Vesti – 01/02.07.2017.

Ko je priznao muftijine diplome?

Poslanici Skupštine Srbije su uoči glasanja za novu srpsku vladu postavljali pitanja u vezi sa firmom brata mandatarke Ane Brnabić, zanimalo ih je kako je moguće da se zaključkom vlade priznaju diplome univerziteta u Novom Pazaru koji nije akreditovan, da li se sprovodi istraga o pogibiji dvoje diplomata u Libiji, kakva je situacija sa malinarima,…. Poslanica DS Aleksandra Jerkov postavila je pitanje Aleksandru Vučiću da li je Vlada Srbije donela zaključak po kome se priznaju diplome Univerziteta u Novom Pazaru čiji je, kako kaže, vlasnik u senci Muamer Zukorlić. Ona se, naime pozvala na saopštenje tog univerziteta objavljeno u pojedinim medijima, a u kojem se kaže da je vlada usvojila zaključak, napominjući da taj univerzitet deset godina nije mogao da dobije akreditaciju.
„Sada diplome od osnivanja univerziteta do sada bivaju priznate, a sve to potpisuje Aleksandar Vučić”, rekla je ona i postavila pitanje bivšem predsedniku vlade kako je moguće „da on sebi daje za pravo da zameni sve institucije koje odlučuju o akreditaciji i prizna programe za koje nadležni smatraju da ne treba da budu priznati”. Ukoliko vlada jeste donela taj zaključak, kako je to moguće i na osnovu kojih parametara, pitala je Jerkov.

Ružić preuzeo Ministarstvo državne uprave od Brnabićeve

Novi ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić preuzeo je u petak resor od dosadašnje ministarke i nove predsednice vlade Ane Brnabić. Brnabić je Ružiću predala izveštaj o stanju šta je urađeno u prethodnih 10 meseci, upoznala ga organizacijom i stanjem u resoru, kao i sa postavljenim ciljevima i budućim obavezama. Ružić je tom prilikom obećao da će predano raditi i nastaviti istom dinamikom. “Pokušaćemo da budemo bolji, što će biti veoma teško”, rekao je Ružić. Primopredaja funkcije obavljena je u prostorijama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, gde je Ružić novoj premijerki, poklonio kafu i aparat i filtere za kafu.

Prijemni za fakultete UNS-a

Na većini fakulteta Univerzitetu u Novom Sadu 28. juna su počeli  prijemni ispiti u ovogodišnjem upisnom roku. Znanje koje su spremili u trci za indekse pokazali su juče kandidati za sve fakultete sa sedištem u Novom Sadu, osim Akademije umetnosti, na kojoj su prijemni počeli ranije, i Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, na kojem će se prijemni održati od 3. do 5. jula. Na Tehničkom fakuletu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu i na Učiteljskom s nastavom na mađarskom u Subotici prijemni su održani 29, a na Građevinskom fakultetu u Subotici i Pedagoškom u Somboru 30. juna. Preliminarne liste biće, u zavisnosti od fakulteta, objavljivane od 29. juna do 3. jula, dok će se konačne na oglasnim tablama i internet stranama fakulteta naći između 30.juna. i 17. jula. Ovogodišnji brucoši upisivaće se od 3. do 21. jula.
Ove godine na UNS-u je raspisan konkurs za popunu 9.559 mesta, od kojih je 5.391 je na budžetu, a 4.160 za samofinansiranje. Za polaganje prijemnog ispita u ovom roku prijavila su se 8.744 kandidata. Da podsetimo, pravo da konkurišu imaju svi koji su završili četvorogodišnje srednje škole, kao i oni koji nisu u tim školama imali neki od ključnih predmeta za studije, ali su pre prijemnog položili diferencijalne ispite. uspeh iz srednje škole nosi maksimalno 40 bodova, dok je na prijemnom ispitu moguće  osvojiti najviše još 60 , a smatra se da ga je kandidat položio ako sakupi bar 14. Pravo da konkurišu za buyetsko finansiranje stiču samo kandidati koji sakupe najmanje polovinu ukupnog broja predviđenih bodova, dok je samofinansirajuća crta na 30 bodova.

