Vesti – 06.07.2017.

Smene zbog “male mature”!

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavljuje smenu rukovodilaca školskih uprava i utvrđivanje odgovornost direktora škola i inspektora na lokalu, gde se potvrde sumnje u zloupotrebe na završnom ispitu. Ministar za Tanjug kaže da su timovi Ministarstva prosvete počeli detaljnu analizu završnog ispita u školama, gde postoji sumnja da je bilo zloupotreba. “Uskoro ćemo imati jasne podatke i preduzećemo mere. Svakako će doći do smene rukovodilaca školskih uprava, a tražićemo da vidimo kakva je bila uloga inspektora na lokalu, kakva je uloga bila direktora, koji je nosilac posla”, rekao je Šarčević za Tanjug.
Rezultati male mature analiziraju se u tri okruga: Raškom, u zoni Novog Pazara, zatim deo Nišavskog okruga, bez Niša, i Pčinjskom. Nekoliko godina unazad analize završnog ispita, koje je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazuju na sumnjive rezultate završnog ispita u ta tri okruga. Šarčević kaže da su i ove godine visoki rezultati na maloj maturi pobudili sumnju, te da sada timovi ministarstva prosvete rade detaljne analize testova iz maternjeg jezika i matematike, kao i kombinovanog testa. “Poslali smo timove na teren i radimo detaljnu analizu rezultata”, ističe ministar. On je pojasnio da je Ministarstvo pre završnog ispita skrenulo pažnju predstavnicima lokalnih samouprava “da se zloupotrebe neće tolerisati”, ali da su i pored toga dobili rezultate, koji su slični rezultatima prethodnih godina. “Ovo je kao pas kada juri svoj rep. Imate loše rešenje i u lošem rešenju morate biti policajac da vidite šta je tu ko uradio i šta je izmešetario”, naglasio je Šarčević i dodao da Ministarstvo uvek može da otkrije gde ko manipuliše, a da će najodgovorniji u ovom slučaju snositi posledice.
Za završni ispit nakon osmogodišnjeg školovanja, inače, smatra da je prevaziđen i planira da već od jeseni pokrene diskusiju, u koju će biti uključeni učitelji, nastavnici, da kažu šta misle o postojećem modelu i kako ga menjati. “Po meni bi mala matura trebalo da bude nezavisna eksterna ocena, kao i velika matura”, smatra Šarčević i objašnjava da na završnom ispitu maksimalno 70 bodova vuče uspeh iz osnovne škole, a 30 sa male mature.
Inače, Raški, Pčinjski i Nišavski okrug su poznati po ogromnom broju “vukovaca”: prošle godine u Pčinjskom okrugu bilo je 24 odsto dobitnika Vukove diplome, 22 odsto u Nišavskom, a 21 odsto u Jablaničkom okrugu.(→Press Clipping)

Srednje škole od 1. septembra imaće interesantnu novinu

Posle mukotrpnih priprema za polaganje završnog ispita od kojeg im zavisi upis u srednje škole, nakon stresa pretrpljenog zbog loših rezultata na kombinovanom testu, više od 72.000 sada već bivših osmaka saznaće danas gde će nastaviti školovanje. Nakon toga u utorak i sredu, u srednjim školama gde su upali biće obavljen upis đaka u srednje škole, a zatim do 1. septembra biće slobodni da uživaju u čarima letnjeg raspusta. Oni su konkurisali za oko 76.000 mesta u srednjim školama. I pored širokog spektra škola, najveća konkurencija bila je ove godine na Vazduhoplovnoj akademiji, gde je za jedno mesto konkurisalo čak sedam đaka, ali i u medicinskim i elektrotehničkim školama, koje su sve popularnije među malim maturantima jer garantuju brzo zaposlenje i dobru zaradu.
Miodrag Sokić penzionisani lider  Foruma beogradskih gimnazija kazao je za „Blic” da je i ove godine najveća navala bila za upis Treće, Četrnaeste, Trinaeste i Devete beogradske gimnazije. – Njih upisuju samo đaci sa velikim brojem poena, u Devetoj i Desetoj minimum je 94,5 bodova, dok je u Trećoj granica na čak 99 poena. S druge strane, ako ne računamo škole na obodu grada, najlakše je upisati Četvrtu, Dvanaestu, Osmu i Sedmu beogradsku gimnaziju. Međutim, to nije zato što one ne rade dobro, naprotiv, u pitanju drugi faktori, poput lokacije – smatra Sokić.
Ipak, bilo je i onih đaka koji žele da se što pre zaposle i krenu da zarađuju. Tako su oni konkurisali za trogodišnje profile u srednjim školama, za kuvare ili građevince. Takođe, od 1. septembra startuje i program dualnog obrazovanja u školama u Srbiji. Privreda i obrazovanje su se konačno udružili i sada se obrazovni profili u školama sistemski prave tako da odgovaraju potrebama tržišta rada i ekonomiji zemlje. Na ovaj način trebalo bi da se reši problem nezaposlenosti sa kojim se suočava veliki broj mladih zbog, između ostalog, nedovoljnog poznavanja rada u stručnoj oblasti nakon završenog školovanja.
U pilot-projekte dualnog obrazovanja danas je uključeno više od 60 kompanija, 18 škola, sa više od 900 učenika, a obrazovanje sa elementima dualnog modela organizuje se za pet trogodišnjih obrazovnih profila, i to industrijski mehaničar, bravar, zavarivač, električar, operater izrade nameštaja i trgovac. A od 1. septembra program dualnog obrazovanja biće bogatiji za još 18 zanata za koje su zajednički Privredna komora Srbije i Minisarstvo prosvete procenili da su potrebni.

Prve želje upisa u srednje škole ispunjavaju se odlikašima

U svim srednjim školama se još u četvrtak, 6. jula od 8 do 15 časova upisuju se svršeni osmaci raspoređeni u prvom krugu, a prema podacima Ministarstva prosvete, takvih je 64.337. Od tog broja u trogodišnjim smerovima srednjih stručnih škola je 10.515 prvaka, a u četvorogodišnjim 53.822, od kojih je 15.763 u gimnazijama. Za sve njih upis u srednju školu  se i završio, ove godine, sva je prilika, prilično uspešno, jer skoro 85 odsto ovogodišnjih malih maturanata raspoređeno je na jednu od svoje tri najveće želje za nastavak školovanja.
U tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu  je vrilo od novih đaka, ali i od njihovih roditelja, ali samo na hodnicima, dok je u učionicama određenim za upis po smerovima, već vladala prava školska atmosfera – nastavnik za katedrom objašnjava, novi đaci slušaju i jedan po jedan prilaze s potrebnom dokumentacijom, te i zvanično postaju srednjoškolci.
– Raspoređen sam na smer za eletrotehničara za termičke i rashladne uređaje, što mi je bila treća želja, jer sam hteo u kulinarske tehničare u školu „Svetozar Miletić“ – kaže Luka Čiča, koji je s vrlo dobrim uspehom završio Osnovnu školu u Sremskim Karlovcima. – Za prvu želju falilo mi je tri boda, jer sam loše uradio test iz matematike.
Zbog loše urađenog testa, ali kombinovanog, tek na četvrtu želju sa spiska raspoređen je Žarko Jović, doskorašnji učenik novosadske Osnovne škole „Svetozar Marković“. – Do šetog razreda sam u osnovnoj školi bio odličan, a onda u sedmom i osmom vrlo dobar, pa sam još i jako loše uradio kombinovani test i sa ukupno 77,15 bodova, raspoređen sam na smer za elektrotehničare za termičke i rashladne uređaje. Najviše sam želeo na smer za elektortehničare multimedija – kaže Žarko.
Mada od , zbog fudbala, ima nogu u gipsu, Sanja Baljicki iz Ruskog Krstura presrećna je jer se upisuje baš tamo gde je najviše želela – na ove godine najtraženiji smer na kojem se školuje za elektrotehničara informacionih tehnologija. Kaže, u dva ogledna odeljenja, od 48 đaka samo je šest devojčica, po tri u svakom razredu.
– S odličnim uspehom iz osnovne škole i bodovima na završnom sakupila sam 96,75 bodova – kaže Sanja. – Odlučila sam se za ovaj smer, mada još ne znam čime bih u životu želela da se bavim, jer su mi se svideli nastavni predmeti. Volim matematiku, a ovde će je biti dosta. Posle upisa Sanju, još čeka konkurisanje za smeštaj u Đačkom domu, u kojem joj je već starija sestra, učenica Medicinske škole.   Petnaestogodišnjaci koji nisu raspoređeni u prvom krugu, a takvih je u čitavoj republici 1.470, juče su popunjavali nove liste sa željama, ali ovaj put samo za upis na mesta koja su ostala slobodna, a takvih je ove godine u trogodišnjim smerovima srednjih stručnih škola skoro 3.000, a u četvorogodišnjim i gimnazijama više od 5.000.

Konačni raspored u drugom krugu u petak

Konačni raspored u ovom, drugom upisnom krugu, na oglasnim tablama osnovnih škola biće istaknut u petak od osam časova, a istog dana do 15 časova u srednje škole upisivaće se i učenici raspoređeni u drugom krugu. Da podsetimo, učenici raspoređeni u prvom krugu , ukoliko nisu zadovoljni rasporedom,pa se nisu upisali, moraće da sačekaju da se drugi upisni krug završi i posle toga pokušaju da se upišu  na preostala mesta. Ova mesta neće biti oglašena na oglasnim tablama osnovnih škola, nego će na njih, posle drugog upisnog kruga srednje škole pojedinačno upisivati učenike.

Pobednici konkursa “Najbolja projektna ideja za regionalni razvoj”

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) dodeljene su nagrade studentima, pobednicima konkursa “Najbolja projektna ideja za regionalni razvoj”, kojeg je raspisala Razvojna agencija Srbije (RAS).  Konkurs za izbor najboljih ideja RAS je raspisala krajem decembra prošle godine, na njega je pristiglo 69 radova studenata i profesora, a sedam najboljih dobilo je priznanja i novčane nagrade. Cilj je bio predstaviti investicioni projekat u jednom regionu, ili delu regiona u Srbiji, koji pruža mogućnost privrednog razvoja. Mentor naučnog tima čačanskog Tehničkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu, koji je za projekat “Pčelarstvo za svakoga” dobio prvu nagradu, kaže da mu je drago što je stručni žiri uvideo širu mogućnost primene računarstva i informacionih tehnologija u oblasti poljoprivrede i pčelarstva. “Mi ovo radimo već odavno, da kažem već više od godinu dana. Samo osmišljavanje ideje nije dugo trajalo, imali smo sve, samo smo seli i pripremili konkursni materijal”, rekao je Siniša Ranđić, profesor u oblasti računarske tehnike.
Ministarka evropskih integracija rekla je da ministarstvo na čijem je ona čelu nije samo ogranak spoljne politike Srbije, već i deo unutrašnje razvojne agende. Srbija iz predpristupnih fondova EU godišnje dobija grantove vredne 200 miliona evra. Ministarka se obavezala da će deo tih sredstava pokušati da obezbedi za realizaciju projekata koji nisu nagrađeni, a takođe su kvalitetni. “Ja se zaista obavezujem da ostatak projekata od 15 koji su ušli u neki uži krug, osam koji nisu prošli, da još jednom pogledamo, da vidimo da li možemo da nađemo neki novac iz nekih od fondova EU za to, ako ne, imamo i regionalne razvojne agencije”, izjavila je Jadranka Joksimović.
Izvršna direktorka RAS istakla je, kao važan, podatak da je čak 69 timova u kojima je bilo najmanje po petoro ljudi, usmerilo svoju energiju i znanje na prepoznavanje razvojnih potencijala regiona u kojima žive. “Zato ste za nas svi vi ovde pobednici, i vi koji ste nagrađeni, i oni koji niste, a komisiji stvarno nije bilo lako da odabere sedam, a čujemo sada da i ovih ostalih osam imaju novu šansu kroz Ministarstvo za EU integracije, što je u stvari samo bonus na sve ono što smo radili do sada”, dodala je Tamara Jurinić.
Prva nagrada iznosi milion dinara. Drugu nagradu, od 800 hiljada dobio je Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu. Treću nagradu, u iznosu od 600 hiljada dinara dobila je Visoko-tehnička mašinska škola strukovnih studija iz Trstenika. Dodeljene su i četiri nagrade u vrednosti od po 400 hiljada dinara. https://www.youtube.com/watch?v=690-ptkH2qs  (→Press Clipping)

Nova generacija „Teslinih“ budimpeštanskih maturanata

Četvrt veka od školske samostalnosti budimpeštanske Srpske gimnazije „Nikola Tesla“ i isto toliko – generacija maturanata. Dvadeset pet svršenih srednjoškolaca Generacije 2013 – 2017 diplome je primilo 23. juna. Titula „Đak prominent“ i poklon Samouprave Srba u Mađarskoj pripala je Katarini Rac. Diplomu i srebrni lančić uručila joj je predsednica ŠM Vera Pejić – Sutor. Od ukupno 48 đaka, na kraju školovanja u 12. razredu (koje je imalo dva odeljenja, A i B), sa ocenom 5.00 završilo je čak 29 učenika. Za „Đaka generacije“ je na osnovu odluke Nastavničkog veća proglašen Ilija Grk. Direktorka škole Jovanka Lastić dobitniku je uručila srebrno naliv – pero i kožnu narukvicu sa srebrnim nakitom. Pohvalnice i srebrne narukvice od direktorke su dobile: Anđela Teslić, Nada Kraus, Reka Zaboš, Milica Milisavić, i Gabrijela Gal. Takođe, pohvalnicama, ali i srebrnim minđušama, nagrađene su Kristina Stanković, Tatjana Damnjanović, Teodora Ćatić, Elena Gorenjak i Marija Lackov.
Za 12 godina školovanja u SOŠIG-u, dobro učenje, primerno vladanje i angažovanje u vannastavnim aktivnostima – „Gramata“ i vredan ručni časovnik marke „Astron“ – uručen je Aleksi Milovanoviću. Na kraju, pohvalnice i poklon knjige primilo je 18 maturanata – Mirko Đumić, Maja Petković, Filip Šavija, Milena i Dalibor Našpalić, Ana Cvetković, Sanja Mišljenović, Đurđica Zejak, Lazar Sekicki, Katarina Trnjaković, Aleksandra Tomić, Milica Jokić, Despot Savić, Katarina Popović, Aleksa Tucović, Isidora Sladojević, Tamara Pavlović i Sava Novaković.

Meksikanci na privatnom fakultetu u N.Sadu

Studiranje na španskom usred Novog Sada. Moguće je verovatno ponekad i na Filološkom fakultetu, ali ovog leta omogućeno je i za troje studenata iz Meksika, na jednom od novosadskih privatnih fakulteta. Studenti iz Meksika odabrali su da slušaju o razvoju demokratije i o prilikama u Evropskoj uniji nakon Bregzita. “Zato što u Meksiku imamo pogled spolja, a ovde ipak sagledavamo Evropu iznutra. Naročito zato što je Srbija kandidatkinja za članstvo i imate vrlo otvorena shvatanja o tom pitanju”, kaže Pamela Martines, studentkinja međunarodnih odnosa. “Mislim da je glavna stvar u perspektivi Amerike kao celokupnog kontinenta. Ideja o spajanju država je slabo zamisliva, čak i nekakva unija severne i južne Amerike, a, sa druge strane, mislimo da je Evropska unija nešto što zaista funkcioniše”, dodaje Aransa Mendosa, studentkinja međunarodnih odnosa.
“Dosta su oni dobro potkovani informacijama, s obzirom da studiraju na smeru koji je, po nekim našim relacijama, najbliži političkim naukama”, kaže Marko Milosavljević, student Poslovne ekonomije i finansija na FIMEK univerzitetu.
Predavač za goste iz Meksika i nekoliko domaćih studenata je Dejan Mihailović, koji gotovo tri decenije predaje i istražuje na fakultetu Tehnolgiko De Monterej, u glavnom gradu te latinoameričke države. “Tokom leta mi imamo mogućnost da naši studenti posećuju univerzitete u ostalim delovima sveta. Uglavnom su to univerziteti u SAD, Zapadnoj Evropi, ali imamo veoma mnogo sporazuma o međunarodnoj razmeni, ne samo studenata, nego i profesora, istraživačkih projekata i tako dalje”, objašnjava Mihajlović.
Iz Meksiko Sitija, koji ima oko 22 miliona stanovnika, došli su u Novi Sad, te im utisci, pre svega, idu na račun ritma grada. “Ovde neki ljudi kažu da im udaljenost od 20 minuta daleko. Ne, udaljenost od dva sata je zapravo daleko!”, naglašava Pamela. “Veoma je mirno, ljudi su ljubazni i stvarno nam je mnogo lepo ovde”, dodaje Aransa. “Mislim da ću se nekada vratiti ovamo, jer je lepo mesto sa finim ljudima. Ali ne bih mogao da živim ovde, jer sam čuo da su zime veoma hladne, tako da mi se klima ovde nikako ne sviđa”, kaže Daniel Gutjeres, student tehničkih nauka. Na kraju jednomesečnog boravka, studenti će polagati ispite, te će osim različitih utisaka, iz Novog Sada poneti i dve ocene u indeksu, koje će im se nadalje priznati i na matičnom fakultetu.

Vijačom do “Ginisa”

Kikinđanin, Nikola Putnik, sportista generacije i budući student Univertiteta u Novom Sadu, nezvanično je oborio Ginisov rekord u brzom preskakanju vijače sa 162 okretaja za pola minuta. Dok čeka potvrdu, želja mu je da se pokaže i u novoj disciplini, odnosno da što duže preskače vijaču bez prestanka. On je sjajan košarkaš, sportista generacije kikindske Gimnazije, odličan učenik i od pre nekoliko dana student Prirodno – matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Nikola Putnik, još uvek nezvanično, novi je rekorder u brzom preskakanju vijače, a inspiraciju za ovu neobičnu disciplinu dobio je na času fizičkog vaspitanja. ”Uspeo sam da napravim 240 okretaja za minut što je bilo veoma dobro. Video sam da postoji Ginisov rekord i saznao da je za 30 sekundi rekord 159 okretaja. Probao sam i za pola minuta napravio sam 120 okretaja. Nisam imao dovoljno snage za više. Međutim, jako sam vežbao, na časovima u kod kuće i na kraju oborio rekord sa 162 okretaja”. Još uvek je nezvanično, ali predao sam snimak i čekam odluku komisije da ozvaniči” rekao je za RTV Nikola Putnik, košarkaš iz Kikinde.

Teodora i Alma ostvarile snove mnogih brucoša

Dok budući brucoši strepe od konačnih rang-lista za upis na fakultete, među njima su bezbrižne Teodora Novković i Alma Mustajbašić koje su osvojile maksimalnih sto poena na prijemnom ispitu.- Kada sam prošle godine videla da je samo jedan kandidat na Pravnom fakultetu imao maksimalan broj poena, pomislila sam svaka mu čast, meni to ne bi moglo da se desi. Međutim, kada sam dobila test, sva pitanja su mi delovala poznato i zaista sam ga bez mnogo muke uradila iako uopšte nisam jurila sto bodova – iznenađena je Teodora jer je pored nje polagalo 1.458 kandidata. Iako je, kao vukovac Trinaeste beogradske gimnazije, imala širok spektar mogućnosti za nastavak školovanja, Pravni fakultet je njena jedina želja. – Sebe posmatram kao društvenjaka i dopadaju mi se mogućnosti za zaposlenje koje pruža ovaj fakultet. Predmeti koje sam spremala su mi zanimljivi, a mislim da sam dobro prošla jer sam redovno učila – priča Teodora i dodaje da sebe zasad ne vidi u sudnici, već u nekoj firmi, ali da će se to možda promeniti. Alma Mustajbašić se od januara spremala kako bi upisala studije socijalne politike i socijalnog rada na FPN-u, ali je po objavljivanju liste od čak 850 prijavljenih maturanata nastupilo pravo iznanađenje – njeno ime na prvom mestu. – Baš sam se obradovala, nisam očekivala da ću imati maksimalan broj poena! To su predmeti koji su mi interesantni, ali svakako da je bilo i teško jer ima mnogo toga da se nauči – priznaje Alma, koja je završila Gimnaziju u Obrenovcu. Kako kaže, dok nije čula za ovaj smer, razmišljala je da upiše psihologiju ili pedagogiju. – Kada sam saznala za ovaj smer, svideo mi se program studija, pogotovo što na svakoj godini ima obavezna stručna praksa. Volela bih da pomažem ugroženim ljudima, radim u nekoj službi socijalne zaštite, ali ću još videti tokom studija – kaže ona.
Za razliku od Pravnog i FPN-a, na Elektrotehničkom, konkurencija na prvim mestima liste je još veća: na Odseku softverskog inženjerstva je njih devetoro, a na smeru za elektrotehniku i računarstvo čak 34 maturanta sa maksimalnim brojem poena. Većina njih je bila oslobođena dela prijemnog, zbog uspeha na takmičenjima iz matematike i fizike, dok su ostali ovaj test uradili bez greške. Takođe, prednjači i matematički sa izvanrednim kandidatima – maksimalan broj poena ima deset kandidata. S druge strane, na Fakultetu bezbednosti i FASPER-u ovaj broj poena nije postigao nijedan kandidat.
Od 195 budućih brucoša na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, čak 17 kandidata osvojilo maksimalan broj poena, dok je na Fakultetu inženjerskih nauka, samo na softverskom inženjerstvu, to postiglo petoro maturanata.(→Press Clipping)

Mladi srpski fizičari spremni za turnir u Singapuru

Srpski nacionalni tim završava pripreme za prestižni Međunarodni turnir mladih fizičara (IYPT 2017), koji je održava od 5. do 12. jula u Singapuru, saopštila je Istraživačka stanica Petnica. “Reč je o takmičenju koje podstiče kreativno-istraživačko angažovanje učenika, unapređuje njihovo kritičko razmišljanje i jača njihove prezentacione sposobnosti, sve kroz izumiteljske i istraživačke zadatke iz oblasti tehničkih nauka”, rekli su Vladimir Veljić i Aleksandra Alorić, vođe našeg tima. Ove godine se 30. put zaredom takmiči preko 30 ekipa iz zemalja širom sveta, a među njima prvi put i Srbija. Naš petočlani tim čine Milena Simić i Luka Lazarević iz gimnazije Svetozar Marković u Nišu, Aleksandra Stojković, učenica Aleksinačke gimnazije, kao i Miloš Rašić i Edvin Maid, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu.
Učenici će u Singapuru predstavljati zanimljive rezultate svojih istraživanja u formi naučne debate. Takmičenje je na državnom nivou organizovano pod pokroviteljstvom Društva fizičara Srbije, a odlazak u Singapur ne bi bio moguć bez donacija Opštinske uprave Aleksinac, Mešer Tehnogas AD, Možart doo Beograd, Klett doo, Novitas Consult, Isoplus doo Beograd, Fondacije Instituta za fiziku u Beogradu i drugih koji su prepoznali važnost razvoja istraživačkog duha i kritičkog mišljenja koje ovo takmičenje neguje. Poslednju fazu priprema srpski nacionalni tim proveo je u Istraživačkoj stanici Petnica, gde su se tokom zimskog perioda realizovale i početne radionice za učešće na turniru u Singapuru.(→Press Clipping)

“Luča mikrokozma” prevedena na ruski 

Zbornik radova u okviru kog se nalazi i prevod Njegoševe “Luče mikrokozme” predstavljen je u petak uveče u Matici srpskoj. Ilja Čislov je književnik, istraživač i slavista koji, između ostalog, prevodi dela srpske književnosti na ruski jezik. U poslednjih nekoliko godina bavio se prevodom Njegoševe “Luče mikrokozme”, objavljenom u zborniku radova koji je izašao na Institutu za svetsku književnost Ruske akademije nauka. “Hoću da kažem da sam to radio po blagoslovu vladike Amfilohija, jer nikad ne bih se usudio. Inače prevodio sam Dučića dosta dobro, znači nisam neki čovek od pati skromnosti, međutim ovo moram da posvedočim nikad se ne bih usudio. Međutim, vladika je rekao vi biste to mogli”, kaže Ilja Čislov, profesor na Akademiji slovenske kulture u Moskvi. “Ilja Čislov je zaista na izvanredan način preveo Luču mikrokozmu. Smatrali smo da onda to svakako jedan dobar razlog da ugostimo naše prijatelje i da prikažemo našoj javnosti sve ono što i ovo društvo, ali ponajviše i ovako individualno rade istraživači kao što je Ilja Čislov”, istakao je Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.
Građenje mostova između ruske i srpske kniževnosti jedan je od velikih zadataka i za naučnike i za Maticu srpsku, dodao je Stanić. Prevođenje književnih dela način je za čvršće uspostavljanje tih veza, dodaju u Društvu srpsko-ruskog prijateljstva. “Rusko-srpske uzajamne veze su veoma značajna tema, ali nije još dovoljno razrađena i prevodi, posebno takvih umetničkih dela kao što su na primer Luča mikrokozma, Gorski vijenac i druge su veoma značajne pošto pokazuju velike dimanzije srpskog naroda i srpske tradicije i kulture”, rekla je Jelena Osipova, sekretar Društva rusko-srpskog prijateljstva. Jelena Osipova kaže i da veze između dva naroda datiraju još iz vremena Svetog Save i da i dalje nastavljaju da se grade i učvršćuju.       https://www.youtube.com/watch?v=BuMfV4h6oGI

Upotreba jezika i pisma manjina između propisa i … realizacije

Službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina je u raskoraku između propisanog i onog što se sprovodi. Negde nema volje, a negde ni para. To bi trebalo da se poboljša kroz poseban manjinski akcioni plan koji je u fazi donošenja, o čemu je bilo rečiu petak  na skupu u organizaciji Nacionalnog saveta Mađara. Pravo na službenu upotrebu jezika i pisma je nešto na šta se građani najviše žale Pokrajinskom ombudsmanu. Negde za to nema volje, a negde nema ni para. “Pored, manje – više, odgovarajućeg pravnog okvira, do sada je bilo problema u realizaciji tog pravnog okvira. A, sada akcioni plan predviđa mere za koje se nadam da će unaprediti to stanje”, kaže zamenica Pokrajinskog ombudsmana Eva Vukašinović. Svoj deo odgovornosti snose i same manjine, jer često ne traže ostvarivanje svojih prava na maternjem jeziku. “Možda nisu svesni ili misle da je brže ostvariti bilo šta na srpskom jeziku”, smatra pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice Mihalj Njilaš. To se potvrđuje u slučaju manjinskih poslanika, koji se ne koriste svojim pravima u domu gde se službena upotreba jezika i pisma reguliše zakonima – Narodnoj skupštini.
“To nikad nisam učinio zato što mislimo da ukoliko želimo da ubedimo kolege da glasaju za neke naše amandmane, onda to treba da činimo na jeziku većine jer je to ubedljivije, jer prevod nikada ne može biti takav izuzev nekih umetničkih prevoda, o čemu se ovde ne radi, kakav je original”, ističe poslanik SVM-a u Skupštini Srbije Balint Pastor. Poslanik u Evropskom parlamentu Andor Deli, kao i njegove kolege iz svih evropskih zemalja, u Briselu može da ostvari sva prava na svom maternjem jeziku. S tim da se, za razliku od “Evrope u malom” – Vojvodine, u Briselu ta prava i ostvaruju. “Svaki poslanik, svaki službenik je dužan da prihvati dokumentaciju koja se podnese na jednom od jezika koji je u službenoj upotrebi u institucijama Evropske unije”, kaže Deli.    https://www.youtube.com/watch?v=ll1FcELf_nI

Upis na fakultete iziskuje brojne i neopravdane troškove

Budući  brucoši koji misle da su tokom pregledanja “zakinuti” za bod ili više, moraju da pojedinim fakultetima da plate kako bi isterali pravdu. Na Učiteljskom u Beogradu, na primer, 500 dinara košta uvid u dokumentaciju, a još 1.000 dinara ako hoće da se žale. Fakultet organizacionih nauka žalbu naplaćuje 1.000 dinara, ali vraća novac ako se ispostavi da je kandidat u pravu. Žalbe su tek jedan od troškova koji sačekaju svršene maturante kada prvi put kroče na fakultet. Da bi uopšte polagali prijemni to ih košta između 3.000 i 14.000 dinara, a većina fakulteta tu uslugu naplaćuje od 6.000 do 8.000 dinara. Nakon toga budžetski plaćaju i upis, a samofinansirajućima je taj trošak uračunat u školarinu. Analiza prošlogodišnjeg upisa na Univerzitet u Beogradu pokazala je da je više od polovine kandidata prijemni polagalo na bar dva fakulteta. Oni su, dakle, morali da plate i dve prijave. U svim upisnim rokovima prošle godine bila su 22.142 kandidata. Ako bi prosečna cena polaganja prijemnog bila 6.000 dinara – samo beogradskim fakultetima je za ovu uslugu uplaćeno gotovo 133 miliona dinara. Za nekoliko dana počeće upisi na fakultete, a budući brucoši imaće još jedan suvišan, mada ne tako veliki trošak. Moraće da obezbede izvod iz matične knjige rođenih ili bar tako piše u uputstvima za upis manje-više svih fakulteta.
Još prošle godine, nakon junskog roka, Ministarstvo prosvete poslalo je fakultetima dopis da od kandidata ne smeju da traže podatke koji su sadržani u ličnoj karti, već da moraju sami da ih obezbede. Među te podatke spada i izvod iz matične knjige rođenih. Tada je navedeno da službenik koji odbije studenta zato što nema “krštenicu” može da bude kažnjen. Međutim, isto pravilo ostalo je da važi i ove godine. Istina, ni fakulteti nisu u međuvremenu dobili značajnu pomoć države kako da efikasnije nabave potrebne dokumente. Tek nedavno, prošle nedelje, na FON-u je predstavljen postupak “Upisa na fakultet” i rada e-ZUP-a, zahvaljujući kome državne institucije mogu da pristupaju podacima iz lične karte. – Novi servis zasada radi samo na našem fakultetu i kandidatima će znatno olakšati upis – kaže za “Novosti” prof. dr Milija Suknović, dekan FON-a. – Službenici sada mogu da pristupe jednostavno podacima, uz poštovanje zaštite podataka o ličnostima. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da je plan da od narednog upisnog roka svi fakulteti počnu da koriste e-ZUP i po službenoj dužnosti pribavljaju izvode za buduće studente.

Studenti i profesori na zajedničkom projektu:
Povezivanje teorije i prakse

“Ništa čoveka ne ograničava tako,  kao nedostatak sopstvene vizije”
( Omae)
” Ko zna taj može…ko nema straha taj pobeđuje”
(Vojvoda Mišić)
Rukovodeći se, ovim sentencama, s jedne, i metodologijom naučno-istraživačkog rada: da je delotvorno, ono znanje koje se može primeniti u praksi, s druge strane, studenti treće godine Ekonomskog fakulteta u Nišu, zajedno sa svojim profesorima, ohrabrili su se da učestvuju na konkursu Razvojne  agencije Srbije (RAS), za izbor najbolje projektne ideje (projekta). Hrabro su zagazili u maticu plahovite naučno-stručne javnosti i prijavili projekat (→Press Clipping).
“Naša ideja izdržala je test višekomisijske recenzentske ocene (na tri nivoa, nezavisnog ocenjivanja), i od 69 prijavljenih projektnih ideja Univerziteta-fakulteta u Srbiji), ušla je u uži izbor od 15 najboljih” kaže mentor projektne ideje dr Sreten Ćuzović, redovni professor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES)
“Dana 27.06.2017. pred stručnim žirijem SANU, koji su sačinjavali: Predsednik SANU, akademik V.Kostić, predsdnik Odbora za društvene nauke, akademik Časlav Ocić, ministar privrede….i dr): Videti: Prilog, javno smo branili našu projektnu ideju. Očekujemo rezultate do ponedeljka. Radujemo se uspehu naših studenata. Oni su naša elita. Za njih valja učiniti sve. Pružiti im kvalitet savremenih teorijskih saznanja, i testirati ih na poligonu, u praksi. Neće zvučati akademski neodmereno, i ishitreno, ako kažemo: mi to umemo i znamo” kaže prof Ćuzović.

U Srbiji oko 120 dece živi sa hemofilijom

U Srbiji oko 120 dece živi sa hemofilijom, a zbog urođenog nedostatka jednog od faktora zgrušavanja krvi, deca sa hemofilijom duže krvare nakon padova, posekotina, primanja vakcina i injekcija i drugih medicinskih intervencija, upozoreno je na letnjem kampu za decu sa hemofilijom koju je organizovalo Udruženje hemofiličara Srbije u Banji Vrujci. Reč je o retkoj naslednoj bolesti koja se najčešće prenosi sa majke na mušku decu. Ta krvarenja kod dece su najčešće u zglobovima i mišićima i mogu biti blaga i beznačajna, ali i opasna po život ukoliko se ne leče, a najčešće posle niza godina ponavljanja dovode do invaliditeta.
Doktor Dragan Mićić, pedijatar hematolog Instituta za majku i dete, objašnjava da lek za izlečenje hemofilije ne postoji.  Kako kaže, sa hemofilijom se rađa i umire, ali se sa njom može normalno živeti zahvaljujući primarnoj profilaksi i ranoj rehabilitaciji.  Redovnim davanjem lekova, odnosno faktora zgušavanja koji detetu nedostaje, sprečavaju se krvarenja i razvoj invaliditeta. Zahvaljujući takvoj profilaksi mi sada po prvi put imamo situaciju da svih osamnaestoro dece u kampu imaju zdrave zglobove i mišiće, rekao je on.
Sa učesnicima kampa, kao i prethodnih godina, radio je stručan tim na edukaciji o samom oboljenju i načinima lečenja.  Insistiralo se na značaju fizičkih aktivnosti, pre svega plivanju kao najoptimalnijem i najkorisnijem sportu za decu sa hemofilijom.  Organizovana je izuzetno važna obuka roditelja i dece da sami sprovode kućno lečenje, čime se obezbeđuje pravovremena reakcija i sprečavaju ozbiljnije posledice oboljenja.  Poseban akcenat tokom kampa stavljen je na psiho-socijalni aspekt bolesti, odnosno na komunikaciju i razmenu iskustava među roditeljima i decom i savetovanje kako da se ravnopravno uključe u zajednicu u kojoj žive, kako da i pored bolesti zadrže visok kvalitet života, rečeno je u saopštenju.
“Meni je bilo mnogo lakše psihički kada sam videla svu tu decu u kampu kako najnormalnije žive, idu u škole, vrtiće i kako njihovi roditelji idu na posao, izjavila je Milana Vejin, majka trogodišnjeg dečaka sa hemofilijom i dodala da će im to što je na kampu prošla obuku za davanje lekova sinu u kućnim uslovima dodatno olakšati život.  Nada se da će se ovakvi kampovi i dalje redovno održavati jer je, na osnovu sopstvenog primera, svesna njihovog značaja za sve buduće generacije, saopštilo je Udruženje hemofiličara Srbije.

Vremeplov: Jakov Ignjatović

Na  jučerašnji dan 5. jula1889 godine umro je srpski pisac Jakov Ignjatović. Posle završenog pravnog fakulteta radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u vreme revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i mnoštvo tekstova na političke i društvene teme. Kao literata, bio je realista a najčešća tema njegovih dela je život vojvođanskih Srba (i uopšte ugarskih Srba). Dela: romani “Trpen-spasen”, “Milan Narandžić”, “Čudan svet”, “Vasa Rešpekt”, “Večiti mladoženja”, “Stari i novi majstori”, “Patnica”.

Vremeplov: Žan Kokto

Na  jučerašnji dan 5. jula1889. godine rođen je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, član Francuske akademije. Često je menjao stav i stil i oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama, kritičar, slikar, režiser i filmski scenarista. Dela: romani “Strašna deca”, “Tomas varalica”, pozorišni komadi “Pisaća mašina”, “Strašni roditelji”, “Orfej”, “Edip”, “Antigona”.

Podrška UNICEF-a ideji da deca u školama uče o bezbednosti

Šef Kancelarije UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen Lo podržao je 4. jula, u razgovoru sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, ideju da se u školama angažuju policajci koji će deci objasniti kako da prepoznaju rizične situacije i kako da se u njima ponašaju, jer je to u saglasnosti sa programima i aktivnostima UNICEF-a. Stefanović i Sen Lo su razgovarali o mogućnostima uspostavljanja saradnje u oblasti obrazovanja dece na temu bezbednosti, a ministar je podsetio da će od septembra u osnovne škole biti uveden novi fakultativni predmet o bezbednosti dece. Stefanović je zahvalio Sen Lou na spremnosti UNICEF-ada podrži pripremu određenih predavanja. Ministar je objasnio i da će se aktivnosti sprovoditi u saradnji sa Ministarstvom prosvete i da će deca na taj način imati mogućnost da se upoznaju sa radom policije i da razgovaraju sa policajcima o bezbednosnim problemima. Stefanović i Sen Lo razgovarali su o mogućnosti unapređenja saradnje u oblastima obrazovanja dece na temu u bezbednosti u saobraćaju i na internetu, opasnosti od droge i alkohola, vršnjačkog nasilja, trgovine ljudima, kao i ponašanja u vanrednim situacijama, saopštio je MUP. (→Press Clipping)

Srbija i dalje na udaru trgovaca ljudima

Srbija čini značajne napore u pravcu ispunjavanja standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali ih još nije dostigla, ocenjuje se u najnovijem Izveštaju američkog Stejt departmenta. U izveštaju se navodi da je poslednjih pet godina, Srbija zemlja porekla, tranzita i destinacije muškaraca, žena i dece koji su žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, radne eksploatacije, uključujući i rad u kući, i prinudne prošnje. “Država je pokazala značajne napore tokom izveštajnog perioda operacionalizacijom stalne udarne grupe za krijumčarenje i trgovinu ljudima; identifikovala je veći broj žrtava i obezbedila smernice za tužioce i sudije za nekažnjavanje žrtava trgovine ljudima. Takođe, država je razvila i distribuirala smernice za indikatore trgovine ljudima i obučila 630 osoba koje prve dolaze u kontakt sa žrtvama da te smernice primenjuju”, navodi se u izveštaju. Istovremeno se dodaje da država nije intenzivirala napore u odnosu na prethodni izveštajni period i nije obezbedila dovoljnu zaštitu za žrtve koje učestvuju u krivičnom postupku, zbog čega su bile izložene zastrašivanju. Uz sve to, “priliv migranata tokom perioda izveštavanja je značajno opteretio državne resurse, posebno među službama zaduženim za suzbijanje trgovine ljudima”.

About the Author

admin

Leave a Reply