije u toku tekuće školske godine. Obeležavanje dana kada je 1960. godine odlukom Skupštine Republike Srbije osnovan Univerzitet u Novom Sadu prilika je da se rezimiraju rezultati i zahvali onima koji su nam pomogli da do njih stignemo-rekao je rektor UNS-a profesor dr Dušan Nikolić. Kako je dalje rekao, u poslednjih godinu dana novosadski Univerzitet se našao među 1.000 najboljih na tri značajne svetske rang liste, na kojima se rangira 26.000 od čak 40.000 univerziteta u svetu. Impresivne rezultate, koji su nas i do ovih lista doveli, prikazali smo nedavno na festivalu nauke i obrazovanja, a na današnjoj svečanosti zahvalićemo se organizacijama i pojedincima koji su nam pomogli, kazao je prof. dr Nikolić. Po rečima prorektora UNS-a profesora dr Saše Orlovića, na ovom putu drugoj po veličini visokoškolskoj instituciji u našoj zemlji sa 52.000 studenata i 5.000 zaposlenih puno su pomogli mnogi, od studenata koji su dobrovoljno pomagali u uređivanju kampusa, preko donatora koji su pomagali mladim umetnicima da odu na svetska takmičenja, donirali sredstva za otvaranje informativnog centra, pa do onih koji su obezbeđivali stipendije za darovite.

UNS: Zahvalnice za pomoć na putu uspeha

Zahvalnice su uručene institucijama i kompanijama koje su podržale rad Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika, održavanje Međunarodnog festivala nauke i obrazovanja, ali i mnoge druge aktivnosti Univerziteta u Novom Sadu Među onima koji su primili zahvalnice bila je i predstavnica Naftne industrije Srbije Snežana Lakićević. Dugi niz godina NIS je partner UNS-a i planiramo da sarađujemo još dugo, rekla je Snežana Lakićević. Svake godine obezbeđujemo u univerzitetskom fondu za darovite pet stipendija, u saradnji sa Tehničkim fakultetom “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu kreirali smo nov studijski program naftnog inženjerstva i za najbolje studente iz prve generacije već smo obezbedili i radna mesta. Sarađujemo i sa Tehnološkim fakultetom i na oba ova fakulteta smo opremili odgovarajuće laboratorije, podsetila je Lakićević.
Akademski dani UNS-a završemi su juče Centralnom proslavom Dana Univerziteta, na kojoj će profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku dr Gordana Vunjak Novaković, biti promovisana u počasnog doktora nauka UNS-a, a zvanje profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu biće dodeljeno dr Aleksandru Prokiću, redovnom profesoru Građevinskog fakulteta u Subotici.

“Novosadsko BIG dečje leto” na više od 30 lokacija 

Tradicionalna manifestacija posvećena deci, “Novosadsko BIG dečje leto”, u održava se sedmi put, a u okviru nje organizovano je više od 270 programa za decu različitog uzrasta, na više od 30 lokacija. “Novosadsko BIG dečje leto” je već godinama tokom raspusta jedno od omiljenih dečjih odredišta, na brojnim naučnim, kreativno-edukativnim, umetničkim radionicama i drugim interesantnim programima oni se druže, stiču nova znanja, uživaju u predstavama i performansima tokom celog leta. Kroz radionicu “Put oko sveta”, mališani kroz fizičko kretanje, vežbe pažnje i stimulacije intelekta, vizualizacije i vežbe dodira u mašti, svaki dan putuju u različite delove sveta.
Deca danas svašta uče, ali često ne nauče ništa o sebi. Cilj ovakvih radionica je upravo to, da upoznaju sebe. Da znaju šta je ono što osećaju, zbog čega to osećaju i kako sa tim osećanjima da izađu na kraj. Na radionice je svako dete dobrodošlo bez obzira na to da li je veliko ili malo, da li je tiho ili glasno, nestašno ili mirno, kreativno ili tek otkriva kreativnost. Individualnost svakog deteta je dragocena, a najlakše se razvija kroz igru, učenje i smeh, čega na “Dečjem letu” ima najviše.