Saradnja UNS-a sa univerzitetima u regionu

U prisustvu prorektora, rektora i konzula, u sredu 28. juna je u Rektoratu potpisan sporazum o saradnji Univerziteta u Novom Sadu sa Univerzitetom u Podgorici i Univerzitetom Babeš Boljai u Rumuniji. Potpisanim sporazumima, u narednom periodu, predviđa se intenzivna razmena univerzitetskih saradnika, profesora i studenata, u gotovo svim oblastima nauke i visokog obrazovanja. “Univerzitet u Novom Sadu ima neka dragocena iskustva u oblasti formiranja start ap i spin of kompanija, u IT sektoru i drugim sektorima i ta iskustva možemo preneti na neke druge univezitete u regionu”, kaže prof. dr Dušan Nikolić, rektor UNS-a. “Danas sam govorio o našim lekarima, koji uspešno operišu u medicinskim centrima u Podgorici, o našim inženjerima koji sarađuju na Fakultetu tehničkih nauka, o medijima koji zajednički stvaraju projekte u Budvi i u Novom Sadu”, kaže prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. “Veoma će nam biti korisne i iskustva i sve one reference koje ovaj univerzitet, kao mogla bih reći slobodno, lider u regionu po pitanju inovativnosti, transfera znanja, povezivanja s društvom i privredom”, kaže prof. dr Radmila Vojvodić, rektorka Univerziteta u Podgorici. Prema rečima rektora, novosadski univerzitet obuhvata gotovo sve oblasti nauke i visokog obrazovanja, a potpisivanje dokumenata jedan je u nizu događaja povodom obežavanja godišnjice te ustanove. https://www.youtube.com/watch?v=k_wnJRdUTnY

FON: Više od 2.000 kandidata

Lakše nego na ETF-u – bio je utisak budućih brucoša koji su proteklih dana preplavili dvorište Fakulteta organizacionih nauka zbog polaganja prijemnog ispita, gde je zabeležen rekordan broj prijava ove godine. Čak četiri fakultetske zgrade ispunilo je juče rekordni 2.181 kandidat Fakulteta organizacionih nauka, koji se prijavio za jedan ili sva tri studijska programa. Osim na FON-u, oni su matematiku polagali i na Saobraćajnom i Fakultetu političkih nauka, kao i Višoj elektrotehničkoj školi, dok su ih ispred nestrpljivo čekali roditelji, prijatelji, momci i devojke. Nasmejani ili zamišljeni, budući brucoši su se po izlasku iz sale okupljali u dvorištu, gde su se preslišavali, radovali i tešili. Mnogi od njih su samo zbog ovog polaganja prešli stotine kilometara, stigli iz svih krajeva Srbije. – Prijavila sam se za sva tri smera, nigde drugde nisam konkurisala. Videćemo kako sam uradila, ali nadam se da ću upasti”, priča Tamara Đaković iz Kosovske Mitrovice, još uvek pod utiskom.
Za razliku od nje, većina maturanata konkurisala je i na drugim fakultetima, uglavnom Elektrotehničkom, Matematičkom, Mašinskom i Ekonomskom fakultetu. – Bilo je teže nego prošle godine, ali tri puta lakše nego na ETF-u – pričaju Arsen iz Krupnja i Nikola i Smederevske Palanke. Zbog kadrovskih i prostornih resursa FON ove godine nije proširio kvote, ali, kako kažu na tom fakultetu, radi se na tome da se sledeće godine primi veći broj brucoša.

Povećan broj studenata  IT studijskih programa

U skladu sa akcionim planom Vlade Srbije za povećanje IT studijskih programa državnih univerziteta odobreno je dodatnih 707 mesta na 13 fakulteta. Najviše novih mesta je na Univerzitetu u Novom Sadu, čak 244, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, 135, a slede i oni u Kragujevcu (115), Beogradu (100), Nišu (60) i Prištini (53). – Fakultet je pre par dana dobio akreditacijom mogućnost da na softverskom inženjerstvu primi još 60 kandidata, a u ponedeljak je odluku donelo i nastavno veće. Sada taj smer može upisati 180 kandidata, od čega 30 na budžetu – kaže Lazar Saranovac, predsednik komisije za upis ETF-a.
Za 5.087 mesta na Univerzitetu u Nišu prijavilo se 4.199 maturanta. Najveće interesovanje je za studije medicine, a više prijava nego mesta stiglo je i na Elektronskom i Filozofskom fakultetu.
Na Univerzitetu u Novom Sadu se za 9.560 mesta prijavilo 8.744 kandidata. Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru stiglo je 1.025 prijava, a na Univerzitetu u Kragujevcu dokumenta na konkursu predalo je 3.480 maturanata za 3.723 indeksa.

