Vesti – 05.07.2017.

Objavljeni rezultati raspodele po srednjim školama

Zvanični rezultati raspodele učenika po srednjima školama i obrazovnim profilima, objavljeni su prema kalendaru upisnih aktivnosti, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo prosvete Srbije. Time je, kako se navodi, raspoređeno 64.337 učenika koji su iskazali želje, a najtraženiji obrazovni profili su i ove godine iz područja rada, zdravstvo i socijalna zaštita. Kako se navodi, svaki učenik je imao pravo da iskaže 20 opredeljenja, popularno nazvanih želja, a tom prilikom je 84,06 odsto raspoređeno u jednu od prve tri iskazane želje. Prva želja je ispunjena za 39.084 učenika, druga želja za 10.142 a treća 4.858 učenika.
Ovo predstavlja dobar rezultat, jer su učenici, kako je istaknuto u saopštenju, dobro sagledali ostvarene bodove na kraju osnovne škole i one koji su do sada bili potrebni za željeni obrazovni profil. Za neraspoređene učenike kojih je posle prvog upisnog kruga 1.470, preostalo je 2.946 mesta u odeljenima trogodišnjih i 5.334 u odeljenjima četvorogodišnjih obrazovnih profila. Kako je navedeno, u trogodišnje obrazovne profile je upisano 10.515 učenika, a u četvorogodišnje 53.822. od čega je u gimnazijama 15.763 učenika, dok je među najpopularnijih 16 obrazovnih profila u Srbiji polovina u medicinskim školama. Visok indeks popularnosti je i za elektrotehničara informacionih tehnologija u elektrotehničkim školama, kao i profili u Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu, navodi se u saopštenju. https://www.youtube.com/watch?v=ElEy–3Cx4E

Šarčević sa Rufom o strukturnim reformama u prosveti

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je 3. jula sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i predstavnicima Svetske banke o sveobuhvatnim strukturnim reformama u prosveti koje treba da doprinesu boljem i bržem privrednom napretku u Srbiji. “Vodili smo se idejom stvaranja jedinstvene platforme u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave uz pomoć koje smo već pronašli optimalna rešenja za funkcionisanje sistema”, rekao je Šarčević i dodao da se efekti rada vide već sada iako je očekivano vreme za prve rezultate septembar 2018 godine.  Šarčević je tokom sastanka upoznao delegaciju MMF sa aktivnostima koje je Ministarstvo preduzelo po pitanju racionalizacije u prosveti, saopštilo je Ministarstvo prosvete.  On je naveo da je prvi korak optimizacije školskog prostora napravljen u Beogradu, a da se sa Svetskom bankom radi na projektu mreže škola u celoj Srbiji gde će aktivnosti na tom planu biti nastavljene i tokom sledeće godine.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi Džejm Ruf boravi u Beogradu povodom sedmog razmatranja rezultata u sprovođenju aktuelnog stendbaj aranžmana Srbije.  U okviru sedmog razmatranja aranžmana , sagledavaju se obaveze koje su dogovorene ekonomskim programom kao i mere i rezultati ekonomske politike koje će biti sprovedene u narednom periodu.

Trećina praznih klupa na smeru budućnosti

Odeljenja darovitih za računarstvo predviđena su u 13 gimnazija, ali su upisne kvote popunjene samo u četiri. – U Matematičkoj gimnaziji sva mesta zauzeta, u preostalih sedam u kojima postoje odeljenja za obdarene matematičare ostalo slobodnih mesta.
Raspored učenika po smerovima srednjih škola u prvom krugu upisa u srednje škole pokazao je da talenata koji žele da nastave školovanje u specijalizovanim odeljenjima gimnazija među osmacima ima znatno manje nego što je prosvetni sistem očekivao. Od predviđenih 300 mesta za učenike posebno obdarene za informatiku i računarstvo ostalo je čak 115 nepopunjenih uprkos tome što IT kao poziv budućnosti obrazovna vlast naročito promoviše. Ideja je bila da se ovaj smer uvede u ukupno 13 gimnazija u Srbiji, i da se od septembra prvi put uči po jedinstvenom nacionalnom programu za darovite informatičare.

Prvi brucoški indeksi podeljeni na Tehnološkom

Prve ovogodišnje brucoške indekse na Univerzitetu u Novom Sadu počeo je 3. jula da deli Tehnološki fakultet, na kojem je u prvom upisnom roku popunjeno 186 budžetskih i sedam samofinasirajućih mesta, tako da je slobodnih mesta ostalo i za septembarski rok. Vera Skakun je, zahvaljujući bodovima za odličan uspeh iz novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” i onim koje je osvojila na prijemnom, zaslužila buyetsko mesto na farmaceutskom inženjerstvu. “Ovaj smer bio mi je prva želja, dolazila sam na fakultet na pripreme, pa mi se čini da prijemni i nije bio tako težak i sa ukupno 96,92 boda primljena sam na buyet, pa sad posle upisa mogu bezbrižno na more”, kaže Vera.
Odličan uspeh Marko Gavrilov doneo je iz Gimnazije “Žarko Zrenjanin” u Vrbasu a, kada je na njega dodao bodove osvojene na prijemnom, do budžetskog mesta na smeru petrohemijskog inženjerstva dovelo ga je 94,26 bodova. “Odlučio sam se za ovaj smer jer je u našoj zemlji perspektivan, a ne želim da idem u inostranstvo, nego se nadam da ću se posle završetka studija zaposliti u NIS-u”, kaže Marko. On dodaje da se spremao za prijemni kod kuće i sada je vreme za veliki raspust, prvo Egzit, a zatim more, a onda će morati da traži stan za iznajmljivanje u Novom Sadu – i na jesen na fakultet.
Da bi se odlučila za studije biohemijskog inženjerstva baš u Novom Sadu Neveni Babić, svršenoj gimnaijalki iz Bileća, pomoglo je i to što joj je jedna sestra na UNS-u već završila geodeziju, dok je druga još studentkinja na Ekonomskom fakultetu. “Za četiri godine gimnazije imala sam samo jednu četvorku, ali mi je prijemni iz matematike, možda zato što sam se sama pripremala, bio teži nego što sam očekivala, te sam sakupila ukupno 83,84 boda, što je ipak bilo dovoljno za budžet”, kaže Nevena. Ona kaže da je već dolazila u Novi Sad kod sestara i da joj se kaže jako sviđa, a sviđa joj se i fakultet. Sada, posle upisa, ostaće u Novom Sadu, pa opet kući u Bileću do jeseni.
Na Tehnološkom fakultetu u ponedeljak  su upisivani  brucoši primljeni po prvoj želji, a zatim se budžetska crta pomerila i krenuo je upis ostalih koji su u ovom roku stekli pravo na indeks.

Konačne liste od 3 do 17. jula.

Na ostalim fakultetima UNS-a konačne liste primljenih kandidata u ponedeljak su  objavljene na Poljoprivrednom, Fakultetu tehničkih nauka, Prirodno matematičkom, Tehničkom fakuletu “Mihajlo Pupin” i Pedagoškom u Somboru. Na Filozofskom fakultetu konačne rang liste biće objavljene u četvrtak, a na Medicinskom, Ekonomskom, Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i Učiteljskom s nastavom na mađarskom jeziku u Subotici u petak, dok će Građevinski fakultet u Subotici konačne liste objaviti tek 17. jula. Upis novih studenata u ponedeljak je počeo i na Pravnom, Prirodno matematičkom i Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, a u utorak na Fakultetu tehničkih nauka i Pedagoškom u Somboru. Nove studente ove nedelje dobiće i Poljoprivredni fakultet, na kojem upis počinje u četvrtak i Filozofski, gde upis počinje u petak. Sledeće nedelje podela indeksa počeće u ponedeljak na Medicinskom i fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, u utorak na Ekonomskom i Akademiji umetnosti, a u četvrtak, 13. jula na Učiteljskom fakultetu s nastavom na mađarskom jeziku u Subotici, dok je upis novih studenata na Građevinskom fakultetu u Subotici zakazan za 20. juli.

U toku je šesti Sajam omladinskog turizma

Regionalni Sajam omladinskog turizma “Youth Fair 2017” počeo je u ponedeljak uveče a završen u u utorak na Trgu slobode i u Katoličkoj porti. Kao oprobanu formulu za dobar provod, manifestacija, koja traje već šest godina, ima sajamski deo, ali i muzički, pod nazivom “Get EXCited”, kao zagrevanje za predstojeći “Egzit” festival. “Youth Fair” je večeras otvoren nastupom Kamernog orkestra na Trgu slobode u simboličnih 20 časova i 21 minut, u čast titule Novog Sada kao Evropske prestonice kulture za 2021. godinu. Kroz zajedničku regonalnu promociju, Sajam je usmeren na pozicioniranje Balkana kao jedne od najatraktivnijih destinacija za mlade na svetu. Novi Sad će, uoči “Egzit” festivala, kroz “Youth Fair” odisati pozitivnom energijom, te je želja organizatora da te vibracije prenesu i na ostale manifestacije i događaje koji slede tokom leta u našem gradu i regionu. – Omladinski sajam turizma je  najava najpoznatijeg muzičkog festivala u ovom delu Evrope, ali istovremeno i nukleus odakle je krenula ideja da Novi Sad bude omladinska prestonica mladih – rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. – Upravo sa ovog mesta smo krenuli u pobedničku trku, uspeli i doneli pobedu prošle godine. To smo uspeli svi zajedno – veliki broj omladinskih organizacija, udruženja, Egzit tim, Centar za mir i kultutru i turizam, uz veliku podršku države preko Ministarstva za sport i omladinu. Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić rekao je da je Novi Sad grad mladih, jer ne samo da se danas priča o mladima, već cele godine to pokazuje kroz delovanje i omladinsku politiku.
Dušan Kovačević osnivač Egzita kaže da je Sajam osnovan 2012. godine sa idejom da poveže region i da ga prikaže kao jedan od najznačajniji za omladinski turizam u svetu. Posetioci će moći da uživaju u raznovrsnim besplatnim sadržajima od 18 do 22 sata, i da se upoznaju sa ponudom preko 60 izlagača iz sedam zemalja, turističkom ponudom za mlade na teritoriji Balkana, ali i da se informišu o tome kako mogu postati učesnici zanimljivih projekata koji promovišu najatraktivnije destinacije. Ljubitelji adrenalina moći će da se oprobaju u nekom od predstavljenih sportova, zaplešu, ili da se upuste u avanture novinarskog posla u medijskom kutku, uz mogućnost informisanja koji bi fakultet mogli da studiraju. Kao i prethodnih puta, “Youth Fair” je na jednom mestu okupio sva najatraktivnija mesta u regionu, najrazličitije festivale i manifestacije.(→Press Clipping)

Završena obuka za 60 nastavnika informatike

Informatika se od naredne školske godine uvodi kao obavezan predmet, a završena je obuka za 60 nastavnika informatike za nove sadržaje iz programiranja, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Svi nastavni materijali, video-lekcije i pripreme za nastavnike će već tokom jula biti dostupni na sajtu ministarstva kao i na sajtu petlja.org za sve učenike, nastavnike i zainteresovane građane. Osim obuke za primenu novina u nastavnim programima, od 20. avgusta započeće i obuke nastavnika svih predmeta koji nemaju osnovni nivo digitalnih kompetencija, za dostizanje tog nivoa i osposobljavanje za primenu IKT u nastavničkoj profesiji.

E-lektira i e-prosveta

U saradnji sa Ministarstvom kulture, Ministarstvo prosvete radi na projektu e-lektire kako bi svim učenicima omogućili pristup digitalizovanoj lektiri.
Kroz pilot-projekat e-prosveta od ove jeseni i tokom školske godine biće uključeno oko 200 škola koje će dobiti softver i obuku za korišćenje elektronskog dnevnika.  Što se tiče nabavke računara iz Ministarstva prosveta poručuju da je snimljeno stanje na terenu i da je u toku nabavka računara, kao i da ministarstvo priprema pravilnik o održavanju IKT opreme u školama.  Na osnovu sporazuma sa Majkrosoftom “Oblikuj budućnost – Podrška transformaciji” same škole će moći da kupuju licencirani operativni sistem po povlašćenim cenama od 2 dolara. Kad je reč o povezanosti škola na internet iz ministarštva poručuju da sve škole imaju internet vezu, a da su izdvojena odeljenja u kojima se održava informatika u 93 odsto slučajeva pokrivena internetom.  Sa operaterima mobilne telefonije su se dogovorili o opremanju preostalih 7 odsto škola 4G internetom.

Zajednica instituta Srbije: Pri istim stavovima

Zajednica instituta Srbije ostala je pri istim stavovima kao i lane: prvo da se sredi haotično stanje u nauci za koju država izdvaja nedovoljno novca, pa tek onda raspiše konkurs u kojem bi svi imali iste startne pozicije. Predstavnici instituta zameraju i to što nisu izjednačena zvanja naučnika sa fakulteta i onih iz instituta, pa tako naučni savetnik (najviše zvanje na institutu) nema pravo da drži nastavu, jer mnogi fakulteti to ne dozvoljavaju, iako je u rangu redovnog profesora svuda u svetu.
Pomoćnik ministra za nauku dr Nikola Tanić izjavio je pre nekoliko meseci da je na osnovu primedbi naučnika izmenjen Pravilnik na osnovu kojeg se istraživači biraju u zvanja. Ovaj dokument je nazvan „relaksiranim”, sa blažim kriterijumima, čak i u odnosu na dokument iz 2008. godine. Po njegovim rečima, ispunjeni su ključni zahtevi naučne zajednice, čak i ono što nije traženo na papiru. Činjenica je da, kako god prosvetne vlasti budu odlučile, nezadovoljnih će uvek biti. Videćemo da li će u narednih šest meseci uspeti da završe sve što je neophodno da u januaru 2018. godine ipak raspišu novi konkurs. Nama se čini da će se ponovo ići – na produžetke.

Stara Pazova: Ispod crte za vrtić 60-ak mališana

Ovo je period u godini kada roditelji čiju decu nema ko da čuva, sa zebnjom gledaju u liste primljenih u vrtićima. “Zašto moje dete nije upisano u vrtić”, pitanje je koje ovih dana muči oko 60-ak roditelja u Opštini Stara Pazova, koji su konkurisali za upis dece u dva vrtića, te su se i pored upućenih žalbi našli ispod crte. U poslednje tri godine, u staropazovačkim vrtićima “Radost” i “Poletarac”, nije bilo liste čekanja. Jedno je sigurno, brigu o tome ko će čuvati njihovu decu neće imati roditelji dece sa smetnjama u razvoju i iz socijalno ugroženih kategorija. U vrtiću “Radost” do kraja juna upisano je blizu 200 dece, dok je u Predškolskoj ustanovi “Poletarac” za sada upisano više od 400 mališana. Od septembra ove godine u pomenutim vrtićima boraviće više od 2.600 mališana sa teritorije Opštine Stara Pazova.

Šid: Akcija “Budi human-budi hranitelj”

Centar za socijalni rad u Šidu pokrenuo je akciju pod nazivom “Budi human – budi hranitelj”. Cilj ove akcije da se što više porodica uključi u hraniteljstvo kao najhumaniji način brige o deci bez roditeljskog staranja. Mirjana Mravik hraniteljstvom se bavi punih deset godina. U dom porodice Mravik sa šest godina stigla je devojčica koja je Mirjani promenila život. Briga o njoj, kako kaže, izašla je iz okvira hraniteljskog posla, ljubav i požrtvovanje načinili su danas neraskidivu vezu koja se ne razlikuje od one u biološkim porodicama. Upravo zbog brojnih pozitivnih iskustava koje Centar za socijalni rad ima sa hraniteljskim poridicama, pokrenuta je akcija “Budi human – budi hranitelj”.
Na području šidske opštine postoji tridesetak hraniteljskih porodica, koje obezbeđuju topli porodični dom nezbrinutoj deci. Povećanjem broja hraniteljskih porodica na području šidske opštine omogućiće se smeštaj dece bez roditeljskog staranja u svakom trenutku.

Igra kao osnov učenja kod darovite dece

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače “Mihajlo Palov” iz Vršca u saradnji sa Univerzitetom “Aurel Vlajku” iz Arada, Pedagoškim fakultetom iz Maribora, Univerzitetom “Sv. Kliment Ohridski” iz Bitole i Univerzitetom Metropoliten iz Mančestera danas su dali svoj naučni doprinos 23. okruglom stolu. Ovoga puta naučni skup o darovitima u Vršcu okupio je stručnjake iz Rumunije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Portugalije, Norveške, Belgije. Oni su iznosili svoja iskustva i saznanja između dva susreta koja će se naći u zajedničkom materijalu nakon skupa. Profesorka Politehničkog instituta u Lisabonu iz Portugalije dr Dalila Lino predstavila je svoja iskustva i istraživanja na temu “Igra kao osnov učenja i razvoja kreativnosti kod darovite dece”. Igra i druženje sa decom je veoma bitno za darovitu decu jer kroz igru i druženje ta deca su slobodna da istražuju i razvijaju svoje veštine. Igra nije samo aktivnost gde će se detetu ograničiti i skrenuti pažnja, već je otvorena i fleksibilna da se adaptira i prilagodi različitim veštinama kod dece. To je jedan od ključeva koji se koristi sa decom. sa svom decom ne samo sa darovitom, ali je to nešto što koristimo i usvajamo kroz različite veštine kod darovite dece, rekla je dr Lino. “Akciona istraživanja kao strategija darovitih učenika” bila je tema profesora dr Deana Ilieva sa Pedagoškog fakulteta, Univerziteta “Sv. Kliment Ohridski ” iz Makedonije.
U poslednje vreme, nekoliko godina unazad, akciona istraživanja se spominju kao jedan od faktora unapređivanja samih učenika i njihovog razvoja. Ja sam to doradio u smislu da akciona istraživanja učenika postavljam na nivo strategije učenja i poučavanja, rekao je dr Iliev. Darovitu decu treba prepoznati i negovati jer je greh njihove talente propustiti, i zbog dece i njihovih roditelja i društva u celini, istako je Matijaš Duhas redovni profesor likovne kulture Pedagoškog fakulteta u Mariboru i stako da Vršac tu ima dobre rezultate. Što se tiče nadarenih mislim da je to što se radi u Vršcu neki fenomen i bili su pokušaji i kod nas da nešto slično napravimo, pa smo uspevali par godina ,pa stali tako da sada razmišlajmo da iskustva iz Vršca prenesemo na neko drugo polje, reako je dr Duhas.
Na žalost, danas nas kod nas i u svetu uče linijama, sedimo u linijama, pišemo u linijama, prisutno je linearno mišljenje, preterana standardizacija, malo je kreativnog i divergentnog učenja, izjavila je Jelena Prtljaga- Direktor Visoke škole za vaspitače “Mihajlo Palov “. Deca imaju sve manje vremena za odmor, ne samo u predškolskom uzrastu, nego i u osnovnoj školi kao i u ostalim nivoima i to je nešto što su istraživanja dokazala kao negativnu posledicu na dečiji razvoj, kako kod darovite tako i ostale dece.

Saradnja somborskog Pedagoškog fakulteta i Muzeja Vojvodine

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru prošle nedelje potpisan je sporazum o saradnji između ove visokoškolske ustanove Univerziteta u Novom Sadu i Muzeja Vojvodine. Kako je sporazumom predviđeno, saradnja će se odnositi na utvrđivanje potreba za određenim oblicima naučno-stručnih, pedagoških istraživanja i realizovanih projekata, zatim, stručne posete i prakse iz oblasti nastavnog plana Pedagoškog fakulteta. Računa se na saradnju prilikom organizovanja izložbenih postavki u cilju afirmisanja nastavno – obrazovnog, kulturnog i muzeološkog nasleđa sa teritorije AP Vojvodine, kao i saradnju u oblastima od obostranog interesa strana potpisnica, čije definisanje može biti regulisano aneksom sporazuma. Potpisnici su bili dekan Pedagoškog falulteta u Somboru prof. dr Željko Vučković i v.d. direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan. Podsetivši da Muzej Vojvodine ove godine obeležava 170 godina, dr Drago Njegovan osvrnuo se na istorijat ustanove koja je počela da egzistira kao Srpska narodna zbirka Matice srpske, koja je prerasla u Muzej matice srpske 1933. godine. Muzej Vojvodine formiran je 1947. godina kao kompleksna muzejska ustanova, centralna za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. U svom radu i sastavu ima odeljenja arheologije, etnologije istorije, kulturne istorije. U okviru kulturne istorije posebno ima zbirke i izložbe koje su vezane za razvoj školstva, od osnovnog školstva i predškolskog obrazovanja, pa do univerziteta. – Ove godine smo potpisali tri sporazuma sa značajnim ustanovama obrazovanja i nauke. To su sporazumi sa Gimnazijom „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Gimazijom „Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu, i kao kruna svega toga sporazum o saradnji sa Pedagoškim fakultetom u Somboru. Neposredni povod da se intenziviraju oblici saradnje između jedne centralne ustanove Vojvodine i Pedagoškog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, sa sedištem u Somboru, jeste obeležavanje 240 godina od početka školovanja srpskih učitelja na ovom području i naravno mi ćemo nastojati da na muzeološki način predočimo sve ono što su profesori ovog fakulteta istražili kao istoriju školstva – rekao je Njegovan.
Dekan somborskog fakulteta Željko Vučković je rekao da Pedagoški fakultet ima nekoliko misija. Jedna je, naravno, prosvetna, druga je naučna, treća društvena. Jedna posebno važna jeste kulturna misija, a ona proizilazi iz velike tradicije koju Pedagoški fakultet ima, još od Norme, Avrama Mrazovića iz 1778. godine. – Obeležićemo taj veliki jubilej ne samo našeg fakulteta i novosadskog univerziteta, već i jubilej čitave srpske kulture na jedan dostojan način, a u tome očekujemo saradnju i pomoć Muzeja Vojvodine kao izuzetne, eminentne muzejske ustanove i nadamo se da ćemo u Novom Sadu imati jednu zajedničku izložbu koja će pokazati razvojni put Pedagoškog fakulteta, ali i mesto i značaj koje je učitelj kao profesija imao u razvoju i očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta – istakao je dekan Vučković.

Ledinci dobijaju fiskulturnu salu

Letnji raspust je, tradicionalno, vreme za razne popravke, renoviranja i sređivanja u školama i vrtićima te će u narednom periodu biti završena i izgradnja fiskulturne sale u Ledincima. Iz Gradske uprave za obrazovanje najavljuju i adaptaciju učionice za potrebe Predškolske ustanove u objektu škole „Dušan Radović” na Klisi, ali i popravljanje štete koje je olujno nevreme krajem maja načinilo na krovu osmoletke „Svetozar Marković Toza” na Detelinari. Osim redovnog tekućeg održavanja objekata, u toku leta su planirani i molersko-farbarski radovi u OŠ „Đorđe Natošević”, priključenje na mesnu kanalizacionu mrežu i obnova fasade na rumenačkoj OŠ „Sveti Sava”, kao i ugradnja toplotnih pumpi za zagrevanje objekta „Veljko Petrović” u Begeču. Grad će finansirati i adaptaciju sanitarnih čvorova u objektu OŠ „Dušan Radović” na Klisanskom putu, kao i molersko-farbarske i instalaterske radove u objektu te škole u Temerinskoj 133.
Za OŠ „Žarko Zrenjanin” planirano je uređenje školskog dvorišta i zanatski radovi na održavanju objekta, kao što su popravka oluka, zamena hidranata i popravka ulaznog podesta. U OŠ „Dositej Obradović” planirana je popravka oštećenih plafona i otklanjanje vlage u produženom boravku, dok je u osmoletki „Veljko Vlahović” u Šangaju na redu zamena unutrašnje stolarije, a u „Prvoj vojvođanskoj brigadi” radovi na tekućem održavanju hidrantske mreže i sanitarnih čvorova. Zbog potrebe rada toplotnih pumpi za zagrevanje objekta, iz Gradske uprave za obrazovanje kažu da su planirali i rekonstrukciju elektromreže OŠ „Desanka Maksimović” u Futogu.
Što se tiče srednjih škola, osim gradnje buduće Muzičko-baletske škole, koja je u toku, Gradska uprava za obrazovanje obezbediće novac za molersko-farbarske radove u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, kao i za popravku sanitarnih čvorova i zamenu dotrajalih toplovodnih cevi.
Za Predškolsku ustanovu „Radosno detinjstvo” planira se nastavak rekonstrukcije i sanacije vrtića u ulicama Zlatne grede 6 i Pavla Papa 9, kao i zamena dotrajale stolarije na objektima u Marodićevoj, Antona Urbana, Alekse Šantića i Save Kovačevića 7, kao i u Ulici kralja Aleksandra u Veterniku. Na red će doći i investiciono održavanje objekta i postavljanje nadstrešnice za kolica u dvorištu vrtića u Ulici Stevana Hristića, kao i radovi na poboljšanju energetske efikasnosti i uslova korišćenja vrtića u Starim Ledincima.

Bela Crkva: Mladi kopanjem zarađuju džeparac, a stariji pune kućni budžet

Organska proizvodnja zahteva veće angažovanje, a najviše prilikom okopavanja. Na posedu „Egocari Serbia“ od 18.maja angažovano je u proseku po 200 do 300 pa i više kopača dnevno.Posao se dobro organizuje, a soja, kukuruz, suncokret, heljda, proso i lan na površini od 800 hektara u odličnom su stanju.Nezaprašeno seme, proizvodnja bez kapi hemije uz primenu isključivo mikrobioloških đubriva u najkraćem opisuje organsku proizvodnju. Korovi se u ranim fazama razvoja biljaka suzbijaju mašinama, a kasnije je okopavanje neminovno. Dolaze mladi da dopune džeparac, ali dolaze i ljudi koji godišnji odmor provode radno kako bi kućni budžet uvećali. Radi se na potesu Dobričevo, prethodnih nedelja radnici su bili na različitim parcelama na kojima je neophodno suzbiti korove. “Ovo je prva godina da radim. Odlučila sam se za kopanje bez obzira na to što su mi svi govorili da je teško i da neću izdržati. Smeta toplota, ali posao nije težak”,  kaže Anđelka Novakov iz Starčeva.
Aleksandar Miljković iz Pločica pre deset dana je bio na maturskoj večeri, a sada sa motikom zarađuje džeparac i tvrdi da mu nije teško jer kopa već tri godine. „Pre tri godine je bilo baš teško jer nisam bio vičan, dosta su me vraćali. Baba me je naučila da kopam i sada nema problema. Jeste, teža je motika od knjige, a ko hoće može i jedno i drugo, važna je volja“, tvrdi Aleksandar. “Suzbijanje korova okopavanjem višestruko je zahtevno za gazdinstvo. Korovi se uništavaju isključivo mehaničkim putem. Kopanje nam zahteva znatna finansijska sredtva. Ali i dobru organizaciju velikog broja ljudi koji kopaju, ali to je deo posla u organskoj proizvodnji i tako radimo“, kaže Nada Berkeš, rukovodilac sistemom kvaliteta. Na jednom delu imanja u jeku je žetva pšenice, na drugom okopavanje i zalivanje prolećnih kultura. Da je posao dobro organizovan svedoči i to da strnjišta nakon žetve ne ostaju duže od dan-dva, odmah se zaoravaju.

Počeli radovi na bečejskoj školi „Zdravko Gložanski“

Toliko čekana sanacija bečejske zgrade iz 1870. godine, u kojoj je više od pola veka smeštena OŠ „Zdravko Gložanski“, počela je ovih dana. Vrednost radova je oko 31 milion dinara, od čega je sa republičkog nivoa uloženo 13, a preostalih 18 miliona dinara je iz opštinske kase. “Ovo je u poslednjih nekoliko decenija najveće ulaganje u bečejske škole. Veća investicija bila je, samo, krajem sedamdesetih godina, kada se gradila škola „Sever Đurkić“ ” rekao je predsednik Školskog odbora OŠ „Zdravo Gložanski“ Srđan Gligorić. Sanacijom će, osim glavnog objekta u Dositejevoj ulici, biti obuhvaćena i isturena odeljenja u Radičeviću, pa će od nove školske godine svi imati daleko bolje uslove za rad od prethodnih generacija. ” Radovi su povereni kragujevačkoj firmi „Aingor“ i očekujemo da se okončaju 19. avgusta, kako bi sve bilo spremno za početak nove školske godine ” kaže direktorka najveće bečejske osmoljetke Suzana Đukić. Majstori su, kako to i nalažu pravila popravljanja zgrada, krenuli od krova, koji će se potpuno pretresti, potom će se promeniti oluci i opšivci. U prizemnom delu će se mašinski preseći zidovi i uvući visokokvalitetni izolacioni materijal. Sav vlažni i dotrajali malter će se obiti sa zidova u prizemlju. Podne obloge će, takođe, biti zamenjene u prizemnom delu, a stolarija će se popraviti, a gde treba i zameniti. Uvodi se i nova štedljiva rasveta. Kad se urade pomenuti radovi, na scenu stupaju moleri i farbari, koji će obojiti stolariju, unutrašnje zidove i fasadu, pa će stara lepotica dobiti sasvim novo lice.

Pokloni za decu Svratišta i Doma u Veterniku

Gradonačelnik Grada Novog Sada Miloš Vučević i generalni direktor kompanije “Lukoil Srbija” Igor Semeničev dodelili su juče u Gradskoj kući vaučere od 200.000 dinara Svratištu za decu ulice i od 300.000 Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Vaučeri su im dodeljeni u okviru projekta “Dobra energija pokreće dobra dela”, koji je završen 25. juna, a koji je naftna kompanija sprovodila mesec dana na benzinskim stanicama u gradu uz podršu Grada i inicijative “Opens 2019”. Novosađani su tokom projekta imali priliku da svojim glasom odluče koja će ustanova dobiti novčanu pomoć. Gradonačelnik Novog Sada kazao je da je Grad spreman i otvoren za različite projekte, koji su od koristi građanima, te pozvao i ostale kompanije da učestvuju u sličnim humanitarnim akcijama. “Zahvaljujući društveno-odgovornom radu kompanije “Lukoil” obezbeđena je novčana podrška za dve veoma značajne ustanove u Novom Sadu i na tome sam im veoma zahvalan, a naravno oni su imali veoma bitnu podršku inicijative mladih “Opens 2019””, istakao je Vučević i dodao da im je ta podrška pomogla u kvalitetnom raspoređivanju sredstava i u koncipiranju same akcije. Generalni direktor kompanije “Lukoil Srbija” Igor Semeničev izrazio je zadovoljstvo što su imali mogućnost da pokrenu humanitarnu akciju i da razvijaju saradnju sa Gradom. “Smatram da učešće u ovakvim aktivostima dosta doprinosi socijalnim programima i razvoju jednog grada u ovom smeru, zato nameravamo da nastavimo sa učešćem u sličnim projektima”, rekao je Semeničev dodajući da veliku zahvalnost duguje Gradu i građanima koji su pokazali veliko interesovanje za učešće u akciji. Koordinatorka Svratišta za decu i mlade Daliborka Batrnek-Antonić kazala je da će novac od donacije biti upotrebljen za opremanje kuhinje i trpezarije svratišta.

Univerzitet u Nišu: Medicina i elektronika najjači „magnet”

Minulog vikenda završeni su prijemni ispiti na skoro svim od 13 fakulteta Univerziteta u Nišu. Na konkursu za prijem 5.087 brucoša prijavilo se samo 4.216 svršenih srednjoškolaca, što znači da je ostalo upražnjeno još ukupno 871 mesto. Preliminarni rezultati biće objavljeni narednih dana, a konačne rang-liste osvanuće na fakultetima 10. jula.

Vremeplov: Kosta Todorović

Na jučerašnji  dan 4. jula 1887. godine rođen je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: “Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti”, “Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa”.

Vremeplov: Marija Kiri

Poljska naučnica Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade umrla je na jučerašnji  dan 4. jula 1934. godine. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivač i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama dobila tu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. otkrila je radioaktivnost torijuma. U čast bračnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici dobila je naziv “Kiri”.

Vremeplov: Garibaldi

Italijanski  revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za ujedinjenje Italije rođen je na jučerašnji  dan 4. jula 1807. godine. Pristupio je 1831. tajnom društvu “Mlada Italija” Đuzepea Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu “crvenokošuljaša” zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj (čime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Uveo je političke reforme, podelio zemlju seljacima, ali je odustao od republikanskog poretka u korist dinastije Savoja (vladari Pijemonta i Sardinije) koja se stavila na čelo ujedinjenja Italije. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za člana 1864.

Sve više onih sa diplomom bez krova nad glavom

Zvanični podaci ne postoje, ali  računa se da više od hiljadu beskućnika tumara ulicama Novog Sada u potrazi za hranom, svojim parčetom neba nad glavom i nadom da će se njihova agonija okončati. Iako ima toliko ljudi kojima je sve navedeno neophodno, samo dvadesetak njih, nekad manje nekad više, svakodnevno dolazi u Prihvatnu stanicu sa dnevnim boravkom na Bulevaru Kralja Petra Prvog 28c, pri Gerontološkom centru “Novi Sad”, po svoja dva sendviča, šolju čaja i tuširanje. „Ovo Svratište funkcioniše 365 dana“, kaže rukovodilac Prihvatilišta i Prihvatne stanice Anđelka Barać. „Zimi imamo daleko veći broj korisnika, odnosno najmanje 50 odsto više od kapaciteta, dok ih je leti 22.“ Radno vreme tokom nedelje je od 7 do 19 časova, a vikendom do 18 sati. U tom intervalu, ljudi u takozvanom stanju beskućništva, imaju priliku da se okrepe, sklone od vrućina, druže, ali i budu deo radnih terapija. Budući da im prostor nije dovoljni velik,zaposleni  nemaju mogućnosti da se u potpunosti posvete korisnicima, naročito na individualnom nivou, koji bi dao najviše pozitivnih rezultata. „Nažalost, nemamo prostora za individualni rad koji je neophodan. Ti ljudi treba da shvate da nisu odbačeni od društva iako se nalaze na nekoj životnoj margini“, ističe Barać, dodajući da svi imaju neke talente kojih ni sami nisu svesni dok ne počnu da ih otkrivaju.
Poražavajući je podatak da sve manje ima „klasičnih beskućnika”, odnosno onih kojima su prosjačenje i skitnja načini života, koji se prenose s kolena na koleno. Danas je, prema rečima Anđelke Barać, sve više fakultetski obrazovanih ljudi, kao i mladih koji su se odali narkomaniji ili alkoholizmu.„Imam 55 godina i kome ja trebam?“, pita Tibor Čizmar.„Džaba mi diploma, yaba mi sve… Završio sam Elektrotehnički fakultet. Da mogu da vratim vreme, ne znam šta bih uradio… Možda ne bih menjao ništa, a možda bih promenio sve.“Sada preživljava tako što traži kojekakve stvari po gradu i prodaje ih po pijacama. To mu je dovoljno da kupi duvan i kafu. Već godinu dana živi na divljoj plaži Oficirac, u šatoru zajedno sa Aleksandrom Radovanović i tri kučeta. Zimu su, na minus 20 stepeni, proveli u tom „skrovištu” i Tibor kaže da im je začuđujuće toplo bilo. U Prihvatnu stanicu dođe dvaput nedeljno, po potrebi, jer im je daleko da svaki dan dolaze do grada.„Ne treba nam ništa, samo krov nad glavom koji možemo da zaključamo kako nam niko ne bi ukrao stvari“, objašnjava Čizmar prisećajući se nemilog događaja od pre dve godine kada su mu ukrali ranac sa svim ličnim dokumentima zbog čega je imao mali milion dodatnih komplikacija. Oni, svakako, nisu usamljeni slučajevi, ali su jedinstveni baš kao i svačija priča ponaosob. Kako bi im život makar malo bio lakši, Anđelka Barać apeluje na sve humane građane da doniraju odeću i obuću, naročito donji veš koji je preko potreban, ali i sredstva za higijenu i konzerviranu hranu.(→Press Clipping)

 

About the Author

admin

Leave a Reply