Počeo Kup Matematičke gimnazije

Kup Matematičke gimnazije u Beogradu počeo je 27. juna i trajaće do 1. jula, a najbolji učenici iz 13 zemalja takmičiće se iz informatike, matematike, fizike. Na takmičenju učestvuje 160 učenika, 30 ekipa, starosti do 16 godina, a iz Srbije prijavljeno je šest ekipa, i to tri iz Matematičke gimnazije i po jedna iz Valjeva, Kragujevca i Pančeva. Svečanom otvaranju takmičenja prisustvovao je i ministar prosvete Mladen Šarčević koji je ukazao da Kup Matematičke gimnazije postaje tradicija koja šalje lepu sliku o Srbiji. “Imidž Matematičke gimnazije je na visokom nivou u celom regionu, a takmičenje je prilika da osim rada na zadacima mladi ljudi steknu nova prijateljstva”, rekao je ministar i poželeo uspeh takmičarima. Takmičenje se već petu godinu za redom organizuje za učenike do 16 godina, a osim Srbije u Beograd su stigle i ekipe iz Hrvatske, Republike Srpske, Rusije, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore.
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović poželeo je uspeh svim takmičarima, a gostima da se u Beogradu osećaju prijatno i da steknu nova prijateljstva. Za danas je zakazano takmičenje iz matematike, u sredu iz fizike, a u četvrtak iz informatike. Uroš Maleš i Jovan Toromanović članovi su timova Matematičke gimnazije, očekuju sigurnu medalju iz matematike, ali i dobar uspeh iz fizike i informatike. Treme kažu da nema, jer im ovo nije prvo takmičenje, imaju bogato iskustvo na državnim takmičenjima.
Svrha takmičenja je podsticaj razvoja matematike, fizike, informatike, saradnja talentovanih učenika Srbije sa talentovanim učenicima drugih zemalja, kao i predstavljanje Srbije na najlepši način budućim uspešnim naučnicima i poslovnim ljudima. Za učesnike takmičenja organizovani su i kulturni događaji – obilazak Muzeja “Nikola Tesla”, razgledanje Beograda turističkim autobusom i brodom, izleti do Viminacijuma. Pokrovitelji takmičenja su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a generalni sponzor takmičenja je Pireus banka.(→Press Clipping)

Dika novosadska: Jelena Ognjanović

Umetnost bi trebalo da bude dostupna svima – moto je kojim se vodi mlada istoričarka umetnosti Jelena Ognjanović. Iz tog razloga nekoliko godina unazad realizuje projekte kojima umetnost približava deci i mladima, kao i osobama sa invaliditetom. Zbog svoje delatnosti i posvećenosti ona je naša ovonedeljna dika novosadska. Više od 25.000 dece i mladih prošli su edukativne programe preko kojih se razvija svest o umetnosti i kulturnom nasleđu. Muzejska edukatorka Jelena Ognjanović, na taj način, kao i svakodnevnim aktivnostima, deci približava umetnost na kreativan, zanimljiv i prijemčiv način. „Nama je vrlo važno da deca odrastaju uz umetnost, da na neki način razvijaju svoju kreativnost, da razvijaju svoj estetski ukus, a to se naravno odslikava kasnije u budućnosti ne samo kroz našu buduću publiku koju će oni predstavljati, već i generalno kroz razvoj i uticaj društva na stvaranje što bolje i kvalitetnije umetnosti”, kaže Jelena Ognjanović.
I tu se njeno polje delatnosti ne završava. Naredna ideja je pokretanje projekta gde bi se muzejske zbirke putem novih tehnologija predstavile slepim i slabovidim osobama. „Umetnost je pre svega vizuelna, ali ono što je nama važno jeste da možemo da prenesemo ono što vizuelnha umetnost nudi, a to je doživljaj, da pokušamo da taj doživljaj prenesemo putem drugih čula i to je nešto što je naš budući cilj kroz ove programe za slepe i slabovide”, dodaje. Ciljeva je još mnogo. Jelena planira da kroz saradnju sa evropskim muzejima donosi kod nas nove ideje i projekte kako bi se negovali umetnost i kulturno nasleđe, što je i na kratkoročnom i na dugoročnom planu od velikog značaja za društvo. https://www.youtube.com/watch?v=0qxrXDiAeSY

Studenti osmišljavali KC na Novom naselju

U okviru dvosemestralnog predmeta Arhitektonsko projektovanje, studenti Departmana za arhitekturu i urbanizam sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, dobili su zadatak da osmisle kreativne ideje za izgled jedne od kulturnih stanica na Novom naselju. Za realizaciju projekta imali su nekoliko meseci, a kako kažu, dodatno ih je motivisala činjenica da su, uz smernice aktivista iz Udruženja “Novo kulturno naselje”, radili na konkretnom projektu, koji bi možda mogao zaživeti u budućnosti. Uz jasne smernice, lakše je doći do željenog rezultata, bar kada je u pitanju projektovanje. To su u praksi potvrdili i studenti treće godine arhitekture i urbanizma, kojima je ove godine dat specifičan zadatak: da osmisle izgled objekta na Novom naselju, koji bi bio jedan od ogranaka Kulturnog centra. “Nekako nas je mnogo više motivisalo kada znamo da imamo lokaciju, tačno sve znamo gde će se 2021. dešavati nešto u Novom Sadu kao što svi znamo i to nam je bila velika motivacija da ovom projektu pristupimo baš ozbiljno i da ga nekako razradimo baš detaljno”, kaže studentkinja Nataša Postolović. “Imamo mnoštvo prostora koji su multifunkcionalni, koji se mogu koristiti u različite svrhe, što je našim investitorima, Novom kulturnom naselju potrebno. Mi smo u naš savremeni kulturni centar uveli programe koji nisu svakidašnji za ove naše prostore, to su artisting residence, kreativni hab, biblioteka, mediateka, sala takođe”, kaže njena koleginica Sofija Rudan.
Iza naizgled jednostavnih maketa stoji trogodišnje predznanje stečeno na studijama, mnogo vremena i truda. Ono što je najdragocenije je to što su budući arhitekti stekli uvid kako funkcioniše jedna kulturna celina u realnom vremenu, kažu na fakultetu. “Čak i najbolji diplomski i kasnije master radovi, oni radovi koji se fokusiraju na rešavanje konkretnog problema u gradu. Tako da onog momenta kada su studenti prepoznali da mi imamo konkretne ljude, koji su u ovim kulturnim sferama zaista zainteresovani za ovakvu vrstu programa, oni su na neki način shvatili svoj posao u smislu studentskog posla. Projektovanje jednog ovakvog programa shvatili su jako ozbiljno”, kaže docent dr Miljana Zeković sa Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN-a. “Zajedno sa studentima i građanima Novog naselja maštamo o tom kulturnom centru jako dugo i zaista nam je drago da vidimo kod studenata da su zaista uložili svoju energiju i kreativnost u te radove. Posle na izložbi kad smo pričali s njima su nam se zahvalili zato što ih je naša priča inspirisala”, kaže Ognjen Tomašević iz Udruženja „Novo kulturno naselje”. Saradnja “Novog kulturnog naselja” i Departmana za arhitekturu i urbanizam traje od 2014, a za kraj leta planirana je i velika izložba studentskih radova. https://www.youtube.com/watch?v=JbJeCZQUMeg

Petnica: Četrdeset letnjih naučnih seminara

Petnica je danas najveći i najrazvijeniji centar u kojem se profesionalno radi s mladima paralelno s redovnim pohađanjem škole, u Evropi. Takođe, godinama ovde dolaze direktori i nastavnici elitnih škola iz Rusije, Izraela, Slovenije, Nemačke, Kine, Danske, Italije da nauče poneki novi „trik” ili se upoznaju s tehnikama rada koje su ovde pažljivo razvijane – rekao je Majić. Petnicu čini i 50.000 nekadašnjih polaznika koji su prošli kroz neki od skoro 4.000 programa organizovanih za ovih 35 godina, nekoliko hiljada predavača i mentora koji su svojim znanjem i iskustvom pomogli da mnogi petničari stasaju u sjajne stručnjake i oko 1000 institucija, fakulteta, instituta, kompanija i škola sa kojima su programi uspešno relizovani ili iz kojih su dolazili naši polaznici.
Ovog leta će u Petnici biti organizovano 40 letnjih naučnih seminara za srednjoškolce, kao i programi za studente i postdiplomce iz oblasti kosmologije, mašinskog učenja, mikroskopije, molekularne biologije, hemije i filozofije nauke. Svih ovih godina u Petnici se organizuju obrazovni programi za motivisane i zainteresovane učenike i studente u oblasti astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, ekologije, hemije, geologije, medicine, lingvistike, istorije, psihologije, antropologije, sociologije, arheologije i dizajna.