Vidovdanske nagrade: U slavu najboljih đaka i studenata

Vidovdanske nagrade „pljuštale” su u Novom Sadu. Održane su dve svečanosti – jedna na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde je grupi od 619 najuspešnijih i nagrađenih novosadskih učenika uručeno ovo gradsko priznanje; druga u Matici srpskoj, gde je 20 đaka i studenata završnih godina dobilo nagrade iz matičinih zadužbinskih fondova. U Matici je tim povodom predavanje održao heraldičar Dragomir M. Acović, na temu „Heraldika i problem identiteta”. „Možda je Vidovdan, kao jedinstveni praznik koji obeležava, u izvesnom smislu, i identitet čitavog našega naroda, pravi trenutak kada treba govoriti o identitetu generalno, ali i o identitetu naročito izraženom po sredstvu heraldike”, kaže Acović.
Heraldika kao govor simbola deluje, po njegovim rečima, na svakoga od nas, svesno i podsvesno. Acović heraldiku objašnjava kao niz slika koji za nas ima toliko duboko značenje da, iako nekome drugom te slike ne govore ništa, nama govore čitavu priču. Uoči ovog predavanja i uručenja nagrada koje se svake godine dodeljuju na Vidovdan u Matici srpskoj, njen predsednik prof. dr Dragan Stanić ocenio je da će mladi ljudi, posle Acovićevog govora, moći dugo, tokom svog daljeg razvoja, da razmišljaju o onome što su čuli. Nagrađenima je poručio da su im vrata Matice otvorena i da će tu moći da nađu uporište za ono što već, kako je naveo, krajnje ozbiljno rade. Priznanja koje je dobilo 20 đaka i studenata sadrže matičina izdanja. Na svečanosti, koja je održana na Petrovaradinskoj tvrđavi, zvaničnici grada uručili su Vidovdansku nagradu najboljim đacima iz Novog Sada koji su se istakli na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Nagradu čini i novčani iznos koji, kako je saopšteno, zavisi od osvojenog mesta. Gradonačelnik Miloš Vučević kazao je da je svake godine sve više učenika koji se nagrađuju na Vidovdan, koji je jedan od najbitnijih datuma u istoriji našeg naroda i države.

Sedam škola dobilo donacije fondacije Divac

Fondacija Ana i Vlade Divac je projektom koji sprovodi u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) donirala kompjutersku opremu i nameštaj za sedam škola u opštinama pogođenim izbegličkom krizom u ukupnoj vrednosti 30.000 dolara, navodi se u saopštenju za medije. Kako se navodi, projektom “Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu” donacije su dobile osnovne škole Mile Dubljević” u Lajkovcu (Bogovađa) „12 decembar” u Sjenici, „Sremski front” u Šidu (Sot), „Miloš Crnjanski” u Subotici, kao i Hristo Botev u Dimitrovgradu, “Rifat Burdžević Tršo” u Tutinu i „Branko Pešić” u Beogradu. Podeljeno je ukupno 200 školskih klupa, 240 školskih stolica, 44 bele školske table, 41 računar sa pratećom opremom, 10 klupa i 20 stolica za predškolce, kao i 12 bibliotekarskih ormana i jedno projektno platno, navedeno je u saopštenju. Kako je istaknuto, osnovna ideja ove akcije je da donacije ojačaju kapacitete škola da bi, kako lokalni đaci i nastavnici, tako i izbeglice imali savremeniju i udobniju nastavu.

​Naučna utakmica na produžetke

Prosvetne vlasti su prošle nedelje povukle jedini logičan potez u datoj situaciji: Vladi Srbije je predloženo produženje projektnog ciklusa za još šest meseci, odnosno odloženo raspisivanje novog konkursa za naučnoistraživačke projekte po treći put od prošlog proleća. Tako je stavljena tačka na agoniju više od 12.000 istraživača u Srbiji, koji su sa zebnjom očekivali da li će Mladen Šarčević odlučiti da se ipak ide sa novim konkursom ili će prvo pokušati da sredi stanje u nauci, što je bio većinski zahtev naučne zajednice. Prve reakcije su različite: od besa i razočaranja što nema novog konkursa („ostarićemo na jednom istom projektu”), preko tvrdnji da su prosvetne vlasti ovim pokazale svoju nesposobnost, pa do onih koji su krenuli da se šale „da bi neko mogao na ovu temu da napiše naučni rad”.
Mnogi smatraju da u ovom ishodu značajnu ulogu ima dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i profesor Mašinskog fakulteta. Iako je zagovornik konkursa, Popovića mnogi doživljavaju jednim od „njih” (naučnika) i osobom preko koje konačno mogu da komuniciraju sa onima koji donose odluke u Nemanjinoj 24 (sedištu prosvetnih vlasti).
Podsetimo, prethodnih meseci u javnosti su se čule mnoge dezinformacije, koje su stizale kako iz naučnih krugova, tako i iz samog Ministarstva prosvete. Konferencija univerziteta Srbije i Srpska akademija nauka i umetnosti zatražili su od ministra da raspiše novi konkurs, a sam Šarčević je za naš list u martu rekao da će biti raspisan privremeni projektni ciklus. On je na naše pitanje da li je tačno da neće biti raspisan jedan, već tri konkursa, za svaku naučnu oblast pojedinačno, odgovorio da „to još nije odučeno” i da je završena baza istraživača. 

Koliko (Srbija) ima istraživača?

Da će se konačno znati da li u Srbiji ima 12.000 ili 18.000 istraživača, za Politiku je takođe u martu najavio pomoćnik ministra za nauku dr Nikola Tanić, ali brojke do danas nisu objavljene. Zna se samo da cifra od 18.000 naučnika, koja je kao bomba odjeknula prošle godine – nije tačna. Krivicu za kašnjenje u izradi baze prosvetne vlasti su prebacile na fakultete i institute koji su kasnili sa dostavljanjem podataka. Jasan je i ovaj deo, jer je konačno neko morao da prizna koliko ima „mrtvih duša”, koliko se naučnika penzionisalo, koliko otišlo u inostranstvo, a država i dalje za njih izdvaja pare. Mnogi su u ovoj brojci od 18.000 ljudi, što je za oko 6.000 više nego prethodnih decenija, videli pre svega zaposlene na privatnim naučnim institucijama, kojih je sve više, a koje (ne)treba da finansira država.

Biosens institute: Gradi se nova zgrada

U Beogradu su Ministarstvo prosvete i nauke, pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, vladina Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i Institut Biosens iz Novog Sada potpisali ugovor kojim je predviđeno da, uz pomoć kredita Evropske investicione banke u iznosu od 11 miliona evra i direktnim ulaganjem države vrednim tri miliona, bude izgrađena nova zgrada Biosens instituta, kao i da ona bude opremljena najsavremenijom tehnologijom. Prethodno je u osavremenjivanje rada ovog instituta Evropska unija uložila 14 miliona evra. Potpisivanje ugovora bilo je preduslov za projektovanje i raspisivanje tendera za izvođača. Predviđen početak radova je početak 2018, a predviđeno vreme izgradnje je godinu dana. Cilj izgradnje i opremanja nove zgrade je osavremenjivanje i digitalizacija poljoprivrede i pružanje mogućnosti proizvođačima da vide direktnu korist od usvajanja i primene novih tehnologija. Za samostalne poljoprivredne proizvođače će usluge ovog instituta biti besplatne, naučnim institutima će biti dostupna najsavremenija oprema, dok će institut sa kompanijama koje takođe mogu biti krajnji korisnici usluga sklapati ugovore o saradnji na godišnjem nivou.
“Jedan primer je da mobilni telefon postaje vrlo važna alatka za proizvođača, da pomoću mobilnog telefona on može da slika svoje useve, razne bolesti kojih bude, da to sve bude u informacionom sistemu, da dobija besplatne analize, da dobija satelitsku sliku na mobilni telefon , i da dobija preporuke kad šta treba da uradi”, rekao je Vladimir Crnojević, direktor Instituta Biosens.
Sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost Pokrajinske vlade, koja je inače u okviru kampusa novosadskog univerziteta obezbedila parcelu za izgradnju zgrade, rekao je da su sve strane ujedinjene oko projekta pokazale da zajedničkim snagama može da se uradi mnogo. “Ono što spaja informatiku i privredu jeste nešto što će nas itekako spojiti sa evropskim okruženjem. Veliki dan za srpsku nauku, veliki dan za sve nas koji smo dali podršku ovom projektu”, istakao je Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost.

Šarčević: Jedan od najbitnijih projekata ministarstva

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavio je da će resorno ministarstvo, u saradnji sa SANU, pokrenuti ciklus novog, trajnog modela finansiranja nauke u narednih 10 meseci po sličnom principu.  “To je jedan od najbitnijih projekata našeg ministarstva u Vladi Srbije, koji radimo sa Svetskom bankom, tako da će taj jedan novi projektni ciklus vrlo brzo biti tema oko koje ćemo se još tokom leta čuti, a onda ćete videti kakva rešenja nudimo, da ukupna naučna zajednica, da li je na fakultetu, institutu, ili iz bilo kog naučnog centra, bude kompletno uključena u ceo proces”, kazao je Mlade Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zahvaljujući opremi i znanju koje će Institut Biosens moći da ponudi proizvođačima oni na postojećem zemljištu mogu da upetostruče proizvodnju.

Kroz letnju školu mladi uče o vrednostima EU

Osmodnevna “Kreativna EU letnja škola”, koju u Novom Sadu ovih dana pohađaju mladi uzrasta od 15 do 20 godina, počela je u subotu obilaskom “Startit centra”. Svi polaznici škole imali su priliku da u Centru slušaju o programima razmene studenata i programima Evropske unije (EU), ali i da se upoznaju sa kreativnim industrijama, odnosno poslovima u IT sektoru, arhitekturi, grafičkom dizajnu, video-produkciji itd, koji se sve više u našem gradu, ali i svetu razvijaju.

Mala Remeta: Dolaze mladi iz celog sveta dolaze

Kamp razmene mladih u Srbiji, prvi takav u našoj zemlji, održaće se od 1. do 5. jula u Maloj Remeti na Fruškoj gori. Reč je programu međunarodne humanitarne organizacije “Lions International”  koji se u Srbiji realizuje već osam godina kao podsticaj mladima od 17 do 21 godine da putuju i borave u stranim zemljama i time prošire svoja znanja o drugim kulturama, društvenim i ekonomskim sredinama, kao i da se uporede sa vršnjacima iz inostranstva. Mladi iz Nemačke, Italije i Turske će, za vreme trajanja kampa u Maloj Remeti, imati prilike da upoznaju naš grad i okolinu, kao i turističke i istorijske atrakcije. „U poslednjih nekoliko godina razvila se potreba i obaveza da se tematski kamp za mlade organizuje i u Srbiji, u Novom Sadu“, kaže sekretar Lajons kluba “Milava Marić Ajnštajn”, koji je jedan od organizatora kampa, Imelda Culjak. “Prethodnih osam godina smo primali u goste omladince iz Italije, Francuske, Belgije, Turske koji su boravili u domaćinskim porodicama po dve nedelje, s obzirom na to da tada nije bilo uslova za kamp. Svake godine i naši mladi sugrađani provode leto u nekoj stranoj zemlji u porodici i tematskim kampovima zajedno sa vršnjacima iz svih krajeva sveta. Ove godine je obezbeđeno 44 mesta u 23 zemlje, među kojima su Austrija, Nemačka, Engleska, Švajcarska, Francuska, Finska, Estonija, Rusija, Turska, Japan…” Organizatori Kampa u Srbiji su Lajons klubovi “Mileva Marić Ajnštajn”, “Neoplanta Novi Sad”, Lajons klub Beograd, Lajons klub Petrovgrad Zrenjanin i podmladak Leo klubovi “Mileva Marić Ajnštajn” i  “Neoplanta Novi Sad”.  Klubovi su predstavnici međunarodne humanitarne organizacije “Lions International” koja ove godine obeležava stogodišnjicu postojanja i okuplja humane ljude, vrhunske predstavnike u svojim profesijama, koji svojim radom teže unapređenju lokalne zajednice i društva u celini. Održavanje kampa finansijski je podržao Grad Novi Sad.

Ušteda uz polovne udžbenike

Škola tek što se završila, a učenici i njihovi roditelji već moraju da misle na kupovinu udžbenika za sledeću godinu. Budući da su novi preskupi za prosečan potrošački yep, od pre nekoliko godina počele su da niču knjižare koje nude i otkupljuju polovne udžbenike. Jedna od njih je knjižara „Atos” u Jevrejskoj 3, koja već treću godinu nudi udžbenike svih izdavača za osnovnu i srednju školu. Gužve se, kako kaže trgovkinja u toj knjižari, stvaraju početkom avgusta, a jenjavaju polovinom septembra. Međutim, mnoge osnovne škole već u martu-aprilu podele spiskove potrebnih udžbenika pa roditelji već sada mogu da izbegnu iscrpljujuća čekanja u redu. Radne sveske koštaju 250 dinara, a udžbenici 300-400. Knjige se mogu i trampiti: dve za jednu ili više uz doplatu. Kriterijumi pri otkupljivanju udžbenika su traženost, očuvanost i noviji datum izdanja. Najtraženiji izdavač je, po proceni trgovkinje „Novi Logos”. Kupci nisu samo Novosađani. Brzom poštom šalju se nardžybine i u ostale okolne gradove. Brige za one koji pogreše pri kupovini nema jer se knjige mogu zameniti uz fiskalni račun.

Festival “Glas anđela” u Bajmoku

Treći etno Festival “Glas anđela – Tijana Jurić” koji promoviše kulturu i neguje tredicionalnu muziku sa ovih prostora, biće i ove godine održan u Bajmoku 30. juna i 1. jula. Tokom dva festivalska dana, posetioci će moći da prate raznovrsne sadržaje, a novina od ove godine jeste organizovanje radionica za decu. Prvog festivalskog dana, u sali KUD Doža Đerđ u Bajmoku, u 20 sati, glumci Nataša Ninković i Zoran Cvijanović izvešće predstavu “Prah”. Očekuje se da će ova pedstava urađena po drami Đerđa Špira, publiku nasmejati, ali i dovesti u situaciju poistovećivanja i preispitivanja. Drugog dana, 1. jula, na terenima sportskog centra Bajmok, u 20 sati će početi muzički deo festivala. Festival će otvoriti istaknuti srpski pesnik i akademik Matija Bećković, koji će ovom prilikom i govoriti svoje najpoznatije stihove. Publici će se u uvodnom delu festivala predstaviti i prošlogodišnja pobednica Ivona Damjanović. Kao i prethodne dve, i ove godine će centralni sadržaj festivala biti takmičenje dece do 16 godina u izvođenju tradicionalne muzike, njihovo nadmetaje za nagradu “Glas anđela”.   https://www.youtube.com/watch?v=R8_RZnpVytg

Ruma nagradila najbolje đake

Iz Rume stiže još jedna potvrda, da se učenje isplati. Najboljim rumskim osnovcima i srednjoškolcima uručene su pohvalnice kao i novčane nagrade. Na postignutim rezultatima u školskoj 2016-2017. godini čestitala im je i zamenica predsednika Opštine Ruma Marija Stojčević. Ovo nije prvi put da Ruma nagrađuje svoje talentovane i uspešne mlade sugrađane. Posebno su važne stipendije za koje se svake godine iz lokalnog budžeta izdvoje značajna sredstva kao pomoć onima koji žele vredno da uče i sutra učestvuju u stvaranju boljih uslova za razvoj svoje opštine.           https://www.youtube.com/watch?v=-tb8QXp2Ehk

Novosadsko dečje leto u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog

I ove sezone Spomen-zbirka Pavla Beljanskog učestvuje u manifestaciji Novosadsko dečje leto, koje se u organizaciji Dečjeg kulturnog centra „Deci na dar“ realizuje tokom letnjeg raspusta 2017. godine. Za prvu nedelju raspusta, Spomen-zbirka je pripremila kreativne radionice, namenjene grupama do 25 učesnika uzrasta od 6 do 12 godina. Program tematski obuhvata aktuelne izložbe Grafički omnibus u Novom Sadu: Ljubomir Ivanović, Mihailo S. Petrov, Đorđe Andrejević Kun i Umetnici, akademici iz kolekcije Pavla Beljanskog, uz prethodni obilazak stalne muzejske postavke. Na ovaj način, kroz aktivno učenje, druženje i praktičan rad, deca saznaju više o kolekcionaru, njegovoj zbirci umetničkih dela, osnovnim umetničkim tehnikama i žanrovima, pravilima ponašanja i rada u muzeju. U kreiranje i realizaciju radionica uključen je stručni tim – kustosi Spomen-zbirke, uz pomoć studenata sa Odseka za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

“Novosadsko BIG dečje leto” na više od 30 lokacija

Tradicionalna manifestacija posvećena deci, “Novosadsko BIG dečje leto”, u održava se sedmi put, a u okviru nje organizovano je više od 270 programa za decu različitog uzrasta, na više od 30 lokacija. “Novosadsko BIG dečje leto” je već godinama tokom raspusta jedno od omiljenih dečjih odredišta, na brojnim naučnim, kreativno-edukativnim, umetničkim radionicama i drugim interesantnim programima oni se druže, stiču nova znanja, uživaju u predstavama i performansima tokom celog leta. Kroz radionicu “Put oko sveta”, mališani kroz fizičko kretanje, vežbe pažnje i stimulacije intelekta, vizualizacije i vežbe dodira u mašti, svaki dan putuju u različite delove sveta. Deca danas svašta uče, ali često ne nauče ništa o sebi. Cilj ovakvih radionica je upravo to, da upoznaju sebe. Da znaju šta je ono što osećaju, zbog čega to osećaju i kako sa tim osećanjima da izađu na kraj. Na radionice je svako dete dobrodošlo bez obzira na to da li je veliko ili malo, da li je tiho ili glasno, nestašno ili mirno, kreativno ili tek otkriva kreativnost. Individualnost svakog deteta je dragocena, a najlakše se razvija kroz igru, učenje i smeh, čega na “Dečjem letu” ima najviše. https://www.youtube.com/watch?v=PbEOdbI9ogI

„Osnaživanje porodice kao vid podrške osobama sa autizmom”

Resorno ministarstvo odobrilo je  projekat  „Osnaživanje porodice kao vid podrške osobama sa autizmom”subotičkog udruženja u okviru Godišnjeg konkursa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, i podržalo ga sa 426.000 dinara. Zamisao je da deca provode vreme u udruženju, a roditelji to vreme dobiju za sebe. Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević i članovi Gradskog veća zaduženi za oblasti socijalne zaštite i obrazovanja Ilija Đukanović i Nataša Aleksić posetili su Gradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom. Grad je preko Konkursa za društveno humanitarni rad opredelio ove godine 388.000 dinara za rad ovog udruženja. Reč je o dva projekta „Iza duge” i „Upoznajmo autizam”. „Prvi, za koji je odvojeno 260.000 dinara tiče se dnevnih aktivnosti udruženja, namenjenih članovima, deci i roditeljima. Drugi projekat „Upoznajmo autizam”, realizovaće se kroz izradu radnih svesaka i vežbanki, posete osnovnim školama, različite edukacije i seminare i izradu kratkometražnog filma o udruženju i osobama sa autizmom“, objasnio je Ilija Đukanović, član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja i zdravstvo. Projekat „Osnaživanje porodice kao vid podrške osobama sa autizmom” traje četiri meseca. U Udruženju ističu da su i uposlili šest osoba sa invaliditetom. https://www.youtube.com/watch?v=z-yQSDyndHk

Pomozite šestogodišnjaku da pobedi tumor!

Budući školarac Nemanja Damčević (6) boluje od malignog tumora na mozgu i mora hitno na lečenje u Pariz. Planiran je niz događaja kako bi se prikupio novac za lečenje. – Krajem maja Nemanji je, nakon naizgled bezazlenog odlaska kod oftamologa, zatim neurologa i urađene MR, otkriven maligni tumor na mozgu, rekla je njegova majka Sandra Damčević koja moli sve ljude dobre volje da im pomognu u prikupljanju novca za dalje lečenje. Početkom juna Nemanja je operisan na Klinici za neurohirurgiju KCS, a HP nalazom malignitet je potvrđen. Humanitarni računi kod Komercijalne banke: Dinarski: 205-9011007127981-39 Sandra Damčević, korisnik računa Nemanja Damčević. Devizni: RS35205903102407124975 Sandra Damčević, korisnik računa Nemanja Damčević.

Vremeplov: Branko Radičević

Srpski pisac Branko Radičević, romantičarski lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa umro je 30. juna 1853. godine. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti i uživanja u prirodi. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Mladost je proveo u Sremskim Karlovcima, čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi “Đački rastanak” opevao je Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost je iskazao u pesmi “Tuga i opomena”, a protivnike Vukovih reformi je ismejao u satiričnoj pesmi “Put”. Umro je veoma mlad, bolestan od tada neizlečive tuberkuloze, tako da pojedina njegova dela govore o bliskoj smrti. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. preneti iz Beča i sahranjeni na Stražilovu.

Vremeplov: Milan Rakić

Srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba umro je 30. juna 1938 godine. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom “Pesme” kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutrašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku “Nove pesme” i 1936. “Pesme”. Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput “Na Gazimestanu”, “Jefimija”, “Dolap”, “Simonida”, “Napuštena Crkva”, “Orhideja”, “Ljubavna pesma”. Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

Devojke prevarene na lažnom kastingu

“Predstavi svoju lepotu” – tako je glasio oglas za kasting koji je kružio društvenim mrežama i koji se prethodnog vikenda održao u jednom zrenjaninskom lokalu. Taj naslov bio je primamljiv brojnim devojkama, koje su odlučile da se odazovu, ne sluteći da će njihove fotografije i lični podaci biti zloupotrebljeni. Postoji sumnja da se iza svega krije ruski sajt za upoznavanje “Anastasija dejt” Na prvi pogled sve je izgledalo kao običan kasting za lepotu, međutim, vrlo brzo su učesnice tog fotografisanja shvatile o čemu je reč. Jedna od njih, koja je svoje iskustvo podelila na sajtu Fondacije Tijana Jurić, kaže da je za kasting čula u jednom kafiću, a pričalo se i da će učesnice za fotorafisanje dobiti i vaučer od 2000 dinara. Odlučila je da ode. “Popila sam kafu i onda otišla da me našminkaju, žurila sam u smenu na svom poslu. U međuvremenu je neki momak na papiru zapisao moje ime i prezime, a zatim sam otišla da se fotografišem. Rečeno mi je da je fotograf Rus, da ne razume srpski zbog čega smo se sporazumevali na engleskom. Kada sam se vratila, dobila sam papir na kojem je bilo ispisano šta sve treba da kažem dok me devojka, koja je pričala srpski, snima telefonom. Od mene se očekivalo da kažem ko sam, odakle dolazim, koliko imam godina i to da se prijavljujem za kasting Anastasia date, za agenciju koja u svom nazivu koristi i reč Vojvodina”, priča naša sagovornica.
Na kastingu su im tražene i lične karte, kaže devojka iz Zrenjanina, a pre početka fotografisanja obećano im je da će za nekoliko dana biti pozvane da preuzmu fotografije i novčane vaučere. Međutim, pomen naziva Anastasia date zaparao je uši pojedinim učesnicama. “Navodno je jedna od devojaka na pomen naziva Anastasia date posumnjala o čemu se radi, otišla je na internet da proveri, i tada je nastao haos. Sve je to bilo kada sam već otišla”, dodaje. Nakon što je javnost saznala za zrenjaninski kasting u medijima su se pojavile informacije da je isti događaj održan u Subotici i u Novom Sadu. Sumnja se da je tako prevareno nekoliko stotina devojaka iz Vojvodine.

Svaka policijska uprava ima jedinicu za borbu protiv trgovine ljudima

U izveštaju Stejt dipartmenta se navodi da svaka policijska uprava ima jedinicu za borbu protiv trgovine ljudima pored specijalizovanih jedinica za trgovinu ljudima u okviru policije za borbu protiv organizovanog kriminala i granične policije, ali da su se tokom navedenog perioda te jedinice fokusirane na borbu protiv krijumčarenje i priliv migranata i izbeglica. “Sedamnaest uprava ima multidisciplinarne jedinice za borbu protiv trgovine ljudima, u koje spadaju tužioci, socijalni radnici, zdravstveni radnici, ali posmatrači su zabeležili da ni jedan od ovih timova nije radio tokom 2016. godine. Vlada je nastavila da obučava policiju, imigracione službenike i graničnu policiju o problemima borbe trgovine ljudima. Vlada nije izvestila ni o jednoj istrazi, krivičnom gonjenju ili presudi vladinih zvaničnika koji su učestvovali u trgovini ljudima”, navodi Stejt dipartment.

Mnogo žrtava trafikinga ostalo neprepoznato

Iako su zvaničnici identifikovali dvoje migranata kao žrtve trafikinga, NVO sumnjaju da je mnogo više žrtava ostalo neprepoznato. Vlada i NVO su pružale psiho-socijalnu, pravnu, obrazovnu, zdravstvenu, finansijsku pomoć, kao i pomoć prilikom reintegracije, ali vlada nije imala procedure za naglašenu saradnju između Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i NVO pri servisima za žrtve, ocenjuje Stejt dipartment i napominje da su NVO i međunarodne organizacije pružile pomoć za 28 od 49 žrtava trafikinga. U izveštaju se pominje i da mogućnost pristupa servisima podrške i pomoći ne uslovljava da žrtva mora da sarađuje u istragama, ali kada se slučaj jednom prijavi policiji, vlasti zahtevaju od žrtve da sarađuje sa istražiteljima i svedoči tokom suđenja. Navodi se i da zakon dozvoljava žrtvama da podnesu krivične i građanske tužbe protiv trgovaca ljudima za odštetu, međutim sudije ohrabruju žrtve da traže odšteta samo podnošenjem parničnih tužbi, koje su dugačke, skupe i zahtevaju od žrtve da se suoči sa okrivljenim više puta. Izveštaj Stejt dipartmenta o trgovini ljudima u svetu zasniva se na nalazima američkih ambasada i sastancima američkih diplomata sa vladinim funkcionerima, predstavnicima lokalnih i nevladinih organizacija, zvaničnicima međunarodnih organizacija, novinarima, naučnim krugovima i iskazima žrtava trgovine ljudima.

Ograničiti upotrebu solarijuma

“Inicijativa da se ograniči upotreba solarijuma i da se zabrani upotreba solarijuma za maloletna lica, 2016. godine dobila je podršku Republičke stručne komisije za onkologiju Ministarstva zdravlja, kao i Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije. Formirana je radna grupa u okviru Ministarstva zdravlja, koja ima zadatak da napravi zakonski predlog, čije se usvajanje planira za početak 2018. godine”, kaže ass dr sci med Tatjana Roš, dermatolog u Kliničkom centru Vojvodine. Zavisno od proizvođača, lampe u solarijumima bi trebalo da se menjaju nakon 500 ili 1.000 sati rada, ali u našoj zemlji ne postoji zakonska regulativa koja bi na to obavezivala vlasnike solarijuma. Ipak, u toplim danima koji su pred nama, ne treba zaboraviti zaštiti se i od Sunca, kažu na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.(→Press Clipping)

130 dece izvršilo samoubistvo po nalogu “plavog kita”

Nedavno je i do naše zemlje stigla igrica “plavi kit” u kojoj se deca pozivaju na samopovređivanje, a onda i na samoubistvo. U svetu je do sada oko 130 dece izvršilo samoubistvo “po nalogu” igrice, a kod nas na sreću, toga još nije bilo. U javnosti se pojavila informacija o jednom jedanaestogodišnjem dečaku koji je pokušao da obriše igricu, ali su mu stigle pretnje da će mu pobiti porodicu, ako to učini. U igrici deca dobijaju zadatke koje treba da ispune, a oni uključuju samopovređivanje i svaki naredni zadatak opasniji je od prethodnog. Šibul kaže da roditelji treba da proveravaju šta im deca rade, pa i da vide kako provode vreme na internetu.
“Ne treba da se dozvoli bezuslovno korišćenje interneta, ali je pitanje koliko to roditelji mogu da kontrolišu i kolike su im kognitivne sposobnosti i znanje na osnovu kojih mogu da provere i vide šta im deca rade. Da bi neko bio dobar roditelj trebalo bi da bude psihički zdrav i ima prave sisteme vrednosti. Da stalno radi na sebi. A za to spremno tek oko pet odsto ljudi” – kaže Šibul i zaključuje da su u ovim situacijama u pitanju višeslojni problemi. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply