Otvoreno pismo ministru prosvete

Поштовани господине Шарчевићу

Претходних дана сте више пута гостовали на разним ТВ каналима и готово, као у правилу, причали о проблему „технолошких вишкова“ у просвети Србије. Последњи пут сте на РТС-у рекли да ће те о отпремнинама за технолошке вишкове, којих ће бити више ове године како сте рекли, причати и са синдикатима у данима који предстоје. Све ово указује на то да сматрате да је Стручно упутство о формирању одељења за следећу школску годину нешто што по Вама није упитно. У наредним редовима покушаћемо да Вам укажемо на један другачији приступ, без намере да од овога правимо циркус коме сви сведочимо ових дана у тзв. „отвореним писмима“ која се читају грађанима. Верујемо да знате о чему Вам пишемо.
Цела идеја на којој градите причу о вишковима полази од тога да је данас ученика мање него пре 15 година, а да запослених има у непороменљивом броју. Морали би мало око тога да се објаснимо. Прво, број наставника је растао због одлука власти, а не због нечега другог. Имали смо периоде забране преконормног ангажовања наставника што је довело до ангажовања великог броја људи на мале проценте. Друго, у поменутом периоду који Ви посматрате дошло је до увођења нових предмета у наставу што само по себи увећава број извршиоца. Верујемо да Вам је и ово познато па би било разумно и поштено да и те чињенице користите када се обраћате јавности. Дакле, образовање није исто као што је било пре 15 година па се то не може ни поредити. О мрежи школа да и не говримо. Данас ће се „сећи“ број запослених, а мрежу школа ћемо правти у годинама које предстоје. Има ли ту логике? Надаље, кажете да су мале плате последица „развлачења исте пите“ тј. много више од потребног броја наставника дели просветну „питу“. Ни то не стоји. Ако хоћете да говорите у бројкама и новцу који просвета добија погледајте колики буџет Вам је одобрен. Можете ли оспорити чињиницу да су издвајања за образовање једна од најмањих на свету?Али када Ви то овако објашњавате јавности испада да су професори незасити, раде са 5 ученика, а зарађују стотине хиљада месечно. Верујемо да Вам је јако добро познато колико процената БДП за образовање троше друге земље. Не морамо далеко на запад. Можемо и у комшилуку да то проверимо. Такође, јавности ради, било би добро да упоредите колико је људи запослено у нашој просвети, а према броју ученика. Видећете да нисмо ни близу многих земаља Европе. Видите, док  у Црној Гори (ваљда бар са њом можемо да се поредимо) Скупштина усваја законе који умањују број ученика по одељењу, умањују норму у предметној настави и многе друге ствари, ми овде све то повећавамо. Они кажу да то раде како би се приближили Европи па је онда питање у коју то Европу ми хитамо? Дакле, није баш да сте поштено то објанисли јавности Србије.
Надаље, било би занимљиво видети зашто се број ученика смањује, а не само то констатовати. Неће бити да је и то до нас. Вашим упутством о формирању одељења, поред скандалозне намере да спајате одељења која губе ученике због миграције или зато што уеници понављају разред, поново сте укинули боравке за децу 3. и 4. разреда. Зашто? Зар Ви мислите да та деца могу да бораве сама код куће док су им родитељи на послу?  Па то су деца од 9 или 10 година! На тај начин Ви намећете миграцију из села у градове, а из градова у иностранство. Зашто се то ради? Како мислите да човек ствара породицу на селу? Ко ће доћи у наша села када ми иселимо наше грађане? Неки туђи грађани? Видите, Ви сигурно знате да Град Београд плаћа боравак за децу трећег разреда. Тамо треба, а у другим местима не треба? Како да други градови то плате? Немају сви градови могућност да за градски превоз добијају дотације из републиког буџета. За то негде има, а негде нема довољно новца. Крши ли се тако уставно право на једнако образовање за све? Или је по Вама боравак само место где се чувају деца? Надаље, ако је све само у новцу можемо ми школе и да затворимо. То најмање кошта, а дипломе се и овако могу купити. Када смо већ код тога, похваљујемо то што јавно говорите о лошим последицама поклањања оцена. Ви сте то ономад назвали „ловом на вештице“. Искрено подржавамо, али опет морамо и да питамо. Зашто такву енергију немате по  питању „сумњивих“ диплома? За друштво, а поготову за само образовање, његову улогу и значај, много је важније питање тих диплома него неке четворке или петице у осмом разреду. Или ћемо пређашње да заборавимо, а „ловимо“ само нове „вештице“? Неће бити да је мува крива слону, ако он крене погрешним путем, а Ви се управо тим послом сада бавите.
Претходних  дана било је „модерно“ писати писма, па смо тако и ми добили по неко од родитеља. Кажу да сви родитељи децу шаљу на приватне часове. Не верујем да су баш сви, али добар део оних који образовање сматрају важним то раде. А зашто? Прво, мотиве не пишемо ми, већ цело друштво. Тешко да наставник који годинама долази у истој кошуљи може бити узор младим генерацијама. Није ово време са средине прошлог века, брзина преношења информација омогућује да деца јако брзо сазнају у каквом свету живе, ко има, а ко нема ништа и зашто је то тако. Осим тога, чак ни ученик који најгрубље омета час нема где да буде упућен. Његово је право да буде безбедан, али где нестаде право других да нешто у школи и науче од наставника? Зар је то небитно? О броју ученика у већини школа је илузорно и причати. У таквој општој клими, са таквим законима и не чуди што родитељи који разумеју важност образовања шаљу децу на приватне часове. Чудно би било да је друзгачије.
Поштовани министре, кад прочитате ово писмо молимо Вас да нешто од тога и користите када следећи пут у јавност будете излазили и причали о образовању у Србији, вишковима наставника, мањковима деце…  јер ово што смо Вам написали, надамо се,  даје једну нову димензију образовању, његовој немерљивој важности за свако, па и наше,  друштво, а не само уштеду новца. Ако је то уопште, чак и Вама, битно!
Нови Сад,12.07.2017.
Ранко Хрњаз,
председник

2017-07-12 otvoreno pismo ministru

 

About the Author

admin

Leave a Reply