Zemunska gimnazija: Čak 16 vukovaca ove školske godine!

Zemunska gimnazija ove godine može da se pohvali sa čak 16 vukovaca. Osim što su odlični đaci, neki od njih su i vrhunski sportisti i muzičari. Da ocena nije samo instrument pomoću kojeg se upisuje željeni fakultet, dokazuju njihovi uspesi i pohvale sa mnogobrojnih takmičenja na svim nivoima. Aleksandar Mandić, dobitnik Vukove diplome, priprema se za Elektrotehnički fakultet, a alternativa su mu Fakultet organizacionih nauka i Prirodno-matematički fakultet. Osim Vukove diplome, dobitnik je i specijalnih diploma za istoriju i fiziku. Tokom školovanja ostvario je i drugo mesto na republičkom takmičenju iz istorije, prvo mesto na opštinskom takmičenju iz fizike, prvo mesto na takmičenju iz veronauke, pohvalu za izuzetno postignuće i rad u okviru sociologije i izuzetnu sociološku imaginaciju. On je vlasnik i pohvale za učešće na filozofskoj olimpijadi, kao i pohvale za volonterski rad na mnogim sportskim tekmičenjima poput Evropskog prvenstva u atletici…
Skoro svi ovi mladi ljudi se pored nastavnih aktivnosti bave i sportom, a neki uporedo završavaju muzičku školu. – Ne mogu reći da je bilo lako tokom školovanja, ali svakako nije bilo mnogo teško. Uz malo truda, vremena i organizaciju sve stignem, uporedo sam završila i muzičku školu i išla na folklor – kaže Ana Zlatković, dobitnica specijalne diplome iz istorije, koja je na gradskom takmičenju iz tog predmeta osvojila drugo mesto, a svira i klavir i ima želju da osnuje svoj hor. Mišljenje da odlazak u inostranstvo nudi bolje uslove za život i usavršavanje, ipak dele i neki od ovih mladih genijalaca. Luka Juranović, budući programer, smatra da je u inostranstvu veća mogućnost za napredovanje. Ovi mladi, vredni i odgovorni ljudi uveliko se pripremaju za polaganje prijemnog ispita na fakultetima. Ono u čemu su svi složni je da se uz dobru organizaciju vremena može postići sve, te da nije obavezno odreći se nečega da bi bili dobri učenici.
Zemunski vukovci su: Ana Zlatković, Strahinja Mićunović, Dajana Arnaut, Emilija Jovanović, Luka Juranović, Petar Milatović, Valentina Bujić, Nikola Janković, Aleksandar Mandić, Teodora Popović, Jovana Tabandželić, Mina Bogetić, Darko Veličko,  Katarina Dimitrijević, Sanja Samardžija i Marija Čeliković.

Letnja škola engleskog jezika u Vršcu

Udruženje za decu i mlade sa invaliditetom Izazov i Osnovna škola Paja Jovanović iz Vršca pokrenuli su Letnju školu engleskog jezika, a organizaciji se priključilo i Udruženje Skripta. U pitanju je petodnevni intenzivni kurs jezika, sa domaćim i stranim predavačima. Sa decom će u Letnjoj školi engleskog jezika raditi Ken Fiču i Amber Fjuler iz Engleske, i Ž’stine Fiorini iz Francuske. Kenu ovo nije prvi put u Vršcu, jer je već učestvovao u nekoliko kampova Udruženja Izazov, pa je rado prihvatio poziv za novo druženje. “Mislim da će biti koristi za sve – jer, koliko smo čuli, ova deca žele da bolje nauče engleski jezik, a mi smo dobili šansu da ih upoznamo i sa našom kulturom. Siguran sam da će biti veoma zanimljivo nama koji dolazimo iz drugih zemalja, ali verujem da će biti interesantno i deci”, objašnjava Ken Fiču iz Engleske. “Došla sam ovde da bismo se zabavljali i i igrali neke igrice, i da se lepo provedemo. Volim engleski i učim engleski, i hoću da ga naučim još bolje”, kaže Klara Radičević, iz predškolske grupe.
“Pre svega hoćemo da se družimo, ali i da naučimo ponešto. Već šest godina učim engleski, i mislim da ćem mi ovo biti korisno i da ću naučiti mnogo više.” kaže Atila Kiš, učenik VI razreda. Na pitanje da li će biti problem to što predavači govore samo engleski, odgovara – ne. “Mislim da ćemo možda naići na manje jezičke barijere, jer ne znam koliko dobro deca govore engleski, ali verujem da ćemo se sasvim dobro razumeti”, dodaje Amber Fjuler iz Engleske. “Zamišljeno je tako da deca budu podeljena po uzrastu, da imaju različite aktivnosti, naravno časove engleskog, zatim igre u dvorištu škole koje će voditi koordinatori uz pomoć instrukcija pretežno na engleskom jeziku, kao i radionice na kojima će deca praviti ono što su toga dana učili”, objašnjava nastavnica engleskog Monika Radičević koja je jedan od predavača.
Letnja škola engleskog jezika je potpuno besplatna, i namenjena predškolcima, učenicima od I do VII razreda OŠ Paja Jovanović i članovima Udruženja Izazov. Njih 60-ak podeljeno je u četiri starosne grupe kako bi nastava bila prilagođena uzrastu i sposobnostima polaznika, a sve će rezultirati priredbom, kojom će roditeljima prikazati šta su sve naučili za ovih pet dana. https://www.youtube.com/watch?v=JrUzTFkuXZw

Sombor: Ne žele perionicu pored igrališta

Više od stotinu građana Sombora potpisalo je peticiju kojom traže od gradskih vlasti da stave van snage građevinsku dozvolu za izgradnju perionice automobila pored dečijeg igrališta. Gradnja perionice uz stambenu zgradu, dečije igralište i privatnu kliniku će, kako sada stvari stoje uskoro početi, ali građani iz bloka zgrada u naselju Selenča tvrde da je Građevinska dozvola izdata investitoru suprotno propisima i da će ovaj objekat remetiti mir građana. Dečije igralište koje je napravio grad se graniči sa placem na kojem treba da bude izgrađena perionica, pa se građani pitaju, kako je Odeljenje za urbanizam moglo da izda građevinsku dozvolu suprotnu interesima građana. “Nalazi se maltene u dnevnim sobama i u spavaćim sobama stanara. Ovde se nalazi igralište gde se igraju mnogobrojna deca. Tu treba da se vrši pranje kola, auspusi, buka, zagađivanje, otrovne materije koje se već nalaze u otpadnim vodama i koje će se ovde koristiti. Pored ove naše tragične kafilerije koja je na par stotina metara, za koju smo već saznali da u otpadnim vodama postoje kancerogene materije”, kaže Goran Bursać, stanar.
Miodrag Petrović načelnik odeljenja za urbanizam je pre nedelju dana obećao da će dati izjavu, ali to se do danas nije dogodilo. Nezvanično nam je rečeno da je sve urađeno u skladu sa propisima, dok građani tvrde suprotno. “Lokacijski uslovi su, što smo zvaničnim uvidom i proverili u Odeljenju za komunalne poslove, izdati suprotno planskim dokumentima, jer je ovo u suštini zona za porodično stanovanje”, objašnjava Bursać. Građani traže od gradskih vlasti ukidanje građevinske dozvole i izgradnju perionice na drugom mestu. Ukoliko se to ne dogodi, građani najavljuju protesne šetnje i čekaju sudsku odluku, a da bi sve bilo još čudnije, gradu se navodno obratila i grupa građana koji žele da perionica bude izgrađena baš na ovom mestu i koji su najavili kontra protest. https://www.youtube.com/watch?v=EplnoSYanQw

Kakav je vaš dan i po čemu se razlikuje od dečjeg dana?

Sada, dragi roditelji, razmislite o vašem radnom danu, onom od juče, pre nedelju, mesec dana. Koja je razlika između vašeg i detetovog dana? Kada malo bolje razmislite, zapravo je vrlo mala. I odrasli i deca bude se rano hteli oni to ili ne. Deca odlaze u vrtić, a vi na posao. Oboje se susrećete s novim izazovima, uspesima i neuspesima, usponima i padovima. Prosečno radno vreme na poslu traje 8 sati, detetov radni dan često traje i duže ako uzmemo u obzir da je dete u vrtiću dok se vi vozite na posao i s posla ili iskoristite priliku za kafu ili kupovinu. Odrasli znaju reći “ali ja plaćam račune”, “ja kuvam i peglam”, “ja imam bebu”, “to je samo dete”. Za to vreme njihovo voljeno dete provodi više vremena u vrtiću okružen izazovima i osobama koje mu se možda sviđaju, a možda i ne. Svako dete kao i odrasla osoba ima potrebu za predahom i prekidom rutine.

Tri zlata i tri bronze za mlade srpske matematičare

Mladi matematičari iz Srbije osvojili su tri zlatne i tri bronzane medalje na 21. Balkanskoj juniorskoj matematičkoj olimpijadi za učenike osnovnih škola, koja se do 29. juna održava u bugarskom gradu Varni. Ekipno, Srbija je osvojila treće mesto iza ekipa Bugarske i Rumunije. Kako se navodi u saopštenju Društva matematičara Srbije, zlatne medalje osvojili su učenici Matematičke gimnazije Irina Đanković, Miloš Milićev i Dobrica Jovanović. Bronzana odličja pripala su Strahinji Gvozdiću iz zemunske škole “Lazar Savatić”, kao i Milici Vugdelić i Ivanu Gogiću iz Matematičke gimnazije. Irina Đanković je, ujedno, i najuspešniji takmičar na olimpijadi. Vođe ekipe Srbije su bili Nenad Vulović iz Kragujevca i Miloš Đorić iz Beograda.

Vremeplov: Bitka na Kosovu polju

Na jučerašni dan 28. juna 1389 godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj “Srbljem i Bosni” Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u “Životu despota Stefana Lazarevića”, zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu “Il Regno degli Slavi” (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 – koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

Vremeplov: Ivan Tabaković

Srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na jučerašni dan 28. juna 1977 godine. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu.

Vremeplov: Rubens

Flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka rođen je na jučerašni dan 28. juna 1577. godine Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

Vremeplov: Žan Žak Ruso

Na jučerašni dan 28. juna 1712 godine rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno “Deklaracije o pravima čoveka i građanina”. Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno “prirodno stanje”, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu “Emil”. Religiozni deo tog dela, “Ispovest savojskog vikara”, ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu “Seoski vrač”, melodramu “Pigmalion” i napisao je “Muzički leksikon”, “Disertaciju o modernoj muzici”, “Pismo o francuskoj muzici”. Ostala dela: “Društveni ugovor”, “Rasprava o naukama i umetnostima”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima”, “Julija ili Nova Eloiza”, “Pismo Dalamberu”, “Pisma sa planine”, “Ispovesti”.

Vremeplov: Luiđi Pirandelo

Italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka rođen je na jučerašni dan 28. juna 1867 godine. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom “Gole maske”. Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke “Priče za jednu godinu”, “Smrt na leđima”, romani “Pokojni Matija Paskal”, “Njen muž”, drame “Đakomino”, “Henri IV”, “Šest lica traže pisca”.

Fakultativni  čas o bezbednosti

Učenici četvrtog i šestog razreda osnovne škole od naredne školske godine imaće jednom mesečno fakultativni čas o bezbednosti, a predavači će im biti policajci. Protokol o saradnji na programu “Osnovi bezbednosti dece” potpisali su juče ministar prosvete Mladen Šarčević i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović u osnovnoj školi Vuk Karadžić. Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su dva ministarstva dobro sarađivala po pitanju bezbednosti dece, da su tokom protekle školske godine dosta radili na opremanju škola kamerama, te da je ova akcija samo korak više u tom pravcu. “Puno ima izazova na putu od kuće do škole”, kaže Šarčević i dodaje da će ubuduće poseban akcenat biti na sprečavanju vršnjačkog nasilja, da će se ojačavati timovi u školama koji će se baviti tom problematikom.  Deci je nakon potpisivanja protokola demonstrirano kako bezbedno da se ponašaju u saobraćaju kao pešaci, biciklisti i putnici, ali najveće interesovanje bilo je za vatrogasno-spasilačku ekipu.  I deca su mogla da se oprobaju sa vatrogasnim crevom, ali je pravo oduševljenje nastalo kada su vatrogasci na poligonu napravili penu, kojom se inače gasi požar.

SAD: Srbija uložila napore protiv trafikinga, ali nedovoljne

Srbija je izvor, tranzit i krajnja destinacija za muškarce, žene i decu izložene seksualnoj trgovini ljudima i prisilnom radu, gde spadaju i domaće ropstvo i prisilno prosjačenje, navodi se u najnovijem izveštaju Stejt dipartmenta o trgovini ljudima. U izveštaju koji se odnosi na period od 1. aprila 2016 do 31. marta 2017. godine, iznosi se da su žene iz Srbije izložene seksualnoj eksploataciji u zemlji inostranstvu, naročito Austriji i Nemačkoj, od strane kriminalnih grupa iz Srbije, dok su muškarci najviše izloženi prisilnom radu u radno-intenzivnim sektorima, poput građevinske industrije u evropskim zemljama, (uključujući Azerbejdžan, Sloveniju i Rusiju) i u UAE.
Stejt dipartmenta u izveštaju ocenjuje da je Vlada Srbije nije ispunila u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore da ih ispuni. Vlada je, kako se navodi, pokazala značajan napor tokom razmatranog perioda time što je uspostavila stalne policijske timove za suzbijanje trafikinga. “Vlada je identifikovala veći broj žrtava i uvela smernice za tužioce i sudije kako žrtve trgovine ljudima ne bi bile izložene dodatnom kažnjavanju. Razvila je i distribuirala uputstva za indikatore trgovine ljudima i organizovala prvih 630 lica zaduženih za primenu tih pokazatelja. Ipak, Vlada nije prikazala povećanje napora u poređenju sa prethodnim izveštajem, a nije pružila ni dovoljnu zaštitu žrtvama tokom krivičnog postupka, što ih je izložilo zastrašivanju i dodatnoj traumatizaciji”, navodi se u izveštaju.
Prema klasifikaciji Stejt dipartmenta, zemlje su podeljene na nivoe od prvog do trećeg, pri čemu se smatra da su zemlje prvog nivoa prepoznale ovaj problem, čine napore da ga rešavaju i zadovoljile minimum koje propisuje američki zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima. U zemlje prvog nivoa spadaju SAD, većina zemalja EU, poput Austrije, Belgija, Danske, Nemačka, Italija, Francuske, Luksemburga, Holandije, Švajcarska, Slovenije, ali i Australija, Kanada, Švajcarska itd.
Iz regiona na prvom nivou je Slovenija dok su Albanija, BiH, Hrvatska, Kosovo, Makedonija,  Rumunija, Turska i Grčka na drugom nivou. Srbija, ,Crna Gora, Bugarska i Mađarska su na nivou dva ali na spisku zemalja za praćenje, dok su zemlje poput Belorusije, Rusije, Irana, Sirije i Severne Koreje na trećem nivou.

Pozovite 19833 za bezbednost dece na internetu

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je u februaru povodom početka rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, da sada svi građani, uključujući i decu i maloletna lica, mogu da se obrate tom centru ukoliko žele da dobiju savete iz oblasti bezbednosti na internetu ili upute prijavu ugrožavanja bezbednosti dece na internetu. Građani mogu da prijave zloupotrebu interneta i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu na broj telefona 19833, slanjem mejla na adresu bit@mtt.gov.rs ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs.

Kod nas anksiozno čak 80 odsto dece

Problemi u porodici i loši odnosi, alkoholozam oca ili majke, pritisak u školi, kao i drugi problemi navode većinu adolescenata na pomisao o samoubistvu, a neretko se dešava i da neki pređu tu granicu i realizuju svoje misli. Nedavno se u dva dana ubilo dvoje maloletnika u Srbiji, a to nisu prvi takvi slučajevi od početka godine. Mnogi pamte kada se prošle godine tinejdžera obesio o drvo pored Tise zbog, kako se pretpostavlja, nemaštine u kojoj je živeo. Psiholog Aleksandar Šibul kaže da roditelji često ne primećuju promene na svojoj deci, jer su obuzeti svojim mukama, a najveća od svih je siromaštvo.
Škola je za decu frustrirajuća, jer nastavnici imaju zahteve, a ništa ne nude, ocenjuje Šibul. Smatra da deca ne mogu da odgovore na pritisak i sve što se od njih traži, stalna odgovaranja i kontrolne zadatke. – Istraživanje iz 2012. godine pokazalo je da je u Srbiji 80 odsto dece anksiozno. Upitanju je faktor škole, koji je negativan. Pred decu se postavlja standard, svojevrsna uravnilovka, a u odnosu na standard neki su pametniji, a neki lošiji. Nastavnike zanima izlaz, rezultat, a ne dete pojedinačno. Takav pritisak je za decu težak i istiskuje malo biće iz života – navodi Aleksandar Šibul i napominje da je škola tek jedan od faktora sredine koji utiču na mlade ljude tako da ih vode i u samoubistvo.
Faktori sredine su i siromaštvo, svađe, trzavice i nesređeni odnosi, a često i alkoholizam u porodici. – Roditelji su obuzeti sobom i svojim problmima i ne vide probleme deteta. Takva je situcija u haotičnim porodicama. Neki ne vide šta se dešava, a neki nemaju ni čulo da primete promene kod deteta. Mnogi ne znaju kome da se obrate, nije im lako da dođu do psihologa, a odlazak kod privatnog psihologa košta. Ljudi ne mogu da se reše problema, a siromaštvo je najveći faktor takve situacije. Većina ljudi danas živi teško i imaju novca samo da pokriju osnovne potrebe – smatra Šibul. Ocenjuje da je u našim porodicama jako prisutan i alkoholizam, te deca iz takvih porodica rastu u očaju, u uslovima iz kojih ne znaju gde i kako da pobegnu, što je sve jedna velika nesreća. – Statistika kaže da u našoj zemlji svake godine na 7.000.000 ljudi njih 1.000 izvrši samoubistvo. To možda statistički nije veliki broj, ali realno to jeste veliki broj samoubistava. Pored toga, koliko je još dece koje pomisle na samoubistvo, a to su verovatno svi adolescenti. Neki od njih to i učine. Oni koji nemaju izlaz – kaže naš sagovornik.

“Vita”: Istraživanja o izloženosti mladih drogama

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita”, godinama unazad radi istraživanja o stavovima, informisanosti, kao i nivou izloženosti mladih drogama, sa ciljem da se proceni koliko su oni danas pripremljeni na izazove odrastanja i sve opasnosti kao što je zloupotreba droga. Vlaisavljević je rekao Tanjugu da dobijeni rezultati pomenutog istraživanja i pored pozitivnih trendova i dalje pozivaju na oprez i, kako je istakao, odlučno angažovanje celokupnog društva, pre svega onih koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece jer su generatori širenja problema zloupotrebe droga i dalje prisutni. Poslednjih godina, kako je Vlaisavljević naglasio, na tržištu se pojavljuje i veliki broj novih droga o kojima se generalno malo zna, a koje mogu da izazovu dramatične posledice. “Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je zloupotreba droga sve manje tabu tema u porodicama i koji ukazuju da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu”, rekao je Vlaisavljević, dodajući da je istraživanje pokazalo je da se 80 odsto ispitanih roditelja trudi da ima aktivnu komunikaciju sa svojom decom na tu temu.

Solarijum povećava rizik od raka kože

Godinama stručnjaci širom sveta upozoravaju na štetnost UV zračenja, naročito u solarijumima, u kojima i kratkotrajno sunčanje ima vrlo intenzivne efekte na kožu, imuni sistem i oči. Posledice mogu varirati od akutnih, kao što su alergije i opekotine na koži, pa sve do hroničnih bolesti kao što je melanom. Istraživanja pokazuju da su žene koje su do 20. godine odlazile u solarijum, za 150 odsto izloženije riziku od nastanka raka kože, nego njihove vršnjakinje koje to nisu praktikovale, kažu dermatolozi. Koliko je preplanulost privlačna kada se razmisli o mogućim posledicama sunčanja i da li je solarijum dobar izbor? Izlaganje ultraljubičastim zracima u estetske svrhe, štetno je i nepotrebno, a upravo zbog mogućnosti razvijanja hroničnih oboljenja, insistira se i na zabrani korišćenja solarijuma za maloletne osobe.
“Mi smo u periodu godine kada je UV zračenje Sunca najintenzivnije. UV indeks ovih dana se kreće oko 9, može da dostigne i 10 zavisi od dana do dana, međutim uglavnom oko 9. To je vrlo visok intenzitet, kada se treba stvarno sklanjati u tom periodu od 10 do 16-17h”, kaže prof. dr Zoran Mijatović sa PMF-a. U posebno rizične grupe spadaju mlade osobe svetle kože, sa mnogo specifičnih mladeža, oni koji uzimaju imunosupresivnu terapiju, ili ljudi kojima je neko od članova porodice imao maligne tumore kože. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply