Fotografije đačkih knjižica preplavile društvene mreže

Papir, kažu, svašta trpi. Tako je bar bilo nekad. Danas bi se moglo reći kako su društvene mreže preuzele trpno stanje. Posle selfija, belfija, fotografisanja onog šta jedemo, na red su širom regiona, pa i Bosne i Hercegovine, došle đačke knjižice. Verovatno isti oni roditelji koji se groze kada vide “nezamagljenu” fotografiju nepoznatog deteta, pred celim svetom, pred očima i poznatih i nepoznatih prostre bez trunke kajanja fotku kojom valjda žele da kažu: “Evo, ako mi ne verujete… Koza možda laže, ali rog ne laže.” A gde je tu privatnost deteta?! Neko bi rekao kako to čine roditelji ponosni na sve petice svog naslednika. Međutim, moda se razvija i ne zaustavlja se samo na peticama. Na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru viđaju se i “bedne” trojke, pokazujući (ispravno) kako ponos roditelja ne zavisi od (pr)ocene tamo nekog učitelja, nastavnika ili profesora.
Nekada je bila dovoljna reč poznanika, komšije, pa čak i bližnjeg svog da mu poverujemo s kojom ocenom je njegovo dete završilo školsku godinu i da li je upisalo željeni fakultet. Danas to očigledno nije dovoljno. Zbog čega? Zato što ne verujemo više nikome, što preveliki značaj dajemo mišljenju okoline, što smo se okrenuli od porodice umesto ka vlastitoj porodici, što smo željni pažnje, što želimo da se pohvalimo nečim što je sasvim normalno (završiti školsku godinu), što u dnu duše i dalje maštamo da komšiji crkne krava, da nasekiramo “tamo nekog ko nas sigurno mrzi” i čije dete nije tako “uspešno” kao naše, ili ipak zato što očajnički želimo da se vrate one bezbrižne godine?! Šta je sledeće, dragi roditelji? Ne brinite. Dajte sebi oduška. Jer, društvene mreže trpe baš sve.

Prve rang-liste na fakultetim

Većina fakulteta objavila je preliminarne liste primljenih kanidata, koje su pokazale da je granica za budžetske studije najčešće niža nego prošle godine. Čak 98,78 poena bilo je neophodno prošle godine za budžetske studije softverskog inženjerstva na ETF-u u Beogradu, dok je sada, prema preliminarnim podacima, crta povučena na 89,44. – Jedini razlog za ovo smanjenje je to što smo ove godine povećali kvote. Međutim, viša je prosečna ocena maturanata, odnosno njihovog uspeha iz srednje škole, ona je sada 4,71 – priča dekan ETF-a dr Zoran Jovanović.
Granica za budžet niža je i na Fakultetu bezbednosti. – Za 390 mesta, od čega 150 na budžetu, konkurisalo je 642 maturanata. Poslednji kandidat u okviru budžetske kvote ima 85,74 poena. Neki od razloga što su brucoši ove godine upali i sa manje bodova su ti što je manje njih polagalo i to što su srednjoškolski udžbenici novi i drugačiji – priča dekan Fakulteta bezbednosti prof. dr Ivica Radović.
Za mesto na Pravnom koje finansira država lane je bilo neophodno 72,18 poena, dok je sada dovoljno 70,12. Na FON-u je za studije mendžmenta i organizacije granica 82,02 poena, a za IT studije 86,82. Jedan od retkih profila gde je za budžet potrebno više od 90 poena, 90,14, jeste naftno-petrohemijsko inženjerstvo na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, dok je nešto manje, 89,80, potrebno za smer farmaceutskog inženjerstva na istom fakultetu. Ipak, na nekim drugim smerovima tog fakulteta ostalo je mesta i za upis u drugom roku. – Najmanje poena za budžetsko mesto bilo je potrebno na programu finansije, bankarstvo i osiguranje u Subotici, 53,12, a najviše za računovodstvo i reviziju u Novom Sadu, 89,34 – kažu sa Ekonomskog fakulteta u Subotici. Softversko inženjerstvo u Kragujevcu mogu upisati kandidati sa više od 84,40 poena, dok su školarine oslobođeni oni sa više od 85,20.
Prema listi Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji prima 450 budžetskih studenata, minimum je 78,80 poena. Na medicini u Nišu potrebno je 69,74 poena, dok na samofinansirajuće studije maturanti mogu da se upišu i sa 64,20. Kako su kandidati mogli da konkurišu i polažu prijemni na više fakulteta, tek po objavljivanju konačne rang-liste znaće se koliko njih se opredelilo za koji, a promeniće se i granica sa poenima neophodnim za upis. Univerzitet u Beogradu konačne podatke objaviće 10. jula, kako bi se upis završio do 14, dok je na većini drugih univerziteta ovaj rok duži.

Ministarstvo: Tri nova predmeta za osnovne škole

Ministarstvo prosvete Srbije saopštilo je 30. juna da su spremni nastavni planovi i programi za tri nova predmeta u petom razredu osnovne škole tehnika i tehnologija, informatika i računarstvo, i fizičko i zdravstveno vaspitanje. Čim ti dokumenti budu objavljeni u “Prosvetnom glasniku”, slede izmene Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi. Ministarstvo je navelo da je obučeno 60 nastavnika informatike za nove sadržaje iz programiranja u petom i šestom razredu.  Sav nastavni materijal, video-lekcije i priprema za nastavnike tokom jula će biti dostupna i na sajtu petlja.org.
Ministarstvo kaže da je interesovanje škola i nastavnika za obuku “prevazišlo sva očekivanja”. Planiralo se 200 škola, ali je zahtev podnelo 579 škola, a potom još 30. Za obuku je zainteresovano 13.000 nastavnika. Ministarstvo prosvete u saradnji s Ministarstvom kulture radi na projektu e-lektire da bi svi učenici imali pristup digitalizovanoj biblioteci. U pilot-projekat E-prosveta od jeseni biće uključeno 200 škola uz korišćenje “elektronskog dnevnika”.

Sastanak povodom konferencija Kina-CIEZ 

Pripremni sastanak povodom održavanja međunarodnih konferencija – Petog dijaloga o politikama u obrazovanju Kina-CIEZ i Četvrtog sastanka Konzorcijuma institucija visokog obrazovanja NR Kine i CIEZ, održan je u petak 30. juna na Univerzitetu u Novom Sadu. Kako je saopšteno sa tog Univerziteta, radi se o konferencijama koje će biti održane u okviru kineske Inicijative “16+1”, koja za cilj ima intenziviranje i proširivanje saradnje Kine sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope (Kina-CIEZ) u oblasti investicija, transporta, finansija, nauke, obrazovanja i kulture. Konferencije će biti održane na Univerzitetu u Novom Sadu u septembru 2017. godine.

Srpskim takmičarima 46 medalja na Matematičkom kupu

Učenici iz Srbije osvojili su 46 medalja na petom Kupu Matematičke gimnazije, međunarodnom takmičenju u matematici, fizici i informatici. Kako je navedeno, srpski đaci okitili su se sa pet zlatnih, 18 srebrnih i 23 bronzane medalje, a za najboljeg matematičara na takmičenju proglašen je učenik prvog razreda Matematičke gimnazije Jovan Toromanović. Na zatvaranju Kupa najuspešnijim timovima pehare su uručili pomoćnica ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije Irini Reljin, vodeći srpski matematičar u oblasti teorije skupova i analitičke tipologije na svetu Stevo Todorčević i menadžer korporativnih komunikacija Piraeus banke Miroslava Nešić Bikić koja već petu godinu zaredom finansijski i organizaciono podržava Kup Matematičke gimnazije. Ovogodišnje takmičenje okupilo je više od 160 takmičara i 30 ekipa iz 13 evropskih zemalja, a našu zemlju predstavljalo je šest timova iz Beograda, Valjeva i Pančeva.

Matić: Razvoj informatike i savremeni pristup 

Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta za učenike starijih razreda osnovne škole, samo je prvi korak ka savremenom obrazovanju, a razvoj digitalnog društva imaće prioritet u programu Vlade Srbije, rekla je 29. juna državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Ona je na konferenciji za novinare u Galeriji Muzeja nauke i tehnike rekla  da je pružena institucionalna podrška u saradnji sa civilnim sektorom, kako bi nastava novog, obaveznog predmeta informatike u petom razredu osnovne škole bila sprovedena na adekvatan i efikasan način. Program koji će petaci u predstojećoj školskoj godini izučavati u okviru ovog predmeta, treba da bude u skladu sa modernom metodologijom koja razvija algoritamsko mišljenje kod najmlađih. “Isto tako, taj program treba da bude dostupan svima ne samo da bi sa njim mogli da se upoznaju nastavnici, učenici petog razreda i njihovi roditelji, već i svi osnovci, odnosno srednjoškolci, studenti, svi mladi koje ne znaju osnove programiranja, kao i zainteresovana, šira javnost”, rekla je državni sekretar. Ona je istakla da ovi projekti daju poseban doprinos prioritetnim oblastima u programu Vlade Srbije – obrazovanju i razvoju digitalnog društva.

Treći OpeNS day

U Novom Sadu u petak  je održan treći OpeNS day, manifestacija čiji je cilj da javnost, sa akcentom na mlade, informiše o značaju titule Omladinska prestonica Evrope i da na atraktivan i zanimljiv način predstavi viziju Novog Sada 2019. godine. Interaktivni performansi i večernja dešavanja, koja je organizovao Opens trebalo bi da animiraju mlade kako bi dali neke svoje ideje o tome šta bi i kako trebalo uraditi za njih. Takođe, želja organizatora je i da se podigne svest o značaju same titule Omladinska prestonica kulture. Osim interaktivnih dešavanja organizovana je i izložba slika, koncerti i druge aktivnosti sa ciljem animiranja mladih i podizanja svesti o šansi koju pruža titula omladinske prestonice. https://www.youtube.com/watch?v=1ktGtPP-cS0

Do 10. jula prijave za Studije budućnosti Beogradske otvorene škole

Do 10. jula svi studenti četvrte godine osnovnih studija, apsolventi ili studenti master studija mogu da se prijave na jednogodišnji program Beogradske otvorene škole (BOŠ) “Studije budućnosti”. BOŠ organizovanjem tog programa želi da studente upozna s trendovima u svetu i spremi ih za tržište rada, saopšteno je 30. juna. Studenti će pored predavanja imati mentora koji će im biti karijerni savetnik, i praksu u nekoj od najvećih kompanija, organizacija i institucija u Srbiji. Kroz taj oblik neformalnog obrazovanja za 25 godina je prošlo 1.200 studenata.

Zakasneli interes za nauku (i naučnike)

Zanimljivo je da nauka (i naučnici), iako je jedna od najvažnijih oblasti u državi, uopšte nije bila u fokusu javnog mnjenja, medija, niti političara, sve do prošlogodišnje „naučne pobune”, o čemu je naš list prvi izvestio javnost i nastavio da to čini na prvim stranama „Politike”. Sve je počelo kada je ministar prosvete dr Srđan Verbić 12. aprila 2016. godine raspisao Konkurs za naučnoistraživačke projekte za period 2016–2020. godine, objašnjavajući da nije imao drugog izbora, jer je projektni ciklus istekao, a vlada nije formirala Nacionalni savet za nauku čiji glas odlučuje o ovom pitanju.
Već posle nekoliko dana, „Politika” je objavila dokument koji je bio spreman za sednicu vlade, a kojim se konkurs poništava kao nezakonit. Verbić je ovu informaciju saznao od nas i nije želeo da komentariše, osim da je neprijatno iznenađen. Na sajtu Ministarstva prosvete potom se pojavilo saopštenje za naučnike sa uputstvom da veruju samo u dokumente sa potpisom i pečatom Verbića i MP, a ne medijima i dezinformacijama koje su se rašile putem društvenih mreža.
Tadašnji državni sekretar prof. dr Vera Dondur ocenila je potez o mogućem obaranju konkursa kao „pucanj u prazno” i objasnila da Ministarstvo prosvete nije imalo drugu mogućnost jer je Savetu mandat istekao u maju 2015. Prethodni projektni ciklus završen je krajem 2014. godine i već dva puta produžavan kako istraživači ne bi ostali bez plata. Agonija je trajala nekoliko nedelja, da bi se ispostavilo da je naš izvor bio u pravu. Vlada Srbije je na sednici 6. maja poništila konkurs i produžila ciklus za šest meseci, uz obrazloženje da su dokumenti doneti u suprotnosti sa više zakona i Ustavom Srbije.

Dečija likovna kolonija “Park lepih želja”

Udruženje likovnih umetnika Stara Pazova organizovalo je u četvrtak 29. juna prvu dečju likovnu koloniju “Park lepih želja”. Slikari iz ovog udruženja crtali su u pazovačkom parku zajedno sa decom osnovnih škola Pinki i Aranicki, škole za osovno i srednje obrazovanje Antona Skala, decom iz hraniteljskih porodica i Društva za afirmaciju invalida Feniks. Ovu koloniju je pazovačko udruženje slikara ostvarilo zahvaljujući pomoći Opštine Stara Pazova, a nastali radovi biće izloženi na godišnjoj izložbi udruženja krajem godine. https://www.youtube.com/watch?v=3NavER5jVl0

Kroz letnju školu mladi uče o vrednostima EU

Osmodnevna “Kreativna EU letnja škola”, koju su Novom Sadu ovih dana pohađali mladi uzrasta od 15 do 20 godina, počela je u subotu 24. juna obilaskom “Startit centra”. Svi polaznici škole imali su priliku da u Centru slušaju o programima razmene studenata i programima Evropske unije (EU), ali i da se upoznaju sa kreativnim industrijama, odnosno poslovima u IT sektoru, arhitekturi, grafičkom dizajnu, video-produkciji itd, koji se sve više u našem gradu, ali i svetu razvijaju. Kako nam je koordinatorka tog projekta Daniela Vukov Rus objasnila škola obuhvata tri aspekta edukacije mladih, a to su programi za mlade, učenje praktičnih veština u kreativnim industrijama i upoznavanje institucija i organizacija koje se bave takvom vrstom posla u Novom Sadu. „Upoznavanje kreativnih industrija jeste jedan od ciljeva ’Kreativne EU letnje škol’, a sa druge strane naša osnovna ideja je da se kroz radionice i posete institucija u gradu, mladi upoznaju sa vrednostima Evropske unije, odnosno sa mogućnostima koje ona pruža“, kazala je naša sagovornica, dodajući da mentori koji su profesionalci u svom poslu, najpre prenose svoje znanje mladima o kreativnoj industriji i mogućnostima koje ona pruža, a potom ih i uče praktičnim veštinama u oblastima organizovanja događaja, video produkcije, grafičkog dizajna i onlajn marketinga putem društvenih mreža.
Polaznici škole će, podeljeni u grupe, imati zadatak da na samom kraju osmodnevnog kursa osmisle sami neku vrstu kampanje, koristeći se usvojenim znanjem i veštinama. „Timskim radom će kreirati kampanju na društvenim mrežama, pa će tako grupa za grafički dizajn kreirati vizuelni identitet, grupa za video produkciju napraviće video u kom će preneti poruku svojim vršnjacima, a grupe za društvene mreže će osmisliti kako i kada plasirati informacije o kampanji putem interneta“, rekla je koordinatorka projekta “Kreativna EU letnja škola” Daniela Vukov Rus, dodajući da će grupa za planiranje događaja morati da organizuje završni događaj na kom će osmišljena kampanja biti predstavljena.

Završnica letnje škole mladih u KC “Lab”

„Završnica kursa održana je  u kulturnom centru “Lab”, gde su se njihovi vršnjaci samoorganizovali i stvaraju neformalnu alternativnu inicijativu, što naše polaznike može dodatno da motiviše i gde mogu da vide da je potrebno malo dobre volje, ako imate dobru ideju“, napominje ona.
Kako saznajemo, mladi veoma su zainteresovani za ovakvu vrstu projekata, te da su na samom konkursu imali veliki broj prijavljenih. Najviše zainteresovanih bilo je za grupu za video produkciju, a najmanje za onlajn menadžment, ali da su, kroz selekciju, odabrali da kurs pohađa 25 đaka, u grupama od po četiri do sedampolaznika.
Mladi su tokom prethodnih dana obilazili Rektorat, gde su se upoznali sa osnovama kampanje u kreativnim industrijama, ali i Galeriju Matice srpske, gde su nakon obilaska učestvovali u kreativnoj radionici i kroz lego kocke izražavali svoje tumačenje doma.  su polaznici obilazili i Kinesku četvrt i mnoge neformalne inicijative mladih. Projekat “Kreativna EU letnja škola” realizovalo je Udruženje “Sinema siti”, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji i EU info point-om Novi Sad. Kako smo saznali u planu je sličan projekat i na jesen, kada bi mladi posećivali kulturne institucije i edukovali se za te oblasti i poslove.

“Kreativna EU letnja škola”: Put do profesije

„Mnogi su zainteresovani za grafički dizajn, video produkciju, ali nemaju priliku da se u školi upoznaju sa tim oblastima, a naši obrazovni programi su generalno šturi i sami profesori kada žele nešto više, često to ne mogu jer ih program ograničava. Možda niko od njih neće postati grafički dizajner ili režiser u budućnosti, ali možda će neki i shvatiti da je baš ta profesija ono čime žele da se bave“, rekla nam je Daniela Vukov Rus, ističući da postoji mnogo mladih koji žele da isprobavaju i uče nove stvari, ali i da testiraju sebe i da istražuju.

Praistorijske biljke u Muzeju Vojvodine

U Muzeju Vojvodine se uvek radi i dešava nešto zanimljivo. Ako ovih dana u prolazu obratite pažnju na naizgled neugledno rastinje sa druge strane ograde – ono što ćete moći videti jeste oživljena prava praistorija. U bašti su zasađene biljke koje su bile karakteristične za Vojvodinu u praistoriji ili u kasnijim istorijskim periodima. https://www.youtube.com/watch?v=czyblITc3b8

Knjige, zlatnici, laptopi najboljim beogradskim đacima

Najbolje učenike Beograda “djake generacije” iz 203 osnovne i 87 srednjih škola u golavnom gradu u petak  su nagradli ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević i gradonačelnik Siniša Mali. Na svečanosti u Skupštini grada najuspešniji osnovci dobili su komplete knjiga Ive Andrića, srednjoškolci laptope, a i jedni i drugi i “kolekcije zlatnika” s likovima znamenitih ličnosti Srbije.  Iako su Ministarstvu prosvete stizali zahtevi da se iz jedne škole proglasi po dvoje ili troje najuspešnijih djaka, ministar je rekao da se tako nije moglo, jer najbolji “može biti samo jedan”.  “Vi ste već uspešni ljudi i sigurno ćete tako nastaviti”, rekao je Šarčević nagradjenim djacima. Dodeljujući priznanja, Mali i Šarčević su ocenili da treba stvoriti uslove da izuzetno nadareni djaci ostanu u Srbiji, a ne da svoju budućnost i uspeh traže u svetu.

Novi Pazar: Više od 1.000 prijavljenih na Državnom univerzitetu

Za upis u prvu godinu osnovnih i integrisanih akademskih studija na jednom od 22 studijska programa na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, u prvom upisnom roku konkurisalo je 1.025 svršenih srednjoškolaca, saopštila je  ta visokoškolska ustanova. “Ove godine budući brucoši najviše interesovanja pokazali su za studijske programe vaspitač u predškolskim ustanovama, arhitektura, biologija i rehabilitacija. Takodje, na očekivanu pažnju naišla su i dva nova programa – softversko inženjerstvo i poslovna informatika”, navodi se u saopštenju.
Polaganje prijemnih ispita obavljeno je 30. juna i 1. jula, a raspored će biti objavljen na sajtu Univerziteta. Konačna rang lista biće poznata 5. jula. Prema kvoti koji je odobrila Vlada Srbije, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ima 1.060 mesta, od kojih je 755 budžetskih.

Svilajnac nagradio najbolje učenike

Opština Svilajnac u četvrtak uveče je svečanom akademijom obeležila Dan opštine. Na svečanosti su uručene nagrade najboljim učenicima osnovnih i srednjih škola, pa je tako svaki đak generacije dobio je po 30.000 dinara, a učenici koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim takmičenjima, po 10.000 dinara. Uručene su i zahvalnice i povelje zaslužnim pojedincima i ustanovama. Povelja je uručena i prestonici Austrije – Beču za pomoć u otklanjanju posledica poplava 2014, kao i građanima Svilajnca, za novčanu pomoć koju su prikupili, kroz razne akcije, za lečenje teško obolelog dečaka Dušana Todorovića iz sela Kušiljeva.

Novi Sad: “Humani ponedeljak” za devetogodišnju Teodoru

Tеodora Škrivanj jе dеvеtogodišnja dеvojčica iz Novog Sada koja od trеćе godinе bolujе od vеoma rеtkе Batеnovе bolеsti. Trеnutno u Srbiji, osim Teodore, postoji još samo jеdno dеtе kojеm jе dijagnostifikovana ova bolеst. Tеodora jе bila podvrgnuta trеtmanu matičnim ćеlijama u Kini koji nijе dao očеkivanе rеzultatе, a od prošlе godinе jе stopostotni invalid – nе možе da hoda, govori, niti da vidi. Obolеli od Batеnovе bolеsti živе u prosеku od 8 do 12 godina. Ono što uliva nadu da ćе Tеodorina bolеst uspеti da sе zaustavi jе pronalazak lеka u Sjеdinjеnim Amеričkim Državama koji jе nеdavno odobrеn za korišćеnjе. U Evropi jе u toku poslеdnja faza procеdurе njеgovog rеgistrovanja i odobravanja. Tеodora bi 12. jula trеbalo da otputujе u Nеmačku na daljе lеčеnjе i tamo da dočеka skorašnji počеtak primеnе tog lеka koji sе kroz katеtеr ubrizgava dirеktno u mozak. JKP “Gradsko zelenilo” poziva posеtiocе Štranda, da u ponеdеljak, 3.jula, još jеdnom pokažu humanost na dеlu i dobrovoljnim prilozima koji zamеnjuju ulaznicu za plažu pomognu pokrivanjе dеla troškova puta i boravka Tеodorе i njеnе majkе u Nеmačkoj.

Vremeplov: Žan Žak Ruso

Na jučerašnji dan 2. jula 1778 godine umro je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno “Deklaracije o pravima čoveka i građanina”. Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Smatrao je da je čovek po prirodi pravičan i dobar, ali da njegovu prirodu guše nepravični, iskvareni i nerazumni sistemi vladavine i egiostični nagoni. Tvrdio je da su ljudske ustanove prolazne, ali da su trajnije ako su zasnovane na principima uma i na načelima društvenog ugovora koji jednako obavezuje vladare i podanike. Idealizovao je prvobitno “prirodno stanje”, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu “Emil”. Religiozni deo tog dela, “Ispovest savojskog vikara”, ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu “Seoski vrač”, melodramu “Pigmalion” i napisao je “Muzički leksikon”, “Disertaciju o modernoj muzici”, “Pismo o francuskoj muzici”. Ostala dela: “Društveni ugovor”, “Rasprava o naukama i umetnostima”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima”, “Julija ili Nova Eloiza”, “Pismo Dalamberu”, “Pisma sa planine”, “Ispovesti”.

Vremeplov: Zabranjen rad dece ispod devet godina

Drugog jula 1819 godine u  Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe od 16 godina ograničen je na 12 časova dnevno.

Vremeplov: Herman Hese

Na jučerašnji dan 2. jula 1877 godine rođen je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Pisao je i poeziju, pojedine njegove pesme su antologijske vrednosti. Osnovna tema njegove proze je nesklad između kontemplativnog i čulnog. Specifična neprilagođenost normama savremenog građanskog poretka učinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani “Peter Kamencind”, “Pod točkom”, “Gertruda”, “Roshalda”, “Demijan”, “Sidarta”, “Stepski vuk”, “Igra staklenih perli”, “Narcis”, “Zlatousti”.

Vremeplov: Ernest Hemingvej

Drugog dana jula 1961 godine samoubistvom je okončao život američki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu i sećanja na taj period opisao je u romanu “Zbogom oružje”, iskustva iz Španskog građanskog rata u romanu “Za kim zvona zvone”, a na putu po Africi nastali su “Snegovi Kilimandžara” i “Zeleni bregovi Afrike”. Nastojao je da reporterski beleži činjenice, što je karakteristika “škole” pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Isticao je snagu osnovnih ljudskih nagona i duboku žudnju za intenzivnim životom. Ostala dela: romani “Starac i more”, “Pokretni praznik”, “Prolećne bujice”, “Sunce se ponovo rađa”, “Smrt u popodnevu”, “Imati i nemati”, “Preko reke pa u šumu”, drama “Peta kolona”.

Vremeplov: Borislav Pekić 

Srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu umro je na jučerašnji dan 2. jula 1992. godine. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji “Savez demokratske omladine Jugoslavije” posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani “Vreme čuda”, “Hodočašće Arsenija Njegovana”, “Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana”, “Kako upokojiti vampira”, “Zlatno runo”, “Atlantida”, “Novi Jerusalim”, “Argonauti”, “Pisma iz tuđine”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”, drame “Kako zabaviti gospodina Martina”, “Na ludom belom kamenu”, scenario za film “Dan četrnaesti”.

Vremeplov: Dejan Medaković

Dejan Medaković, srpski istoričar umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. godine umro je 01. jula 2008.  godine. Rođen je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Radio je u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom “Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka” 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je “Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske”. Bavio se sirokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše – srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i naučnih projekata, poput “Vukove zadužbine”. Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: “Beograd na starim gravirama”, “Srpski slikari 18. veka”, “Putevi srpskog baroka”, “Svedočenja”, “Istraživači srpskih starina”, “Barok kod Srba”, “Savina”, “Sent Andreja”, “Letopis Srba u Trstu”, “Srbi u Beču”, koautor “Istorije srpskog naroda” 1-10 SKZ, “Hilandar”, sećanja: “Efemeris” 1-5.

Vremeplov: Letnje Univerzitetske igre

Prvog jula 2009 godine u  Beogradu su započele Letnje Univerzitetske igre, 25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz 145 zemalja sveta.

Vremeplov: Jovan Vujić – Joca

Jovan Vujić – Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda rođen je 1. jula  1863 godine. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.

Vremeplov: Bakunjin 

Ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizma umro je  1. jula 1876 . Posle vojne akademije služio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao po Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, istupajući protiv carskog samodržavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je naložila da se vrati u zemlju, a kada je to odbio lišila ga je plemićke titule i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je učestvovao u praškom ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti ustanka uhapšen je i osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena doživotnom robijom, posle čega je izručen ruskim vlastima i prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata “Zemlja i sloboda”, a 1869. je osnovao tajnu organizaciju “Alijansa socijalističke demokratije”. Na Haškom kongresu 1872. isključen je iz Prve internacionale. Dela: “Državnost i anarhija”, “Knutogermanska imperija i socijalna revolucija”.

Vremeplov: Stiv Tešić

Stojan Stiv Tešić, srpsko američki književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara  umro je 1. jula 1996. godine. Rođen je u Srbiji, kao dete doseljen je u SAD, diplomirao je na Univerzitetu Indijana, a na Kolumbija univerzitetu je napisao svoje prve komade. Njegova dramska dela doživela su veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario filma “Četiri druga”. Ministarstvo za dijasporu vlade republike Srbije ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: “Breaking Away”, “Eyewitness”, “Four Friends”, “The World According to Garp”, “American Flyers”, “Eleni”. Igrani komadi: “Nourish The Beast”, “The Carpenters”, “Division Street”. Romani: “Summer Crossing”, “Karoo”.

Vremeplov: Milan Oklopdžić Mika

Srpski književnik Milan Mika Oklopdžić. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je izvesno vreme i predavao umro je 1. jula 2007 godine. Svoje američko iskustvo – u SAD je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom – pretočio je u prvi roman “CA bluz”. Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.

U Srbiji anksiozno čak 80 odsto dece

Problemi u porodici i loši odnosi, alkoholozam oca ili majke, pritisak u školi, kao i drugi problemi navode većinu adolescenata na pomisao o samoubistvu, a neretko se dešava i da neki pređu tu granicu i realizuju svoje misli. Nedavno se u dva dana ubilo dvoje maloletnika u Srbiji, a to nisu prvi takvi slučajevi od početka godine. Mnogi pamte kada se prošle godine tinejdžera obesio o drvo pored Tise zbog, kako se pretpostavlja, nemaštine u kojoj je živeo. Psiholog Aleksandar Šibul kaže da roditelji često ne primećuju promene na svojoj deci, jer su obuzeti svojim mukama, a najveća od svih je siromaštvo.
Škola je za decu frustrirajuća, jer nastavnici imaju zahteve, a ništa ne nude, ocenjuje Šibul. Smatra da deca ne mogu da odgovore na pritisak i sve što se od njih traži, stalna odgovaranja i kontrolne zadatke. “Istraživanje iz 2012. godine pokazalo je da je u Srbiji 80 odsto dece anksiozno. Upitanju je faktor škole, koji je negativan. Pred decu se postavlja standard, svojevrsna uravnilovka, a u odnosu na standard neki su pametniji, a neki lošiji. Nastavnike zanima izlaz, rezultat, a ne dete pojedinačno. Takav pritisak je za decu težak i istiskuje malo biće iz života”, navodi Aleksandar Šibul i napominje da je škola tek jedan od faktora sredine koji utiču na mlade ljude tako da ih vode i u samoubistvo.

Za bezbednosti dece na internetu pozovi 19833

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je u februaru povodom početka rada Nacionalnog kontakta centra za bezbednost dece na internetu, da sada svi građani, uključujući i decu i maloletna lica, mogu da se obrate tom centru ukoliko žele da dobiju savete iz oblasti bezbednosti na internetu ili upute prijavu ugrožavanja bezbednosti dece na internetu. Građani mogu da prijave zloupotrebu interneta i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu na broj telefona 19833, slanjem mejla na adresu bit@mtt.gov.rs  ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs .
Faktori sredine su i siromaštvo, svađe, trzavice i nesređeni odnosi, a često i alkoholizam u porodici. “Roditelji su obuzeti sobom i svojim problemima i ne vide probleme deteta. Takva je situcija u haotičnim porodicama. Neki ne vide šta se dešava, a neki nemaju ni čulo da primete promene kod deteta. Mnogi ne znaju kome da se obrate, nije im lako da dođu do psihologa, a odlazak kod privatnog psihologa košta. Ljudi ne mogu da se reše problema, a siromaštvo je najveći faktor takve situacije.

Deca rastu u očaju: Nemaju izlaz

Većina ljudi danas živi teško i imaju novca samo da pokriju osnovne potrebe”, smatra psiholog Aleksandar Šibul. Ocenjuje da je u našim porodicama jako prisutan i alkoholizam, te deca iz takvih porodica rastu u očaju, u uslovima iz kojih ne znaju gde i kako da pobegnu, što je sve jedna velika nesreća. “Statistika kaže da u našoj zemlji svake godine na 7.000.000 ljudi njih 1.000 izvrši samoubistvo. To možda statistički nije veliki broj, ali realno to jeste veliki broj samoubistava. Pored toga, koliko je još dece koje pomisle na samoubistvo, a to su verovatno svi adolescenti. Neki od njih to i učine. Oni koji nemaju izlaz”, izjavio je sagovornik.
Nedavno je i do naše zemlje stigla igrica “plavi kit” u kojoj se deca pozivaju na samopovređivanje, a onda i na samoubistvo. U svetu je do sada oko 130 dece izvršilo samoubistvo “po nalogu” igrice, a kod nas na sreću, toga još nije bilo. U javnosti se pojavila informacija o jednom jedanaestogodišnjem dečaku koji je pokušao da obriše igricu, ali su mu stigle pretnje da će mu pobiti porodicu, ako to učini. U igrici deca dobijaju zadatke koje treba da ispune, a oni uključuju samopovređivanje i svaki naredni zadatak opasniji je od prethodnog. Psiholog Aleksandar Šibul kaže da roditelji treba da proveravaju šta im deca rade, pa i da vide kako provode vreme na internetu.
“Ne treba da se dozvoli bezuslovno korišćenje interneta, ali je pitanje koliko to roditelji mogu da kontrolišu i kolike su im kognitivne sposobnosti i znanje na osnovu kojih mogu da provere i vide šta im deca rade. Da bi neko bio dobar roditelj trebalo bi da bude psihički zdrav i ima prave sisteme vrednosti. Da stalno radi na sebi. A za to spremno tek oko pet odsto ljudi”, kaže Šibul i zaključuje da su u ovim situacijama u pitanju višeslojni problemi. (→Press Clipping)

By admin

Leave a Reply